Ne znam, gospodine predsedavajući, zašto tolerišete povrede Poslovnika koje vrše poslanici vladajuće većine. Ako je narodni poslanik izazvao repliku, ne može ponovo da izađe za govornicu i da on replicira onome ko mu je replicirao.
Član 97. je pravo na repliku i vi ste, gospođo, zloupotrebili Poslovnik. Ovde ste izašli da ponovo replicirate, a nemate pravo po Poslovniku. To što ste vi pogrešno protumačeni, to je bilo pravo njegovo na repliku, a ne vaše.
Ovde, u ovoj skupštini ponovo može vladajuća većina šta god hoće, a poslanici iz opozicije ne mogu ništa. Grubo je povređen Poslovnik. Hajde da se dogovorimo, hajde da repliciramo jedni drugima koliko god imamo volje i energije, ili da poštujemo Poslovnik potpuno.
Sami ste ovaj poslovnik promenili, sami ste ukinuli pravo na odgovor na repliku. Rekli ste, poslanik i onaj koji ima repliku, i više nema ništa. Šta to znači? Sada ste se naknadno setili šta je još trebalo da kažete.
Naravno, vi ćete to da stavite na glasanje u danu za glasanje, proći će da nije povređen Poslovnik. Kod vas ovde svašta može da se izglasa. Ovde je grubo povređen Poslovnik Narodne skupštine, mnogo grublje nego kada sednica kasni sat i po, mnogo grublje nego kada ministra ovde nema ujutru, mnogo grublje nego kada nema Vlade, a raspravlja se o budžetu. Ovde je poslanik vladajuće većine dobio pravo mimo Poslovnika i to se ne zove demokratija. Ispali ste iz demokratskog bloka. U kom li ste vi sada bloku kada ste ispali iz demokratskog?

Ne možete vi, predsedavajući, da menjate poslovnik kad hoćete. Govori po redu – jedan koji podržava predlog i onda za njim onaj koji ne podržava.
Vama nije tu jedan poslanik koji podržava predlog, zovete drugog koji podržava predlog, a ne zovete ponovo radikala, za koga znate da će govoriti protiv, i ako treba da se poštuje red, sve dok ne iscrpite one govornike koji su u manjini. Razumem kad ostanu sve sami radikali, imamo najviše vremena, na kraju će govoriti sami radikali. Sve dok imate prijavljene one koji će podržati Predlog zakona, morate njih da prozivate. Gospodin Stanimirović je prijavljen da podržava budžet, morate njega da prozovete umesto gospodina Markovića.

Mislim da je vas, gospodine predsedavajući, neko trebalo da nauči kada se otvara rasprava o amandmanima. Rasprava o amandmanima ne može da bude otvorena pre nego što dobijemo mišljenje Vlade na podnete amandmane.
Postoji izuzetak, a to je da se Narodna skupština glasanjem izjasni da li hoće da pređe na raspravu po amandmanima, bez dostavljenog mišljenja Vlade ili nadležnog odbora. Ovako, kako vi pokušavate da vodite ovu sednicu, ne ide. Trebalo je da kažete, Narodna skupština nije dobila mišljenje Vlade na podnete amandmane, pa zbog toga pitam Narodnu skupštinu da li želi da otvori raspravu o amandmanima bez mišljenja Vlade. To je poštovanje dostojanstva Narodne skupštine.
Vi ne možete da otvorite raspravu o amandmanima bez nove dodatne odluke Narodne skupštine, zato što vam Narodna skupština ovim svojim poslovnikom ne dozvoljava da otvorite raspravu bez mišljenja Vlade.
Postoji izuzetak, ali o njemu mora posebno da se donese odluka.

Sada ste zaista povredili i dostojanstvo mog unuka,  koji je star tri dana. Ne traži se ovde mišljenje Vlade o njenom predlogu zakona. Član 135: "Predlog zakona, pre razmatranja u Narodnoj skupštini, razmatraju nadležni odbori i Vlada". Član 135. stav 5. "Ukoliko nadležni odbori i Vlada ne dostave izveštaje, Narodna skupština može odlučiti da se predlog zakona razmatra i bez njih, ili utvrditi novi rok u kome su dužni da to učine".
Gospodine predsedavajući, da li ćete pitate Vladu da li će dati mišljenje o podnetim amandmanima ili neće. Vlada može da kaže – ostavite nam rok da vam dostavimo mišljenje; ili može da kaže – hitno je, hitan je postupak, nemamo vremena da damo mišljenje. Onda vi kažete Skupštini - da li prihvatate da idemo bez mišljenja Vlade na podnete amandmane.
Ne izigravajte proceduru, ovo je najvažniji zakon u toku godine.
Ako na ovom zakonu izigravate proceduru, ako Vlada nije smogla snage da 15 amandmana pregleda, a poslanici su bili u stanju da pregledaju za tri dana zakon kojim se rešava kako će se sve što se u Srbiji sakupi potrošiti, kako će da se sakupi i kako će da se potroši, onda vi zaista ne znate šta je obaveza i šta je pravo Narodne skupštine. Ova narodna skupština je iznad Vlade.
Možda vi, gospodo poslanici vladajuće većine, niste iznad Vlade, možda vi imate neki interes da Vlada komanduje ovom Narodnom skupštinom, ali država nema interes da Vlada komanduje Narodnom skupštinom. Ustav ne dozvoljava Vladi da komanduje Narodnom skupštinom i mi poslanici opozicije ne dozvoljavamo da Vlada komanduje ili da na bilo koji način odlučuje šta ćemo mi u Narodnoj skupštini da radimo.
Vlada nas je potcenila, nije došla cela Vlada na sednicu Narodne skupštine, došao je ministar koji ovo predlaže i koji će ovo da brani. Održali smo sednicu, imali smo dovoljno snage da napišemo amandmane, a Vlada te amandmane dezavuiše. Za Vladu oni ne postoje. Ponaša se kao da ni jedan amandman nije stigao u Narodnu skupštinu.
Kakav je to odnos Vlade prema Narodnoj skupštini? To je odnos onoga koji ima 15% biračkog tela. Nisu kriza novi izbori nego će kriza dovesti do novih izbora i samo generišete tu krizu. Vi je samo dižete na kvadrat, na treći stepen.
Ponašate se kao da ste svemoćni. Ponašali su se ovi pre vas, kojih nema danas, ovi šprajcevi što ih nema u Skupštini, ali su uvek imali bar 150, 200 poslanika na sednicama Narodne skupštine. Vi ne možete da skupite 84 poslanika da vodite raspravu, a ponašate se kao da baš sve možete da uradite. Ne igrajte se sa tim.
Postoji mogućnost da još neko vreme vladate ukoliko slušate volju većine. Volja većine je volja građana Srbije. Sve dok ne dođe relevantan zahtev za smenu Vlade morate da izvršavate volju većine. Vaša volja više nije volja većine i vi to znate jako dobro.
Dakle, tražimo od Vlade Republike Srbije da se izjasni o amandmanima koje su podneli narodni poslanici, ima ih iz više poslaničkih grupa. Ako to ne želite, mi u raspravi dalje nećemo da odlučujemo, doći ćemo samo da glasamo protiv Predloga zakona o budžetu.

Gospodine predsedavajući, ako moram ovde da vam čitam lekcije, hoću, i još uvek sam spreman besplatno to da dajem.
Samo vas molim da poštujete moje dostojanstvo i nikada neću ovde izaći pre nego što sam siguran da sam u pravu. Za mene je poraz kada biste mi dokazali da nisam u pravu.
Zašto ne pročitate stav 5. člana 159. Odnosi se na isti taj hitan postupak. "O amandmanima se izjašnjavaju predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada". Tu nema više nikakve dileme. Onaj ko se izjašnjava mora da se izjasni ili možda bi trebalo ovde napisati da o amandmanima mogu da se izjasne predlagač zakona i Vlada. Onda bih rekao – u pravu ste, mogu, a ne moraju. Ovde kaže – izjašnjavaju se. Nema varijante.

Mene sada čudi i sekretar Narodne skupštine, koji je trebalo da vas upozori. Razumem vas da ni vi, ni ja nismo dovoljno stručni za ovo, ali ako vam ovo sekretar govori, onda sekretar vređa dostojanstvo Narodne skupštine. Vi ste u pravu u jednom delu, gospodine predsedavajući. Član 159. stavovi 1, 2. i 3. odnose se na predlog zakona. Stavovi 4. i 5. odnose se na amandmane. Upućujem vas, mi se ovde sporimo oko amandmana, a ne oko predloga zakona. Do stava 3. reguliše se pitanje zakona i davanja mišljenja Vlade na predlog zakona.
Stav 4. kaže: "Amandman na predlog zakona koji se razmatra po hitnom postupku može se podnositi najkasnije do početka pretresa predloga zakona". Stav 5. "O amandmanima se izjašnjavaju predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada ".
Dakle, vi meni čitate ono što se odnosi na predlog zakona, što uopšte ne sporim, a nećete da čitate stav 4. i stav 5. Po stavu 4. mi smo podnosili amandmane, a po stavu 5. Vlada je dužna da da mišljenje o tim podnetim amandmanima. To je toliko prosto, već me je više sramota da vam objašnjavam.
(Poslanici Srpske radikalne stranke napuštaju salu).

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Narodne skupštine je povredio Poslovnik Narodne skupštine, članove 81. i 100, pa bih prvo hteo da citiram stav 1. člana 81.

"Sednice Narodne skupštine na kojima se vodi rasprava o predlozima zakona, plana razvoja, prostornog plana, budžeta... održavaju se utorkom, sredom i četvrtkom u vremenu od 10,00 do 18,00 časova."

Član 100. stav 1: "Narodni poslanici (a to šire tumačim, kao i svi učesnici na sednici) dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine".

Sada je 11,05 časova, gospodine predsedniče. Narodna skupština, najviše zakonodavno telo, kasni sat vremena zato što je gospodin ministar bio učesnik na nekoj radio-emisiji u Beogradu. Još se nije desilo u istoriji Narodne skupštine, u višestranačkom sistemu Narodne skupštine, da 126, 250, 84 narodna poslanika čeka ministra da dođe sa neke emisije koju on ima na nekoj radio-stanici.

Ako je jedna emisija na radio-stanici važnija od Narodne skupštine, hajde da se mi raziđemo odavde, hajde neka dođu ti sa radio-stanica ovde i neka slušaju šta imaju ministri i Vlada da im govore, neka odlučuju o tome što govore ministri i Vlada, neka im izglasaju budžet, neka im omoguće da vode Srbiju kako god žele vlasnici radija i televizija, a da Narodna skupština više ne postoji, da narod više ne bira narodne poslanike. Neprihvatljivo je.

Da nije toliko loš budžet i da ga ne treba napasti i upozoriti građane Srbije šta se dešava ako bude izglasan, mi bismo napustili ovu sednicu; 82 poslanika SRS ne dozvoljava da ih ministar maltretira tako što će da ga čekaju da on ide na radio-stanicu.

Našao bih opravdanje da zaista ima neki porodični problem zbog koga ne može da se pojavi u 10,00 sati, ali da on svoje političke manifestacije sprovodi ignorišući radno vreme Narodne skupštine, to je samo znak ko je sve u ovoj vladi, ko su sve ministri i kako ministri shvataju svoje obaveze prema narodu.

Za vas, gospodine predsedniče, i za vas, gospodine ministre, ovo je narod u ovoj sali. Zamislite da nas je devet miliona u ovoj sali, samo što Srbija nema toliku salu, pa je morala da izabere 250 svojih predstavnika. Inače, tih 250 predstavljaju sve one milione koji imaju pravo glasa.

Ovo ne sme više nikada da se dogodi i ovo ne sme da prođe nekažnjeno. Kao kaznu prihvatam i prekor koji bi predsednik Narodne skupštine uputio ministru, a i samoprekor koji bi uputio sebi ovde, javno, pred svima nama da kaže - izvinite, ministar koji pripada mojoj političkoj stranci, uvredio je narodne poslanike, zato što ih je ignorisao.

Gospodine predsedniče, ponovo ste povredi član 100. stav 1. Uopšte nisam glup čovek i nemojte tako da mi se obraćate. Vaše obrazloženje bi možda kod nekog deteta, koje je roditelj poveo za ruku i odveo u prvi razred osnovne škole, prošlo.

Pitam vas, gospodine predsedniče Narodne skupštine, da li vam se ministar javio u 10,00 sati, da li je on ušao u zgradu Skupštine u 10,00 sati, pa ste vi čekali kvorum? Pitam vas da li je učestvovao u jednoj radio-emisiji i zbog toga nije došao u salu? Šta bi vredelo da ste vi ovde imali kvorum, a niste ga ni imali, kada se zna da nema ministra, šta bi to vredelo kada ministar mora da podnese uvodno izlaganje.

Nemojte da se igrate sa nama, gospodine Markoviću. Počinjete da radite ono što su radili predsednici pre vas, samo što vi, možda i zbog svoje fizičke konstitucije, imate malo blaži ton. Ono što radite je nedemokratski i ne poštujete dostojanstvo Narodne skupštine.

Sednica nije počela zato što gospodin ministar nije bio u zgradi Narodne skupštine, bio je učesnik u emisiji "Kažiprst" Radija B-92. Ako je to vaš radio, recite, nekako ću i da nađem opravdanje. Ministar je znao u koliko sati počinje sednica Narodne skupštine i nije smeo da zakazuje tu emisiju na radio-stanici u vreme kada počinje sednica Narodne skupštine. Ako sednica počinje u 10,00 sati, nemojte da mi kažete da je 11,00 sati termin u kome sednica počinje.

Zaista vas molim, ako vam nisam za ovih 14 godina bavljena politikom dokazao da ne možete baš tako da me prevedete žednog preko vode, molim vas da se time ne igrate. Stvorićete jako loše odnose u ovoj skupštini. Razumem, kada zvezda pada, da se svi plaše. Vaša politička zvezda i politička zvezda vaše stranke je pala na izborima i moralno bi bilo da je ministar rekao - podnosim ostavku zato što nas nema kod građana Srbije, a ne - podneću ostavku ako padne budžet, a pre toga se dogovorio sa šprajcevima, sa ovima što podržavaju se dogovorio, kako će da mu opstane budžet.

Pošto ste vi već prihvatili anglosaksonsko zakonodavstvo, presedana je već bilo u ovoj skupštini. Dešavalo se, gospodine predsedniče, da u jedanaest sati noću produžite do dvanaest noću, da u dvanaest noću produžite do dva noću, da u dva produžite dok se ne završi. Dakle, slovo na papiru je jedno, a volja Skupštine je drugo.
Molim vas da omogućite Skupštini da iskaže svoju volju koliko dugo želi da traje ova rasprava i to se jednostavno stavi na glasanje. Narodni poslanik Vlahović je tražio da se o tome glasa. Ako je većina za to da rasprava bude po Poslovniku, biće po Poslovniku, a ako je većina za to da rasprava bude duža, biće duža, u skladu sa predlogom, ukoliko on bude izglasan.
Zamolio bih vas da ne dobacujete. To što smo u opoziciji trenutno uopšte nas ne svrstava u iste redove.
Dakle, gospodine predsedniče, poštujte demokratiju. Narodni poslanici traže da se izjasne o nečemu i vi im to izjašnjavanje omogućite, a onda ćete imati pred sobom odluku. Zašto se bojite toga koliko će dugo da traje rasprava i nemojte da kažete da je predaja diskusija od strane predstavnika poslaničkih grupa otvaranje rasprave.
Otvaranje rasprave je kada ovde izađe ministar i počne da govori o svom predlogu zakona o budžetu. Sve dotle su proceduralne radnje u Narodnoj skupštini. Jedna od procedura je određivanje vremena za raspravu. Znači, tražim da glasamo o predlogu poslanika Vlahovića. Ukoliko donesete drugačiju odluku, vi sa te stolice, tražim da odmah glasamo o tome da li ste povredili Poslovnik.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo pripadam grupi poslanika koju je, pred kraj svog izlaganja, ministar direktno prozvao nekakvom minikosovskom kletvom u smislu - ko ne glasa za budžet biće odgovoran za mnoge probleme koji će u Srbiji pogoditi najsiromašniji sloj stanovništva, pa bih hteo da vas podsetim da vi o radikalima govorite kao o populističkoj stranci i da bi trebalo da se manete takvih izraza.
Mi, nažalost, u martu, kada je usvajan budžet Republike Srbije, odnosno Zakon o budžetu, nismo bili u sali Narodne skupštine, zato što je Narodna skupština odbila, većinom svojih glasova, da otvori raspravu o terorističkim aktima na Kosovu i Metohiji, koje su albanski teroristi vršili prema Srbima, u jednoj teškoj tragediji, od koje, izgleda, više nećemo moći da se oporavimo. Tog časa je Skupštini bio važniji budžet. Nama nije bio važan.
Vi ste budžet usvojili, uz protivljenje dela opozicije. Naravno, vlast nikada ne sluša opoziciju kada joj daje primedbe na zakone, a posebno kada joj daje primedbe na budžet, i tu se slažem. Ako ste zamislili svoju politiku i ako hoćete da je sprovedete, ništa vam ne znači da se prilagođavate zahtevima opozicije.
Želite da politiku sprovedete do kraja, ali sada kada ste je sproveli i kada smo ušli u oktobar, i kada nas čekaju obaveze krajem oktobra, sada treba da sagledamo da li je vaša politika bila dobra ili nije.
Nije bila dobra. Da je bila dobra ne biste uvrstili u dnevni red ovu tačku, ne bismo danas raspravljali o, nazovimo ga, rebalansu budžeta, mada on ne zaslužuje da se tako nazove. Zaista je došlo do disbalansa i treba balansirati budžet, ali ovo bi pre trebalo nazvati nekim drugim imenom, mada se pod opštim imenom - rebalans budžeta svrstavaju bilo kakve izmene budžeta.
Ali, ako je ministar u pravu i kaže - da ovaj zakon usvajamo zato što dolazi do smanjivanja obaveza iz budžeta, to nikada ne bi bio razlog za sednicu Narodne skupštine, ako Vlada merama štednje smanjuje obaveze iz budžeta. Ne. Ova sednica je sazvana zato što se za neke korisnike predviđa veće izdvajanje iz budžeta nego što je predviđeno zakonom. To je jedini razlog.
Vi znate koje su to stavke zbog kojih se danas održava ova sednica. Naravno, lepo je to sakriti pod priču o povećanju penzija, ali ne znam šta o tome misle invalidski penzioneri u Vojvodini, kojima se obratio Fond da vrate dve penzije. Ili, možda ne znate, ministre, da su invalidski penzioneri u Vojvodini u panici, jer su svi dobili obaveštenje od Republičkog fonda da treba da vrate dve penzije. I, još se pozivaju na neku 1992. godinu.
E, sada, da odmah kažem šta mislimo o ovom budžetu.
Ovo je budžet dužnika. Ovako dužnici usvajaju budžet. Ali, ovo je budžet dužnika koji brine o poveriocima, koji ne brine svoje interese i koji nema svoje zahteve. Da, tako je, krajem oktobra prva tranša velikog, oglašenog na sva zvona, otpisa duga. Ali, ministre, taj otpis duga je doveo odmah do otplate. Odmah ste ugovorili kada počinje otplata kamata, tranši, a po kojim kamatama - niste nam nikada rekli. Tako da smo mi, u stvari, ušli u otplatu duga a ne u otpis duga.
Mi smo ušli u otplatu duga. Mi imamo novaca mnogo, nama privreda izvanredno radi i samo nam je još trebalo da vi tri godine pregovarate o tome kada ćemo ući u otplatu duga, kada ćemo ući u ispunjavanje svih svojih obaveza.
Pre nekoliko meseci ovde sam govorio, a naravno dočekali ste me vi –jučerašnji evropejci – veoma negativno, o tome kako države ulaze u Evropsku uniju, i rekao sam - samo ko ne ispunjava uslove MMF-a, EU, Svetske banke, taj može da računa da će ući u Evropsku uniju. Evo, juče u intervjuu u nekim novinama, rektor Ljubljanskog univerziteta je baš te reči upotrebio, i rekao - mi u Sloveniji nismo izvršavali naloge koje su nam davali i jednog dana smo stali pred njih i rekli: a sad izvolite primite nas, mi sada stojimo bolje nego mnogi vaši članovi.
Ovo je budžet onih koji izvršavaju svoje obaveze. To bih razumeo, ali gde su obaveze drugih prema nama. Zašto nikada nisu zatražili raspravu u Narodnoj skupštini Republike Srbije o tome da li neko ima obaveza prema nama u ovom belom svetu.
Znam da bi bilo teško 2000. godine, i da nije pobedio DOS, i da smo mi pobedili, u razorenoj zemlji napraviti budžet i krenuti u nekakvu proizvodnju, u investicije. Ali, ubeđen sam da to ne bi bilo lako. Ne bi išlo lako zato što bismo mi isticali i svoja prava, a ne samo svoje obaveze.
Ove godine, posle sedam meseci vaše vladavine, da vidimo šta hoćete, koga hoćete da oštetite, a kome hoćete da date. Vi ne postavljate uopšte pitanja onima koji su vam odobrili ovaj budžetski deficit kada je usvajan. Zašto sada insistiraju da se smanji budžetski deficit, ali da se ne smanje obaveze prema njima. Vi ste čak povećali obaveze prema otplatama glavnica kredita, donacija nema ni dinara.
Ovo je Vlada koja sada kada puni budžet računa isključivo na kredite. Sada već uključujete i tzv. domaće banke, to su strane banke. Vi nemate domaću banku koja će davati kredite i kod kojih će moći da se zadužuje budžet, to su samo stranke banke, fiktivno domaće banke i vi to ministre jako dobro znate.
Smanjujete izdatke za vojsku, pravdate to time da vojska do sada nije utrošila sredstva koja su joj bila predviđena. Vi ste upropastili Vojsku Jugoslavije.
Počelo je to sa ministrom Borisom Tadićem, dovršava ministar Davinić i vi svi u tome učestvujete, i vi koji zviždite, i vi koji znate šta se tamo radi, i vi koji ne znate. Mi više nemamo vojsku. Naša deca u kasarnama jure zrno pasulja u tanjiru i vi to dobro znate. U vreme kada sam služio vojsku bojali smo se koji će dežurni oficir da bude toga dana, kada je izlaz u grad, jer polovinu nas ne pusti u grad, traži neko dugme da nije dobro prišiveno, a vi sada svojoj deci dajete – petak, subota, nedelja kući, obavezno kući, jer nemaju šta da jedu u kasarnama Vojske Jugoslavije.
Uništili ste oružje za odbranu i postavlja se pitanje: a što to tako? Zašto ne donesete odluku da više ne postoji vojska? Uveli ste civilno služenje vojnog roka, u mestu boravka, u školi, u bolnici, nije više vojnik uopšte, kakvo civilno služenje vojnog roka. Zašto ga bar niste uveli u kasarnu, pa bez puške da služi vojni rok. Neće pušku – ne mora, ali ima šta da radi.
Ko hara Ministarstvom odbrane? Nevladina organizacija, Atlantski savez, nekakvi nepoznati ljudi haraju Vojskom Jugoslavije i vi to dobro znate. To valjda G17 plus zna. Ko su ti, tamo preko puta Zvezdinog stadiona, kod kojih idu na raport naši generali?
Od Borisa Tadića počeli su generali da podnose raport klincima od 22, 23, 24 godine u farmerkama.
Od Gorana Vesića počelo je materijalno-finansijsko propadanje Vojske Jugoslavije, jer je on odlučivao tog dna kome se plaća račun, a kome se ne plaća. Sada je lako reći – za vojsku šest milijardi manje. Za vojsku sa kojom želite da uđete u NATO pakt, pa vi svake godine morate još po šest milijardi novih da obezbedite.
To je kao sa Srbijom. Hoćemo u Evropsku uniju, a sve smo siromašniji. Ministar kaže - iznenadili su Vladu izdaci za nezaposlene. Povećani su izdaci za nezaposlene. Znate zašto? Povećan je broj nezaposlenih. Nije cifra povećavana svakom nezaposlenom, nego je broj nezaposlenih sve veći, nema investicija, nema proizvodnje, nema ničega u Srbiji.
Čime punite budžet? Porezima? Evo, povećavate prihodnu stavku od poreza i od akciza. Od neporeskih prihoda se za devet milijardi smanjuje prihod. Od poreza i od akciza se povećava, ali se zato smanjuje od carina. Zar to nije vama indikativno, gospodine ministre? Imate za 900 miliona, skoro za milijardu manje prihoda za carinu nego što ste planirali, a uvoz je strašan.
Da li je dobra mera ograničavanje godišta polovnog automobila? Ogorčili ste građane Srbije. Ja sam iz Kragujevca i voleo bih da proradi fabrika automobila, ali vi ste najpre nju zatvorili, a sada govorite da je ovo mera zbog proizvodnje automobila u Kragujevcu. Kome to pričate? Ili kažete, da bi proizvođači komponenti proizvodili, mora da se uvozi auto do tri godine starosti.

Da. Čak se izjasnio neko iz vašeg ministarstva, a trebalo bi da ga najurite istog časa, i kaže - onaj ko nema auto dostojan čoveka, ne zaslužuje da ima auto. Znači, sada postoje ljudi koji su dostojni toga da budu ljudi i ljudi koji nisu dostojni.
Oni koji nemaju para da kupe auto do tri godine star, nisu dostojni toga da budu ljudi i to im govori predstavnik Vlade Republike Srbije, Vlade koja dolazi da joj se brani budžet, da se glasa za njen budžet. Vlade koja kaže - onaj ko ne glasa za budžet, taj želi zlo našim roditeljima i deci. Onaj ko želi da glasa za ovu vladu, taj želi zlo i našim roditeljima i našoj deci, i vi to znate vrlo dobro.
Šta je sa poljoprivredom? Olako ste prešli preko toga. Veoma brzo i veoma lako ste prešli preko izdataka za poljoprivredu. Tu ste našli rezerve. Gde baš na poljoprivredi nađoste rezerve? Taman nas je iz godina obradovala, taman su nešto proizveli, a vi odmah, šta kažete, kao i uvek, ko god ima skini mu da nema toliko koliko ima.
Šta to znači da više nema regresa? Šta znači u veterini da nema više zaštite? Kako je ovaj budžet mogao baš tu da uđe ili da otvori baš Zakon o budžetu? Da vidimo koliko je tu otišlo: milijardu i 300 miliona. Kome ćete to da objasnite? Za zaštitu 900 miliona, za Ministarstvo poljoprivrede milijardu i 300 miliona. Kome to da objasnite? Seljacima?
Da nisu postali bogati za ovih godinu dana, da nisu počeli da zarađuju na mleku, na mesu, na pšenici? Na čemu seljak danas može da zaradi, ako nema subvencije, ako nema dotacije, ako nema taj agrarni budžet? Pa, kako nađoste dve milijarde rezervi baš tu? Ne znam ko bi normalan mogao da glasa za ovaj vaš budžet?
Vi čak imate i za otkup pšenice, samo da i to nađem. I tu ste predvideli manju stavku. Bogami, manji iznos za 780 miliona za otkup pšenice. Dobro, ministre, hajde da vidimo da li mi govorimo srpskim jezikom obojica. U članu 16. stav 3. iznos "dve milijarde" zamenjuje se iznosom od "milijardu i 220". Šta je tu sad veće? Ono što je bilo ili ono što će biti? Objasnićete mi to kasnije.
Privatizacioni prihodi, zaista je ova vlada napravila strašan zastoj u privatizaciji. Pravdala ga je i u javnosti pričom o krađama pod privatizacijom. Tačno je, od 1.300, 1.400 privatizacija, pretpostavljam da je u više od hiljadu povređen zakon ili nije poštovan ugovor, ali zbog toga se privatizacija ne zaustavlja, zbog toga može da bude poništen ugovor, zbog toga može da bude najuren prevarant koji je na taj način došao do fabrike, ali ne sme da bude zaustavljena privatizacija. Niste doneli zakon o zaustavljanju privatizacije. Niste prihvatili da u dnevni red, negde u martu, aprilu, po hitnom postupku uđe predlog SRS-a o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji.
Ne, vi ste jednostavno rekli - tu ne radi više ništa. Računate na ogromne prihode, više od deset milijardi u budžetu za ovu godinu, na prihode od privatizacije i sada tih prihoda nema. Privatizacija mora da bude završena, ali morate da ispitate i sve dosadašnje privatizacije.
Nekada sam koristio reč revizija, pa ste to koristili protiv radikala i rekli - neće doći strani investitori, vi vršite reviziju zakonodavstva. Ne, hajde da kažemo pregledi, da se izvrši inspekcijski pregled svih do sada obavljenih privatizacija. I privatizacija u kojoj je učestvovao ministar Bubalo, i tih subvencija koje su išle za fabriku koju je on posle toga prodao.
Da vidimo sve, da otklonimo svaku sumnju, da znamo, ako je fabrika vredela jedan evro, ako je otišla za evro, ako sada proizvodi, a ako ne proizvodi, nešto nije u redu. Svaku privatizaciju morate da pregledate. Nemojte da čekate da mi dođemo.
Mi ćemo to da uradimo, to mora da se uradi, jer nije to strani investitor, onaj ko je došao, pa sklopio ugovor mimo zakona. Nije strani investitor onaj ko je sklopio ugovor po zakonu, a posle ga ne izvršava. To je prevarant, a da li je iz Amerike ili sa Sejšela, ili iz Srbije, meni je sasvim svejedno.
Na samom kraju, nekoliko puta ste, ministre, koristili reč "klima", pa kažete: doneli smo tridesetak zakona koji su stvorili povoljnu klimu za ovo, za ono. Nisu ovo klimatski zakoni i nije ova skupština meteorološka skupština. Kakva klima, gospodine ministre? Kakva je klima u Srbiji, da li vi uopšte znate, među privrednicima, među poreskim obveznicima, trgovcima, nezaposlenima, seljacima na pijaci?
Da li uopšte znate kakva je klima stvorena u Srbiji, ako već govorimo o klimi, vladavinom od 2000. godine naovamo? Priznajem vam da ste došli na vlast 2000. godine brojem glasova. Imali ste otvoreno polje, imali ste povoljnosti koje SRS nikada neće da ima. Vas ne dira niko, šta god da uradite.
Mi smo juče dobili od gospođe Čomić rezoluciju, samo ne znam da li je to konačni tekst rezolucije, koja je usvojena u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, o stanju demokratije u Srbiji i Crnoj Gori. Ne znam da li ste pročitali tu rezoluciju. Tamo vlast napadaju u svakom paragrafu, ali je poslednja rečenica: ipak im treba pomoći i dalje da vladaju, da ne bi pobedili radikali. Eto, vi imate tu naklonost sveta da uradite šta god hoćete.
Onda nam recite zašto baš u monetarnoj sferi, zašto u ekonomskoj sferi nemate njihovu podršku? Tu su vam ucene najveće. Oni vam opraštaju ako ne izručite haškog optuženika, neće da vam oproste ako krajem oktobra ne krene otplata kredita, neće da vam oproste budžetski deficit. Recite nam iskreno da li su vam oni rekli da smanjite izdatke za vojsku?
Poslednje - nafta. Ceo svet svakih 15 dana menja cene goriva. Šta ovo radite? O čemu se radi, koga spasavate ovim cenama? Čija supstanca se troši zato što mi trenutno vozimo automobile ili trošimo naftu i naftne derivate po cenama od pre tri meseca? Ko će to na kraju da plati?
Ponavljam, ako hoćete da sprečite inflaciju zbog cene goriva, napravite gužve na pumpama. Nema goriva, nema inflacije. Ako ima goriva, ne mogu da shvatim da sve razvijene zemlje prate cenu goriva, a 100 dolara će uskoro biti barel nafte, Amerikanci kažu. Odakle Srbiji te rezerve da ne povećava cene naftnih derivata?
Da li je to možda način ovaj uvoz sirijske medijum nafte? Nemojte, kada vas molim, nemojte lopovima da dajete da kupuju nešto što je na tržištu naizgled jeftino.
Kada bude došlo do neposrednog potrošača biće papreno skupo, a on će da odnese dva-tri miliona dolara u džepu, zadovoljno da trlja ruke.
U ovoj državi ne funkcioniše baš sve kako ste obećavali. U ovoj državi su samo lopovi promenili odela, a neki i ne menjaju odela. Taj lobi, bogataški lobi, otprilike, vodi sve stranke DOS-a. Ko se pre otrgne od njega, taj će pre da dobije glasove birača. Vi to znate.
Zbog toga nećemo glasati za ovaj predlog zakona o budžetu. Rizikujemo da nas nazovete ubicama, onima koji ne brinu ni o čemu u ovoj Srbiji, samo brinu o tome da dođu na vlast. Mi taj rizik nosimo poodavno. Pozivam i ostale poslanike da svoj stav o Vladi ili svoj stav o tome šta misle birači iskažu kroz glasanje o ovom budžetu.
Ova vlada, na izborima za predsednika Republike i na izborima za lokalnu samoupravu, bori se za cenzus, za 12 do 14%. To je uporište ove vlade u biračkom telu Srbije. Znate šta, ovako krupne sistemske zakone ne želim da mi predlažu oni koji nemaju 15% biračkog tela u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto se radi o veoma važnoj tački dnevnog reda, najvažnijoj za Vladu, prilika za ovakvu tačku ukazuje se jednom godišnje ili kod loših vlada više puta.

Prvo, primedba gospodinu predsedniku: zašto Vlada nije u klupama? Ovo je jedina tačka koja se tiče cele Vlade, predsednika Vlade.

Drugo, moj predlog, s obzirom na to da smo već na isteku radnog vremena, svi smo se izjašnjavali u javnosti šta mislimo o budžetu i mislim da Vlada, izuzev ako nema tajne sporazume, još uvek nije sigurna hoće li joj Predlog zakona o budžetu proći u Skupštini.

Pošto jedna poslanička grupa koja podržava Vladu, a ne učestvuje u Vladi, kaže da treba da bude ubeđena da je Predlog zakona o budžetu dobar, ministar će morati da potroši mnogo vremena da bi je ubedio. To ne može za osam minuta, gospodine predsedniče, a ne očekujem da biste se poslužili lukavstvom da govori samo ministar danas, a da mi sutra govorimo o ovoj tački dnevnog reda, a čak može da postoji mogućnost da ni ministar ne bude na sednici Narodne skupštine.

Predlažem da sada prekinemo, sedam minuta pre kraja radnog vremena, ovu sednicu. To je član 81, na osnovu člana 81. i da nastavimo sutra normalno po Poslovniku. Hvala najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada čovek zakorači u provaliju – pada sve dok se ne razbije.
Slušajući prethodne govornike, mogao bih da zaključim da treba promeniti epske pesme pretkosovskog, kosovskog i poslekosovskog ciklusa, trebalo bi negde pronaći ostatke Vuka Karadžića i Getea i reći im da nisu bili u pravu, da mi sada pišemo šta nam se dešavalo pre mnogo vekova.
To nam govore predstavnici političke stranke koja ima tu nit već 14 godina. Tu vam priznajem izvesnu doslednost. To nam govori urednik "Srpske reči", vidim da nije sada u sali, koji je pre dvanaestak godina, na naslovnoj stranici biltena Srpskog pokreta obnove, "Srpske reči", objavio montiranu fotografiju njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla sa automatom u rukama, sa "roleksom" na levoj ruci, kao znak da je on ubica i kao znak da je on srebroljubac.
Optužiti prvog među jednakima, njegovu svetost, koja nikakvu imovinu nema, kao što je nema nijedan monah, optužiti za srebroljublje i, u momentu kada je podržavao Srbe u borbi za opstanak, optužiti ga da je ubica i da nosi oružje, to je tada mogao da učini samo Srpski pokret obnove.
Koliko god se vi upirali, od tužbe ne sme niko da odustane.
Bolje bi vam bilo da sprečite svog predsednika da daje izjave. On je, pre nekoliko dana, ponovio izjavu datu za vreme agresije, koja nam je nanela mnogo zla. U direktnom telefonskom intervjuu za neku američku agenciju je rekao – da li vi shvatate da je ovo rat hrišćana protiv islama, pomozite nam sada, inače hrišćanstva neće biti.
Ko kaže da su islam i hrišćanstvo zaratili, pa baš zaratili na teritoriji Srbije ili Kosova i Metohije?
Pre nekoliko dana je ponovo pominjao ugroženost hrišćanstva u Srbiji, tobož, od islama.
Nemojte da nas svađate sa velikim svetskim religijama. Svako ima pravo da ispoveda svog boga.
Kao što ste podigli glas protiv paljenja crkava, mi smo podigli glas protiv paljenja svake svetinje, protiv proganjanja svakog po bilo kojoj osnovi. Tu mora da se u Srbiji ustanovi konsenzus na doslednosti. Ono što ne želimo da nam rade drugi, nećemo da radimo drugima.
Ali, vaš defetizam najpre, a onda direktni pozivi na dezerterstvo, traju već 13 godina, od kada traje borba Srba da konačno jednom imaju, u bilo kom obliku, srpsku državu.
Jeste, krivica je Slobodana Miloševića. Ali, šta sa tim ima narod? Što su ubijana deca? Da li je taj Milošević 1996. godine, po izjavama američkih zvaničnika, bio faktor mira na Balkanu? Da li je 1996. godine bio čovek sa kojim treba razgovarati?
Znači, oprostila mu je Amerika sve do 1996. godine. To mu više ne pominjite kao greh, vi iz Srpskog pokreta obnove. Jer, vi morate da ponovite sve što kaže Amerika. Amerika ne zamera Miloševiću ništa do 1996. godine. Rekla mu je da je faktor mira, pozvala ga u Dejton, ukazala mu počasti tamo. Ako mu nešto zameraju na Kosovu i Metohiji, da vidimo šta. Ali, ne pominjite mu više ni Republiku Srpsku Krajini, ni Republiku Srpsku. Za to ga je Amerika pohvalila.
Tako stoji istorijski stvar sa odnosom Amerike prema Slobodanu Miloševiću, pa uvedite to u svoj statut. Nemojte da gazite statut. Nemojte programom da idete protiv svog mentora. Nisam za to da se mi svađamo sa celim svetom, ali nećemo ni da služimo celom svetu.
Gledam četiri godine kako služite celom svetu. Recite mi šta smo dobili. Da ste uspeli u tom služenju, naša politika ne bi imala mogućnosti da bude najjača politika u zemlji. Ovih iz SPS ne bi bilo u parlamentu da ste vi uspeli služenjem da postignete da se Srbija ekonomski razvija. To je bio motiv građana 2000. godine. Znali su oni da je većina vas izdajnika, ali glasali su povedeni pričom da će odmah bolje da žive. Sada, kada ne žive bolje, gde ćete sada?
Bilo bi korektno od svih onih koji su protiv povlačenja tužbe da to kažu za ovom govornicom. Tu čestitam na doslednosti. Vi imate hrabrosti da kažete i ono od čega vas je sramota, a ovi drugi koje je sramota ćute. Recite i vi koji ste protiv ovoga.
Kako to ne možemo da se dogovorimo? Svi smo protiv tužbe, a ne možemo da se dogovorimo da napišemo tekst, u dve rečenice. Nema odustajanja od tužbe i gotovo. I to ćemo da prihvatimo. Nemojte više da izmišljate razloge.
Danas, ko ne bude glasao za rezoluciju, ako se ne dogovorimo, onda za ovakav tekst, nisam kriv što vi nećete da menjate ovaj tekst, zna gde mu je mesto. Mesto mu je među onima koji žele da bude povučena tužba. Čista stvar. Ovde se glasa za ili protiv: ili ste za povlačenje tužbe ili ste za to da Srbija ostane pri stavu da je tužila zato što joj je naneta ogromna šteta.
Što se nas tiče, rasprava teče. Tako ste se složili. Ne menjamo ništa. Teče rasprava do kraja. Ali, stavovi su potpuno jasni. Možemo i sada da glasamo ako hoćete. Sve smo učinili da do ove tačke dođe, učinili smo nešto što ranije nismo činili, ali dočekasmo ovu tačku.
Rekli ste nam da je nadležna Skupština Srbije i Crne Gore. Danas pišemo predlog rezolucije i za Skupštinu Srbije i Crne Gore, da vidimo kako će tamo da se izjasne. Ovde su stvari potpuno jasne.
Pričom o tome šta je bilo pre 12 godina ne možete da opravdate stav da se povuče tužba. Možemo mi ovde da pričamo o istoriji. Učesnik sam te istorije. Vi ćete reći jedno, a ja drugo. Kazaću kad ste skidali vojsku sa kamiona kada je trebalo da se brani zemlja. Ali, ovde se radi o tome da li smete da ostanemo pri tužbi ili ne smete. Samo to.
Da li sme vaš predsednik da ostanemo pri tužbi ili ne? Ne sme. Ne sme, u tome je stvar. Ne sme, i ne hvalite se mnogo time što su ga strani državnici vozili avionom u Francusku, kada je izašao ovde iz bolnice, jer je tamo detaljno pregledan i vi znate šta je ustanovljeno običnom analizom krvi.
Ali, ne razumem normalne ljude koji tu ideju zastupaju. Pitam poslanika Stevanovića, gde je on. Prvi dan je rekao da ne treba povući tužbu. Da li ste ga isključili iz SPO? Ili je možda neko uticao na vas prve večeri da promenite stav? Ujutru ste došli kao potpuno drugačiji ljudi. Ko je to uticao na vas popodne, u večernjim časovima?
Ministar spoljnih poslova nije smeo dati onu izjavu. Vi ste toga svesni. Ta izjava je izazvala ovu raspravu, tri dana zaseda Skupština zbog jedne besmislene, ludačke izjave.
(Glas iz sale: A rezolucija?)
Naravno da zaseda zbog naše rezolucije. Mi imamo pravo po Ustavu da podnesemo predlog rezolucije, a ministar nema pravo da daje onakvu izjavu. U tome je razlika.
Možda vladajuća koalicija ne sme da kaže koliku je štetu načinio ministar. Da sam predsednik Vlade, posle takve izjave ministra, vi ne biste bili u Vladi, pa makar imali sutradan nove izbore. A vi sada ucenjujete i ovu vladu.
Ne sme da padne Vlada iako naš ministar priča svakakve gluposti, ne sme da padne Vlada iako Velimir Ilić maltretira policiju na putevima širom Srbije, ne sme da padne Vlada a kabadahije mogu da rade šta hoće.
Samo da znate, mi ćemo posle sledećih izbora odlučivati o tome kako će u Srbiji da se živi. Mi ćemo imati dovoljno poslaničkih mesta da o Srbiji ne odlučuju stranke koje imaju 100.000 glasova.

Ništa lepše nego trojica na jednoga. Navikli smo mi radikali na to.
Nemojte, gospodine, da preporučujete građanima Srbija da zapuše uši. Zapušite nama usta. Navikli smo mi na to. Niste u pravu, nije tačno. Reći ću vam kako ste uvredili građane Srbije, ali nije tačno da smo mi mogli da stvorimo opšte mišljenje u Srbiji, šta treba da se radi. Bili smo potpuno blokirani na svim medijima.
Otkravljivanje je počelo 1996. godine, u vreme kampanje za savezne izbore za Skupštinu SRJ. Tek onda smo pomalo uspeli da uđemo u medije. Do tada, naći ćete to u našim knjigama, imate samo poneku izjavu iz novina i poneku malu emisiju na malim privatnim radio stanicama u Srbiji. Nas nigde nije bilo u medijima i nismo mogli da stvorimo opšte mišljenje.
Uvreda je za građane Srbije, trebalo bi da izađete da se izvinite. Sa ove govornice ste rekli da su radikali huškali narod. Samo psa možete da huškate na nešto. Narodu govorite, narod vas prihvata ili ne prihvata, narod se ne huška. To je ostavljeno za one što dresiraju životinje.
Samo smo tada govorili ono što je narod govorio. Tada smo samo radili ono što je narod radio. Iste ove osude protiv borbe za slobodu Srbije su bile i tada, ali su bile u manjini, kao i sada. Taj glas SPO čuo se i 1991. godine, i 1992, i 1993, i 1994. godine, svake godine, sve do njihovog ulaska u Saveznu vladu, ali nije bio dominantan stav u Srbiji, nisu to hteli Srbi da prihvate, kao što ni sada ne mogu ovo da prihvate Srbi.
Besmisleno je ovo insistiranje na tome, na jednom stavu, umesto da ga samo oćutite. Besmisleno je da ovde insistirate na stavu koji građani Srbije neće da prihvate. Pitajte svoje sekretarice koliko građana zove i pita - šta se to radi u Skupštini, da li je moguće da neko hoće da odustane od tužbe?
Ovo za uvredu Njegove svetosti, nisam dobio dobro obrazloženje. Prvo, vladika Filaret nije naš, on je vladika Srpske pravoslavne crkve, nije ga izabrala SRS, nego Sveti sinod, a u vreme kad pričate da je išao po ratištima, uopšte nije bio vladika, bio je kaluđer. Vi ste njegovu svetost izvrgli ruglu.
Da vam kažem nešto, mnogo je sveštenika u Republici Srpskoj, pa i vladika tuzlanski Vasilije, ali to je iz istorije Srbiji dobro poznato, učestvovalo u odbrani srpstva.
Kada su to sveštenici išli mimo naroda? Imate li jedan primer, izuzev onih koji su podržavali SPO listom 1991. godine? Gde su sada ti sveštenici? Da li vas sada podržavaju? Gde su sada one vladike koje ste izvodili na mitinge protiv Slobodana Miloševića? Gde su sada monahinje koje su izlazile na političke bine da pokažu kako je crkva protiv Slobodana Miloševića? Sada je svakoga od njih sramota za ono što je radio zajedno sa vama.
Ovde sam predstavnik stranke koja nikad nije bila miljenik crkve, zato što smo iskreno u oči govorili šta joj valja i šta joj ne valja, ali je nikad nismo vređali, nikad je nismo ponižavali, nikad joj se nismo mešali u posao, nikad nismo rovarili po Srpskoj pravoslavnoj crkvi i nikad crkvu nismo napustili, a vi, bogomoljci, slikate patrijarha sa roleksom zlatnim na ruci - ukrao ga patrijarh na ratištu, i slikate ga sa automatom - ubija patrijarh na ratištu. Sad imate hrabrosti da izađete za govornicu i da pričate o bilo čemu.
Jeste, postoje ludačke izjave, ali njih daju samo ludaci. Vi to dobro znate. Kad sam rekao "ludačka", mislio sam da je dao ludak, rekao bih besmisleno ili nešto drugo, namerno sam tu reč upotrebio. Možete i vi za mene da upotrebite tu reč, prihvatam da odmah sada vaš predsednik i ja krenemo na sva moguća ispitivanja i istraživanja.

Pretpostavljam da su reči prethodnika upućene njegovim koalicionim partnerima, ali razmislite malo s kim ste u koaliciji. Meni možete da upućujete prekore, jer sam vama opoziciono nastrojen.
Slažem se da vam se moje diskusije ne sviđaju. Nisam ni imao nameru da vam se sviđaju. Slažem se i da vas ne poštujem kao vlast, to je moje pravo. Nemate pravo da optužujete i ove koji su sa vama u koaliciji, pa da i oni ovde ruše ugled Skupštine. Sa njima ste. Ponavljam vam ono što je narod odavno rekao, s kim si onakav si.
Ako poslanici iz vaše koalicije govore kako se vama ne sviđa, to, u stvari, vi govorite. Mi nećemo izaći, možete vi, kako god hoćete. Imate pravo i da uđete i da izađete iz sale. Mi iz sale nećemo da izađemo. Nama baš godi, pao je sneg, zverke se rastrčale, tragovi se poznaju, nama baš godi ova rasprava. Prema prethodniku možete da shvatite zašto se SRS toliko bori da pobedi u Vojvodini, a ne daj bože da ovakvima ostane Vojvodina, ne daj bože.