Zar treba da vas podsećam ko poštuje Ustav i zakon, a ko ne poštuje. Godinu dana niste poštovali odluke Ustavnog suda, gospodine Ristiću. Glasali ste iz inostranstva.
Licemerno govorite o presudama protiv čelnika država NATO pakta, pravosnažnih, koje ste vi ukinuli i vaša vlast. Iživljavate se ovde nad poslanicima povodom jedne odluke izvršne vlasti. Ali, ne zaboravite jednu stvar - niste poštovali suverenitet zemlje ni kada ste došli na vlast. Dolazili su ti ljudi kod vas u zemlju, presude su bile na snazi, vi ste ih primali kao državnike. Tek onda ste se dosetili, posle mesec dana, da treba bar ukinuti te presude.
Neće biti sudbina ove tužbe ista, jer vi više ne vodite državu. Možda vam to nije jasno. Neće! Opšti je stav da tužbu ne treba povući. Kako onda možete da kažete da će sudbina da bude ista, kao i sa presudama protiv onih koji su vodili države NATO pakta. Gde je tu pravnička logika?
Sada kažete - tužbu ne treba povući, sada kažete - sudbina tužbe biće kao sudbina osude protiv čelnika država NATO pakta. Ko je snaga prošlosti, ko je pukao na prošlim izborima i ko će pući na sledećim, možete i vi da pričate, a mogu i ja da pričam. Najsvežije podatke sa izbora imamo. Zna se koliko je ko osvojio glasova na tim izborima.
Vi kažete da je vaš kandidat osvojio sve glasove, gde su onda ovi ostali iz parlamenta, gde su njihovi glasovi? Tako to ide kad neko počne da zaboravlja. Niste u pravu. To što vi kažete da tužbu ne treba povući, glasajte vi za to. Tek takav trag ostaje - kako je ko glasao, a ne šta je ko govorio u Skupštini.
Jer, vaša stranka, kada promeni stav, reći će - šta onaj Boško Ristić, on je ionako, kao predsednik Administrativnog odbora, obrukao stranku, kao što i jeste.

Ne mogu da prihvatim kritiku odbrane otadžbine od onoga čiji predsednik, koji je ujedno i predsednik države, juri čoveka sa ulice koji mu je dobacio i opsovao mu majku. Znači, vaša predsednik stranke ima pravo da bije onoga ko mu opsuje majku, a Srbija nema prava da se brani ako je neko napadne. To je vaša ideologija.
Drugo, nisu lažne patriote branile Srbiju od NATO agresije nego milioni ljudi. Milioni građana su branili ovu zemlju. Možda se vi svrstavate u te milione. Sedite kod nas, pa kada izađe neko da optužuje za odbranu zemlje, da optuži i vas zajedno sa nama.
Ova rasprava je pogodna da se otkrije šta je ko radio u poslednjih 14 godina. Mi od toga nismo bežali kada smo predložili ovu rezoluciju. Ali, sveže je i ono što ste vi uradili u ove tri godine.
Kažite, vodili ste zemlju u ove tri i po godine. Ovu zemlju, što je sada uporediste sa kafanom, NATO sa siledžijama, a Srbiju sa onim ko je ušao da izaziva siledžije da ga biju. Tačno, ludistički pokret je bio pokret protiv mašina, ali za ovaj novi ludistički pokret, pošto nema borbe protiv mašina, mogu samo da kažem da potiče iz glave.

 Nedovoljno precizno, 23. strana, 12. red. Jeste, ja sam kao narodni poslanik kolegi koji mi je opsovao majku vratio kako je i zaslužio, ali taj čovek iz mase nije bio predsednik druge države, to je bio građanin Srbije, koga je udario predsednik države. U tom je razlika. U tome je ogromna razlika.
Ovde sam bio poslanik opozicije, a taj je bio poslanik vlasti i ništa mi slađe nije bilo nego kad mi je opsovao majku, da ga udarim pesnicom.
Vi ste me posle isključili sa sednice Narodne skupštine na neodređeno vreme. Da vas obavestim da je Ustavni sud proglasio neustavnom odredbu pod kojom ste mogli da me držite van sale dokle god hoćete. Da vas obavestim da sam taj spor sa Narodnom skupštinom već bio dobio, da sam dobio poziv da se izjasnim o visini štete i da sam onda odustao od spora. Meni je bilo dovoljno da pokažem kako ste vi, vajne demokrate, demokratski vršili vlast.
Nemojte da me upoređujete sa Borisom Tadićem. Prvo, pobedio sam ga kad smo obojica bili kandidati i kada je bilo više kandidata. Onda ste skupili ceo svet da biste me pobedili. To je 200.000 glasova. Ako mislite da je to poraz, grdno se varate. Na jednu stranu cela prozapadna Srbija, na drugu stranu SRS, za 200.000 glasova bili ste jači, a sad ne možete da se gledate koliko se ne podnosite. Ali, dobro.
Vi ste izgubili predsednika stranke njegovim izborom za predsednika Srbije. I vi dobro znate, jer on bi ovde voleo da bude u sali, da brani interese bivše vlasti i DS, a sad sedi i proširuje kabinet, adaptira ga, kupuje nov nameštaj. Morali smo da kandidujemo zamenika predsednika, jer to je po pravilu funkcija na koju treba da se kandiduje, ali znali smo da tamo nema šta da se radi.
Mi se sad borimo za mesto predsednika Vlade. Kad budemo osvojili na izborima mesto predsednika Vlade, onda ćemo da utvrdimo šta ste radili vi, jer vi ste utvrđivali šta smo radili mi pre vas, pa nijedan od nas ne ode u zatvor.
Ako niste krali, nećete ni vi, ako niste glasali iz inostranstva, nećete ni vi, ako niste lagali sa govornice da imate avionske karte ovih koji su glasali, nećete ići u zatvor, ako niste pljačkali državu, nećete ići u zatvor, ako niste naneli štete Srbiji izvozom šećera, nećete ići u zatvor, ako ne nanosite Srbiji štetu otimanjem još nekih banaka, na šta se spremaju vaši finansijeri, nećete ići u zatvor. Ali, ako ste sve ovo činili, a postoje dokazi da jeste, onda ćete odgovarati za ono šta ste radili.
Samo znam da smo ponosni na vreme u kojem smo bili na vlasti i to je bilo vreme NATO agresije. Slušam kako nas ovde neki optužuju - politika Slobodana Miloševića i SRS. Ne, mi smo izvršavali politiku Vojislava Šešelja. Kada je ta politika bila bliska politici Slobodana Miloševića, bili smo zajedno. Kada je ta politika bila udaljena od Slobodana Miloševića, bili smo razdvojeni.
Ali, sada kada kradete ove potpise po Vojvodini i Novom Sadu, jer ne možete ni da skupite dovoljno, da vas informišem kako ste organizovali ove godine predaju izbornog materijala, poučeni onim što vam je učinio Slobodan Milošević 1993. godine. Podelili ste svojima, neki su čak morali da vas čekaju noćima pred vratima, ali vi unutra delite svojima da prave potpise.
Godine 1993. Slobodan Milošević je podelio SPS-u izborni materijal, oni su popunili i predali. Podelio je DS izborni materijal, popunili su i predali. Podelio je Arkanu izborni materijal, popunili su i predali. Onda je izborna komisija dala ostalim učesnicima na izborima izborni materijal da ga popunjavaju. To je vreme kada ste 1994. godine...
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, molim vas, vratite se na temu.)
... i 1995. godine sarađivali sa Miloševićem, prošli u javnosti nekažnjeno zbog toga, a mi smo bili u Vladi koja je primila na sebe teret da celog veka odgovara, jer je bilo i terorističkih napada i agresija, a vi nosite na sebi teret da ste bili protiv odbrane i da je vaš predsednik zagovarao dodatno bombardovanje Srbije, o čemu postoje pisani dokazi, i to nije žuta štampa, to je svetska štampa.
Ako se bavimo politikom, jednu stvar da naučite. Bavimo se samo zbog toga šta će o nama da pričaju kad nas ne bude bilo. Novcem se zaradi da ljudi o vama pričaju lepo dok ste živi, a delima kad više niste živi.

Narodni poslanik Predrag Marković obmanuo je Narodnu skupštinu. Najpre ste uzurpirali ovu govornicu pričom da je uvređena Narodna skupština. Ne znam šta je za vas Narodna skupština i kako može da bude uvređena Narodna skupština. Ali, sad ste rekli da je ova Narodna skupština jasno i glasno rekla da tužba ne može da bude povučena. Kad je to rekla Narodna Skupština? Šta je za vas izjava Narodne Skupštine?

Ono za šta ćete glasati ili ono što ste govorili u raspravi? Ništa meni ne znači to što ste svi u raspravi govorili da tužba ne sme da bude povučena. Vi nećete glasati za to da tužba ne sme da bude povučena. Ko tu skuplja političke poene? Ko to sada razmišlja o političkim poenima? Hajde samo jednu rečenicu da napišemo o Rezoluciji - tužba ne sme da bude povučena bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije. Ni to niste hteli da prihvatite.

Sad biste još da zabranite da citiramo šta nam drugi misle i šta su nam drugi radili. Toga moramo da se sećamo dok smo živi. Ne zaboravite, bombardovali su nas pod sumnjom da proterujemo Albance sa Kosova i Metohije, a Hrvati su proterali Srbe i nisu bombardovani, nego su uvaženi član međunarodne zajednice.

Ne zaboravite, sačekivali su Albance koji su bežali i od bombardovanja u Albaniju i snimali genocid, proterivanje. Ko je sačekivao Srbe iz Krajine? Sad imate Predlog rezolucije pred Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope o ugroženosti Mađara u Vojvodini, koje ugrožavaju Srbiji koji su proterani iz Hrvatske.

Ima li veće tragedije za srpski narod?

Znači, i kad vas proteraju sa ognjišta iz jedne države i oteraju vas u drugu, tamo ne smete da se naselite gde vi hoćete, po pravu čoveka na naseljavanje, po pravu čoveka na život, nego gde vam kaže Jožef Kasa. Ako Jožef Kasa kaže - ne može u Suboticu, ne mogu Srbi da se naseljavaju u Subotici.

Vi ovde hoćete da zaboravimo sve. Kažete - nerazumna politika, korupcija, kriminal i ubistva su doveli do bombardovanja. Mi ćemo onda sutra biti bombardovani. Vi sada vodite nerazumnu politiku, sad ima korupcije, kriminala, ubistava.

Zamerili ste onima koji su branili Srbiju 1999. godine, pa kažete nemojte više nikada tako da nas branite. Godine 1999. odbranjena je Srbija. NATO pakt nije ušao u Srbiju za vreme dok je trajala agresija. Koliko se samo grupisao i pripremao da iz Albanije upadne, pa zašto nije upao. Zato što je teritorija bila izuzetno dobro branjena. Sada još samo izručite tu dvojicu generala koji su odbranili i teritoriju, samo ih još kaznite za tu odbranu i izručite ih Hagu.

U ovoj skupštini može da se govori o svemu. U ovoj skupštini biste da govorimo o tome kako treba da budu izručeni generali, a da ne govorimo o tome ko nas je, zašto i kako bombardovao. Napadnete nas za rezoluciju, a onda po deset minuta pričate o tome kakve su nam sve štete naneli. Kako vam se to deli ličnost? Kako možete da ne glasate o povlačenju tužbe, ako sami kažete da su nas gađali bombama, zaista obogaćenim osiromašenim uranijumom. To bi bila čista izreka.

Pričate koliko su nam ljudi pobili, pričate šta su sve uradili, a onda kažete, ali to nemojte više da im pominjete. Zašto? Da neće opet da nas bombarduju. Da li strah, da li ta neka unutrašnja kočnica u vama da ne izazovete vi neko novo bombardovanje? Ne, vi nećete sigurno. Vi nećete ni da vodite državu da biste bilo šta mogli da izazovete.

Ovde se deli Narodna skupština i sada više nema vlasti i opozicije. Poslanici iz vladajuće stranke izlaze za govornicu i kažu da Skupština treba da radi po važnijim pitanjima, po zakonim, a gde su ti predlozi zakona. Koliko ih ima u proceduri koji nisu na dnevnom redu? Da li to srpski radikali određuju dnevni red? Da li to mi zakazujemo vanredno zasedanje i sednice Narodne skupštine, ili to radite vi kao većina i kao vlast? Koji su zakoni bitni za Srbiju, a da su u proceduri, a da ih Skupština ne razmatra? Koji? Elektronski potpis, šta beše ono.

Nemamo mi nijedan važan zakon, a i ako imamo, zašto ne zakažete vanredno zasedanje. Sada smo i krivi zbog toga što je zakazano ovo vanredno zasedanje. Nemojte, toliko optužbi ne možemo da primimo na sebe, mi smo opozicija u ovoj sali. Kaže, deset sati besplatne reklame. Zaista mislite da nam je do toga stalo, da nismo čuli, stalo je i vama, imali st priliku ovde, nego imate malo poslanika, pa vam je manje vremena na raspolaganju.

Ali, da nismo čuli ministra spoljnih poslova, nikada ne bismo ovu tačku tražili. A da ne sumnjamo u dobre namere Saveta ministara i cele jedne države članice, kako je vi zovete po Ustavnoj povelji, u odnosu na tužbu, ne bismo tražili ovu raspravu.

Želim na jednu stvar da vas opomenem, a neću više da govorim, jako će dobra poruka svetu da bude to što Skupština neće da se izjasni o tome da se zabrani povlačenje tužbe. Znate, ako ne zabranimo povlačenje tužbe, to može da se tretira i kao da je većinska Srbija za povlačenje tužbe.

Vaše diskusije se ne pamte. Jedan sportski tim ili jedan sportista pojedinac može izvanredno da igra utakmicu, može da trči najbolje na svetu, bitan je rezultat na kraju, da li je pobedio ili nije. Ovde se samo pamti rezultat glasanja: Narodna skupština je za to da tužba bude povučena ili da ne bude povučena, pa nema treće alternative. Nema priče kroz pet godina unucima, bio sam protiv povlačenja tužbe. Ko je protiv povlačenja tužbe, taj će danas da glasa protiv povlačenja tužbe.

Nije trebalo tri dana da slušate šta smo govorili, a već ste zaključiti šta je naša politika. Naša politika je ljubav prema Srbiji, poštovanje porodice, zakona, naša politika je strah od boga, naša politika je zasnovana na najvernijim i najlepšim srpskim tradicijama.
Nisam neskroman čovek, ali nisam ni plašljiv. I, ako ste rekli da cela Srbija zna ko sam, da to ponovim gledaocima: 1.500.000 birača je glasalo za mene direktno, a poštuje me i onih 1.700.000, koji nisu glasali za mene.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji jedna anegdota o dve filozofske škole. Jedan je pripadnik kirmenaičke škole zatekao stoika, pripadnika druge škole, kako sedi pored izvora i jede zelje. Rekao mu je - da si slušao gospodara, ti danas ne bi jeo zelje. Ovaj mu kaže - ti kada bi hteo da živiš od zelja, ne bi morao da slušaš gospodara. To je sve.
Nama se ovde nudi da prihvatimo sve što nam urade, zato što imamo sveti cilj ulaska u Evropu. Evo, da prihvatimo sve što nam urade. Divljački su nas bombardovali, u Budimpešti ste se odmah posle toga ljubili i grlili sa njima.
Posle 5. oktobra preuzeli ste vlast. Srbija je prihvatila vašu priču da ćete joj doneti bolji život. Srbija, izmorena, na kolenima, od sankcija, od bombardovanja, prihvatila je vašu priču, jer ste rekli da će deca početi da bolje žive, bez straha za budućnost, da će biti posla, da će biti besplatnog školovanja, da će svako dete imati muzički stub, kompjuter.
Srbija je pošla za vama na izborima 2000. godine. Vi ste Srbiju izneverili. Vaša priča je samo delom bila tačna. Vi ste oprostili Zapadu sve što je učinio, Zapad vam to nije uzvratio.
Vi ste nas dodatno udaljili od Zapada. Te 2000. godine bili smo deset godina daleko od Evropske unije. Danas, iako su protekle četiri godine, nismo šest godina udaljeni od EU, nego 15. Tih devet dodatnih godina udaljavanja uzela nam je vaša vlast.
Lažne su teze izrečene o nama ovde. Mi jesmo bili u sukobu, u ratu sa Hrvatskom, ali mi ne mrzimo sve Hrvate. Mi jesmo bili u ratu sa muslimanskom državom, ali mi ne mrzimo sve Muslimane.
Nemojte sada da pričate kako radikali ne vole Hrvate. Znate da to nije tačno, a mogu otvoreno da vam kažem - Hrvati ne vole Srbe. U Hrvatskoj nema nijednog Srbina. Oni koji su ostali, polako primaju veru, prozelitizam se ponovo širi. Srpska deca menjaju ime i prezime da bi potrla tragove svog pravoslavlja.
U Srbiji se ništa loše nije desilo pripadnicima manjina, možda nekom pojedincu, ali nemojte to da generalizujete.
Upozoravam vas, čovek se ceni po tome koliko je pošten, koliko voli državu u kojoj živi, da li plaća porez, da li se odaziva na poziv u vojsku, da li se odaziva na poziv da državu brani. Meni je sasvim svejedno koje je vere, kom narodu pripada, kog je pola i kojoj političkoj stranci pripada.
Nisam spreman, kao vi, čim izađe radikal za govornicu, da kažem - evo stare priče, evo govora mržnje, sve ovo smo već čuli. Odakle vama pravo na to? Ovde govori svako ono što misli i ono što mu u programu piše, narod procenjuje šta ko govori i kakav je ko u srpskoj politici.
Ponosan sam što sam Srbin, pripadam evropskim narodima, ali me Evropa ne prihvata ka evropejca ili kao Evropljanina. Ne prihvata, jer da prihvata, mom narodu ne bi uvela vize. Da ne pričamo o sankcijama, jer ako vi kažete da su sve sankcije koje su zavođene bile opravdane, pitam vas - ovih godinu i nešto dana sankcija na izvoz našeg šećera, da li je to bilo opravdano? Ako je bilo opravdano, što Labus nije u zatvoru?
Ko je izazvao te sankcije? Ko je dozvolio da prevarimo Evropu? Ko je oštetio budžet Srbije? Ko je seljake odučio od toga da se bave šećernom repom? Labus. Znao je koliko ima šećera viška na raspolaganju za izvoz, zašto je dao dozvolu da se izveze sav šećer? Koga da prevari? One koji u zubu imaju čip iz koga sve znaju jedni o drugima?
Tako se razgovara u jednoj normalnoj državi. A to - bili ste na vlasti pre deset godina, to vama ne znači ništa. To je bila priča 2000. godine. Od onda smo prošli svi ispite pred biračima. Da mi ne valjamo, ne bismo bili najjača politička stranka u Skupštini Srbije.
Nemojte da potcenjujete građana Srbije. Navedite mi jedan medij koji mi držimo pod kontrolom. Navedite jedan medij koji nas forsira i propagira, pa građani ne znaju šta je istina i ne znaju za šta se ko zalaže.
Mi nismo priču o povlačenju tužbe širili na priču o našoj prošlosti, ali niste u pravu. Posebno mladi ljudi, koji ovde izlaze pa govore sa ogorčenjem. Nije nas NATO porazio 1999. godine. Mi NATO nismo pobedili, ali nikad niste čuli ni jednog radikala da kaže da smo pobedili NATO. Ponosno vam kažem da nas NATO nije pobedio.
NATO je morao da traži drugi način da uđe na teritoriju Srbije. Našao ga je u Skupštini Srbije. Da vam ne pričam, nema tu onog poslanika koga sam prozvao pre više meseci, rekao je da je plakao kod mene u kabinetu kada su potpisivali plan Ahtisari - Černomirdin. Makar koliko da nam je tada bilo teško, ne mogu da kažem da ta Skupština nije mogla takvu odluku da donese, kao što to vi radite. Svaka Skupština Ustavom predviđenom većinom ima pravo da donese odluku kakvu god hoće.
Vidite kako su kažnjeni svi koji su u toj odluci učestvovali. Mnogo godina će im trebati da dostignu snagu koju su imali pre nego što su potpisali plan Ahtisari - Černomirdin. Ali je tu Slobodan Milošević napravio lukav potez. On ništa nije potpisao, on ništa nije prihvatio. Prihvatila je Skupština Srbije i prihvatila je Savezna vlada. Nemate vi tu nijedan potpis Slobodana Miloševića.
NATO nas nije pobedio, a mi smo posle toga učinili sve da rezultati četiri godine kasnije budu gori nego da nas je pobedio. NATO nije mogao da dođe na Kosovo i Metohiju uz pomoć bombi i aviona, došao je uz pomoć Sporazuma Ahtisari – Černomirdin, i vi ste taj sporazum zatekli. Recite iskreno, gde smo sada na Kosovu i Metohiji? Jesmo li bar u istoj situaciji u kojoj smo bili kada ste vi došli? Nismo.
Kažete da ste saveznici Evrope, da ste njeni miljenici, da sa njom možete otvoreno da razgovarate. Ubeđen sam, gospođice Milivojević, da u vašem pasošu postoji šengenska viza koja možda važi godinu dana. Šta od toga ima Srbija? Šta od toga ima Kosovo i Metohija? Koliko naše dece može da dobije takvu vizu? Vi ste tu vizu mogli da dobijete i da niste preuzeli vlast u Srbiji. Valjda ste preuzeli da i sva naša druga deca mogu da dobiju takvu vizu, ne da bi otišla da žive tamo, nego ako im roditelji imaju novaca, da odu da vide kako izgleda tamo.
Ubeđen sam, meni vaše Ministarstvo spoljnih poslova, kad krenem u Strazbur kao poslanik, da našu diplomatsku vizu na pet dana. Dobro, možete vi da ponižavate poslanike koliko god hoćete. Samo hoću da kažem kakav je tretman vas koji ste evropejci i kakav je tretman nas koji smo većina u Skupštini, kako nas tretiraju vaši državni organi. Tako nas i svet deli. Tako i svet pita - u kojoj si političkoj stranci - kad kreneš u svet. Vi ste doveli do toga da nas svet ponovo deli.
Mi se ovde delimo po politici i nemojte to da zamerate. U ovoj skupštini smo izneli različite političke stavove i ocene. To je valjda naše pravo. To je i vaše pravo, to vam ne zameram, ali vi činite sve što možete da nas svet podeli, da za svet postoje dobri i loši političari u Srbiji. Odjednom su loši političari za svet oni koji zemlju vole, oni koji bi da je brane, oni koji se nisu libili da sami idu u rat ili da njihovi najbliži idu u rat.
Naravno da za svet nisu dobri srpski političari, ali onda je pitanje, kakav je to odnos sveta prema nama. U Americi se ljubav prema zemlji naziva patriotizmom. Ima li Amerikanca a da ne voli Ameriku? Ima li Amerikanca a da je ne bi branio do poslednje kapi krvi? Pogledajte atletske trke u Atini, trojica Amerikanaca trče i izađu na pobedničko postolje, i sva trojica, a jedan je crn, jedan beo, jedan žut, stave ruku na srce kada se intonira američka himna.
Hoću takvu Srbiju, da svaki građanin Srbije s ponosom sluša himnu koja se u Srbiji intonira i da niko od drugih građana ne može da mu kaže, ti si prljav zato što voliš Srbiju. Hoću takvu Srbiju, u kojoj ćete, kao i radikali, da najviše volite Srbiju, da volite i Srbe, ali da ne mrzite druge građane Srbije.
Nikome ne pričate da je prvi potpredsednik Skupštine Bugarin bio radikal, da je prvi ministar Vlade Srbije Rom bio radikal, da je sada jedini pripadnik manjine potpredsednik Skupštine radikal Bugarin. Zašto vi tako ne forsirate pripadnike manjina? Samo pričom kako će im biti bolje, ako vi pobedite. Pokažite to i otvoreno.
Priča je danas ispričana. Nije trebalo da vam smeta što pričam ovu priču i vi ste svoju izneli ovde. Srbija nas je sve prepoznala, nemamo parlamentarne izbore, ovo nije priča za lokalne izbore, u velikoj ste zabludi. Za lokalne izbore se govori šta će ko da napravi, šta će ko da izgradi, kako će da troši ono malo opštinskog budžeta, kako će građanima da pomogne da bolje žive, da se prevezu, da imaju bolje komunalije. Patriotizmom i nepatriotizmom lokalni izbori se ne dobijaju i to nam nije bio cilj.
Vi nećete da kažete da i sami strepite od toga šta je sledeći korak ministra spoljnih poslova. Možda vas neko ubeđuje da te njegove izjave ne znače ništa. Mnogo znače njegove izjave. Naša zabrinutost izazvana izjavama ministra spoljnih poslova iskazana je ovom tačkom dnevnog reda. Na savest svakom pojedincu, ali niste vi jedini koji će umeti sa svetom da razgovaraju. Razgovaraćemo i mi, samo će biti ili ravni nama ili niži od nas, ako ih je takve priroda stvorila. A, da na kolenima stanemo pred bilo koga ko iz sveta ovde dođe, da bi bio od nas viši, to od jednog pripadnika SRS nećete da doživite.
Pozivam narodne poslanike SRS da glasaju za ovaj naš predlog. Pozivam sve ostale, koji hoće razumom i srcem da glasaju, da glasaju za rezoluciju. A ostale, kojima je politikantstvo važnije od onoga što može da se spreči ovom rezolucijom, suočavam sa njihovom savešću.

Gospodine predsedniče, ako ste pažljivo slušali moju diskusiju, nikada nisam rekao da Hrvati mrze Srbe. Da li prihvatate da svako od nas položi svoj mandat za ovo što sada tvrdite? Rekao sam da ne vole Srbe. Velika je razlika od toga da li nekoga ne volite do toga da ga mrzite, imate čitav dijapazon osećanja prema nekome.
Nemojte da mi tovarite nešto, a na šta posebno pazim, jer znam da ceo svet gleda da li će neki radikal nekada da nešto izgovori i da to protiv njega bude iskorišćeno. Nisam rekao, ali podaci o tome kako se zvanična Hrvatska ponaša prema Srbima su užasni, užasavajući.
Hrvatska je za tri dana proterala Srbe, proterala sa teritorije Hrvatske. Svet zna sve o tome. Šta hoćete? Da to zaboravim? Da uzmem pasoš i da idem u Hrvatsku na more? Ne znam čemu vam to treba. Vidite kome podižu spomenik, Milu Budaku, tvorcu priče Srbe na vrbe; kaže, pesnički izraz upotrebio - Srbe na vrbe.
Nemojte da na silu natovarite nešto što mi nismo. Naravno da pažljivo procenjujem šta nam ko misli. Neću da zatvorim oči pred ovim što Kasa Jožef radi. Neću. Vi zatvarajte, ali ako neko optuži Srbiju da je stotine Mađara pretučeno, da u tome učestvuje policija i Vlada Republike Srbije, i Vlada Republike Srbije je optužena pred parlamentom Saveta Evrope u Strazburu, o tome neću da ćutim. Vi ćutite.
Neko je ćutao o tome šta se radilo na Kosovu i Metohiji godinama, pa eto do čega je došlo. Pozovite Kasa Jožefa neka se izjasni, neka donese dokaze, osudiću svaki takav incident, svaki pojedinačno. Ako je bilo stotine i stotine premlaćivanja Mađara, o tome Srbija mora nešto da zna. Nemojte da krijete to od nas. Neću da me neko optužuje zbog nečega što vi krijete, ako postoji.
Ako ne postoji, hajde da vidimo šta ćemo sa Kasa Jožefom. Postoje zakoni za sve. Gde je javni tužilac iz Subotice, gde je da utvrdi šta je istina? Protiv onih koji čine zlodela da bude podignuta optužnica ili onoga ko širi lažne vesti, ko širi netrpeljivosti između pripadnika različitih naroda.
A ne ovako, ćutite i žmurite. Šta ćemo time da dobijemo? Diskutovali smo protiv povlačenja tužbe, ali nećemo da glasamo. Da li vam to liči na sve ono što je Srbija godinama, decenijama radila.

Završavam. Država se brani ponosom, nekada i po svaku cenu. Jednostavno, drugačije ne ide; ili pripadate državi, ili ne pripadate; ili ste narod ili niste.
Hajde da oglasimo da smo nezaštićena zona, neka dođe da nam radi šta ko hoće. Ali, mi nismo takvi. Naša istorija nije takva. Promenite nam istoriju. Vratite zemlju vekovima unazad, menjajte nam istoriju, menjajte nam gene; mi ove imamo, druge nemamo. Kada vidim da je slabiji maltretiran, u meni uzavri krv, i kada mi neko krene na državu, moram da je branim, takav sam.
Možda nikada nećemo pobediti, ali ovo ostaje naš program zauvek. Mi od ovog programa odustati nećemo, a vi radite šta vam je volja.

Narodni poslanici, razumem da govornik može da bude čak i kontradiktoran povodom ove tačke, jer je zaista teško reći: "Protiv sam povlačenja tužbe, ali sam protiv ove rezolucije".
Ipak, da je pre pet godina Srbija, njena vlast, bilo ko zaslužio takve sankcije i bombardovanje, građani Grčke nas ne bi branili. To je evidentno. Oni su nas branili jer mi tu ništa nismo bili krivi. To što smo mi imali sankcije ne znači da smo ih i zaslužili.
Nije tačno da je NATO nas prvi put bombardovao. Pre toga je sedam - osam godina NATO bombardovao Irak. Nije tačno da su prvi put na nama isprobali to oružje, čak je apsolutno netačno.
Dobro je ovo što se svi izjašnjavate protiv povlačenja tužbe, bez obzira na to kako glasate. O ovome je javnost obaveštena. Ako i to ostane, posle ove sednice, i to je dovoljno. Netačno je da ovim obavezujemo za sva vremena Srbiju. U vezi sa tim, morate da pročitate malo i knjiga.
Kapacitet ove skupštine je da naredi onima koje je izabrala, inače će da ih smeni. Ovaj saziv Skupštine ne može da kaže, da naredi šta će naredni saziv Skupštine da radi. Skupština uvek predstavlja narod. Desilo se, otkada ste vi došli na vlast, da jedna Skupština poništi odluke prethodnog saziva Skupštine i da kaže da to nije bila Narodna skupština, to što su birali neke sudije, što su neke sudije razrešili, poništavamo. To je nezamislivo.
Ne može ova skupština, donošenjem rezolucije, ako je bude izglasala, da obaveže sledeći saziv Skupštine. Tada ćemo imati neku novu raspodelu.
Želim da u ovom mandatu Narodne skupštine Republike Srbije, pri ovako izraženom stavu - ne odustajemo od tužbe, da se na to usudi iko od činovnika koje smo mi izabrali, jer je vlast u našim rukama. Mi odlučujemo o tome hoće li neko biti ministar ili neće. Ako ministar ne sledi naše stavove, ne može da bude ministar.
Baš me briga za vaše kalkulacije, koliko vas je u Vladi, ko podržava Vladu a ko je ne podržava. Razumem kada se ne saglasite o ekonomskim pitanjima, kada podelite zabrane pa svako seče svoje. Tu već možete da imate Vladu i da se različito ponašate. Ali, ovo je nacionalno pitanje. Pitanje tužbe protiv osam država NATO je nacionalno pitanje i nijedna članica Vlade, nijedan član Vlade, ne sme da ima različit stav od stava koji zauzme Narodna skupština Republike Srbije.
Govorilo je dovoljno govornika o tome da protiv NATO ne smemo da povučemo tužbu. Sada da vidim tog majčinog sina koji bi je povukao. Ovde nema političkih poena. Svi izvlačite poene. Ovo je rasprava za svakoga ko se bavi politikom. Ako imate stav svoje političke partije i priliku da ga iznesete, zašto optužujete nas da je ovo prilika za nas? Svako ovde iznosi stav svoje stranke.
Vi imate još jednu izjavu ministra spoljnih poslova - da Srbi treba da izađu na izbore na Kosovu i Metohiji. Hoćemo li mi svakih mesec dana po jednu sednicu Skupštine održavati da bismo sprečili neku brljotinu koju može da napravi neki ministar koji sedi u Savetu ministara? Imate li vi dovoljno snage da onome ko je sa vama u koaliciji, a tu mislim na sve vas koji činite tu Vladu, kažete da ćuti ili da bude kažnjen kada progovori nešto što nije stav Vlade?
Možda je stav Vlade Republike Srbije da Srbi na Kosovu i Metohiji izađu na izbore? Ne može da bude stav jednog koalicionog partnera, oko tako važnog pitanja, toliko različit od stava Vlade, jer onda nema te Vlade.
Juče sam predložio da, vidim da je i prethodni govornik to napomenuo, to malo preformulišemo. Nemojte da kažete da zbog jedne reči ne možete da glasate protiv ovoga. Hajdete da brišemo tu reč. Nije ovde u pitanju reč, ovde je u pitanju da li hoćemo da dozvolimo povlačenje tužbe ili ne. Formulišite vi to.
Sada sam predložio održavanje sednice šefova poslaničkih grupa. Hajdete da za pola sata napravimo nove formulacije. Očigledno je da smo svi protiv povlačenja tužbe, izuzev nekih, koji su izašli za govornicu i rekli da su protiv toga. To je legitiman stav, nije dobar, liči na nešto potpuno drugo a ne na odbranu nacionalnih interesa, ipak, to je stav.
Ako svi želimo da tužba ne bude povučena, hajde da na to obavežemo one koje smo izabrali ili koje su izabrali oni koje smo mi izabrali.
Član Saveta ministar je posebno biran, njega čak nije birala ni ova skupština, nego je ova skupština izabrala neke koji će da izaberu njega. To je tako slaba funkcija, a može da nanese veliku štetu.
Neprihvatljivo mi je da svi iznosite argumente protiv povlačenja tužbe, a da mi ne usvojimo nešto što će obavezati da tužbu ne povlačimo. Tu nema mesta za dvoličnost. Nema mesta za diskusiju protiv povlačenja tužbe, jer onda nema ni objašnjenja pitanja zašto ste protiv da to izglasamo.
Spremni smo mi, srpski radikali, da menjamo tekst rezolucije. Vlada predloži zakon, pa je spremna da prihvati amandmane. Spremni smo na to, ali pokažite da hoćemo to da radimo. Nemojte samo da govorite: "Ne valja vam tekst rezolucije. Mi smo protiv povlačenja tužbe, ali vam ne valja tekst rezolucije i nećemo da glasamo".
Imajte malo više poverenja u mudrost građana koji gledaju ovaj prenos.
(Aplauz poslanika u sali.)

Postoji nešto što je neodbranjivo i što niko ne može da odbrani. Vuka Draškovića vi ne možete da odbranite danas nijednom svojom pričom. Vrlo lako može da se ustanovi da on čovek i ne odgovara za ono što radi. Meni je samo žao što mi odgovaramo zbog njegovih postupaka, u tome je stvar. Vi ste prepustili spoljne poslove u ruke neodgovornom čoveku.
Da vas podsetim, kada se raspadala bivša Jugoslavija, trojica su se pitala šta će biti: jedan je bio Slobodan Milošević, drugi je bio Vuk Drašković, a treći je bio Vojislav Šešelj. Četvrte političke ličnosti koju bi narod slušao tada nije bilo.
Šta je rekao Slobodan Milošević? Hrvati mogu da idu, ne mogu da izvedu Srbe i ne mogu da iznesu srpske teritorije. Šta je rekao Vojislav Šešelj? Ako se razdvajamo, Srbija je do linije Londonskog sporazuma, do linije Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica. Šta je rekao Vuk Drašković? Srbija je do poslednjeg srpskog manastira na zapadu, do Jasenovca, najvećeg srpskog grada pod zemljom, i ako se razdvajamo da svako iznese miraz koji je u taj brak uneo.
Šta su učinili kada je došlo do rata? Milošević je voljom naroda bio na vlasti. Imao je u rukama moć. Drašković i Šešelj nisu imali u rukama državnu moć, oružanu silu, ali su pristupili prikupljanju dobrovoljaca. Vojislav Šešelj je prikupljao dobrovoljce i slao ih pod komandu jedinica teritorijalne odbrane i Jugoslovenske narodne armije. Vuk Drašković je okupljao dobrovoljce i slao ih kao jedinice na front. Srpska garda je otišla na front kao samostalna jedinica Vuka Draškovića i Srpskog pokreta obnove. Tamo su izginuli mnogi ljudi, kojih ste se vi odrekli odmah posle toga.
Šta se desilo kada je počeo NATO da komanduje po Srbiji? Slobodan Milošević je sa kesom na glavi izručen u Hag. Protiv Vojislava Šešelja u Beogradu je napisana optužnica za to prikupljanje dobrovoljaca i Vojislav Šešelj je dobrovoljno otišao u Hag.
Šta je sa Vukom Draškovićem? Kako to da niko ne pominje Vuka Draškovića kao organizatora paravojnih formacija koji ih je slao na front? Da li ovo sada vraća Vuk Drašković Karli del Ponte – mi tebe nećemo da diramo, a ti rovari i harači po Srbiji.
Čuo sam da pričate o nekakvoj novoj koaliciji. U Srbiji nema nove koalicije. Vi ste u Vladi Srbije. Vi zauzimate ministarska mesta, vi haračite po Srbiji. Nema tu nove koalicije. Ovde kako ko glasa, tako glasa, ali vi vozite ministarska kola. Ne pričajte o novim koalicijama.
Još jednom vas pitam, čime je Vuk Drašković zaslužio da nije na haškoj listi? Ne želim nijednom građaninu da bude u Hagu, ali u čemu je razlika? Kako to da je za vas Vojislav Šešelj zlikovac i zločinac, a Vuk Drašković nije? Zato se vi "pokrijte ušima".
Ovaj pokušaj nije žrtvovanje Srpskog pokreta obnove. Nemate vi više šta ni da žrtvujete. Ovo je pokušaj da privučete glasove onih drugih. Vi više glasova među srpskim nacionalistima nemate. Vi se sada pretvarate u neku novu stranku. Mislim da će vama šef uskoro biti Karić. To je vaša sudbina. Zato vi tako brzo menjate politiku. Imate pravo na to. Nemam ništa protiv vas, borite se vi za 5%, ali imaćete očajničku, strašnu borbu, zato ćete morati u zagrljaj kod bogataša.
Ja samo tražim da se Narodna skupština Republike Srbije izjasni – može li jedan neodgovoran pojedinac da vodi našu državu ili ne može? Ja mislim da ne može. Mislim da spoljnu politiku, da sudbinu Srbije ne smemo da damo u ruke Vuku Draškoviću. Vi vrlo dobro znate da ne smemo.
(Iz sale: Tomi Nikoliću.)
Tomi Nikoliću možete, za njega glasa milion i 500 hiljada građana Srbije, možete slobodno. Kada vaš kandidat osvoji milion i 500 hiljada glasova, ja ću reći - možete da mu date da vodi Srbiju, ali kada osvoji 150 hiljada glasova, pa se ponaša kao da ima tri miliona, onda nešto nije u redu sa vama.
Sunovrat Srpskog pokreta obnove od 1990. godine do danas je strašan. Vas je Vuk Drašković vodio i levo i desno, i gore i dole, lupali ste glavom o zidove, ali ste ga slepo pratili, kao onog Domanovićevog vođu, sve manje vas je bilo, ali ste išli za njim. Sada je kraj, ne može Srbija da ide za vama. Ovo što radi Vuk Drašković, to je izdaja Srbije. Da čovek bude na najvišoj državnoj funkciji i da traži da dve štete načinimo sami sebi, da se dva puta ubijemo, da odustanemo od tužbe protiv NATO-a i da izađemo na izbore na Kosovu i Metohiji.
I da mi još kažete da vaša stranka ima šta da očekuje na sledećim izborima. Ali, sledeći izbori su brzo, pa ćete videti kako to izgleda.

Vi ste ovde počeli da ratujete rečima. Kakve veze ima šta je neki opozicioni poslanik ili političar govorio. Hajde da vas podsetim kako je SPO mogao da izazove bombardovanje kada je Vuk Drašković rekao da će onome ko u Raškoj podigne muslimanski barjak otići i ruka i barjak. Da li je to mogao da bude povod za bombardovanje Srbije? Nije bombardovana, zato što vi imate pogrešnu tezu da neko može da zasluži bombardovanje i tom tezom se vodite u politici. Ko je taj ko može da zasluži bombardovanje? Da li je Milošević zaslužio bombardovanje? Što nisu Miloševića bombardovali? Što su gađali malu Milicu Rakić? Kakva je to ruka koja je bacila bombu na kuću male Milice Rakić? Da bi ubila Miloševića?
Nemojte da pričate o stvarima koje su bile pre mnogo godina. O tome se tada odlučuje. Niko se ne služi izjavama od pre deset godina kad želi da komentariše neke događaje. Šta bi bilo da vas neko kroz deset godina prozove za reči izgovorene za govornicom? Ovog časa se rešava kako će ko da reaguje. Takva su bila politička zbivanja. Nikada opozicioni političar Vuk Drašković, Zoran Đinđić, Dragoljub Mićunović, Vojislav Šešelj svojim izjavama...
(Glas iz klupe: Tomislav Nikolić.)
Ne vredi, svaki put kad izađem da kažem da ima jedan lud poslanik ovde i svi gledate u njega. Znači, to je aksiom, to više ne utvrđujemo.
Onaj ko vodi državu snosi najveću odgovornost. Ako državu neko optuži, optužuje zbog postupaka onoga ko državu vodi, a ne zbog postupaka onoga ko nije na vlasti. Nikada ne krivim Vuka Draškovića da je zbog njega Srbija imala nekih neprijatnosti.
Nije odlučivao, nije uticao. Sada je na vlasti, sada zbog njegovih izjava, zbog njegovih postupaka Srbija može da ima neprijatnosti. To je moj stav.
Ja danas mogu da kažem šta god hoćete, to mogu da komentarišu svetski mediji, mogu da me optuže za zločin, ali Srbija ne može da bude kažnjena zbog mojih reči. Ali ako izađe ovde predsednik Vlade, ako izađe ministar, čak i ako izađe predsednik poslaničke grupe stranke koja je na vlasti, njegove reči mogu da izazovu posledice za državu. Toliko iz političke teorije. Nikada ne vezujte sudbinu države za ponašanje opozicije, nego uvek za ponašanje vlasti.
I kad pričate o tome kad je ko bio na vlasti, kad pričate o tome ko je koliko odgovoran i ko je koliko ozbiljan, gledao sam intervju gospodina Vuka Draškovića, za vreme bombardovanja, na BBC na engleskom jeziku, koji sam čak i ja razumeo. Novinar je napao našu zemlju da smo mi krivi za bombardovanje, a Vuk Drašković na engleskom kaže - but ser, don`t mix grandmothers and frogs. Onaj čovek padne sa stolice na američko dupe, a Vuk Drašković mu prevede - znate, to znači: ne mešajte babe i žabe. Toliko o razumu vašeg predsednika.

U noći kada je usvajan plan Ahtisari-Černomirdin za sutradan je bila zakazana sednica Narodne skupštine Republike Srbije. Taj plan nije razmatrala Vlada Republike Srbije, nikada. Prvi put je zakazana sednica Narodne skupštine na zahtev Vlade, sa dnevnim redom koji je predložila Vlada, a Vlada nije dala mišljenje o tački koja je bila na dnevnom redu.
Uveče oko 10 sati pozvan je Vojislav Šešelj u Beli dvor, zato što je tamo ruska delegacija, tamo su Ahtisari i Černomirdin. Išli su Vojislav Šešelj i Stevo Dragišić, a mi smo svi čekali da vidimo ishod.
(Glas iz sale: A gde?)
Čekali smo u prostorijama stranke. Pili smo kiselu vodu i kafu. Još neka informacija?
Na stepenicama su sreli ruske generale, koji su bili u pratnji Černomirdina. Tadašnji ministar odbrane je rekao – ne dajte da ovo prihvate. Kada su ušli u prostoriju, tamo su sedeli Slobodan Milošević, Mira Marković i Vuk Drašković. Pitajte svog predsednika da li lažem.
Tada je već bilo dogovoreno da sutradan Skupština usvoji plan Ahtisari-Černomirdin. Kada su razgovarali o tome, Milošević je rekao – pa dobro, to će biti izglasano bez saglasnosti Srpske radikalne stranke.
Posle toga, vi ste usvojili manir da stranke iz koalicije mogu da glasaju različito od stava Vlade. Ali, to je bilo prvi put u istoriji višestranačja u Srbiji da se ovde obezbedi jedna odluka bez stranke iz vladajuće koalicije, uz pomoć opozicije.
Ti odnosi Mire Marković i Vuka Draškovića bili su izuzetno dobri. Slobodan Milošević je samo sledio te dobre odnose. Bili su tako dobri da je Vuk Drašković dobio kuću u Beogradu, i vi to dobro znate. Ali, recite mu da je puna "bubica", jer od tadašnje vlasti takav poklon bez "bubica" nije mogao da se dobije. Bili su tako dobri da je Savezna uprava carina dala na korišćenje Vuku Draškoviću jedan automobil, ali Mihalj Kertes, koji se sa tim nije slagao, dao mu je najgori mogući automobil. Trošio je 35 litara benzina na 100 kilometara.
Ovo su sve činjenice iz vašeg političkog života i delovanja. Ja vam ih sada iznosim. Ti odnosi su bili tako dobri, da ste bili...
(Glas iz sale: A džip?)
Taj džip da nama vratite. Aligrudiću, tri odluke Vrhovnog suda imate. Taj džip morate da nam vratite. Nema više. Neću da slušam da mi dobacuju za džip. Džip da nam vratite, ako hoćete da razgovaramo.
Bili su tako dobri odnosi da ste ušli u Saveznu vladu, zbog čijih postupaka kažete da je bombardovana SRJ. Nemojte da odvojite odgovornost Savezne vlade.
Savezna vlada ima istu odgovornost kao i Republika, i veću, zato što je bar u dva navrata, koliko ja znam, bombardovana i Crna Gora. Bombardovani su Murino i Danilovgrad. Ne znam da li je još.
Vuk Drašković je najuren iz te vlade zbog ovakvih stavova. Znate kada je najuren? Kada se uplašio da njegovo prisustvo u vladi može da bude povod za odlazak u Hag.
Uostalom, koliko vas tu ima koji ste 1999. godine bili uz Vuka Draškovića? Za prethodnika znam da je 1994. godine ušao u SPO. Ono što je bilo čestito u SPO-u, moram da priznam, što sam upoznao u Skupštini, evo ga sada u DSS-u, pa vi sada gledajte.

Prvo tražim od vas da nas izvestite da li imate ovlašćenje da gospodin Živkucin bude predstavnik poslaničke grupe SPO-NS. O tome nema šta da se glasa. Ili imate ili nemate. Ako imate, neka nastupa u ime poslaničke grupe, a ako nemate nemojte da nas upućujete na dan za glasanje. Upućujem pitanje sekretaru Skupštine - da li je poslanička grupa dala ovlašćenje za svog predstavnika Živkucina?
(Poslanici poslaničke grupe SPO - Nova Srbija iz poslaničkih klupa govore: Da, dao je svoje ovlašćenje.)
Ako je dao, sada tek može da govori. Ništa nije sporno, ali treba da radimo sve po propisima.
Nemojte da nas optužujete da smo bili za to da bombardovanje traje. Mi smo bili za to da ne prihvatite plan Ahtisari - Černomirdin zato što se danas, četiri godine kasnije, postavlja pitanje da li je taj plan spasao Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije ili nije, da li je taj plan omogućio Srbima da ostanu da žive na Kosovu i Metohiji ili ne, da li je taj plan sprečio ubijanje, proterivanje i maltretiranje Srba na Kosovu i Metohiji ili nije. To su osnovna pitanja.
Da ste imali vremena, od svojih poslova, da pročitate po neku knjigu posle agresije, da ste čitali knjige koje su pisali nemački i engleski generali koji su učestvovali u napadu, ne biste više izlazili za ovu govornicu, jer su oni u tim svojim knjigama dokazali našu tvrdnju da je trebalo izdržati još dve nedelje.
Mi koji smo izdržali tih 78 dana bombardovanja mogli smo da izdržimo još 14 dana, jer je država bila u pitanju, jer je nacija bila u pitanju, jer je Kosovo i Metohija bilo u pitanju. Agresija je bila na izdisaju. Samo su još Engleska i Amerika učestvovale u tom bombardovanju, sve ostale evropske države su jedna po jedna izlazile iz agresije, što piše u njihovim knjigama. Ali, ja ne mogu da vam preporučujem koje ćete vi knjige da čitate.
Preporučujem vam da više ne čitate ni "Nož", ni "Sudiju", ni "Kojekude Srbijo", jer se autor odrekao tih knjiga. Slobodno možete te knjige da preštampavate, autor više na njih ne polaže pravo, njegova politika nije politika kojom je pisao te knjige.
Nije me sramota da kažem - nacionalizmom su me zadojile knjige Vuka Draškovića, samo što sam ja umeo da razlučim dobro i zlo, a vi ne umete. Molim vas da još jednom pročitate te njegove knjige i pitajte ga da li su knjige ono što je Vuk Drašković ili je Vuk Drašković ono što on danas radi. Pitajte ga kako je "Noć đenerala" menjao poslednje noći, a to može da kaže i ovo kvaziunuče jer i ono o tome dosta zna.
(Aplauz.)

Ne znam da li je to Vojislav Šešelj rekao pre nego što vas je istukao Čeda za one mobilne telefone ili posle? Ali, nemojte da izlazite za ovu govornicu i da pričate o stvarima o kojima ništa ne znate.
Naravno, stradala su deca 1999. godine, naravno svi su toga bili svesni, naravno da svaka država može da dođe u situaciju da je neko napadne, a o tome se ne ceni posle, nego se ceni tog časa.
Da vas podsetim na jednu stvar, sve vas koji pričate ovde o odlukama donetim 1999. godine. Jedini referendum raspisan u Srbiji kojim je jedna Vlada tražila od građana da se izjasne o njenoj politici bio je referendum o tome da li ćemo da dozvolimo da se stranci mešaju u naša unutrašnja pitanja ili ne. Nikada nisam nikoga čuo da je taj referendum bio lažiran ili namešten. Jasna je bila volja građana Srbije da sami rešavamo pitanje Kosova i Metohije; jasno je bila izražena volja građana Srbije, za sve vreme agresije, da Srbiju branimo.
Time što sada pljujete na taj otpor agresiji, pljujete na birače, na građane Srbije, na one koji ovu zemlju vole. Pljujete na domaćine. Pitam vas, kada bi vam neko ušao u kuću, da li bi mogao da vršlja? Da li biste pokušali da se branite? Ili biste rekli ženi i deci - nemojte, jači je, može da me izubija. Pa, i ako si kriv, ko je taj da ti uđe u kuću? Zašto si kriv?
Zašto je Srbija bila kriva da je bombarduje bar deset evropskih država? Koja je to država zaslužila da je deset država bombarduje? Čime je to zaslužila? Da li borbom protiv terorista? Je li Amerika rekla da je OVK teroristička organizacija?
Nećete da se setite svega. Vadite fragmente. Niste ni postojali u političkom životu. Vi ste kao nova banka, nemate stare dugove. Imate, živeli ste u ovoj zemlji. U ovoj se zemlji sve rešavalo i pre vas, rešavaće se i posle vas, naročito posle G17 plus, još malo, uhvatite još što imate. Gledajte kako se seku analize. Vrtoglavo padate.
Zato želim štetočine da sprečimo. Ostaće ozbiljne političke stranke. Vreme je da štetočina više nema. Jedan deo štetočina je otišao sa onim DOS-om, drugi deo odlazi sa ovim DOS-om i ostaju ozbiljne i velike političke stranke na političkoj sceni. To je cilj - državotvorne stranke, a ne stranke koje će kad god Srbija bude u situaciji da se brani da kažu - nećemo da se branimo.
Ima nešto što morate da uradite. Kao da je bilo lako ljudima da se odazovu da idu u rat, kao da je bilo lako deci da prave igranke i pesme dok padaju bombe. To je osećaj prema državi i prema narodu. Ko ga nema, neka sačeka da ovo bude Evropa bez granica. Ako ta ideja jednoga dana potpuno preuzme Evropu i Srbiju, neka vam je sa srećom. Ali, i u takvu Evropu Nemačka ulazi sa svojim granicama, Francuska sa svojim. Izaći će Nemačka uskoro sa svojim granicama.
To je besmislena ideja. Zagovarate nam tu ideju. Mogli ste to da nam pričate pre četiri godine, dok niste došli na vlast. Evo, četiri godine ste na vlasti, sprovodite tu ideju. Da li nam je bolje zbog toga? Da li nam narod bolje živi? Da li su nam plate veće? Gde su oni stanovi koji ste obećali za godinu dana, kola za godinu dana, kuća za dve godine? Gde je to?
Partnerstvo za mir, NATO, evropske integracije - ko vam smeta, da li vam smetaju radikali da uđete u evropske integracije? Ko vodi ovu državu - proevropske stranke. Što vas nema u Evropi, da li vam opet mi smetamo? Ili vam mi trebamo na svakim izborima da kažete - ovi neće da nas uvedu u Evropu, a vi hoćete. Recite mi datum, hoćemo li petnaest godina da glasamo za vas zato što stalno pričate da ćete da nas uvedete u Evropu. U koju Evropu? Tri vrste zemalja ima u Evropi: članice Unije, kandidati za članice i Srbija i Crna Gora. Tu ste nas stavili. Neprekidno ćete neke ucene da nam isporučujete, da ispunimo ovo, ono.
Kakva partnerstva za mir? Kakav NATO pakt? Šta ćete vi u NATO paktu? Što da nas tamo vodite? Koga da napadamo u NATO paktu? Da idemo protiv Rusije, protiv koga? Da bombardujemo neku državu koja se bude uzjogunila? Čime? Upropastili ste vojsku potpuno, a sada je dodatno upropašćujete.
Lepo je pričati - Evropa, Evropa, ali gde je tu Srbija? Valjda ćemo prvo da izgrađujemo Srbiju. Donosite zakon koji hoćete, menjate poreze, akcize, takse, doprinose, radite što god hoćete. Da li nam je bolje? Nije nam bolje. Zašto mi imamo ovoliki uspeh? Nije nama bolje. Da su vaši planovi bili dobri, da su vaši programi bili dobri, da Srbija živi bolje, radikali bi padali, kao što padaju druge stranke i vi.
Međutim, sada su građani svesni. Svi smo bili na vlasti. Sada nas znaju. Sada su ovi izbori tačno merilo. Džaba vaši mediji, džaba napadi, džaba sve. Građani Srbije nas poznaju sada sve - i nas koji nećemo u NATO i vas koji hoćete u NATO, a vaš uslov da uđemo u NATO je da ispunimo sve što od nas traže. Nađite mi jednu državu u svetu koja nije vazalna, koja nije banana-republika, koja je suverena, koja će reći - ispunićemo sve što od nas tražite. Neće.
Ako mogu vas eksperte u nečemu da sprečim, to je samo u tome da ne doživimo Argentinu. Nastavite li vi ovako, imaćete na ulicama jako brzo Argentinu.
Možda ćete vi da pobegnete u države iz kojih ste došli ili u kojima ste spremili sebi odstupnice, jer vaši instituti primaju novac iz inostranstva. Šta će građani Srbije? Šta će seljak, radnik, penzioner, onaj koji je ostao bez posla?
Hoćete da vas iznenađujemo još nekim rezolucijama? Moraćemo. Moraćemo mnogo toga da pitamo Skupštinu kakav stav ima, jer vi državu vodite noću, tajno i bez saglasnosti koalicionih partnera. Šta vi hoćete, da eliminišete Skupštinu iz odlučivanja? Ne može, ovde će da se odlučuje.
Nemojte da nas optužujete da je ovo politički marketing, video sam i vas za govornicom. Ovo je i vaš marketing. Vi pričate svoj program, mi pričamo svoj, iznosimo stav o ovoj tački. Zašto to unapred znači da će ovo nama da donese poene? Evo vama prilike da i vi dobijete poene. Tačka dnevnog reda je prilika za sve - za 250 poslanika, pa kako je ko iskoristi.
Ali, optuživati Srbiju što se branila 1999. godine, to je besmisleno. Srbija se branila, nije se branio Milošević, Šešelj, Drašković. Branila se cela Srbija. Nije tačno to što je neko od vas ovde rekao - zbog straha od vlasti branili su Srbiju. Gde je bila ta represija? Ko je kažnjen zato što se nije odazvao na mobilizaciju, ko je kažnjen za dezerterstvo? Niko. Čak ste došli na vlast, mnogi od vas, koji su prizivali bombardovanje. Jeste, Zoran Đinđić je pozivao da se nastavi sa bombardovanjem, jer - popustiće Milošević. Mislio sam da neki kao što ste vi nikad više u Srbiji ne mogu da dođu na vlast. Došli ste, ali nakratko.

Dame i gospodo narodni poslanici, višestranački saziv Narodne skupštine Republike Srbije imao je nekoliko puta priliku da rešava o najvažnijim državnim pitanjima, bezmalo da određuje sudbinu zemlje. Jeste to posao Narodne skupštine, a ovo je jedna od tih prilika. Ovde je svako od nas na ispitu na kome se suočava sa svojom savešću.
Ova tužba nas izdvaja iz životinjskog sveta. U životinjskom svetu jači može da radi šta želi, može da upadne u tuđe gnezdo, u pećinu, jamu, da sprovede silu i da ode nekažnjen. Kažu da postoji car životinja, ali sud ne postoji. U ovom našem svetu, u kome žive civilizovani ljudi, pravo jačega se ni u jednoj državi na svetu i ni u jednoj organizaciji na svetu ne primenjuje. Ova tužba je jedino što naša zemlja može da učini sada posle brutalne agresije za koju smo optužili samo 10 zemalja NATO. Više ih je, naravno, u tome učestvovalo, ali ih je samo 10 davalo avione koji su bombardovali našu zemlju.
Sudbina ove tužbe određuje sudbinu Srbije u budućnosti. Ili ćemo nekakvom odlukom, a za koju neću biti, pozvati svakog ko je jači od nas da nam radi šta god želi, ili ćemo svima, pa makar kako jaki bili i makar koliko novaca nekome od nas pojedinačno dali, reći da smo suverena, nezavisna i slobodna država, i da možda ne možemo vojno da se odbranimo ako nas neko napadne, ali da ne mogu da nas slome, ni dok taj napad bude trajao, a ni posle toga, jer postoji međunarodna pravda i postoji međunarodni sud pred kojim ćemo da pokrenemo spor.
Dakle, 29. aprila 1999. godine mi smo podneli, a da ne kažem tužili smo 10 država članica NATO: SAD, Španiju, Belgiju, Kanadu, Francusku, Nemačku, Italiju, Holandiju, Portugal i Veliku Britaniju. Tužili smo ih za genocid.

Bio je to jedini osnov po kome smo mogli da ih tužimo, zato što je nadležnost Međunarodnog suda pravde fakultativna, a sud je zasniva samo ako se države ili dogovore da reše spor pred Međunarodnim sudom pravde, ili su se na to unapred obavezale, kao što je to slučaj sa Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, a gde je članom 9. predviđena obavezna nadležnost suda.
Tužili smo mi i SAD i Španiju. Nisu tačne izjave predsednika Srbije Borisa Tadića i ministra spoljnih poslova Srbije i Crne Gore da nismo tužili Ameriku. Tužili smo. U ta dva slučaja, pošto su te dve države stavile rezervu na član 9, Španija odmah, a SAD posle zločina koji su izvršile u Nikaragvi, sud je odbacio tužbe protiv država koje nisu saglasne sa članom 9. konvencije.
SAD su priznavale član 9. sve dok njihova politika nije postala besomučno rušilačka prema malima. Zločin u Nikaragvi, u kome su se dogovorili i isplatili nepoznatu visinu odštete Nikaragvi, bio je povod da odmah istupe iz Konvencije, da ospore član 9. i protiv njih više tužba po tom osnovu nije dozvoljena. Nije protiv njih, ali jeste protiv osam država članica NATO, zato što ta tužba postoji, ima osam identičnih zahteva i na kraju su svi ti zahtevi objedinjeni u jedan.
Predmet spora su akti koje su tih osam država pojedinačno počinile kršenjem međunarodne obaveze zabrane upotrebe sile, zabrane intervencije i mešanja u unutrašnje poslove drugih zemalja, zabrane narušavanja suvereniteta drugih država, obaveza zaštite civilnih lica i objekata za vreme rata, obaveza zaštite čovekove okoline, obaveza koja se odnosi na slobodnu plovidbu u međunarodnim vodama, rekama, obaveza koja se odnosi na poštovanje ljudskih prava i sloboda, obaveza zabrane upotrebe zabranjenog oružja, kao i obaveza da se ne stvaraju uslovi života koji bi prouzrokovali fizičko uništavanje neke nacionalne grupe.
Sve ove zemlje pogazile su sve ove obaveze. Vi znate kako. Bombardovanjem pogazile su obavezu zabrane upotrebe sile protiv druge države, uzimajući učešća u obuci, naoružavanju, finansiranju, opremanju i podršci terorističkim grupama, tzv. OVK, počinili su akte protiv SRJ i prekršile obavezu nemešanja u unutrašnje stvari drugih država.
Uzimajući učešća u napadu na civilne objekte počinili su akte protiv SRJ kojima su prekršili obavezu zaštite civila i civilnih objekata. Uzimajući učešća u uništavanju i oštećenju manastira i spomenika kulture, počinili su akte kojima su prekršili obavezu zabrane bilo kakvih aktivnosti uperenih protiv istorijskih objekata i mesta koja predstavljaju kulturno i državno nasleđe naroda.
Uzimajući učešća u upotrebi klaster bombi, počinili su akte protiv Savezne Republike Jugoslavije, kojima je prekršena obaveza zabrane upotrebe zabranjenog oružja.
Uzimajući učešća u bombardovanju rafinerija i hemijskih postrojenja, počinili su akte protiv Savezne Republike Jugoslavije, kojima su prekršili obavezu da se ne sme naneti šteta čovekovoj okolini.
Uzimajući učešća u upotrebi osiromašenog uranijuma, počinili su akte protiv Savezne Republike Jugoslavije, kojima su prekršili obavezu zabrane upotrebe zabranjenog oružja i zabranu prouzrokovanja dugotrajnih posledica po zdravlje i prirodnu sredinu.
Uzimajući učešća u ubijanju civila, uništavanju preduzeća, komunikacija, zdravstvenih i kulturnih institucija, počinili su akte kojima su prekršili obavezu poštovanja prava na život, prava na rad, prava na informisanje, prava na zdravstvenu zaštitu i ostala osnovna ljudska prava.
Uzimajući učešća u uništavanju mostova na međunarodnim rekama, počinili su akte, kojima su prekršili obavezu poštovanja slobode plovidbe međunarodnim rekama.
Uzimajući učešća u svim navedenim aktivnostima, a posebno u prouzrokovanju enormnih šteta na životnoj sredini upotrebom osiromašenog uranijuma, počinili su akte kojima su prekršili obavezu zabrane stavljanja nacionalnih grupa u životne uslove kojima se dovodi ta grupa u uslove fizičkog uništenja u potpunosti ili delimično.
Tužba je proširena i za događaje na Kosovu i Metohiji nastale posle dolaska KFOR-a, posle dolaska NATO-a. Naime, proterivanje 300.000 Srba, zabrana i onemogućavanje povratka, rušenje skoro 200 crkava, pokazuju da je NATO imao genocidne namere i da je tačan naš tužbeni zahtev da je NATO opremao, trenirao i pomagao Oslobodilačku armiju Kosova u cilju vršenja genocida nad Srbima, što je i podvučeno u tužbi.
Agent i koagent bili su prof. Etinski i prof. Čukalović, a članovi tima dr Lopičić, dr Mitić, dr Đorđević i dr Perazić, a stranci prof. Braunli, prof. Sai, prof. Korten, prof. Devart. Tim je proširen i sa tri člana – iz Rusije je prof. Kolosov, iz Kine Liu Ven Zong i iz Indije Čimni. Treba napomenuti da su stranci radili za novac, izuzev ove trojice koji su radili potpuno besplatno i izrazili spremnost da rade besplatno i pomažu našim stručnjacima.
Posle 5. oktobra 2000. godine tim je raspušten. Ostao je samo Braunli, i niko više nije pozvao pomenute stručnjake iz Rusije, Kine i Indije, koji uživaju svetsku reputaciju.
Formiran je novi tim, na čelu sa Tiborom Varadijem, koji živi i radi u Mađarskoj i Sjedinjenim Američkim Državama, na Univerzitetu Soroš. Varadi je profesor međunarodnog privatnog prava i u predmetu koji on predaje nema ni jedne lekcije o Međunarodnom sudu pravde.
U tim je imenovan i Sorošev stipendista Vlada Đerić, bivši asistent, pripravnik na Pravnom fakultetu u Beogradu, koji je živeo i radio u Sjedinjenim Američkim Državama do 5. oktobra 2000. godine, a potom je imenovan za savetnika Gorana Svilanovića za sva pitanja.
Tibor Varadi je imenovan i za glavnog pravnog savetnika Saveznog ministarstva spoljnih poslova, iako niti živi, niti radi kod nas, a sa svojim ministarstvom održavao je veze telefonom, a iz Atlante davao uputstva i savetovao ministra inostranih poslova državne zajednice Srbije i Crne Gore telefonom, što u istoriji rada Ministarstva inostranih poslova naše zemlje do sada nije bila praksa.
Ovaj tim je odmah tražio odlaganje postupka protiv NATO, a takođe i povukao protivtužbu Savezne Republike Jugoslavije protiv Bosne i Hercegovine, ostavljajući nas na cedilu i nadajući se da će jednostranim povlačenjem izazvati Bosnu i Hercegovinu da to učini i ona, ali su se predstavnici Bosne i Hercegovine izjasnili da to neće da učine.
Na poslednjem ročištu pred Međunarodnim sudom pravde Tibor Varadi nije stavio akcenat na genocid nad srpskim narodom na Kosmetu posle dolaska KFOR-a, iako su rezultati KFOR-a dokaz da je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije od strane NATO-a imalo za cilj genocid nad srpskim narodom.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je samo malo faktografije. U međuvremenu, vi ste nam ukinuli Saveznu Republiku Jugoslaviju. Formirali ste nam Srbiju i Crnu Goru. Izabrali ste Savet ministara Srbije i Crne Gore. U Savetu ministara nema ni jednog čoveka u koga imam poverenje.
Naravno, lako je vama da se smejete, većina od vas je učestvovala u ponižavanju Savezne Republike Jugoslavije i Srbije i Crne Gore, meni do smeha nije, a neće ni vama biti sigurno do smeha zato što je ovo ispit savesti. Uvek možete da se smejete dok ne proradi savest.
Zašto nemam poverenja? Predstavnici Crne Gore su predstavnici oligarhije koja kaže da nemamo zajedničku državu. Predstavnici Srbije – jedan je iz političke stranke koja kaže da treba odmah da se rastanemo mi i Crna Gora, a drugi je izvor ove rezolucije i to je ministar spoljnih poslova, Vuk Drašković. Njegova izjava da treba odmah odustati od tužbe prouzrokovala je naš zahtev da donesemo ovakvu rezoluciju.
Vlada Srbije obmanjuje Narodnu skupštinu svojim stavom povodom ove rezolucije. Zamislite Vladu Srbije, koja kaže da Srbija nije nadležna po pitanju toga hoćemo li ostali pri zahtevu da se sporimo sa osam država članica NATO ili ne? Na koga prebacuje Vlada Srbije? Kaže, nadležna je Skupština Srbije i Crne Gore. Čak i da je nadležna samo Srbija i Crna Gora, nije tačno da je Skupština nadležna.
Ovde je nadležna Republika Srbija po nekoliko osnova. Nadležna je po nekoliko osnova iz Ustava Republike Srbije i po nekoliko osnova iz Ustavne povelje, takve kakva je, tako kako ste je napisali.
Član 33. alineja 1. Ustavne povelje, nadležnost Saveta ministara Srbije i Crne Gore – "utvrđuje i sprovodi politiku Srbije i Crne Gore, saglasno zajedničkoj politici i interesima država članica".
Mi sada hoćemo da ova skupština utvrdi interes države članice Republike Srbije i da naloži Savetu ministara kako će da vodi politiku u odnosu na tužbu koja je podneta prema NATO-u.
Mi od vas ovde samo tražimo jednu stvar – da se izjasnite, da damo nalog svima koji predstavljaju Srbiju u Savetu ministara, u Skupštini Srbije i Crne Gore, da ne mogu da prihvate povlačenje tužbe, da ne smeju da učestvuju u glasanju, u odlučivanju o tome. Mi ne tražimo ništa drugo. Mi ne tražimo od vas, gospodo koja hoćete da nas vodite u NATO i u Partnerstvo za mir, da osudite bombardovanje. Mi od vas ne tražimo da kažete da je to bio genocid, a imao bih razloga od pojedinih od vas da to tražim, otvoreno, posebno od članova Srpskog pokreta obnove, imao bih.
Znate da je u Varvarinu ubijeno dete genije. Njen otac je član SPO i bio je predsednik opštine Varvarin posle 5. oktobra 2000. godine. Da li to možete da zaboravite? Da li će biti u SPO posle ovoga? Ili možda mislite da malu Milicu Rakić iz Batajnice možemo da zaboravimo? Ili onu devojčicu iz Kraljeva, kojoj je bomba odsekla nogu, a majka je povela da upiše prvi razred osnovne škole, pa kada su joj rekli da je noga odsečena, ona je rekla – a kada će da mi poraste nova? Možda vi to sve možete da zaboravite. Izađite gospođo i stavite prst u usta. To je radio vaš NATO. Možda vi to možete da zaboravite, ali to ne sme država da zaboravi.
Pojedinac ima pravo da oprašta, pojedinac ima pravo da zaboravlja, država ne sme ovo da zaboravi.
Nemojte da širite priču da je ovo izjašnjavanje o politici Slobodana Miloševića. Ovo je izjašnjavanje o politici NATO-a. U ovakav savez biste vi da uđete, pa da vas sutra pozovu da sa ona dva krša od aviona što su stari 30 godina, krenemo da bombardujemo neku zemlju, pa da naš pilot ubije nečije dete, a da tamo dovedu posle nekog od vas koji će da kaže, bio si u pravu što si ubio to dete. Nećemo da te tužimo, a i ako te neka budala pre nas tužila, mi ćemo tu tužbu da povučemo. Veliki je ovo ispit, samo to treba shvatiti.
Član 72. Ustava Republike Srbije, šta Republika Srbija uređuje i obezbeđuje. Pa sve ono što je čini državom, sve ono što je čini slobodnom. Mora da zaštiti svoj interes. Zamislite poslednji čin DPS pred razbijanje zajedničke države, odustajanje od tužbe protiv NATO.
Jesmo li mi toliko maloumni? Jesmo li mi zreli da se svako igra sa nama kako želi?
Ima jedan član Ustava Republike Srbije, koji ste sami koristili. Nikada nisam mislio da će biti uopšte u primeni. Međutim, DOS se dosetio tog člana Ustava kada je izručivao Srbe u Hag. Kaže – Ustav SRJ ne dozvoljava izručenje građana Srbije drugim državama ili drugim institucijama, ali mi imamo član 135. Ustava Republike Srbije koji kaže da, ako neko ponašanje saveznih organa – tadašnje SRJ – ili ako neka odredba saveznog Ustava ugrožava interese Srbije, Srbija ima pravo da zaštiti svoje interese.
Pošto nam savezni ustav ne dozvoljava da odvedemo Srbe u Hag, mi ćemo da zaštitimo svoje interese, da primenimo odredbu člana 135. Ustava i da Srbe izručujemo u Hag. Evo sada ponovo te odredbe.
Ako nas ugrozi bilo kojom odlukom Savet ministara, Skupština Srbije i Crne Gore ne može i neće. Bojim se samo Saveta ministara, jer su to ljudi koji ne predstavljaju nikoga, ljudi iz vazduha. Ministar spoljnih poslova gleda da svoju stranku održi na pet posto. Svi oni iz Crne Gore imaju 130 hiljada glasova na izborima i dodajte ovih sto, što imaju ovi. Hoće li 230 hiljada birača u ovolikoj državi da odustane od tužbe protiv NATO.
Zato pozivam Narodnu skupštinu Republike Srbije da današnjom odlukom samo predupredi izdajnički čin, izdajnički akt. Da podsetim vas, ekonomske eksperte, koji fino pljačkate ovu zemlju, sto milijardi dolara je taj zahtev. Da je neosnovan, dame i gospodo narodni poslanici, svet bi se tome smejao.
Amerika vas ne bi pozivala noću da vas tera da odustanete od tužbe, predstavnici NATO-a, Evropske unije, Evropske komisije, Partnerstva za mir, ne bi vas pozivali da izdejstvujete odustajanje od tužbe. Prepustili bi se Međunarodnom sudu, pa šta kaže sud. Oni ne smeju da idu na taj sud. Mala Nikaragva je uspela u sporu protiv Amerike, a šta bi tek bilo sa zemljom iz srca Evrope, zemljom koja je divljački, brutalno bombardovana.
Jeste, NATO agresija je nastavljena i u godinama posle agresije, drugim sredstvima, vašim dolaskom na vlast. Svojevrstan vid NATO agresije imamo i danas, inače se ne bismo oko ovoga uopšte raspravljali. Ovo je znak da smo država i da smo narod. Želim da taj znak ostane nad Srbijom večito, a na vama je da odlučite. Ako mislite da ćete time da umilostivite gospodare, grdno ste se prevarili, a ako imate mudrosti, znate da ćete razbesneti građane Srbije. Hvala.