Samo da upozorim da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, zato što je gospođa Kolundžija obmanula građane Srbije i nas svesno pogrešno interpretirala, jednu moju izjavu o EU, po nalogu tima koji priprema ovakve laži i insinuacije.
Naime, u televizijskoj emisiji, to možete da proverite, rekao sam da Evropa neće dozvoliti da Srbija bude rupa na zlatnom tepihu i da će učiniti sve što je u njenoj moći da tu rupu zakrpi, a gospoda Tadić i gospođa Kolundžija su to preokrenuli u "mi ćemo biti rupa na zlatnom tepihu". Sada zamislite nekoga da kaže "želim da budem rupa".

Sad se konačno otkrilo to što odavno vlada u Srbiji. Ko je izdajnik? Onaj za koga to kaže SRS? Ko je heroj? Onaj za koga kaže SRS. Ko je pošten? Onaj za koga kaže SRS.
Reći za Borislava Pelevića da je švercovao, to vam je kao kada biste rekli za Vojislava Šešelja, i za njega se govorilo da švercuje naftu. Reći da je Ratko Mladić heroj, ali su samo neki svedoci bili protiv njega. Pa, maločas ste rekli da svako za koga postoji neka prijava treba da se podvrgne procesu pred Tribunalom za ratni zločin, odnosno pred Haškim tribunalom. Svako. Osim, kažete, Ratka Mladića, pošto je on po vama heroj – nije izdajnik.
Nema tu po vama, po meni, po bilo kome. Imate princip ili ga nemate. Svako o kome se priča da je kriminalac, po ovome što ste rekli za Pelevića, on je kriminalac. Svako za koga se priča da je ratni zločinac, po vama je ratni zločinac, ako to vama odgovara. Govori se i za Vojislava Šešelja da je ratni zločinac. Hoćete li reći da je ratni zločinac? Govori se za Radovana Karadžića da je ratni zločinac. Hoćete li reći da je ratni zločinac? Ili su svi, ili nije niko. Kažite – nije niko, čak ni oni koje osude to nisu. Vi ste odlučili ko će u Srbiji da bude ratni zločinac. Vi, šaka jada.

Izvinjavam se.

Ovde je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, zato što vi mislite da nemam pravo na repliku kad budem uvređen, ili povređen. Sada ću to da vam obrazložim. Četrnaest godina sam, kao i vi danas, slušao Vojislava Šešelja, a šest godina sam vodio politiku kako ja mislim da treba da se vodi. U tome je razlika. Da ste me slušali, sada bi to bila velika stranka. Ovako, samo vi nastavite da slušate i da čekate.

Ne mislim da je potrebno još jako dugo govoriti o ovome, mislim da smo svi rekli šta smo mislili.
Želim samo da vam kažem da se nekako osećam, gledajući ovu stranu koja će da glasa za rezoluciju, u ljude koji pokušavaju da se pretvore u monahe, u kaluđere, evo da oproste sve grehe srpske danas.
Napisali ste pismene radove. Bićete dobro ocenjeni u poslaničkim grupama. Bili ste skoro divni. Pozivali ste na Uskrs, na veliki post, pozivali ste na to da nije bitno uopšte, da narod nije veliki ako želi da osude zločine učinjene protiv njega, već je veliki isključivo ko osuđuje svoje zločine, a sada nam pričate da ćemo u četvrtak imati jednu deklaraciju kojom ćemo da osudimo i zločine protiv nas.
Kako to da smo danas veliki narod koji moralno želi da prizna svoju krivicu, a šta ćemo da budemo u četvrtak kada budemo raspravljali o zločinima protiv Srba? Šta ćete onda da zamerite nama koji smo vam govorili da je o tome trebalo govoriti danas?
Hoćemo li moći da uporedimo vaše govore od danas sa govorima od četvrtka? Hoće li to biti isti pisani sastavi, samo ćete umesto reči – musliman napisati reč – Srbin? I da pokušate da obmanete građane Srbije da ste uravnotežili, samo što je trebalo dva dana da prođe pre nego što usvojite ovu rezoluciju o Srebrenici?
Trebalo je da prihvatite našu sugestiju da donesemo jednu deklaraciju, da u njoj osudimo sve zločine i sve zločince, da pomenemo svoje zločine i zločine izvršene nad nama i da tu knjigu jednom zauvek zatvorimo. Nećemo valjda svakih nekoliko dana neku novu deklaraciju?
Šta ako se pobune Albanci što njih nema nigde u nekoj našoj deklaraciji kojom se od svojih zločina peremo? Šta ako se pobune Hrvati što njih nema nigde u nekoj deklaraciji? Hoćete li opet da nas sazivate ovde?
Danas zbog vašeg hira i ćefa čak nismo gledali tu blistavu pobedu Partizana, slušali smo vaše pisane radove, kako ispunjavate domaći zadatak, kada jedni drugi optužujete da ste bili zlikovci i kako ćete da glasate da su oni drugi bili zlikovci. Jedni su bili, a drugi su danas, jedni su upropastili Srbiju pre 15 godina, drugi danas i ne priznaju da žive u Srbiji.
Sve je ovo jedna velika farsa, velika komedija, u kojoj učestvujete svesno, svesni ste svojih odgovornosti, imate dosta godina, svako od vas pojedinačno, ostaće anatema na vama, ovo glasanje će biti javno, listing sa njega će biti dostupan generacijama koje dolaze.
Ako su vam deca ili unuci suviše mali da vas pitaju – šta to danas radite, porašće, doći će u ruke dobrih učitelja, ne onih koje ste vi sada postavljali, koji svesno izbegavaju svaku srpsku pobedu, koji veličaju isključivo vaš DOS, 5. oktobar, učiće ovu našu decu ponovo ljudi koji vole Srbiju, a ne mrze druge narode.
Trenutno učitelje terate da ne vole Srbiju, a zaista ne znam šta im govorite o drugim narodima, sudeći po ovoj deklaraciji, svi su bolji od nas, po vama.
To ne priznajem, niti će to pripadnik bilo kog naroda u svetu da vam prizna da postoji bolji narod od njegovog, niti se to očekuje od normalnih i civilizovanih ljudi. Svako svoj narod voli, po tome se odlikujemo. Onda treba utvrditi da li mrzimo druge narode ili ne.
U nama nema mržnje prema drugim narodima. Mi izgleda samo služimo da nas mrze naši politički suparnici. E, pa oni koji nas mrze, oni će loše da prođu. Oni koji vide koliko ozbiljno radimo ovaj posao, koji se dobro pripreme da nam se suprotstave, možda će proći nešto bolje.
Sada sam tek ubeđen da vi nećete olako izaći na izbore…

Mogu li da završim rečenicu? Ubeđen sam da nećemo tako brzo imati izbore. Vladajuća koalicija pred izbore na ovaj način ne bi govorila o Srbiji.

Zaista mi je neprijatno što učestvujem u jednoj potpuno neregularnoj sednici i što delujem kao publika u pozorištu, u predstavi koju ste pripremili.
Naime, saziv sednice je za javnost. Za poslanike koji poznaju Poslovnik, to nije saziv sednice. Na ovakvoj sednici mogu da odgovaraju isključivo ministri, a ne i drugi funkcioneri, kako ste napisali, gospođo Đukić-Dejanović, u pozivu poslanicima ili u sazivu za sednicu Narodne skupštine.
Ako je državni revizor hteo da upozori javnost da je pre pet meseci predao izveštaj i da je to vreme iskorišćeno da Vlada uputi novinare na kafanske troškove pojedinih ministarstava, da se zaboravi da se u Srbiji jako loše živi, a da ministarstva troše kao da nema nikakve krize, onda ste u tome uspeli.
Kakva pitanja sada da postavljamo predsedniku Vlade kada je tu gospodin Sretenović? Jesu li to dve suprotstavljene strane? Ne, nisu. Uostalom, predsednik Vlade je juče rekao - još se nije razmišljalo o guverneru, ali počeće konsultacije. Odrediće predsednik Vlade ko će da bude nezavisni guverner, kao što je Vlada odredila i ko će da bude nezavisni revizor. Svi su u ovoj Srbiji nezavisni, a oni koji su najviše nezavisni zavise od vladajuće većine, koja zavisi od Vlade Republike Srbije, i tako u krug.
Sad sam saznao od gospođe Dragutinović da revizor može da kontroliše kvalitet sredstava koji dobijaju poreski obveznici za porez koji su uplatili. Je l' da? On će da menja Zakon o budžetu, on će da kaže - ovo ministarstvo ne može da gradi put, nego će da kupi televizor? Šta ste to hteli da kažete, samo da ispadnete lepi i pametni, nije mi jasno, ali sednica koju smo čekali pet meseci, da nam revizor kaže ko od vas treba da ide u zatvor, nije dočekana. Saznali smo, gospodine revizore, koliko je u kafani neki ministar potrošio za ručak. Hvala vam lepo. To su mogli i konobari da nam kažu.
Nas ovde interesuje zašto propada ova zemlja, što ovo malo budžeta ministri troše kao da nemaju nikakvu kontrolu. Nas samo to interesuje, a ne možemo da dobijemo takvu sednicu. Dobijamo sednicu na kojoj postavljamo poslanička pitanja. Nema tačke dnevnog reda - odgovornost Vlade za trošenje budžetskih sredstava, ali imate pravo da postavite poslaničko pitanje u roku od tri minuta. Bogu hvala, došlo je samo troje ministara. Da je došlo 15, pa svi po pet i dva puta po pet minuta da iskoriste da se hvale, ode naših 180 minuta.

Znate, gospodine Cvetkoviću, kad vam odobrimo rashodnu stranu budžeta, ujedno vas zadužimo i prihodnom stranom. I naravno da niste mogli da potrošite koliko smo vam odobrili kad ni upola toliko niste zaradili. Vi budžet punite pozajmicama, kreditima, na načine na koje se u svetu nikada nije punio budžet.
Nešto drugo moram da vam kažem, makar vi dobijali aplauze koliko god hoćete. O vama su sve rekli građani Kuršumlije. Jedan transparent uramite i držite u svojoj sobi. Na njemu piše: ''Cvetkoviću, ovako si nas privatizovao''. Znači, gospodine Cvetkoviću, vi ste, sad pojedinačno govorim, najodgovorniji za mnogo promašenih privatizacija, za mnogo privatizacija izvršenih …

A ja bih vas zamolio da me ne prekidate. Nemate pravo da me upozorite da sam povredio Poslovnik. Na ovoj sednici niko nema pravo da drugog upozorava da je povredio Poslovnik. Zbog toga ste isterali jednu poslaničku grupu, izašla je sama.
Dakle, gospodine Cvetkoviću, nisam ja rekao da ćete baš vi da budete u zatvoru, ne znam gde ste se vi tu našli, ali kada se ispita kako su izvršene privatizacije, kad se sazna ko je sa najvećim kriminalcima, među njima i sa Šarićima, iz Vlade sarađivao da dođe do imovine, onda će neki od vas biti predmet krivičnih prijava i istraga tužilaštava i sudskih sporova na kojima će moći jedni da se optužuju, drugi da brane.
Ali, ova sednica nije sednica na kojoj bi revizor nešto rekao protiv toga kako se troše sredstva. Nećete ga nikada čuti da kaže nešto protiv toga kako se troše sredstva. Svelo se na kafanu, inače bi rekao kako je Dinkić dao majci onolike pare za institut. Čije pare? Onih ljudi iz Kuršumlije, gospodine Cvetkoviću. Onih ljudi iz Kragujevca, onih iz Novog Sada, svih građana Srbije.
To tako ide među vama. Vi imate svoje planove, imate taj institut koji je smislio ovaj način privatizacije, u njemu ste radili kao činovnik, učestvovali u svemu ovome, danas doveli do toga da pojedinci već napuštaju brod koji tone.
Niste se usudili da kažete šta je uradila Narodna banka u poslednjih nekoliko godina, kako je upropastila privredu Srbije. Kako su samo banke poslovale pozitivno svake godine? Kako nijedna od ovih banaka ovde u Srbiji nije tražila podršku svoje države, kao što traže u matičnim državama? Ne, njima je zarada na našoj sirotinji bila dovoljna, na repo-operacijama, na kamatama na zaduživanje države.
Vi o tome ne govorite. Vi nam pričate kako je izveštaj revizora dobar pošto ima malo prekršajnih prijava. Izvinite, ako je to zaista tako, onda vi treba da pomognete ponovo Mlađanu Dinkiću da dobije Nobelovu nagradu. On je to hteo pre tri godine, jer je uveo najbolji način vođenja ekonomije Srbije, iz koga, evo, ne može više niko u Srbiji da se iščupa. Vi ne pitate...

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je, mislim, već treći zakon o amnestiji otkako je DOS došao na vlast, o amnestiji koja se primenjuje na lica koja se nisu odazvala pozivu da, kako bismo to mi stariji rekli, odsluže svoj vojni rok u vojsci zemlje u kojoj se nalaze.
Amnestija je zaista akt pomilovanja i obično se primenjuje kada je situacija u zemlji teška, kada broj krivičnih dela preraste mogućnost da se po njima sudi i primenjuju sankcije, ali u ovom slučaju takav razlog ne postoji. Zaista je cinično kada predlagač kaže da traži hitan postupak da bi se otklonile nekakve mogućnosti da dođe do haosa u zemlji, do ovog ili onog.
Dakle, ovaj zakon o amnestiji, koji sada amnestira lica koja su od 2006. godine izbegla da služe svoj vojni rok i potpala pod odredbe Krivičnog zakonika, u stvari predstavlja znak da vi koji vodite zemlju ni u ovoj oblasti ne znate šta hoćete. U tako nedefinisanim odnosima u zemlji Ministarstvo pravde nastupa sa Predlogom zakona o amnestiji. Ovde je trebalo da sedi ministar odbrane, ovde je trebalo da sede predsednik Republike i načelnik Generalštaba i da nam kažu šta žele od Vojske Srbije, da kažu da li će mladići koji ispunjavaju zakonske uslove za to, fizičke, psihičke, godine starosti, služiti vojni rok u Vojsci Srbije ili ne. Mnogo je bolje, mnogo je čestitije, sa mnogo više brige o državi reći – ne mora da se služi vojni rok, onaj ko želi može da se odazove, onaj ko ne želi ne treba.
Vi dovodite u neravnopravan položaj mnoge građane Srbije. Mogao bih da pretpostavljam da ćete uvek da amnestirate one koji ne služe vojni rok, ali to ne sme da bude osnov za moje ponašanje. Ne smem da izbegavam jednu obavezu, koja potpada pod odredbe Krivičnog zakonika, ubeđen u to da ćete vi da me amnestirate. To nema smisla prema građanima Srbije koji odlaze u vojsku.
Svi mi koji smo služili vojsku smo to računali kao izgubljeni deo života. Znači, odvojeni ste od nauke kojom ste se bavili, posla kojim ste se bavili, odvojeni od porodice, odvojeni od izlazaka, od druženja. Potpadate pod disciplinu kakve nema ni pre ni posle vojske. To vam dođe kao jedna epizoda u kojoj ste, smatralo se, postali muško. Pošto se danas ne postaje muško služenjem vojnog roka, pošto je danas Vojska Srbije apsolutno u padu po mnogim ispitivanim karakteristikama, i po ugledu, i po disciplini i po bezbednosti onih koji se tamo nalaze, onda se postavlja pitanje – šta je vaš krajnji cilj sa Vojskom Srbije?
Čovek bi morao da bude veoma okrutan ako glasa protiv zakona o amnestiji. Amnestija je veliko delo i odnosi se uvek na veći broj lica. To nije pojedinačni akt kome pribegava predsednik Republike. To je opšti akt, to je zakon koji donosi Skupština. Ne znam da li će tu biti i koliko će lica biti amnestirano. Ovde nemamo nikakvu analizu o tome koliko je građana Srbije u međuvremenu odslužilo vojni rok, koliko nije, protiv koliko se vodi postupak, koja su lica u pritvoru ili na odsluženju kazne zatvora, koja su lica odslužila celu kaznu zatvora. Njima će samo da se briše ta osuda, ali njima niste dali amnestiju. On je svoje odslužio, on je sada slobodan građanin.
Znači, mnogo moralnih dilema se postavlja pred čoveka koji je za vreme vaše vladavine, od 5. oktobra do danas, tri puta imao priliku da glasa o amnestiji. Krivično delo koje je predviđeno je jednako, po meni, kao i delo vožnje u alkoholisanom stanju, kao i ovo sada - što jurite ove narkodilere. Nema lakših i težih krivičnih dela. Ima ih, ali je sankcija, odnosno kazna odredila šta je lakše, a šta je teže krivično delo. Kada nešto svrstate u dela za koja je predviđena kazna zatvora, onda treba da se razmišlja o tome zašto se izdvaja samo jedno delo, odnosno zašto još uvek postoji kao kažnjivo delo.
Deset godina se ne primenjuju odredbe ovih članova zakona koje ste naveli ovde. Čemu onda odredbe tog zakona? Čemu uopšte krivično delo izbegavanja, ako neprekidno amnestirate sve koji su od 5. oktobra izbegli da se odazovu svojoj obavezi predviđenoj svim zakonima koje donosi Narodna skupština? Zbog toga SNS uopšte ne zna šta da misli o tome koji je krajnji cilj vašeg zakona.
Vi kažete, važi do dana stupanja na snagu, osam dana od dana objavljivanja. Neka to bude, na primer, 20. mart. Šta će biti 21. marta sa onim ko izbegne da služi vojnu obavezu? Vi ćete mi reći – potpada pod odredbe Krivičnog zakona, član taj, taj i taj, a on će reći – već deset godina vi amnestirate za ova krivična dela, ja ću to krivično delo da izvršim, pošto neću da budem kažnjen.
Molim vas da ućutkate poslanike koji me ometaju da razmišljam. Ako sami ne razmišljaju, neka ne sprečavaju druge, koji mogu da razmišljaju, da to čine.
Dakle, kada bih znao da ste pripremili zakon prema kojem će služenje vojnog roka da bude dobrovoljno, glasao bih za ovu amnestiju. Ali, kako znam da će od tog 21. marta, na primer, ponovo da bude lica koja ćete da kaznite, a ona da se nadaju da ćete im dati ponovo amnestiju ili da će promenjeni oblik vlasti da im da amnestiju, onda uopšte ne znam kako da se prema ovom problemu postavim.
Mnoge porodice iščekuju ovo. Nekad ste nam to pravdali time da ima građana Srbije koji se nalaze u rasejanju, pa kažu – ne može da dođe za Novu godinu, ne može za Božić, ne može na slavu kod roditelja, preti mu kazna zatvora zato što je izbegao vojnu obavezu. Pretila bi mu i da je ukrao nešto u prodavnici. Mnogi su u inostranstvo pobegli da ne bi služili vojni rok.
Čini mi se da ovaj zakon više razmišlja o onima koji krše zakone, nego o onima koji ih poštuju. Zbog toga kod amnestije uvek treba biti oprezan.
Skupština je po Ustavu vlasna da donese zakon o amnestiji. Mi ćemo ga doneti i ovog puta, verovatno, kao što smo i do sada od 5. oktobra u nekoliko navrata. Samo vas molim da malo dugoročno vodite državu. Nama ne trebaju vatrogasci koji će da ugase požar. Nama treba da do požara ne dođe. Ne treba da se nagomilaju krivična dela do te mere da je nemoguće sprovesti kaznenu politiku.
Znači, ovo krivično delo... Molim vas, pošto ste posekli sve sudije i tužioce, sada možete da se posvetite i pravu, pravosuđu i pravdi. Ovo krivično delo vi lepo da izbrišete, u saradnji sa Ministarstvom odbrane. Neka ono predloži izmene i dopune Zakona o Vojsci, neka predloži da onaj ko želi može da odsluži vojni rok. Svako ko napuni 18 godina, ode i kaže – želim da služim, ne želim da služim. Obavezan je ili nije obavezan, i posao je završen.
Nas ovde dovodite u situaciju da razmišljamo o ljudima koji su izbegli vojnu obavezu, a svaki je slučaj pojedinačan, svako ima svoj razlog, i da mi ovde budemo milosrdni prema onima koji nisu odslužili vojni rok, a nemilosrdni prema onima koji su odslužili, pošto za njih nema ništa. Za njih nema čak ni radnog staža, na primer. Umesto da imaju neku motivaciju, da im država uplaćuje penzijsko, invalidsko i socijalno osiguranje, pa kada su na odsluženju vojnog roka da imaju, eto, to malo radnog staža, ne, oni imaju platu za kutiju cigareta dnevno.
Ako biste tako regulisali odnose, mi bismo bili spremni da vam pomognemo da izglasate takav zakon, jer to je i naša politika, vojska mora da bude profesionalna. Naravno, onome kome je čast, ko je ponosan na to što će da odsluži vojni rok, treba omogućiti da to uradi, na jedan od načina koje ste predvideli, ili prigovorom savesti ili pod oružjem, sasvim je svejedno.
Uostalom, ubeđen sam da Vojska Srbije više nikad neće da ratuje i da treba da spremamo specijalne jedinice koje će da se bore protiv bandi koje ste stvorili od 5. oktobra do danas, koje su se razvile do mere da polovina ministara strepi jesu li pronađene kasete kod Šarića ili nisu. Mnogo nam je važnije da se izborimo protiv tog kriminala, nego da se pravimo kako imamo vojsku, kojoj dajemo amnestiju svake tri ili četiri godine.
Zbog toga je stav Srpske napredne stranke prema amnestiji uopšte pozitivan. Smatramo da je amnestija zaista akt milosrđa i da je narod jedini koji može da da taj akt milosrđa. Ali, prema amnestiji u ovim slučajevima veoma smo oprezni, pošto time amnestiramo vas, lošu vlast, koja se u jednoj oblasti uopšte ne snalazi, u oblasti da li treba braniti zemlju ili ne, da li zemlja zaslužuje da bude branjena ili ne, da li je Srbija u granicama koje su joj navedene u Ustavu u preambuli, znači zajedno sa AP Kosovom i Metohijom, ili ne.
Kao što lutate u mnogim segmentima društvenog života, tako lutate i u Vojsci Srbije. Vi ste kao monopolistu naveli firmu SDPR, u kojoj svako ko je u menadžmentu te firme ima bar dve-tri svoje privatne firme. Iz te firme ste u Ministarstvo odbrane poslali dva menadžera da povežete taj kriminal potpuno i do kraja.
Mislim da je ispitivanje stanja u Vojsci, a na ovaj način izvesno i stanja u odbrani, glavni zadatak jedne dobre, čestite i poštene vlasti. Sredimo sve probleme koje tu imamo, a imate ogromnih problema. Imate naduvavanja cena pri nabavkama, i to naravno niko ne sme da kontroliše, to nije dostupno revizorima i javnosti, to je pod velom vojne tajne, baš kao i policija. Dok tu ne budemo imali potpunu kontrolu, svi ovi zakoni u stvari samo služe tome da se ne podiže previše glasa protiv onoga što u toj oblasti činite.
Vaša je krivica što se vrše ta krivična dela, vaša je krivica ako se ne kažnjavaju; naša će milost biti da to sve oslobodimo, ali nemojte da učite građane Srbije da postoje krivična dela koja mogu da izvrše zato što neće da budu kažnjeni, pošto imamo lošu vlast.
U ovoj Srbiji deset ljudi legne na prugu i vozovi ne idu tri dana. Da je vlast čestita i poštena, da se tu niko nije omastio, da niko od ministara nije učestvovao u tom kriminalu, policija bi mogla da skloni te ljude, ali svaki policajac koji nosi palicu zna da čestiti ljudi leže na pruzi, a kriminalci naređuju da tuku te čestite ljude. O tome vodite računa. Život je jedan i veoma brzo prođe, a onome ko je na vlasti duplo brže prolazi nego onome ko je u opoziciji. Morate časno da izvršite svoje obaveze.
Vi ste preuzeli obavezu da stojite ispred onih koji vode Ministarstvo pravde. Zato neki vaši pomoćnici tamo, ili kako se već zovu, objašnjavaju strategiju Ministarstva pravde, a vi, kao ljupka žena, majka, vi ste zaduženi da date svoj lik, a oni daju svoje delo. Vi u tome ne učestvujete uopšte.
Dakle, što se nas tiče, ovlašćeni ste, imate većinu, vodite ovu zemlju kako god mislite da je najbolje, razmišljajte o tome šta se na ulici dešava, šta se dešava u svakoj kući pojedinačno. Akt milosrđa ne može da spasi Vladu, ali možda može da spasi nekog građanina Srbije koji je bio ubeđen da će taj akt milosti da dobije. Više bih voleo da svako ko izvrši krivično delo dok ga čini razmišlja o kazni, a ne o amnestiji, ne o pomilovanju, ne o aboliciji. Hvala vam.

Samo sam pitao gospodina Milivojevića kako nam to predlaže da po otvorenoj raspravi podnosimo amandmane na Predlog zakona. Nisam želeo da ga uvredim. Čini mi se da on vređa naš razum.
A, u vezi te penzije, poodavno vi iz DS predlažete to, 'ajde da odem, barem, posle Mićunovića. (Smeh i aplauz.)
Vaš politički šef ima 100 godina, a vi terate mene u 58. Nema smisla. A, ko bi vas, onda, pobedio ako ja odem u penziju?!

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smatramo da, prvo, naš predstavnik nikada više neće učestvovati u radu tog kolegijuma, zato što ste smislili jedan član kojim biste da se hvalite, a ja mislim da je ponižavajući za opozicione poslaničke grupe. Predsednik Narodne skupštine sada ima jedno telo od sebi ravnih koje on saziva po potrebi, pošto nema nikakvu obaveznost, i to će telo da mu pomaže da on obavlja svoje funkcije.
Izvinite, molim vas, zašto postoji tehnička služba? Zar ćemo mi, šefovi poslaničkih grupa, mi, potpredsednici Narodne skupštine, da pomažemo predsedniku Narodne skupštine da usklađuje rad radnih tela i da rešava druga pitanja iz nadležnosti predsednika Narodne skupštine?
Šta smo mi ovde, pomoćnici? Imamo li mi neka prava u tom kolegijumu? Nemamo nikakva prava. Možemo li o nečemu da glasamo? Ne možemo. Čemu će to da služi? Da ''Javni servis'' objavi kako su izvršene konsultacije, pa smo se tobož nešto dogovorili? Tih konsultacija, zato što ih tako loše shvatate, poodavno i nema. Zato morate da izmišljate, da govorite neistine kako postoje konsultacije.
Pravih konsultacija ravnopravnih poslanika, predstavnika poslanika, u ovoj skupštini poodavno nema. Vi sve radite sami, sve pripremate sami. Pokušavate u to da uvučete opozicione poslaničke grupe. LDP ne morate ni da pokušavate, oni su sa vama i nisu opozicija, a ostali kako kome padne na pamet.
Zaista je ponižavajuće za opoziciju da smislite telo od predstavnika opozicije koje će da pomaže predsedniku Narodne skupštine da on obavlja svoj posao. Kako to mislite da mu mi pomažemo da predstavlja Narodnu skupštinu? Zaista me interesuje. Da mu kažemo da li da obuče čarape, one cik-cak, ili "miju-mao" cipele ili, kako da to predstavlja Narodnu skupštinu predsednik Narodne skupštine, uz pomoć predstavnika opozicije?
Ovo je jedan ponižavajući član. Kad se sazivaju sednice? Ne piše. Čak ste rekli – telo koje saziva predsednik Narodne skupštine. Ne može predsedik da saziva telo, on može da saziva sednice nekog tela. Dakle, mi i ne postojimo, nego kada nas sazove predsednik Narodne skupštine, tada se konstituiše taj kolegijum Narodne skupštine.
Kolegijum Narodne skupštine, znači da su neke kolege sele tu da razgovaraju. Kakve smo mi kolege sa predsednikom, kad on utvrđuje dnevni red, kad on predstavlja Narodnu skupštinu, kada on radi sve što je nekakva vlast u ovoj Narodnoj skupštini, a mi ćemo da dođemo da mu pomažemo? Taman posla, ako mi iz opozicije počnemo da mu pomažemo da dobro radi, pa da ispadne još i da je dobar predsednik Narodne skupštine, a jedini dobar predsednik Narodne skupštine je Gordana Čomić. Jedino ona zna kako se brutalno eliminiše opozicije i kako joj se oduzima reč, kako joj se ne dozvoljava da govori o temama o kojima bi želela, nego će da se govori o temama koje nametne vlast.
U ovome nećemo da učestvujemo. Tražimo od vas da se setite toga da ćete uskoro imati priliku da idete na izbore, da ćete uskoro imati priliku da se ponašate kao opozicija. Pa, sada, razmislite, gospođo Kolundžija, da li biste želeli da budete član kolegijuma Narodne skupštine koji će jednom narodnom poslaniku, naprednjaku, predsedniku Narodne skupštine, da pomaže da predstavlja Narodnu skupštinu? E, baš bih voleo da vidim to kako ćete vi "žuti" da se povinujete, da dođete da pomažete predsedniku Narodne skupštine koji je iz redova naprednjaka.
Ako hoćete da nas poštujete, ne kao sebi ravne, imali ste, valjda, više glasova na izborima, ali bar u ovoj sali kao ljude koji predstavljaju taman toliki broj građana koliki i vi predstavljate, onda hajde da obezbedimo neku ravnopravnost. Ako nećete, radite i dalje sami.
Imate vi svoj kolegijum, vi iz vladajuće većine se skupljate i to je pravi kolegijum Narodne skupštine. Vi obavljate konsultacije. Tu samo još dođe i predsednik Srbije koji vam da instrukcije i to je vaš kolegijum, to su vaše instrukcije.
Razmislite dobro, mi ćemo u danu za glasanje pokušati da vas uverimo da ovaj amandman treba da bude prihvaćen. Mislim da će i neki iz vlasti da razmisle da ovo nije dobra odredba, a posebno nije zakonska odredba. Ovoliko nedefinisana odredba ne može da uđe u jedan zakon. (Aplauz.)

Preživeo sam to što sam bio predsednik Narodne skupštine samo dva dana, a neki drugi to nisu preživeli i dan-danas ih košta. Zaista, ne mogu da verujem da ste meni prebacili da ne mogu da trpim da budem drugi. Bio sam drugi 18 godina i nikada kod mene niste mogli da osetite ni želju, niti je ikada iko i od onih koji sada tvrde svašta o meni, nikada nije mogao da pronađe u svemu onome što sam radio 18 godina jednu rečenicu kojom bih nagovestio da mi se ne sviđa to što sam drugi.
Kada vas narod ne izabere za prvog, nego za drugog, vi to poštujete. Vaš predsednik partije me je pobedio za 60-70 hiljada glasova na 4,5 miliona birača, pa sam to prihvatio, priznao, i rekao da sam drugi. Sujetu ne držim u svojoj sobi ni u svom džepu, to ostavljam pred vratima.
Samo vam kažem da je nedolično za predstavnika opozicija da mu propišete odredbu po kojoj će da pomaže predsedniku Narodne skupštine kada ovaj to bude želeo, zato što to nije odredba koja treba da ide u zakon, zato što biste me možda po onom ranijem članu zakona mogli da pozovete na odgovornost – zašto ne učestvujem na sastancima kolegijuma i time ne poštujem zakon i time ne poštujem odredbe kojima se reguliše moj rad kao narodnog poslanika.
Dakle, šta će biti ako se neko od predsednika poslaničkih grupa ne odazove na sednice kolegijuma? Šta je zakon predvideo u tom slučaju? Nije taj ni bitan, uopšte, na tim sednicama kolegijuma. On ni o čemu tamo ne odlučuje, tamo se ni o čemu ne glasa. On ne može da utvrdi dnevni red. Po zakonu, dnevni red sednica Narodne skupštine utvrđuje Narodna skupština, a predlaže ga isključivo predsednik, ne kolegijum.
Da ste vi u zakon uveli da predlaže kolegijum dnevni red, onda bi to značilo da se na sednicama kolegijuma glasa, onda bih želeo da u tome učestvujem, ali onda biste vi izmislili da se prema snazi poslanika odredi kako ćemo da glasamo. Inače, ako se formira pet opozicionih poslaničkih grupa, nadglasaćemo vas iz vladajuće većine i vi od toga bežite.
Molim vas, gospođo Kolundžija, da ne ubacujete više ličnu notu u naše rasprave u Narodnoj skupštini. Nikad se vama nisam lično obratio, niti želim. Nikada nisam analizirao vaše ponašanje, vaš izgled, vašu političku biografiju. Molim vas da se manete toga.
Imam ja ove koji to analiziraju sa negativne tačke gledišta, pa vidite kako propadaju. Nemojte svoju stranku da dovedete u situaciju da propada samo zato što ste ušli u obračun sa mnom. (Aplauz.)

Mogao bih da prihvatim obrazloženje predlagača, ali nama u ovom trećem stavu, čije brisanje predlažemo, smeta to što narodni poslanik mora da se obraća generalnom sekretaru Narodne skupštine. Narodni poslanik je ravan predsedniku Narodne skupštine. Njegova komunikacija u vezi s njegovim pravima ne ide preko službe Narodne skupštine, nego preko predsednika Narodne skupštine.
Da ste rekli ovde da je Narodna skupština dužna, da je predsednik Narodne skupštine dužan, to bismo prihvatili, ali da vi u zakonu predviđate da je generalni sekretar Narodne skupštine dužan da narodnom poslaniku nešto obezbedi, to je sramota za narodnog poslanika. Mogli ste isto tako da napišete – kada narodni poslanik želi negde da se preveze generalni sekretar je dužan da mu obezbedi prevoz.
To je nivo na kome se narodni poslanik obraća Narodnoj skupštini. Njegov nivo je Skupština, odnosno onaj ko predstavlja Narodnu skupštinu. Kada tražim da govorim na svom jeziku i da to što sam izgovorio prevedete na srpski, to ne tražim od generalnog sekretara Narodne skupštine. To tražim od Narodne skupštine, od naroda Srbije.
Ovo je ponižavanje za Narodnu skupštinu, pripadnike manjina i za narodnog poslanika koji bi takav zahtev imao, da on piše generalnom sekretaru. To je bila naša opšta primedba. Generalni sekretar je podignut na nivo iznad predsednika Narodne skupštine. Sve generalnom sekretaru, pa nek naredi predsednik Narodne skupštine ko će to da obezbedi. Možda će neko tehničko lice da obezbedi.
Kakva je to komunikacija narodnog poslanika sa generalnim sekretarom Narodne skupštine? Šta to nama treba? Što nije napisano – ako nije tu generalni sekretar, obraća se zameniku generalnog sekretara?
To je naša primedba, da nas malo uvažite. Vi to nikada nećete da tražite. Vi ćete reći predsedniku Narodne skupštine i gotovo, a mi moramo da pišemo. Nećemo da pišemo generalnom sekretaru, pišemo predsedniku Narodne skupštine, koji je ravan nama.

Ako prihvatite da član 9. ostane u ovom tekstu koji ste vi predložili, postavlja se pitanje da li ste pripadnicima nacionalnih manjina uskratili prava koja im garantuje Ustav Srbije?
Ako nas upućujete da latinično pismo možemo da koristimo u skladu sa zakonom, zašto nas niste uputili da jezik i pismo nacionalnih manjina možemo da koristimo u skladu sa zakonom? Ako vas je nešto teralo da ubacite da latinično pismo koristimo u skladu sa zakonom, taj isti razlog je postojao da ubacite jezik i pismo nacionalnih manjina, zato što je u Republici Srbiji u upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo.
Da sam pripadnik nacionalne manjine osećao bih se ugroženim od vas, jer me terate, jer mi odobravate tim prvim stavom latinično pismo u skladu sa zakonom, a potom me upućujete na odredbe Poslovnika kojima će generalni sekretar da odredi kako ću ja da koristim svoje pravo da se koristim usmeno ili pisanim putem svojim jezikom i svojim pismom.
Nemojte da diskriminišete pismo nacionalnih manjina. Ako ste ubacili latinično pismo, morali ste da ubacite i pismo nacionalnih manjina. Ovde bar imate, u svojoj poslaničkoj grupi ili u svojoj vladajućoj koaliciji, pripadnike naroda koji su u Srbiji manjina i koji imaju svoj jezik i svoje pismo.
Zbog toga, ako ste hteli da nešto uradite kako treba, nije trebalo da propisujete opšte odredbe Ustava, nego da ih razradite u odnosu na ambijent u kome se ovde nalazimo. Inače, i sami znate da pripadnici manjina ovde ne koriste to svoje pravo, a mogu da ga koriste i treba im omogućiti kada god to požele.
Što se nas tiče, grubim brisanjem našeg amandmana niste ništa popravili, niste dozvolili da bilo šta bude popravljeno, a imali ste pravo da kao predlagač zakona predložite amandman kojim biste izbacili ulogu generalnog sekretara i ubacili predsednika Skupštine, jer kažete da bi tada amandman bio prihvatljiv.
Žao mi je što se ne osvrnete malo na to. Sa članom 9. zaista izgleda da ste posle sukoba sa strankom jedne nacionalne manjine odlučili da se rigorozno ponašate prema pripadnicima manjina u Narodnoj skupštini.