Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, javila sam se po dva osnova. Prvi je replika gospodinu Ružiću.
Reći ću samo nekoliko rečenica, vrlo kratko. Hoću da kažem da DSS, zaista, podržava pravo i SRS-a i svih stranaka da dobiju odgovor na pitanje koje postavljaju tokom celog dana. To pitanje je vrlo važno za rad ovog parlamenta i za mir u ovom društvu, jer neprekidno optuživanje opozicije da ona, svojim glasnim govorenjem činjenica koje vladajuća koalicija želi da prećuti, blokira rad Parlamenta, jeste jedna laž koju treba demaskirati u ovom parlamentu. Inače, parlament, po definiciji, mora da govori istinu.
S druge strane, moram da podsetim na jedan događaj od pre mnogo godina, kada je na jednim demonstracijama ubijen čovek i kada je tadašnji ministar iz SPS-a, Radmilo Bogdanović, zbog toga podneo ostavku. Od ovog ministra niko ne traži ostavku, ne čujem ovde da je danas iko pomenuo ostavku, ali traže da odgovori na pitanje ko je kriv zbog toga što je policija prekoračila ovlašćenje, zbog toga što je ubijen čovek, zbog toga što niko ne snosi odgovornost, niti se pominje više ta priča u javnosti, osim od kolega iz SRS-a.
Još jedna stvar koju je mladi kolega Ružić rekao jeste da oni imaju samo ministra u Ministarstvu. Istina je da imaju samo ministra, ali on je zadužen za organizaciju rada tog ministarstva i ako nije sposoban, kaže da tamo nema kadrova koji bi mogli da ponesu ono kako on želi da reorganizuje Ministarstvo, onda reorganizujte službu, reorganizujte Ministarstvo, menjajte kadrove.
Da podsetim, u vreme ministra Dragana Jočića, i u prvom i u drugom mandatu, bilo je demonstracija, bilo je vrlo napetih situacija, ali nije bilo ubijenih ljudi.
Sada ono što sam, u stvari, želela da kažem. Pozivam se na član 226. i tražim obaveštenje i objašnjenje od premijera za činjenice koje je izneo u intervjuu "Politici", 28. avgusta.
S obzirom na to da ću koristiti nekoliko citata, zamoliću vas da vodite računa o tome, vrlo precizno ću reći kada koristim citat.
Kaže premijer: "Naš zvanični stav je da je dolazak Euleksa bez odgovarajuće rezolucije UN-a i bez naše saglasnosti nelegalan i to je za nas neprihvatljivo. Na našu žalost, Euleks je počeo bez našeg učešća. Sa tim nismo bili saglasni, ali nam je jasno da nije dobro vršiti opstrukciju bilo čega samo radi opstrukcije."
Ovde imamo jednu neverovatnu situaciju. Kako se to zove kada neko sa strane, iz nekog drugog naroda, dođe na vašu teritoriju, ne poštuje vaš zakon, sprovodi svoj zakon, niste ga pozvali, niste ga ovlastili? On je došao na vašu teritoriju i obični ljudi za to kažu – okupacija.
Dakle, vi imate okupaciju vaše južne pokrajine, a nećete da vršite opstrukciju radi opstrukcije, zato što ste fini, lepo vaspitani i nećete da vršite opstrukciju kao zla opozicija u Srpskom parlamentu. Neverovatno je, nećete da radite opstrukciju radi opstrukcije. Valjda ćete da je radite zbog toga što ste premijer ove zemlje, štitite Ustav ove zemlje, štitite međunarodno pravo, štitite svoju zemlju i interes svoje zemlje.
Nastavak intervjua, molim vas da citiranje ne uzmete u obzir: "Zato moramo da učestvujemo u toj rekonfiguraciji UNMIK-a, odnosno postavljanju Euleksa, jer želimo da budemo deo zajedničke priče. U dosadašnjoj postavci Euleksa, nismo bili uključeni u dovoljnoj meri, na početku uopšte nismo bili uključeni".
DSS već nekoliko meseci upozorava, a ovo što se sada događa i što nam se servira u ovom intervjuu kao činjenica jeste ono zbog čega je ova vlada napravljena. Ovo je Manterova vlada i ova vlada je napravljena da napravi razlaz sa državnom i nacionalnom politikom koju su prethodne vlade vodile. Ova vlada je napravljena da pusti Kosovo niz vodu i ovo nam premijer u ovoj rečenici vrlo jasno kaže.
Ko je njega ovlastio na ovo što nam ovde govori? Koja je rezolucija na snazi i da li on zna da ispred sebe ima Ustav i da je funkcioner ove zemlje?
Na šta nas priprema premijer? Sledeći citat: "i to ne samo da se uključimo, već i da to što se budemo dogovorili na kraju bude pretvoreno u neku rezoluciju koju će potvrditi Savet bezbednosti".
Moje pitanje je – zar ovde ne važi Ustav Srbije, zar ne važi Rezolucija 1244? Ne znam da je suspendovana na bilo kom telu.
Zar ne važe rezolucije i deklaracije koje je ova skupština donela, a doneli smo ih zajedno, koliko se sećam, i potpisnici su isti ovi ljudi koji ovde sede, isti političari iz stranaka koje su bile garant toga?
Ne razumem odakle ovlašćenje premijeru da donosi bilo koju rezoluciju, na bilo koji način.
Ono što je moje pitanje, zbog kog sam se javila, jeste da li je istina ono što strani zapadni zvaničnici govore već duže vreme, i u medijima se pojavljuje, da se vode tajni pregovori iza zatvorenih vrata, i da li je ovo što nam je premijer ovde rekao i na šta nas priprema, zapravo, odgovor na to šta će biti rezultat tih pregovora, da će Srbija pustiti niz vodu svoju južnu pokrajinu, dati dobrovoljno 15% svoje teritorije, samo zato da stanemo ispred vrata koja su zatvorena?

Poštovana gospođo predsednice, poštovani gospodine Đeliću koji me pozdravljate usput, poštovane dame i gospodo poslanici, javljam se reklamirajući Poslovnik, član 226, jer mi je potrebno obaveštenje koje je vrlo važno za rad, ne samo meni, kao narodnom poslaniku, nego svim narodnim poslanicima u ovoj skupštini, ali bogami i građanima Srbije. Javljam se zbog toga što sam u medijima čula ministra spoljnih poslova gospodina Jeremića, gde najavljuje delimičnu izmenu Akcionog plana koji se odnosi na Ministarstvo spoljnih poslova. On u toj izjavi kaže da su te mere koje je Ministarstvo preduzimalo dale dobre rezultate, pa mi je potpuno nejasno zbog čega na ovaj način sada kaže da treba da se izmene.
Koje su se to okolnosti promenile i šta se to toliko promenilo da je sada važno da se taj akcioni plan promeni, kako kaže ministar, koji naravno ne govori iz svoje glave nego ispunjava partijsku obavezu predsednika države, koji je malo premijer, malo predsednik stranke, malo predsednik države. Njemu je i samom očigledno potpuno nejasno šta je to i koje su se to okolnosti promenile kada su mnoge zemlje EU upravo priznale Kosovo, a mi sada idemo u susret njima i pokazujemo dobru volju, kao, eto, mi ćemo sada dobrom voljom da promenimo stvari.
Mi smo i tokom ekspozea premijera Cvetkovića upozoravali da ova vlada očigledno želi da napravi diskontinuitet u odnosu na politiku koju je vodila prethodna vlada. Bilo je potpuno jasno da će se taj diskontinuitet najpre videti na pitanju Kosova i Metohije.
Ono što je najvažnije jeste da ovoj vladi, odnosno predsedniku države Kosovo nije uopšte interes da ga sačuva, niti je interes na način da se njime bavi onako kako se bavila prethodna vlada. Očigledno je da sada, kada pogledate politiku Vlade, odnosno politiku Tadića prema Kosovu, imate utisak da je to ista politika koju vodi EU prema Kosovu i da to uopšte nije u pitanju Vlada Srbije.
Znači, Kosovo je apsolutno bačeno na stranu, ono je dato na upravljanje Ban Ki Munu, koji očigledno samoinicijativno donosi odluke da dovede Euleks, pa će da ga razmešta kako hoće i kako mu padne na pamet, bez odluka Saveta bezbednosti, za koji on kaže da nije u stanju da donese takvu odluku. Dakle, srpska vlada je bezočno potpisala kapitulaciju. Ona je Kosovo pustila niz vodu. To smo videli u ovoj vašoj rezoluciji, odnosno Predlogu odluke. Vas Kosovo, gospodo, uopšte ne interesuje.
Znači, diskontinuitet je potpuno jasna priča. Ono što je još zanimljivo, u toku kampanje nije bilo nastupa vaših funkcionera koji nisu rekli da politika DSS i NS vodi u samoizolaciju. Na tome ste zasnivali svoju kampanju, iako je potpuno evidentno šta je Vojislav Koštunica sa svoje dve vlade uradio na približavanju Srbije EU. O tome ću kasnije govoriti onako puna srca.
(Predsednik: Vreme.)
Potpuno je jasno da će samoizolacija doći zbog toga što ste vi ovakvom slugeranskom politikom pokušali da se umilite EU i svojim prijateljima koji su prodali Kosovo.

Gospođo predsednice, molim vas da me u skladu sa pravilima pristojnosti oslovljavate sa gospođa Vojić-Marković. Vi i ja se ne poznajemo lično i nismo na nekom privatnom skupu da mi se stalno obraćate sa - gospođo Milice.

Pozivam se na član 225. Poslovnika. Tražim obaveštenje koje mislim da je jako važno za svaki dalji rad ovog parlamenta.
Moram da vas podsetim na jednu igru koja se u našem narodu jako dugo igra, deca je igraju, zove se - pokvareni telefon. Ovo što mi danas i juče pokušavamo da dobijemo kao informaciju od vas prosto se svelo na igru pokvarenog telefona. Mi vama pričamo jedno i pitamo vas jedno, a vi nama pričate nešto sasvim drugo i dajete odgovor na neko pitanje koje vam niko nije postavio. Prosto ne znam da li je moguće da 30 ljudi postavi isto pitanje i da ga vi ne razumete ili je u pitanju namera da nas prosto ne razumete.
Dalje, moram da vas podsetim da Poslovnik predviđa da je vaša obaveza da svaku inicijativu koju trećina poslanika u ovoj skupštini potpiše morate da stavite na dnevni red na prvoj sledećoj sednici, bez obzira ko je potpisao tu inicijativu i da li se ona vama sviđa ili vam se ne sviđa.
Dakle, 16. juna, postoje dokazi o tome, poslanička grupa DSS - Nova Srbija i poslanička grupa SRS, 108 poslanika, potpisalo je inicijativu za odluku koja se zove - Predlog odluke Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije.
Bez obzira ko je predsednik, predsednik parlamenta je funkcija, onaj ko ode sa te funkcije, sledeći nasleđuje ono što mora da se radi, znači ne počinje od svakog predsednika ponovo istorija parlamenta. Dakle, 16. juna predat je taj predlog. Do današnjeg dana on se nigde ne pojavljuje. Ne znam zašto on nije stavljen na dnevni red tada kada je predat i zbog toga tražim odgovor od vas.
Mislim da imamo pravo da dobijemo bar odgovor, ako naši predlozi nisu jednako vredni da se nađu na nekom dnevnom redu.
Moram da budem vrlo sumnjičava i da podsetim ovaj parlament, s obzirom da je postojao jedan još drastičniji slučaj, kada je čuveni amandman o ukidanju Ministarstva za ljudska i manjinska prava gospodina Đurišića putovao volšebno dugo od pisarnice do ove sale, izgleda da ovaj naš predlog putuje još dalje.

Poštovano gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, čuli smo ekspoze mandatara. Sve je to naravno upakovano u lepe šarene hartijice, na kojima piše Za evropsku Srbija socijalno odgovorna Vlada, kako smo to već i navikli kad nam dolazi iz kuhinje koja se kuva tu preko puta našeg parlamenta i koju vode polovina idola, ona dvojica iz idola. Oni godinama pokušavaju da političku scenu pretvore u estradu, izgleda da dobro vode Srbiju tim putem.
Kako će Vlada voditi zemlju Srbiju u budućem periodu? O tome možemo da zaključimo i iz onoga što je mandatar rekao, ali još više iz onoga što nije rekao. Kada je mandatar predstavljao Vladu, odnosno članove Vlade, predstavio je da će Vladu činiti koalicije Za evropsku Srbiju i koalicija SPS-PUPS-JS i onda je onako usput dodao da će vladu predstavljati neke stranke manjina, što je naravno bilo krajnje ružno i uvredljivo, jer nije se udostojio čak ni da kaže koje su to stranke i koji su to ljudi koji će biti u Vladi.
U pauzi sam kratko razgovarala sa nekoliko kolega iz tih "stranaka" i o tome kako se oni osećaju mislim da je i mandatar upoznat, o tome kako se oseća 18% Srbije koja ne pripada većinskom narodu verovatno će oni sami reći, a moram da podsetim mandatara, a i vladajuću većinu, da Srbija jeste multietničko društvo i 18% stanovništva nisu Srbi.
Uostalom, način na koji se vladajuća većina odnosila prema ovom ministarstvu koje je predstavljeno u protekloj nedelji kada smo govorili o Zakonu o ministarstvima, ali i o tome kada su rekli da će to ministarstvo oformiti, pa porekli amandmanom, pa ga ponovo vratili pokazuje samo u stvari koliko ti ljudi kojima su puna usta Evrope i koji govore o tome da su jedini oni koji znaju put u Evropu, zapravo ljudi koji o tome ne znaju ništa.
Mogu da kažem da su nasledili Ustav Srbije, u kome je skoro jedna trećina praktično posvećena materiji korpusa ljudskih prava i prava manjina i vrlo je važno da to samo ostvare i slede. Nedopustiva je igra trgovina i političko namirivanje koje su pokušali sa ovim ministarstvom.
Na kraju, ova vlada je pokazala jednu stvar, ona nema kapacitet niti ima nameru da uspešno ostvaruje manjinsku politiku. Neću ni da pominjem temu koja je dovoljno rečena time što nije ni pomenuta, a to je rešavanje problema diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Ako pomenem samo životnu sredinu, koja takođe nije ovde pomenuta, moram da kažem da je način na koji je komponovano Ministarstvo za zaštitu životne sredine, zapravo pridodat mu je u onom delu kad kaže prostorno planiranje, cela građevina i urbanizam, što je ogromno područje, ali i način na koji su izabrali ministra, dakle jednog giganta iz zaštite životne sredine, pokazuje u stvari da će ovo ministarstvo biti ministarstvo koje niti će imati uticaj niti će imati budžet, niti će jednostavno moći da prati korak kojim smo krenuli. Ponovo ćemo izgubiti vreme, ponovo ćemo izgubiti korak u zaštiti životne sredine i vratićemo se na devedesete godine.
Dakle, sve što je otprilike prećutano dovoljno govori, ni prosveta ni zdravstvo, o tome će već govoriti neke moje druge kolege. Ali, kako kaže jedan naslov iz NIN-a koji mi se jako dopao - Vlada je dobila Srbiju, pa sad misli da treba i da je krčmi, rasprodaje, jer pošto je opšte vreme rasprodaja, mislim da oni to jedino ozbiljno shvataju. Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podnela odnosi se na član 11. Predloga zakona o ministarstvima. Prema tom amandmanu, u postojećem članu 11. ja pridodajem stav 2. koji glasi: "Ministarstvo infrastrukture obavlja i poslove državne uprave koji se odnose na prostorno planiranje i urbanizam, utvrđivanje uslova za izgradnju objekata, uređivanje stambenih odnosa i stambenog poslovanja, građevinarstvo, građevinsko zemljište, komunalnu infrastrukturu i komunalne delatnosti, poslove inženjerske geodezije, inspekcijski nadzor u oblasti urbanizma, građevina i komunalne infrastrukture, kao i druge poslove određene zakonom."
U toku jučerašnje rasprave moj kolega iz poslaničke grupe DSS-NS gospodin Milan Lapčević podneo je amandman koji se odnosi na član 2. istog zakona. Radi se o nadležnosti i opsegu poslova Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje, kako je u ovom predlogu zakona dato. Gospodin Lapčević je smatrao, s pravom, da Ministarstvo za životnu sredinu treba da ostane u onom opsegu poslova i delatnosti, nadležnosti koje ima prema postojećem zakonu.
Takođe smatram da je prirodno da Ministarstvo za životnu sredinu ostane kakvo je danas. Zbog čega to kažem? Naravno da mi je poznato da u mnogim zemljama prostorno planiranje jeste pridodato zaštiti životne sredine i da je to koncepcijski srodno ako se gleda jedan deo tog prostornog planiranja, a ne kako je u ovom zakonu uzeta cela oblast urbanizma i građevine, veštački nekalamljeno i pridodato nekom drugom ministarstvu.
Šta hoću da kažem? Takva koncepcija je moguća, ali je moguća ako ima logički sled, ako se urbanizmu i građevini obezbedi prostor koji pripada već postojećem ministarstvu u ovom zakonu, ne u vašem predlogu, a ostane ona oblast koja se tiče bilansa, izrade bilansa rezervi podzemnih voda, normativa i standarda za izradu geoloških karata, to je prirodno da pripada ministarstvu za životnu sredinu. Neprirodno je da građenje zgrada i utvrđivanje uslova za tu izgradnju, dakle, urbanizam i građevina, praktično pripadnu ministarstvu onako kako ste vi to ovde predložili. Dakle, oblast urbanizma i građevine je jedna toliko važna i široka oblast da je moguće da se za nju osnuje posebno ministarstvo koje bi imalo u nadležnosti samo urbanizam i građevinu.
Naravno, meni je potpuno jasno da Predlog zakona o ministarstvima koji ste vi podneli ima 24 ministarstva, da je vrlo neodgovorno tražiti da imate još jedno ministarstvo koje pokriva samo to i mi kao odgovorna poslanička grupa nećemo predložiti da imate još jedno ministarstvo. Zbog toga smatramo da je vrlo svrsishodno da ovo ministarstvo životne sredine ostane takvo kakvo jeste.
Prostorno planiranje mu ne treba pridodavati, jer ni koncepcijski ovog trenutka ne odgovara onome što smo mi kao država postavili u prethodnih nekoliko godina otkako se bavimo zakonima u oblasti životne sredine, zaštiti životne sredine. Ovog trenutka ništa ne dirajte. U ministarstvu infrastrukture ostavite oblast urbanizma i građevine, a onda nekom drugom prilikom pravite neku drugu koncepciju koja to može da prati.
Šta još hoću da kažem? Potpuno sam sigurna da niste vi baš toliko naivni pa da ste sasvim slučajno izdvojili čitavu oblast urbanizma i građevine i pripojili je sada nekom drugom ministarstvu. Potpuno mi je jasno da se ovde radi o političkoj igri, da ste smanjili nadležnosti svom koalicionom partneru koji će biti ministar u toj oblasti, a da ste tu celu oblast pridodali sada na nekom drugom mestu. Naravno, ja sada ne znam ko će biti ministar za zaštitu životne sredine, jer je to očigledno nevažno za vas, pa ni ne pominjete to ime.
Dakle, ovog trenutka ne dirajte ništa. Ako vam je potrebna pomoć, očigledno je da poslanička grupa DSS-NS ima kapacitet da vam napravi takav zakon, predlog takvog zakona, slobodno se obratite, mi to hoćemo da uradimo zato što hoćemo da budemo opozicija koja hoće da doprinese nečemu. Znači, mi se danas i ovih dana ne borimo za to da pričamo priče i da smo protiv vas tek tako, nego hoćemo da tu oblast uredimo na način na koji zaista treba da se uredi. Očigledno je da to znamo da uradimo. Ako želite našu pomoć mi ćemo predlog izmene takvog zakona podneti, ako to smatrate za shodno, a mi to hoćemo jer smatramo za shodno, a političke igre, političke trgovine su neka druga oblast. Očigledno je da je to ovog trenutka preovladalo i vi vrlo dobro znate da prosto te dve stvari ne idu jedna uz drugu i da ovog trenutka vi političku priču, političku trgovinu neodgovorno stavljate ispred onoga što je interes države.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, sa zadovoljstvom sam slušala šta je sve moj prethodnik izrekao. Pošto vidim da prelazi da sedne na ovu stranu na kojoj sedi politička većina, poslanička većina, sad sam vrlo zainteresovana da čujem obrazloženje o čemu se ovde radi.
Gospodin je izrekao vrlo zanimljive predloge i izneo niz zaista dobrih i konstruktivnih ideja; objasnio nam je da je on u mogućnosti da napravi zakon koji će da važi desetak godina. Mislim da je interes naše države da zakoni ne važe od vlade do vlade nego da zaista vrede deset godina. Zbog toga mi nije potpuno jasno da li je ovaj deo poslaničke većine, odnosno vladajuće većine učestvovao u pravljenju Predloga ovog zakona, da li je konsultovan, jer zakon ima toliko manjkavosti. Jer, očigledno je da je opozicija uložila ovoliki broj amandmana upravo zato što on ima toliko manjkavosti. Nama je interes da taj zakon vredi 10 i 50 godina, prosto jeste normalno da zakoni važe mnogo godina.
Ovde je bilo reči i o tome da u Engleskoj važe zakoni iz 12. i 13. veka. Zašto mi ne bismo radili iste stvari? Zbog toga mi, znači, treba pojašnjenje šta se ovde, u stvari, dešava. Zbog čega predstavnik političke većine, odnosno poslaničke većine govori na ovaj način? I njemu je jasno, očigledno, da ovaj zakon ne valja i da se pravi na jedan drugi način, i on čovek nudi istu takvu koncepciju da se zakon napravi za neko duže vreme. Prosto, ovi stavovi koje je gospodin izrekao jesu stavovi koje opozicija govori već neko vreme.

Vrlo je neuobičajeno, gospodin predstavlja onaj deo poslanika koji su potpisali Predlog zakona, a sada izuzima svoje mišljenje. Da li to znači da taj predlog zakona nisu potpisala 122 čoveka, ili je potpisao 121 i ovaj koji je izuzeo svoje mišljenje? Bila sam vrlo precizna, pohvalila sam način na koji razmišljate. Smatram da jeste tako, kad znate da je nešto loše, kao što je ovo loše, vi izađete i kažete - to je loše i ja znam bolje. Hvala.

Molim vas, mi danas ne raspravljamo o zakonu koji je donela Vlada Vojislava Koštunice, nego o Predlogu zakona o Vladi koji ste podneli vi, 122 poslanika, ili 121, ako je gospodin izuzeo svoje mišljenje. Dakle, vi možete da podnesete amandman samo na ovaj predlog zakona; ne možete na neke koji su se donosili pre 30 godina, godinu dana, pet meseci itd.
Znači, vi ste popravljali predlog koji ste potpisali. Niste popravljali nešto drugo. To je logika.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, reklamiram povredu Poslovnika i to član 226: "Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine" i da ne nabrajam dalje.
Meni je žao što je gospodin Dulić upravo sada izašao, jer sam iskoristila trenutak kada je bio ovde da postavim pitanje, odnosno da tražim odgovor na nešto što su pokrenuli poslanici SRS-a i DSS-a. Naime, prema dogovoru o tome ko će predsedavati kojim skupštinskim odborom, mesto predsednika Odbora za trgovinu i turizam je pripalo opoziciji. U dogovoru opozicije to je pripalo Demokratskoj stranci Srbije. Učesnik u tim razgovorima bio je gospodin Dulić i zbog toga je meni bilo važno da sada kada su svi akteri ovde dobijemo informaciju šta se dešavalo, jer je posle konstituisanja to mesto pripalo predstavniku stranke G17.
Znam da aktuelni ministar gospodin Dinkić voli skijališta, plivališta i sve ostalo, slažem se i sa konstatacijom gospodina Todorovića da voli pare, ali vidim da je isti taj resor ostao kod njega i vidim da i skijališta i plivališta ostaju u njegovoj nadležnosti. Isto tako znam da voli i turizam, jer znam da je po Staroj planini... Kao neko ko se bavi ekologijom i zaštitom životne sredine dobila sam informacije od organizacija koje štite životnu sredinu da je gospodin Dinkić sa svojim saradnicima napravio ršum po Staroj planini i da je ugrozio mnoge biljne i životinjske vrste gore, da je gradio na prostorima koja su tresetišta i koja nikako ne treba da budu mesto gde se gradi, tako da vidim da sada to mesto pripada onima koji se turizmom bave na taj način.
Prosto bih volela da poslanička grupa DSS-NS dobije informaciju o tome kome pripada mesto predsednika tog odbora.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, moram da kažem nešto što pokušavam da kažem ceo dan, ali izgleda da me ne razumete. Vrlo sam srećna što je prihvaćen amandman gospođe Čomić, koji je vrlo smislen i ima veze sa koncepcijom koju je Ministarstvo za zaštitu životne sredine uspostavilo, sa onim što ono želi da radi u narednom periodu, jer smatram da je kontinuitet izuzetno važan.
Isto toliko bih bila srećna da su i svi drugi smisleni amandmani, a mnogo ih je bilo, na isti način usvojeni, zato što mislim da mi kao poslanici treba da imamo potpuno ista prava, bez obzira na to da li pripadamo većini ili opoziciji u ovom parlamentu.
Znači, usvojeni amandman je izuzetno dobar, zaista će ovaj zakon oplemeniti i učiniti ga boljim, ali molim da na isti način tretirate i sve naše amandmane, jer je bilo isto toliko, čak mnogo više amandmana... U stvari, jedino ih je ova druga strana, odnosno opozicija i pravila.
Još jednom ističem, imamo prava, bilo je mnogo kvalitetnih amandmana, pa pogledajte ih, možda popravimo i mi taj zakon.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, meni se čini da smo sada, posle dva amandmana kojima se praktično reagovalo na istu stvar, došli do trenutka kada možemo da otvorimo jednu finu raspravu o tome koji je od ovih amandmana prihvatljiviji i koji treba da popravi ovaj zakon.
Pre nekoliko minuta gospođa Nada Kolundžija je rekla da su u slučaju Ministarstva za Kosovo i Metohiju konsultovali tekst prethodnog zakona, što je sasvim u redu. Vidim da je i kad je u pitanju ovo ministarstvo konsultovan takav tekst, odnosno prepisan, s tim što je nešto izostavljeno. Ovde u tekstu je napisano – saradnja države sa crkvama i verskim zajednicama i unapređenje njihovog položaja. U tekstu koji je konsultovan, dakle u tekstu koji je donet za vreme druge vlade Vojislava Koštunice, stoji vrlo precizno određenje – sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
Dakle, čini mi se da je tog trenutka kada je gospodin Pejčić podneo taj amandman, koji naravno nije u suprotnosti sa ovim što je rekao gospodin Mijaljević, ali mi se čini da jeste izdvojeno i treba da bude izdvojena Srpska pravoslavna crkva, mislim da je to preciznije određenje.
Da se razumemo, za vreme prve vlade Vojislava Koštunice donet je Zakon o verskim zajednicama i crkvama. U tom zakonu je vrlo precizno navedeno koje su to tradicionalne vere, naravno ne taksativno pobrojano, ali je vrlo precizno rečeno i tada smo imali saglasnost svih verskih zajednica i tradicionalnih crkava na prostoru Srbije. Dakle, one su bile saglasne i podržale su taj zakon.
Koleginica Jovanović se seća i navela je da smo mi te noći do pet ujutru raspravljali o finesama; mislim da je to bila jedna od najboljih skupštinskih rasprava koja je ikada vođena. Tada su velike stranke, SRS, DSS, podržale ovaj zakon, ali se sećam da je bilo strašno mnogo otpora kod nekih stranaka koje ovog trenutka čine ovu koaliciju za vazalnu Srbiju.
Ono što se meni ne dopada, i čini mi se da to nije slučajno izostavljeno, jeste to što je izostavljena baš Srpska pravoslavna crkva. Ne znam kome to određenje pravi problem. Dakle, Demokratska stranka Srbije zaista nema ništa protiv bilo koje druge vere; mi smo u tom zakonu o verskim zajednicama praktično dali mogućnost svima da vrlo ravnopravno sarađuju sa državom i da budu partner državi na teritoriji Srbije, ali mislimo da nije u redu da u Srbiji jedina koja ne može da bude partner, i jedina koja smeta prema ovom predlogu, bude Srpska pravoslavna crkva.
Sećam se da smo u vreme kampanje na televiziji videli da božićnoj liturgiji u kosovskom manastiru prisustvuje predsednik Tadić. Vidim da je više puta obišao bolesnog patrijarha. Čini se da je za potrebe kampanje i svega ostalog to sve u redu. Ne vidim šta nije u redu i ne vidim zašto je od svih crkava jedina koja je izostavljena Srpska pravoslavna crkva. Čini mi se da ovde imamo jednu situaciju koja nije dobra zato što je ovde 70% ljudi pravoslavno opredeljeno i mislim da nije u redu da im se oduzme pravo na veroispovest jer to je jedno od osnovnih prava koje svako ljudsko biće ima u korpusu ljudskih prava.
Prema tome, mislim da je trenutak da se otvori ova rasprava. I jedni i drugi smo izneli argumente i mislim da treba da čujemo argumente zbog čega je izostavljena odrednica – i Srpska pravoslavna crkva i tradicionalna crkva. To treba da razjasnimo zato što je to vrlo važno i mislim da treba da bude jasno svakom građaninu.

Pozivam se na član 226. i tražim informaciju koja je važna za moj dalji rad. Prethodna dva dana poslanička grupa DSS-NS insistirala je ovde da dobije izuzetno važnu informaciju. Smatram da je ta informacija važna svakom narodnom poslaniku u ovoj sali. Dogodilo se, naime, da smo u onom popisu ministarstava (mogu slobodno da kažem "popisu") videli da postoji Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Mislim da nema poslanika u ovoj sali koji ne bi pozdravio osnivanje tog ministarstva.
Onda se, u međuvremenu, dogodilo da je visoki funkcioner DS potpisao amandman kojim traži da se ovo ministarstvo ukine. Celokupan rad poslaničke grupe DSS-NS bio je tog dana usmeren na to da ubedimo poslaničku većinu koliko je nužno da to ministarstvo ostane i koliko je nužno da to ni u kom slučaju ne bude i ne sme da bude predmet političke trgovine. Posle toga smo dobili informaciju da je amandman povučen.
Bila bih vrlo srećna (evo, i gospodin Milivojević mi dobacuje "ubedili smo ih") ako bih, kao poslanik DSS-NS, makar delimično i ja bila zaslužna za to da ste to uspeli da uradite, zbog našeg ubeđivanja i zbog naših argumenata. Takođe bih bila vrlo nesrećna ako je to plod političke trgovine.
U svakom slučaju, tražim informaciju zbog čega se sve ovo događalo, šta je iniciralo gospodina koji je podneo amandman (posle dužeg vremena vidim ga u sali), odnosno volela bih da, kao narodni poslanici, dobijemo informaciju – šta ga je dovelo do toga da uloži amandman da se ukine ministarstvo i posle toga da ga povuče? Hvala.

Javila sam se po amandmanu gospodina Maraša. Poslanička grupa DSS-NS hoće da raspravlja na stručan način i nema kompleks da podrži amandman, bez obzira na to koja poslanička grupa daje taj amandman, ako je on smislen, ako je logički, ako donosi unapređenje života u našoj Srbiji.
Smatram potpuno smislenim da se kod ministarstva životne sredine izuzme prostorno planiranje iz oblasti koju ono pokriva, pre svega zbog toga što je od 2004. godine Srbija polako počela da pravi zakonsku regulativu i da usvaja zakone iz oblasti ekologije koji su u Evropi već daleko otišli.
Dakle, što se regulative ekologije tiče, mi kaskamo za Evropom, kaskamo za svetom. Mi smo svoju Srbiju poprilično upropastili. Upropastili smo je i nebrigom, ali i time što nemamo adekvatne zakone.
Zbog toga smatram da ono ustrojstvo koje je napravljeno od 2004. godine do danas, a dve vlade su bile i dva ministra, i tada sam pohvalila zapravo taj kontinuitet koji je jedno ministarstvo započelo, a drugo nastavilo, jer smatram da se država razvija samo kontinuitetom. Ništa ne počinje danas i od nas. Moramo nastaviti tamo gde smo stali padom ove vlade.
Dakle, hoću da kažem da ovako kako je ovde predloženo, mi praktično sada izmeštamo sve ono što je, kao deo institucije, funkcionisalo. Recimo, Upravu za veterinu, Upravu za zemljište ponovo vraćamo u okrilje nekih drugih ministarstava, jer ovde je dato da će nadležnosti preuzeti Ministarstvo poljoprivrede. Mislim da nema razloga za to i da nema vremena za to. Nešto je zaživelo, počelo da funkcioniše, počelo da daje rezultate i mislim da apsolutno nema mesta da se sada vraća na nešto što smo radili pre 2000. godine.
Isto tako, moram da kažem jednu jako važnu stvar. Mnogo je važno da znamo da ono što se zove rad i funkcionisanje države nikako ne može biti plod političkih trgovina, namirivanja i ostalog. Pustite na stranu to što će jedan ministar imati jako mnogo nadležnosti i važnih nadležnosti. Imajte poverenja u svoje koalicione partnere, napravimo jako dobru bazu zakona, napravimo da država te zakone primenjuje i mislim da onda nećemo ići u red onih zemalja koje su najzagađenije. Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, uvažene dame i gospodo kolege poslanici, ja se već pomalo neprijatno osećam. Danas već drugi put izlazim po istoj priči, ali prosto mislim da je jako važno da se ova tema do kraja otvori i da pokušamo da ubedimo kolege poslanike koji su podneli Predlog zakona o ministarstvima da je užasno važno da sada prelomimo na pravi način.
Mnogo mi je drago, moram da ponovim da sam ponosna ako smo promenili onaj deo, odnosno ako ste povukli amandman koji ste podneli u vezi sa ukidanjem Ministarstva za ljudska i manjinska prava i zbog toga želim da danas govorim ponovo o ovome, zato što mislim da je mnogo važno da shvatite da je prostorno planiranje deo koji prirodno pripada jednom drugom ministarstvu, a da je zaštita životne sredine jako važna za ovu zemlju i da je treba ostaviti u onom konceptu u kome je ona funkcionisala u proteklim godinama.
Zbog toga što su jako važne stvari pred nama (deseti put govorim - jako važne, zato što zaista jesu), mislim da treba da podržite ovaj amandman. Hvala.