Dame i gospodo narodni poslanici, komentarišući član 41. i ovaj amandman, u stvari bih hteo da ga stavim u vezu sa članom 36. i da zamolim za objašnjenje, pošto nisam dovoljno stručan, ali sam dovoljno stručan da mi nešto nije jasno.
Naime, dozvola za stavljanje leka u promet izdaje se na pet godina, kao da je to dozvola za emitovanje radio ili TV programa. To je član 36. Čak, u stavu 7. ili 8, nije važno, postoji mogućnost da se izda dozvola za stavljanje leka u promet "samo za izvoz", ne kaže da li i tu važi opšta odredba da dozvola za stavljanje leka u promet važi pet godina.
U članu 41. se taksativno nabraja kada sve prestaje da važi dozvola i prvi osnov je da je istekao rok na koji je dozvola izdata.
Zašto se ovim zakonom uvodi vremensko oročavanje dozvole za stavljanje leka u promet? Ako lek ispunjava sve uslove propisane zakonom i ako dobije odobrenje da bude stavljen u promet, šta je razlog da kroz pet godina, ali unazad nekoliko meseci, mislim da je 90 dana rok pre isteka dozvole, da se ponovo obrati onaj ko ima dozvolu, šta je razlog da ga naterate da za lek koji je u upotrebi pet godina, koji nije osporen po članu 41. ni po jednoj tački, šta je razlog da taj lek mora da ima dozvolu za stavljanje u promet?
Da li je to birokratija? Da bi neko imao šta da radi, da bi neko pisao zahteve, neko ih pregledao, pečatirao, razvrstavao, dostavljao nadležnom licu, sve uz taksu najverovatnije. Zašto jednom izdata dozvola ne važi sve dok ne dođe do razloga za ukidanje dozvola. Ne do isteka roka dozvole. Pa, vi sada imate lekove kojima sam se ja, kao dete, lečio. Da li ima takvih lekova? Ima!!
Zašto na svakih pet godina da taj lek ponovo traži dozvolu ako je potpuno dokazano u praksi i ako niko nema primedbi po članu 41? Zašto uvodite to? Nijedan proizvod u Srbiji nema rok za koji mu je izdata dozvola za stavljanje u promet, izuzev leka, sada. Nema tog proizvoda u Srbiji čiji je promet oročen da bi proizvođač ili onaj ko ga stavlja u promet morao ponovo da se obrati agenciji da bi agencija imala šta da radi.
Postavlja se pitanje - ako se svi sad registruju kod agencije, do kraja godine i svi lekovi se registruju, šta će onda agencija posle da radi. Nema ta farmaceutska industrija takvu hiperprodukciju da izleću lekovi sa trake. To su ispitivanja koja traju 15-20 godina. I, skoro je nemoguće da naša farmaceutska industrija krene u izradu leka, u čijoj izradi su na Zapadu već toliko odmakli da će pre nas stići da ga ovde ponude tržištu, sa dozvolom koja je već izdata u Evropskoj uniji.
Vi se ovde igrate Evropske unije. Sada je Srbija Evropska unija, pa sve da napišemo što piše Evropska unija i možda će da nas prime. Neće! Možete vi da napišete šta hoćete. Vi Beograd možete da nazovete - Brisel, ako hoćete, ali neće biti u Evropskoj uniji. Neće sve dok smo siromašni, nego kod nas u Srbiji žaba kada vidi da konja potkivaju ona digne nogu za svaki slučaj.

Povodom ovog amandmana želim samo da razjasnimo - da ne protumačite pogrešno poslanika Mićovića. I ja sam imao dilemu dok sam čitao amandman i onda sam shvatio da Vlada možda nije trebalo samo suvoparno da odgovori na taj amandman, nego da je mogla da delimično izmeni član tako da sve bude jasno. Jer, to što traži poslanik Mićović Vlada kaže da već piše u članu 47. Ali je to trebalo da bude malo jasnije definisano.
Naime, radi se o utvrđivanju kriterijuma za formiranje cena lekova i utvrđivanju cene lekova. Vlada je u prvom stavu taksativno nabrojala - ispada samo za lekove za humanu upotrebu. U drugom stavu je izdvojila, zbog toga što će da postoji ministarstvo nadležno za poslove veterine, cene lekova za veterinu, a nije opet napisala da će utvrditi kriterijume za formiranje cena lekova u veterini, tako da ispada da je nedefinisano, što je poslanik Mićović pokušao da definiše.
Ovaj amandman je trebalo da bude prihvaćen. Član ne bi bio preregulisan. Ovako ostaje nedovoljno jasno regulisan. Mogao je da ima samo jedan stav. Da se posle reči "za poslove zdravlja" dodalo "a za lekove koji se upotrebljavaju isključivo u veterinarskoj medicini i ministra nadležnog za poslove veterine" i sve bi bilo jasno.
Ovako smo dobili dva stava - da se radi o dve grane proizvodnje lekova. Mislim da bi Vlada trebalo ovaj amandman da prihvati zato što ona ne kaže da taj amandman nije dobar, nego kaže da je već mislila tim članom to isto što narodni poslanik predlaže svojim amandmanom.

  Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam delimično zadovoljan obrazloženjem ministra, ali nisam zadovoljan izgledom člana 51. - čak i vezujući ga za član 50. ostaju mnoge nedoumice.
Jedna od nedoumica je, kako nas ministar upućuje na "duševne poremećaje" i "poremećaje u ponašanju", pa kaže da ta lica, lica koja imaju "poremećaj u ponašanju" i nemaju staratelja. Onaj ko nema staratelja može da bude staratelj, tako da vi možete da dođete u situaciju da neko ko ima "poremećaj u ponašanju" kao staratelj izda dozvolu da se obavi kliničko ispitivanje leka na čoveku koji nema poslovnu sposobnost.
Član 51. stav 1. tačka 1) - klinička ispitivanja lekova ne sme se obavljati na zdravim licima do 18 godina života. Šta ako je dete do 18 godina života bolesno?
U čemu je razlika, da li vi već sada tvrdite da postoje toliki rizici kod kliničkih ispitivanja da kliničkom ispitivanju koje je potpuno pod nadzorom države ne smete da podvrgnete zdravo lice. Da li je razlog samo to što je zdravo, pa ne može na njemu da se proba lek? Ili šta ako dete koje je bolesno ima roditelja poremećenog ponašanja i on izda saglasnost da se lek ispituje na detetu koje je bolesno? Nije mi jasno tačka
4) - kliničko ispitivanje lekova ne sme se ispitivati na licima koja su smeštena u zdravstvene ustanove ili u ustanove za izvršenje krivičnih sankcija, po odluci sudskih organa.
Rečenica je nejasna, ali je tumačim tako da ne sme da se obave ispitivanja na licima koja su sudski organi smestili u zdravstvenu ustanovu ili u zavode za izdržavanje sankcija.
Ne mogu, čini mi se da je nemoguće da je predlagač mislio, da po odluci sudskih organa ne sme na nekome da se izvrši kliničko ispitivanje. Ako je ovo moje prvo tumačenje, pa zašto ne bi mogla lica koja su na izvršavanju u ustanovama za izvršavanje zatvorskih kazni, krivičnih sankcija, poslovno sposobna, zašto ne bi mogla da se podvrgnu kliničkom ispitivanju nekog leka. Ako on to želi, ako na taj način može da ostvari neke prihode za porodicu koju je ostavio bez prihoda time što je počinio neko krivično delo, smešten je u ustanovu, tamo mu žena i deca gladuju, zašto on ne bi mogao sa svojim pristankom bez mučenja iz člana 50, bez pritisaka, bez odluke sudskog organa sam svojom voljom, zašto ne bi mogao da se podvrgne ispitivanju nekog leka.
Ako je bolestan, pa smešten u zatvorsku bolnicu, zašto ne bi mogao da učestvuje u ispitivanju leka koji će kasnije da se koristi? On je čovek, počinio je neko delo. Vi znate koliki je dijapazon krivičnih dela zbog kojih idete u zatvor, čak i zbog prekršaja možete da idete u zatvor. Zašto bi ga to sprečavalo da učestvuje u nečemu bez čega medicina ne može da ide napred. Zašto bismo ga isključivali?
Omogućili smo tim ljudima da glasaju ko će biti poslanik, ko će biti predsednik države, a ne damo im da učestvuju u pravljenju leka koji može da spase živote.
Da li su oni izgubili prava građanska, piše li u bilo kojoj presudi u kojoj se neko šalje na izdržavanje zatvorske kazne, piše li da gubi deo prava? Vi ga ovde lišavate prava. Da li je to dobrovoljno kliničko ispitivanje, nije obaveza, to je pravo.
Građanin Srbije ima pravo da se podvrgne klinikom ispitivanju leka, iako se nalazi u zatvoru, iako se nalazi u zatvorskoj bolnici. Mislim da je ovo svojevrstan vid diskriminacije, ne znam zašto je došlo do toga.
Obrazloženje za ovaj amandman čini mi se da je najduže od svih obrazloženja, zato što je tema čisto stručna, a izazvana rečju "duševni bolesnik". U našem narodu se zna šta je "duševni bolesnik". Možda vi u medicini još uvek tačno ne znate. Onda bi to trebalo među sobom da raščistite, da nam date klasifikaciju.
Mi ovde pravimo zakone i kada pravimo zakone, hoćemo da znamo na koga mogu da se odnose, a na koga ne mogu. Ko će po njima biti odgovoran, ko neće. U kom stanju je čovek da to posle ne zavisi od toga kako će veštak da bude plaćen, kako će da bude zadovoljan tog dana da bi procenjivao nečiju sposobnost. Predlažem da bar prihvatanjem ovog amandmana ispravite jedan deo nedostataka koje član zakona ima.

Dame i gospodo narodni poslanici, moguće je i razumljivo da mnogi ljudi u Srbiji nisu u istom položaju, i životinje i ljudi i ja to razumem. Međutim, onome ko piše zakon takva greška ne sme da promakne.
Ovaj amandman treba da bude prihvaćen zbog stotina hiljada građana Srbije koji imaju neku životinju, zbog stotina građana čije će životinje biti podvrgnute ispitivanju. Da vas ne obaveštavam o tome da ima ljudi kojima su te životinja jedini članovi porodice, posebno stari ljudi koji se na njih oslanjaju i kojima oni znače sve u životu.
Stari ljudi bez naslednika, imaju psa ili mačku koja im znači sve u životu i nisu u istom položaju vlasnici životinja koje se ispituju i lica na kojima ili njihovi staratelji na kojima treba da bude obavljeno ispitivanje i onda je problem sa jednog drugog aspekta, sa aspekta rizika To pozivanje u obrazloženju odbijanja amandmana na član 51. stav 4. nije dovoljno, da je dovoljno onda ne biste izdvajali član 56. stav 1. ne biste izdvajali lica na kojima se obavlja kliničko ispitivanje, ne biste onda morali da kažete da njima mora da bude rečeno o čemu se radi i šta je svrha, kakvi su rizici. Mogli biste da kažete član 51. stav 3. regulisao je ministar nadležan za poslove zdravlja. Ali ne, vi ste pravilno procenili da je potrebno još dodatno zakonom regulisati to i član 56. stav 1. je odličan za lica nad kojima se vrše ispitivanja, ali nedostaje briga o životinjama.
Znači, licu možete da kažete o čemu se radi ili njegovom staratelju, a životinji ne možete, pretpostavljam, ministre ali možete vlasniku životinje na razumljiv način, jer nije dovoljno to što ministar nadležan za poslove veterine po članu 51. stav 4. bliže propisuje uslove, nije dovoljno. Šta ako on ne propiše da mora da bude upoznat, ne obavezuje
ga zakon da vlasnika životinja upozna sa rizicima, svrhom ispitivanja, postupku, načinu ispitivanja, kao što obavezuje članom 56. ministra nadležnog za poslove zdravlja.
Prihvatanjem ovog amandmana samo biste obavezali ministra nadležnog za poslove veterine, dakle, da kod svakog odobravanja ispitivanja vodi brigu o tome da vlasnik životinje bude upoznat sa svrhom, načinom, razlozima i rizicima, a to sa sobom nosi ispitivanje. Mislim da postoji potpuno opravdanje za narodne poslanike, ako već nije htela Vlada, da u Danu za glasanje prihvati ovaj amandman.

Gospodine ministre, izbegavate moju diskusiju i govorite na potpuno drugačiji način, svesno bežite od toga i vređate dostojanstvo Narodne skupštine, a mene vređate kao čoveka koji je obrazlagao ovaj amandman.
Ja sam sve to pročitao, ministre, to sve piše i za lica i za životinje, za vlasnike životinja, samo što ste za lica dodatno, članom 56, propisali da moraju da budu obaveštena, a nigde u zakonu ne piše da vlasnici životinja moraju da budu obavešteni. Pozivate na član 55. stav 3. a u članu 55. stav 2. piše da je to isto i za lekove i za humanu medicinu.
Sve na šta nas upućujete ovde u veterini, već je regulisano u humanoj medicini, a ipak lice nad kojim se vrši ispitivanje mora da bude obavešteno.
Slažem se, po načelima ste uveli veliko slovo "D", za Dobru praksu, za dobro ovo, za dobro ono, izmislili ste Vuka, sve vi ovde možete, većinom poslanika mnogo toga možete.
Ali, nemojte sada ovde da mi obrazlažete ono što smo mi svi pročitali, mi smo ovaj zakon čitali godinu i po dana kao i vi, predugo.
Sve na šta sada upozoravate postoji, i to postoji posebno za humanu medicinu, posebno za veterinu, a samo za veterinu ne postoji ovo što je članom 56. stav 1. predviđeno za humanu medicinu i na "to" ja upozoravam. Nemojte da pričate sada da ima kaznenih odredbi, i to znam isto.
Treba li da budu obavešteni vlasnici životinja ili ne treba, recite ne treba, onda mi znamo kakvog ministra imamo. Ja mislim da treba, stotine hiljada ljudi imaju životinje, možda vi nemate životinju, nemam ni ja, ali potpuno razumem ljude koji imaju životinje.

Nemojte da me obaveštavate šta treba da radim. Ja to znam bolje od vas, a umem i lepše i demokratskije to od vas da radim, ili me bar pustite da stignem do govornice, pa me upozorite.
Po članu 94. stav 1. vi ste dužni da prekinete sednicu uvek kada utvrdite da nema kvoruma za rad.
Sada, ja vas upozoravam da vi ne poštujete tu odredbu Poslovnika i da nije dovoljno samo to da ne volite poslanike SRS! Utvrdite kvorum, pa ako ima kvoruma, nastavićemo sa radom.

Dame i gospodo narodni poslanici, u poslednjih petnaestak dana predsedničke kampanje imao sam nekoliko susreta i sa dobronamernim i zlonamernim ljudima, koji su predstavljali razne evropske institucije. Nisam od njih čuo ništa novo, osim jedne istine koju bih želeo da vam prenesem, a vi posle o njoj razmišljajte.
Otprilike - u Evropu su ušli samo oni koji nisu slušali savete Evropske unije, i naveli su mi zemlje koje su mimo preporuka Evropske unije očuvale nacionalno bankarstvo, ekonomiju, proizvodnju, poljoprivredu, sve do momenta dok nisu ojačali toliko da su mogli da otvore svoje granice i da pomešaju robu.
Mi idemo pogrešnim putem. Ministar nam reče - evo, ulazimo u Evropu ako usvojimo ovaj zakon. Pomogao bih vam, gospodine ministre, da u roku od 15 minuta bude usvojen ovaj zakon i da sutra na sva zvona objavite ulazak u Evropu, ali to je tako daleko od nas i tako malo zavisi od ovog zakona, da to uopšte nije trebalo da koristite kao preporuku ovog predloga zakona.
U 2001. godini osnovana je firma sa tri slova, čije ste ime izbegavali sinoć da pomenete, zove se EFT ili I-Ef-Ti, kako je ko zove. Osnovala su je dva povezana lica. Imala je kancelariju, telefon i dve akten tašne. Danas je to konkurencija našoj elektroprivredi. Izrasla je na parama poreskih obveznika iz Srbije. Niste joj vi pomogli, pomogao joj je Mlađan Dinkić.
Pojavljivala se uvek kada je trebalo da nam neko proda struju na tenderima na kojima nismo davali garanciju da će struja biti plaćena. A firma I-Ef-Ti je drage volje prihvatala takve ugovore, bez državne garancije, jer je kod sebe stalno držala državne pare. Za tri godine to je postala najmoćnija firma u ovoj oblasti, ne u Srbiji, ne na Balkanu, mislim u jugoistočnoj Evropi.
Ovaj zakon pisala je ta firma. Čuo sam hvalospeve jednog od njenih vlasnika pre nekoliko meseci, poručio je građanima Srbije - sačekajte zakon o energetici, kada više neće biti monopola na proizvodnju električne energije.
Kao dete sam odrastao uz neka imena - Rama, Vrla, Ovčar. Kao mladić već sam čuo za Đerdap. Posle toga su počele termoelektrane, pa nuklearka u Krškom, pa mnogo govora o tome da se gradi nuklearka u Srbiji. To je sprečeno, ali celog života, od Drugog svetskog rata naovamo, da ne pominjem male elektrane pre Drugog svetskog rata, ali od tog rata pa naovamo, građani Srbije izdvajaju ogroman deo svog budžeta za izgradnju sistema za proizvodnju električne energije.
I, takav je kakav je. I toliko je skup koliko je skup. I najlakše ga je uništiti. Najlakše. I vi ćete ga uništiti. Najlakše je srozati mu cenu u dve zime u kojima će njegova struja biti skuplja od struje u firmi EFT. Vi to radite ovim predlogom zakona. Skoro da me ništa drugo i ne interesuje u ovom zakonu, jer nema strategije. Pričate o zakonu i strategiji koja će biti doneta. Pričate o agenciji koja će biti osnovana. A sve dok ne bude osnovana, o žalbama rešava Vlada.
A, ko će da radi ovo iz člana 15. što je namenjeno agenciji? Ko do tada? Ko će raditi tarifne sisteme, ko tržište, ko izdaje licence dok se ne osnuje agencija? Jer, u prelaznim i završnim odredbama kažete - Vlada će rešavati samo žalbe iz nadležnosti agencije.
Ali, strategija iz koje bi energetska politika proistekla rekla bi nam jasno jesmo li za svoje izvore električne energije ili nismo. Za koje jesmo, a za koje nismo. Koje bismo da privatizujemo, a koje ne bismo. Koje bismo da koristimo, a koje bismo da zatvorimo. Strategiju nemamo. Ali, imamo tržište, imamo mrežu i imamo potrošače.
E, to je ono što interesuje firme iz Evrope. Interesuje ih da pod ucenom možete da uđete u Evropu, samo ako otvorite svoje tržište, da pod tom ucenom uđu na naše tržište. Dozvoljavam sebi i da grešim, ali sam ubeđen da će dve godine ulaziti sa damping cenama i izdržaće.
Izdržaće dok nam ne sruše Elektroprivredu Srbije. A, mi još imamo Elektroprivredu, imamo Naftnu industriju Srbije, evo dozvoljavam da ministar poznaje još nešto u Srbiji što vredi.
I, evo ih koji su se okomili na Elektroprivredu Srbije, na perfidan način. Da je oslabimo do kraja, da ne bude konkurentna, da joj uvedemo tržište koje ona najverovatnije neće moći da izdrži.
Da li je spremna Elektroprivreda Srbije da joj ovog časa nametnemo tržište? Jeste li je, gospodine ministre, vi iz DSS-a, a vi vladate Elektroprivredom, sa izuzetkom jednog kratkog vremena kada je kolega bio smenjen od strane DS-a po raznim optužbama, pa se posle ništa nije ostvarilo od toga, a on je ostao smenjen. Onda, čim ste ponovo došli na vlast, vi ste ponovo preuzeli elektroprivredu, ali vas sada pitam - za ove tri godine jeste li pripremili elektroprivredu za konkurenciju. Mislim da niste. Nego ste je baš pripremali za to da ne može da izdrži konkurenciju.
Izbacili ste jamske kopove, sada se odričete uglja, čistite polako. Sinoć ste rekli da će biti tehnološki višak radnici. Neće ostati bez posla, nego će biti socijalnih programa. Nagledasmo se mi tih socijalnih programa, 100-200 evra po godini staža. Pitajte čak i neke poslanike odavde, za koje vreme, pri ovako visokom kursu dinara potroše tih svojih 20 ili 30 godina radnog staža provedenih u nekoj firmi u Srbiji. Pri ovom kursu dinara, koji se ne menja već četiri godine. Kao da radimo 24 sata dnevno.
Trebalo bi da nas postreljaju ovi iz Evrope što im toliko srozavamo evro. Nikako da pobegne od dinara. Nikako. Oni rade, jadnici, angažuju i stranu radnu snagu, ratuju s celim svetom, prodaju oružje i nikako evro da mrdne dalje od dinara, a dinar je valuta u zemlji u kojoj niko ništa ne radi.
Šta to znači tržište električne energije, šta to znači da na njemu učestvuju proizvođači električne energije; trgovci električnom energijom i kvalifikovani kupci, to u redu, njima treba. Gde ste vi pronašli to da izjednačite našeg proizvođača električne energije sa trgovcem električnom energijom iz inostranstva.
Mi bismo tako mogli da uvozimo i šljive, i jabuke, i kruške, i vodu i vazduh, sve bismo mi u Srbiji mogli da uvezemo jeftinije od onoga što u Srbiji proizvodimo. Svaki proizvod, nađite mi jedan proizvod, daću vam bar tri i-mejl adrese iz tri zemlje u svetu gde ima jeftinije. I sa transportom, i sa carinom, i sa porezom jeftinije nego u Srbiji.
Da li je to naša želja? Hoćemo li bilo šta u Srbiji da zaštitimo? Da li je to država koja ne zaštiti svog proizvođača električne energije i neće da zaštiti svoju naftnu industriju, pitajte onog koji vodi Zapadnu Evropu, da li daje nekome naftnu industriju?
Ne, to je nacionalna industrija, to se ne daje. Ne daju se ni banke, ali vi ste banke raskrstili za jeftin novac.
Znači, namera je dobra, mada ne vidim razlog, ali eto iz nekoliko zakona gas, električna energija, privodi se to u jedan zakon. Rekao bih da tu može da se nađe razlog za opravdanje, ali je osnovna ideja zakona sadržana samo u tom tržištu električne energije.
Sve drugo su pisali stručni ljudi. Sve drugo je regulisano drugim propisima. Nema te agencije do sada, nisu nam ni sada potrebne, vi to dobro znate, nego "ajde, Alija, da je više vojske", što bi rekao jedan deo naše zemlje.

 Ne, završavam, trebaće mi, siguran sam u to.
Ali, nećemo glasati za ovaj zakon na osnovu rada Anketnog odbora. Podneli smo krivične prijave protiv odgovornih lica. Smatram dok nas tužilaštvo ne obavesti, da li postoje osnovi da ljudi budu krivično gonjeni zato što je u Srbiji na našem novcu, na našoj muci izrasla firma koja je sada jača od naše Elektroprivrede, sve dok neko iz Vlade ne izađe ovde pred nas i kaže rezultat toga, mi za ovaj zakon nećemo da glasamo.
Tim pre što su ga oni koji uništavaju Elektroprivredu nagovestili. A da vas obavestim, radi se o privatnicima. Privatnici koji su za ovo bili zainteresovano znali su za ovaj predlog zakona i pretili su Srbiji ovim predlogom zakona. Kada neko Srbiji preti, moram da budem protiv pretnje.

Pošto vi ne želite da se bavite  našim amandmanima - tako kao da oni zaslužuju bilo kakav komentar, ja bih želeo samo da postavim pitanje, pošto kažete da nema ni pitanja.
U čemu je razlika između agencije, kako ste je vi zamislili, i uprave, kako je mi zamišljamo? U čemu je razlika ako agencija za svoj rad odgovara Vladi Republike Srbije? U čemu je razlika ako sve poslove agencije na kraju pokriva ministar nadležan za poslove zdravlja? U čemu je razlika ako Vlada bira direktora agencije, na predlog ministra nadležnog za zdravlje?
U čemu je razlika izuzev, u tome, da ste izdvojili ispod direktne kontrole ministra jednu veoma važnu, jednu užasno važnu, agenciju, koja će imati prostorije dislocirane u odnosu na ministra i na Vladu, čiji će direktor, koji sam donosi akt o sistematizaciji radnih mesta u toj agenciji, da se oseti i biće veoma važan, i sa njim će da razgovaraju oni na koje su ukazali poslanici SRS, a to znači - lobisti, posebno uvoznici lekova.
Da nije interes moćnog kapitala ovde u pitanju vi biste prihvatili da to bude uprava. Svaki odgovoran ministar voleo bi da ono za šta odgovara bude u njegovoj neposrednoj blizini. Ako mislite da će to što postoji agencija da vam bude izgovor ako ne bude dobro radila, grdno se varate. Vi ste i za svoje manje grehe podneli ostavku svojevremeno. Ovo bi vam bio mnogo veći greh. Tada je bilo u izgledu da vas neko drugi uvede u Vladu. Posle ovoga gospodine ministre, nema dva puta, tri puta - niko vas neće uvesti, ja vam to garantujem.
Prvo, vi niste ničim u svom dosadašnjem radu zaslužili da budete ministar, ali niste vi tu najgori. Ne bih imao reči pohvale skoro ni za jednog ministra u ovoj vladi, tako da ste tu negde na nivou i čak možete slobodno da šetate Vladom. U ovoj Vladi zaslužujete da budete ministar.
Zašto niste zatražili da Vlada razreši direktora na vaš predlog, ako ga je već imenovala na vaš predlog. Kako to da jednog čoveka ne mogu da imenuju, čak ni posle konkursa, bez vašeg predloga, a mogu da ga razreše bez vašeg mišljenja? Je li to možda prilika za smene ljudi? Zašto niste sebe osigurali na taj način? Vi ćete svog iz G17 plus tu da postavite i zamislite da vam ga jednog dana smene, a vi ne možete da ga branite.
Trebalo je da se vi iz G17 plus malo osigurate, jer to što ste sada navalili na funkcije to ne znači da su vam sigurne. Čak ni u ovom mandatu Narodne skupštine Republike Srbije. I, da sam na vašem mestu ja bih pažljivije prevodio ovo - zamolio bih da mi prvo u engleskom tekstu ubace neke ispravke, a onda da mi to prevedu na srpski da bi moglo da izađe pred narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije.
Ne shvatam da raspisujete konkurs, da je posle tog konkursa merodavno vaše mišljenje. Bez vašeg mišljenja Vlada ne može da imenuje direktora, a onda može da ga razreši bez vašeg mišljenja. Trebalo je da se izborite za tog čoveka, zato što će u stvari na njegova leđa sve pasti.
Mi bismo želeli da se ovo ne izvlači iz Vlade, da ovo bude u ingerenciji ministra, da ministar odgovara, a ionako je ovaj zakon, izuzev toga što piše agencija, sve ministar, ali sve ministar. Dodaje mu se negde ministarstvo nadležno za poslove veterine i vi to sada koristite da nešto prebacujete radikalima. Naravno, i to nam je važno, ali radi se o lekovima za ljude.
Naravno, i za onaj deo koji je veoma važan, a nama je mnogo važniji ovaj prvi deo, ovaj ide uz njega, i naravno, da se reguliše ovim zakonom i humana medicina, a i veterina.

Završavam. Nemojte da odbacujete amandmane zato što ih piše SRS! Jer, sve vas pamtim: iz vremena kada ste pisali amandmane na nečije tuđe zakone i uvek vam je prigovor bio što se odbacuju bez čitanja, i uvek je onaj ko je amandmane odbacivao bez čitanja "loše prolazio na sledećim izborima". Zato što je posao opozicije da traži slabe tačke u zakonu. Posao vlasti je da prizna da je otkrivena neka slaba tačka, koju vlast nije želela.

Završavam. Pošto nisam danas izlazio, molim vas da prođem sa nekom manjom opomenom. Novac više nećemo da oduzimamo! To smo se dogovorili na Administrativnom odboru. Gde je Pera Cvetković? To više nećemo!
Znači, ako vam nije bila želja da sakrijete mane ovog zakona, onda pažljivo slušajte raspravu o amandmanima. Može da se desi da vam ukažemo na neku grešku koje niste bili svesni dok ste pisali ili dok ste o zakonu raspravljali. Nama je samo to želja. Verujte, leto je i vama i nama. Mi nismo mazohisti, sebe da mučimo, da ne idemo na more, samo da vi ne biste išli.

  Prethodnik je povredio član 100. stav 1. i povredio dostojanstvo Narodne skupštine tako što je pokušao da prebaci na narodne poslanike SRS, članove Odbora za zdravlje, da su načinili neku grešku ili krivicu, ili da nisu hteli nešto da urade na Odboru što nije bilo moguće.
Nemojte da nam pričate ovde o tehničkim ispravkama amandmana. Ako je vašim amandmanom bilo predviđeno da se svaka serija uvezenog leka pregleda, a sada ste dali ispravku amandmana, pa hoćete da se svaka serija leka pregleda, nije to tehnička ispravka leka. To je potpuno nova materija i kažete ovde, obmanjujete javnost da narodni poslanici SRS nisu glasali za taj amandman. Ovo je nov amandman, stigao u 12,30 časova danas. Ko je još glasao o tom amandmanu? Samo recite u sali da li je neko glasao. Jeste li vi negde glasali za taj amandman?

Dame i gospodo narodni poslanici, imao sam nameru da o ovom zakonu govorim kao o nečem najnormalnijem što se pojavilo u Skupštini otkako je ova vlada preuzela funkciju, ali ne da ministar, koga mogu da svrstam u najbezobraznija stvorenja u Srbiji. Ne da ministar svojim odnosom prema poslanicima, svojim odnosom prema poslanicima SRS i svojim odnosom prema predsedniku SRS Vojislavu Šešelju, ne da da se čovek prema njemu ponaša kao prema normalnom čoveku. (Negodovanje.)

Uostalom, to ministar nije ni zaslužio. Jer je juče rekao da su sve sudije korumpirane u Srbiji, jer ne poštuje sudove u Srbiji. Ni jednu sudsku odluku ne poštuje, a najgore od svega toga je što druge optužuje da lažu, a laže čim zine. (Negodovanje.)

Niste juče, kada je pet puta rekao da lažemo, niste se bunili, a sada se bunite kada kažem da jedan čovek, koji ne zaslužuje da predstavlja Vladu, laže, sad se bunite.

Hajde da vidimo kako laže ministar Dinkić. Na stranu to što zakon nije loš, ali ga nije ni pisao Mlađan Dinkić, niti išta zna o tom zakonu i to se vidi iz njegove diskusije. Čitao nam je ponovo obrazloženje iz Predloga zakona, koje je pisao neko ko je bio dovoljno stručan za to.

Ali, Mlađan Dinkić kaže - da ovaj zakon ukida tzv. višestruke osnovice za obračun doprinosa, koje zavise od stepena stručne spreme, a što je uveo zakon koji je bio donet negde 90-tih godina, nije ni završio rečenicu kako treba, ne mogu ni da ga citiram, i kaže – taj zakon jeste poznat kao Šešeljev zakon. Ovim se to, kaže, menja. Nadam se da će ovo što sam sada rekao privući određenu pažnju nekih poslanika. E, privuklo je moju pažnju.

Jesu donošeni zakoni 90-tih godina, i 91, 92, 93, 94. i 95. i 96. i 97. bez učešća SRS. Donošeni 98. i 99. i delom 2000. uz naše učešće, ali već ste nas optužili da smo vrlo malo zakona doneli u to vreme. Ali, kako ministru nije palo na pamet kada su doneti zakoni čije odredbe sada menjamo ili ukidamo ovim zakonom. Kako mu ne pade na pamet da pogleda i vidi da li je to 2001. ili 2002. – 2003. i 2004.

Da su zakoni koji su uvodili više stopa, i te stope zavisile od stručne spreme, čak uveli osnovice po školskoj spremi, ne pitajući kolika je isplaćena plata, doneti 2002. godine. Pa, kakav je to moral jednog ministra, koji je bio tada u Vladi i bio guverner Narodne banke. Kakav je to moral da optuži opozicionu stranku za zakon koji je donet, a za koji on kaže da je loš. I jeste bio loš, ali pogledajte naše amandmane na taj zakon. Da su tada usvojeni naši amandmani zakon bi, otprilike, ovako izgledao kao ovaj predlog koji sada stavljate pred nas.

Pa, ko je više rasprave o tome otvorio nego mi, kada smo rekli – kako možete da tražite doprinose a nije isplaćena plata. Pa je onda rečeno – država mora da se namiri, a vi ako nemate za plate, zatvorite firmu. Pa, kada su svi pozatvarali firme, sad može i da se ne namiruju doprinosi dok se ne isplati plata.

I, kakav je to moral, dame i gospodo narodni poslanici, a gde ste i vi koji ste glasali za ovaj zakon iz 2002. i 2003. godine? Sada ćete da glasate za ovaj zakon. Sada ćete da izađete ovde i kažete – izvanredan zakon, ukida više stopa na poreze i doprinose, a slušali smo tirade o tome kako moraju da se razdvoje na 12 ili 13 stopa, jer je bila jedinstvena dok vi niste došli na vlast.

Ali, eto, dovoljno je samo da se očepi SRS. Ko će to nego Mlađan Dinkić. Zato što, da je bilo sreće, kad je tražena njegova smena sa mesta guvernera NBJ, tad je ostao zahvaljujući vama koji ste ga posle smenili. Brutalno, krađom glasova ste ga smenili, umesto onda kada je bila rasprava u Saveznoj skupštini i kada je argumentovano pokazano šta će da uradi od srpskog bankarstva. Tada još nije bilo upropašćeno srpsko bankarstvo, nego tek posle toga, kada je ostao na mestu guvernera pa vršljao kako on hoće.

Zašto uopšte gospoda ministri, kada izađu za govornicu, ne govore o zakonu. Neka ostave nama poslanicima, ako treba između sebe i između svojih stranaka ili poslaničkih grupa, da razvijamo i političke diskusije. Neću sa ministrom da pričam o svojoj političkoj stranci. Neću, to nije njegov posao. To je posao njegovih poslanika ovde. On neka se uzdrži ako može, ali ne može da se uzdrži. Bilo bi mu dobro.

I, šta kaže – "koji su efekti rasterećenja poreskih obveznika." Pa, mi smo to pročitali u obrazloženju zakona. Da li je imao nešto novo da nam kaže? "Prvo, ukidanje sistema od osam minimalnih osnovica doprinosa, koji je uvela poslanička grupa koja je sada, očito zbog sramote, napustila salu". Izašli su radikali ne od sramote, i drugo – nismo mi uveli tih osam grupa, nego vi kad ste došli na vlast.

DOS je uveo osam grupa. Ili, ako ste zatekli osam grupa, što ih niste ukinuli? Ali, nađite kad je to Šešelj predložio (obraća se poslanicima koji dobacuju), nađite kada je Šešelj za to glasao, vi pametnjakovići iz stranke koja se raspada. Nađite kada je to bilo. Ne, ne branite vi Mlađana Dinkića, branite onog što je pola sata posle Maršićaninove katastrofe otrčao da čestita Borisu Tadiću što je upao u drugi krug. Branite, branite.

Vi branite Mlađana Dinkića, vi i treba da ga branite. Vi ste ga i postavili na mesto guvernera NBJ. Zbog vas nema više ni jedne srpske banke. Vi treba da branite Mlađana Dinkića, jer vi ste u stvari krivi za sve ovo što se u Srbiji dešava. Kad bi G17 plus mogao da ruinira bankarstvo i srpsku privredu, kad, da nije bilo vas. (Žagor.)

(Predsednik: Upozoravam narodne poslanike da ne dobacuju. Nastavite.)

Zamolio bih narodnog poslanika koji dolazi sa Kosova i Metohije da se pokrije ušima. (Glasovi – auuuuu.) Imali ste priliku poslaniče ovde, jedinstvenu priliku, kada je prvi sukob u DOS-u oko Kosova i Metohije nastao, da rasturite tu bandu, ali je vaš govor bio mlak i mekan. Šta vam je obećano za to ne znam. Posle toga ste svi dobili funkcije na Kosovu i Metohiji. Sada ja iz Kragujevca, iz srca, branim Kosovo i Metohiju.

Ponoviću za gluve još jednom: Sada ja iz Kragujevca, iz srca, branim Kosovo i Metohiju. Tamo nemam ekonomskih interesa. Moje poreklo nije otuda. Tamo imam građane koji glasaju za SRS i njih više ne smem da ostavim, ne smem takvima da ih ostavim kao što ste vi, jer vi ćete i od Beograda da napravite Kosovo i Metohiju.
Što se tiče zakona, ovaj zakon zaslužuje podršku poslaničke grupe SRS zato što je dobar, a gledaćemo da skršimo ministra čim pre budemo mogli, jer sa ovim nema veze.
Ovaj zakon ruši DOS-ovu koncepciju, ovo je koncepcija DOS-a, ovaj zakon je ruši i vraća delimično na koncepciju koja je postojala pre DOS-a. Ovaj zakon ima nekih manjkavosti i nedorečenosti. Mogu da se otklone amandmanima. Ne moraju, toliko su sitna naša neslaganja sa ovim predlogom zakona. Ako prihvatite neke od amandmana, prihvatite, evo mi nećemo da se mešamo čak ni u raspravu o amandmanima.
Želeo bih da vam dokažem da nema smetnji kod radikala ako je nešto dobro, ali ako je nešto loše radikale ne može da prođe. To će biti vaš problem od sada pa ubuduće.

Neću, trebaće mi.