Hvala. Samo malo gospođo ministarka, da se razumemo, nisam ja protiv toga da se zaposle mladi u kancelariji, ako ta kancelarija za mlade bude imala rezultate da poboljša na bilo koji način uslove za te mlade. Ako uspe da zaposli, neka ima i veći broj zaposlenih. Nisam ja protiv toga da kancelarija ne mora imati zaposlene ili da je to veliki trošak. Može biti da će imati veći broj zaposlenih koji će omogućiti u tom gradu bolji život za te mlade, tako da nije to samo da ne treba kancelarija za to da ne bi nekoga zaposlili. Hvala.

Samo da se ispravim, ako sam dobro razumeo kolega je rekao da ja podržavam ovaj zakon. Ne. Rekao sam da nisam protiv toga, ukoliko u kancelariji za mlade, ako radi svoju pravu funkciju i ako imaju više zaposlenih da ti ljude rade i da rade za platu. Nisam za to da otvorimo kancelariju. Kancelariju imamo i sada, imamo i omladinske domove koji mogu raditi tu funkciju. Hvala.

SNS je za brisanje ovog člana. Sada ovde postoji jedna dilema, jer kaže ministarka da EU traži od nas osnivanje agencije i da nam je potrebno da imamo te agencije. Zašto onda u Predlogu zakona stoji – možemo osnovati agenciju? Na osnovu ovoga što ste vi rekli, ne bi trebalo staviti – možemo, nego – osniva se agencija za mlade. Inače, mi smo protiv osnivanja agencije.

Poštovane kolege narodni  poslanici, Republički zavod za statistiku od 1. januara 2011. godine je prekinuo objavljivanje podataka o rastu cena na malo i prelazi na objavljivanje indeksa potrošačkih cena.
S obzirom da su se do sada porezi, takse, akcize, tj. njihovi iznosi u vezi duvana ili duvanskih proizvoda, kao i ostalih poslova u vezi sa duvanom, usklađivali sa indeksom rasta cena na malo, sada je potrebno izmeniti zakon u smislu da se usklađivanje pojedinih poreza, taksi, akciza u vezi duvana vrši sa indeksom potrošačkih cena.
Naravno da se ove promene u zakonu moraju sprovesti, ali nije logično što se to radi po hitnom postupku, jer je prošlo više od šest meseci od kada se znalo da će Republički zavod za statistiku, u skladu sa svojom strategijom razvoja statističkog sistema, prekinuti objavljivanje podataka o rastu cena na malo, počev od 1. januara 2011. godine i preći na objavljivanje indeksa potrošačkih cena. Da li je tih šest meseci ministar prespavao ili nije bio obavešten o nastaloj promeni u statistici?
Ovim predlogom izmena, koje će se usvojiti, neće nastati ni građanima ni privredi dodatni troškovi, niti će ova izmena nekog podstaći da se bavi poslovima oko duvana, niti će nekoga odvratiti da se bavi ovim poslom.
Ova izmena zakona više se tiče ministra finansija, nego ministra poljoprivrede. Ono što se tiče ministra poljoprivrede i svih ostalih ministara u Vladi, koji se samo deklarativno zalažu za poljoprivredu kao stratešku granu privrede, srpska poljoprivreda i poljoprivrednici su u sve gorem položaju. Budžet za poljoprivredu je najmanji u 2011. godini u proteklih deset godina.
Slušajući ministre i predsednika države, kada govore o poljoprivredi, stiče se utisak da poljoprivredi Srbije nikada bolje nije bilo i da poljoprivreda doživljava nagli porast i procvat. To je delimično tačno, raste mladi luk, salata, ali sve je to daleko od razvoja sela i poljoprivrede.
Kod nas se za poljoprivredu izdvaja malo para, kao što sam rekao, najmanje u zadnjih deset godina, a i to malo se nepravilno raspoređuje.
Da li ovakvim budžetom želi Vlada na nam poljoprivreda bude vodeća privredna grana? Srbija je zemlja gde bi se od poljoprivrede moglo živeti, pogotovo danas kada je hrana u svetu sve traženija.
Sve više ljudi se kod nas okreće poljoprivredi, jer su lošom privatizacijom ostali bez posla, pa im je poljoprivreda jedini nekakav izvor prihoda.
Srbiji poljoprivreda treba da bude vodeća privredna grana. Mi zapadu ne možemo konkurisati u prodaji industrijskih proizvoda, bele tehnike, prodaji automobila, ali možemo konkurisati u proizvodnji hrane i tu možemo biti i vodeći u regionu.
Ne može Srbija da živi od turizma, kao na primer Hrvatska. Iako je Hrvatska turistička zemlja, Hrvatska izdvaja budžetom tri puta više novca za poljoprivredu od Srbije, iako ima tri puta manje obradive površine. Hrvatski seljak u Slavoniji je dobio od svoje države 450 evra subvencije po hektaru suncokreta, a seljak u Vojvodini 134 po hektaru.
Problem srpske poljoprivrede je, pre svega, srpska Vlada, koja nema strategiju razvoja poljoprivrede. Vlada ne zna šta hoće, nema jasne prioritete u poljoprivredi.
Poljoprivreda je prepuštena stihiji, ne usmerava se poljoprivredna proizvodnja, nema plana razvoja. Zato, kolege poslanici, jednom u državi nema mleka, pa nema ulja, pa nema pšenice i brašna, skup je krompir, skup paradajz i sve se dešava u državi gde je, kako kaže Vlada Srbije, poljoprivreda najvažnija privredna grana.
Stočni fond je drastično opao, pa sutra neće biti ni mesa. Umesto da izvozimo prerađevine iz poljoprivrede, kod nas se izvozi sirovina, kukuruz, pšenica, šećerna repa.
Država pomaže poljoprivredu subvencijama po hektaru i po grlu stoke. Te subvencije se daju iz političkih razloga kako bi pridobili birače, a ne kako bi se usmerila i povećala poljoprivredna proizvodnja. Subvencijama po hektaru i grlu se ne podstiče veća proizvodnja i bolji kvalitet poljoprivrednih proizvoda.
Dakle, problem poljoprivrede je, pre svega, nebriga Vlade Srbije za poljoprivrednu proizvodnju i nepostojanje strategije u poljoprivredi sa jasnim prioritetima.
Što se tiče izmena Zakona o duvanu, to će proći jer je to, kao što je i ministar rekao, samo tehnička izmena.

Mislim da ste propustili jedan član pre toga. Ne? Dobro, hvala.
Poštovane kolege narodni poslanici, kao što smo dosad čuli, kao što znamo, sport je veoma važan za građane Srbije, kako za mlade i decu, tako i za stare i za ljude u zrelim godinama. Važno je, takođe, imati zakon o sportu, na korist građana Srbije. Cilj Srpske napredne stranke je da se donese zakon o sportu, u cilju razvoja i unapređenja sporta u Srbiji. Nažalost, ovaj zakon neće odgovarati građanima i velikom broju sportista, jer imam utisak da se ovim zakonom želi staviti, kao što se kaže u narodu, šapa na sport. Što se više unese politika u sport, sve je gore i gore u sportu.
Mi smo podneli amandman na član 14, gde se govori o penzijskom i invalidskom osiguranja sportista amatera. Predložili smo da se taj član 14. briše, jer ovim članom Predloga zakona se ne propisuje ništa, niti on ima bilo kakvog uticaja na prava sportista, u smislu poboljšanja njihovog položaja, samo upućuje da sportista može da ostvari pravo u skladu sa zakonom kojim se, i bez ovog zakona, uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje. Unošenjem ovakvih odredaba, kojima se samo upućuje na primenu zakona, nepotrebno se opterećuje tekst zakona. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, Srbija ima izuzetne talente za sport i može se reći da je Srbija zemlja sportista. Naši sportisti postižu izuzetne rezultate u ekipnom i pojedinačnom sportu. Ti rezultati su postignuti zahvaljujući talentu i napornom radu sportista, i to u mnogo lošijim uslovima za trening nego što njihovi vršnjaci imaju u drugim državama. Mnoga talentovana deca ostala su na nivou talenta, jer u sportskim klubovima, posebno u amaterskim i malim klubovima, u klubovima koji se bave manje popularnim sportovima, nije bilo uslova za njihovo dalje razvijanje.
Što se tiče amaterskog sporta, postoji jedan hronični nedostatak para za funkcionisanje tih klubova. U Kikindi postoje ti mali klubovi, koji imaju dobre takmičare koji postižu dobre rezultate, ali imaju problema čak i sa odlaskom na takmičenje.
Mi iz Srpske napredne stranke smo predložili brisanje člana 19. ovog zakona, jer se ovim članom stavlja novi namet sportskim klubovima. Član 19. uvodi obavezu osiguranja vrhunskih sportista i propisuje sume osiguranja. Prihvatanjem ove obaveze većina amaterskih sportova bi bila dovedena u situaciju da te obaveze ne može da ispuni, zbog čega bi vrhunski sportisti bili onemogućeni da se takmiče. Mnogi amaterski klubovi jedva stižu na takmičenje, kao što sam rekao, zbog nedostatka para, pa bi se ovim članom zakona još više pogoršala finansijska situacija klubova, a u mnogim amaterskim klubovima postoje i vrhunski sportisti, tako da će, ukoliko se ne izbriše ovaj član, to biti jedan veliki namet za sportske klubove. Hvala.

Kolege narodni poslanici, u ime SNS smo pokušali u našim amandmanima na ovaj zakonski predlog da zakon učinimo prihvatljivim za građane i sportiste. Ovaj predlog zakona bi trebalo da pretrpi velike izmene sudeći po brojnim amandmanima koje su poslanici podneli na ovaj zakon. Cilj naših amandmana je da se poboljša ovaj zakonski predlog, da se zakon učini prihvatljivim i olakša primena zakona u praksi.
Srpska napredna stranka je podnela skoro sto amandmana na Predlog zakona o sportu. To pokazuje da smo veoma zainteresovani da Srbija dobije zakon o sportu po meri naših građana i sportista. Cilj nam je razvoj amaterskog i profesionalnog sporta. Posebno je, po meni, važan školski sport, kako bi se više dece i omladine uključilo u zdrav sportski život. U školskom sportu postoji problem u Srbiji zbog nedostatka opreme, prostora i rekvizita. To se mora promeniti, u cilju očuvanja i poboljšanja zdravlja dece, jer nema zdravog naroda ako nema zdrave dece.
Mnogi članovi u ovom zakonu su nepotrebni, jer samo povećavaju obim zakona, a ne rešavaju ništa što se drugim zakonima već nije rešilo. Zato je i član 40. nepotreban, jer to što rešava ovaj član je već rešeno Zakonom o obligacionim odnosima, opštim privrednim propisima i Zakonom o udruženjima. Zato predlažem da se član 40. ovog zakona briše. Hvala.

Kolege narodni poslanici, SNS je, poslanička grupa ''Napred, Srbijo'', podnela veći broj amandmana na ovaj predlog zakona. Mi smo, pored amandmana, još 16. decembra napisali i predlog zakona o ministarstvima u kome smo predvideli da srpska vlada ima 12 ministarstava. To nam je bio cilj iz razloga da se ostvare i neke uštede u funkcionisanju ove vlasti. Naime, sa tih 12 ministarstava, umesto sadašnjeg broja ministarstava, ostvarila bi se ušteda od oko četiri miliona evra, što za Srbiju danas nisu male pare.
Naš amandman je proistekao, kao i ostali amandmani koji se odnose na ovaj zakon, iz našeg predloga zakona o ministarstvima. Ne bih sada čitao šta bi trebalo da sadrži taj član 11, odnosno član koji se odnosi na Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, međutim, ono što je bitno, što se tiče sadašnje vlade, koja je bez ministara jer su svi ministri podneli ostavku, po predlogu broja ministarstava u današnjoj vladi, svi ti ministri koji se nalaze u toj vladi podneli su ostavku i sada formiramo novu vladu koja… (Žagor u sali.) Predsednice, smeta mi ovo.

Hvala. Postavlja se pitanje kakva je uopšte svrha menjanja Zakona o Vladi posle tri godine neuspešnog rada ove vlade. Takođe, šta će se moći postići novoformiranom vladom za ovo kratko vreme? U pitanju je nekoliko meseci. Šta se može očekivati novo od nove vlade koja je sastavljena od starih ministara?
Ukoliko su neki napuštali tu vladu, podnosili ostavke u toj vladi zbog toga što, kako su rekli, u Vladi sede ljudi bez morala, i danas se ponovo vraćaju u tu vladu, šta je to što možemo očekivati od takve vlade, na silu sastavljene, gde je zajedničko za sve ministre u toj vladi samo kako bi očuvali vlast? Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, što se tiče torbe, i ja sam sreo jednu ženu, vidim puna torba i pitam – bako, je l' vam teška ta torba? Ona kaže – nije teška, ali je jako skupa.
Što se tiče mišljenja građana o ovoj vladi, o rekonstrukciji Vlade, o tome šta građani misle i šta govore, o tome ja ne smem da govorim jer će me predsednica Skupštine kazniti da govorim ono što nije primereno Skupštini.
Inače, amandman je veoma jasan. Naime, u ovom zakonu i ovim članom i članom 4. želi da se nametne da ubuduće predsednik Vlade ima neki autoritet, jer svima je poznato da Vladom i ne upravlja predsednik Vlade. To smo čuli, ovih dana je o tome bilo reči na TV-u, da drugi upravljaju ovom vladom. Tako da mi sada donosimo zakon da se mora poštovati predsednik Vlade i da predsednik Vlade mora imati autoritet, a u normalnim zemljama je sasvim normalno da predsednik Vlade ima autoritet i da se sluša šta on govori.
Dalje, predsednik Vlade je tek sada primetio da u Vladi svaki ministar vodi svoj resor onako kako odgovara njegovoj stranci i da svaki ministar daje izjave koje odgovaraju njegovoj stranci, a ne Vladi i ovoj državi. Tri godine je bio na vlasti i sada, pred izbore, želi da promeni Zakon o Vladi i da promeni ministre. To je trebalo da učini mnogo ranije, kako ne bi nastale ove štete za Srbiju i kako bi te torbe bile jeftinije.

Poštovane kolege narodni poslanici, SNS je podnela više amandmana na ovaj zakonski predlog.
Prilikom podnošenja amandmana, imali smo za cilj popravku zakonskog predloga, kako bi zakon bio lakše primenjiv u korist vojske i građana Srbije.
Želimo da nam vojska bude opremljena, jaka, poštovana u našem narodu, kao i u svetu. Dakle, cilj nam je popravka zakonskog predloga. Ovaj zakon bi trebalo da obezbedi normativno-pravni okvir za dobrovoljno služenje vojnog roka. Međutim, ovim zakonom se ne može urediti dobrovoljno služenje vojnog roka, jer se bitno razlikuje od obaveznog služenja vojnog roka na osnovu regrutne obaveze.
Izmenama i dopunama samo nekoliko odredbi ovog zakona to pitanje nije moguće urediti, jer se dobijaju odredbe koje su nepotpune, nejasne, što će dovesti do mnogih problema u primeni. Dobrovoljno služenje se bitno razlikuje od obaveznog služenja, pa se stoga i pravni položaj i prava i obaveze vojnika moraju urediti na drugačiji način. To se može uraditi donošenjem posebnog zakona kojim bi se ovo pitanje uredilo na potpuno jasan način.
Mi smo predložili brisanje ove odredbe, a drugim amandmanom smo predložili da se propiše uređivanje ovog pitanja posebnim zakonom.

Poštovane kolege narodni poslanici, amandmanom na član 2. Predloga zakona želeli smo da popravimo taj zakon i mi smo amandmanom, odnosno članom 2. predložili novi stav koji glasi – dobrovoljno služenje vojnog roka se uređuje posebnim zakonom.
Naime, uređivanje dobrovoljnog služenja vojnog roka propisima Vlade nije u skladu sa Ustavom. Vlada može donositi samo propise za izvršavanje zakona, a ovakvom odredbom se stvaraju uslovi da Vlada izvorno uređuje prava i obaveze lica koja dobrovoljno služe vojni rok. To pitanje nije uređeno na potpun način ovim, a ni drugim zakonom.
Dobrovoljno služenje vojnog roka se bitno razlikuje od obaveznog služenja u pogledu prava i obaveza vojnika, pa se to mora na potpuno drugačiji način urediti zakonom.
Kako to nije urađeno ovim zakonom, celishodnije je urediti ga posebnim zakonom, nego vršiti izmene ovog zakona.
Ako bi se uređivalo ovim zakonom, bilo bi neophodno da se doda celo poglavlje koje bi uređivalo samo to pitanje, ali bi u tom slučaju moglo doći do problema u tumačenju zakona, te je bolje iz tog razloga da se donese poseban zakon.
Na osnovu takvog zakona Vlada bi mogla da donosi propise kojima bi se bliže uredila pitanja u smislu člana 123. Ustava.

Dame i gospodo narodni poslanici, nešto ću reći o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, kao i o Predlogu odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka.
Po Predlogu odluke o obustavi služenja vojnog roka od 1. januara 2011. godine na služenje vojnog roka ići će samo oni mladići koji žele dobrovoljno da služe vojni rok, koji će vojni rok služiti tri meseca.
Dakle, od 2011. godine imaćemo profesionalnu vojsku, odnosno plaćenu. Istovremeno, imaćemo one mladiće koji će dobrovoljno služiti vojsku, ne plaćenu, ali će zato dobiti neke druge beneficije. Neki će možda polagati za C kategoriju, neko će steći uslove da će moći u civilu nositi oružje itd.
Po predlogu, plaćena vojska će brojati, koliko sam čuo, preko 10.000 vojnika i više, plus dobrovoljce koji budu išli na tri meseca.
Profesionalna vojska, po Vladi Srbije, trebalo bi da dovede do bolje pripremljenosti vojske, to jest bolje obučenosti vojnika, bolje opremljenosti i spremnosti za izvršavanje najtežih zadataka u zemlji i inostranstvu, uz istovremene uštede.
U materijalu koji smo dobili stoji da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije jer se njime ne stvaraju dodatne obaveze za budžet. To je mišljenje Vlade, a Vlada je zadnjih godina više puta dala pogrešno mišljenje, a i od ministra smo čuli da ova vojska, koja će biti ubuduće plaćena, zahteva više para.
Isto tako smo čuli da u budžetu za opremu nema dovoljno para. Interesantno je i to da je za Srbiju ovo jedna istorijska odluka, odluka o profesionalizaciji vojske i ukidanje vojne obaveze u javnosti nije izazvala neke glasne komentare, kao da se ne radi o za Srbiju nekoj važnoj istorijskoj odluci.
Poštovane kolege, nekada smo bili ponosni na naše vojnike i vojsku. Deca su ponosno išla u vojsku, a roditelji su se više radovali nego brinula što im deca stasavaju za vojsku i što služe domovini. Pravila su se velika slavlja i ispraćaji vojnika jer su se iz vojske vraćali zreli ljudi, spremni za ženidbu i život.
Danas Vlada želi da ukine redovnu vojnu obavezu iako se građani o tom pitanju nisu izjasnili. Pitanje je da li građani imaju poverenje u vojsku i žele da služe redovni vojni rok ili ne žele u redovnu vojsku. Na ovo bi najbolje odgovor dobili ako bi građane pitali, naravno ne u kampanji nego na referendumu.
Da li građani žele redovnu vojsku ili ne, to ministar i mi ne znamo. Nismo upoznati ni sa odzivom mladih u vojsku Srbije. Na osnovu do sadašnjeg izlaganja ministra mogli smo steći utisak da građani ne žele da idu u vojsku pa se zato uvodi plaćena vojska. To je verovatno netačno. Ukoliko je manji odziv za služenje vojske, zašto je to tako, a ukoliko je dobar odziv zašto se ukida redovna vojska.
Naša domovina je uvek imala jaku i poštovanu vojsku. Našu vojsku su cenili i poštovali ne samo naši građani, nego i susedne države, kao i svet. Imali smo poznate vojskovođe, generale, heroje, cenjene u zemlji i u svetu.
Šta se to desilo da građani koji imaju bogatu vojnu istoriju tako ravnodušno posmatraju ukidanje vojne obaveze tj. služenje vojnog roka?
Naravno, ne mislim da će građani u velikom broju odustati od služenja vojnog roka, ali mislim da će odgovarati onima koji žele da idu u vojnu školu, kao i oni koji će želeti da budu profesionalna vojska. Sigurno je da je tih mnogo više nego što će uopšte vojska moći da primi u svoj sastav.
Poštovane kolege narodni poslanici, što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj obavezi, ovaj zakon treba da obezbedi normativno-pravni okvir za dobrovoljno služenje vojnog roka. Naime, ovim predloženim zakonom se ne može urediti dobrovoljno služenje vojnog roka jer se bitno razlikuje od obaveznog služenja vojnog roka na osnovu regrutne obaveze.
Izmena i dopunama samo nekoliko odredbi ovog zakona ovo pitanje nije moguće urediti jer se dobijaju odredbe koje su nepotpune, nejasne i protivrečne, što će izvesno dovesti do mnogih problema u primeni. Dobrovoljno služenje se bitno razlikuje od obaveznog služenja, pa se stoga pravni položaj i prava i obaveza vojnika moraju urediti na drugačiji način. To se može uraditi donošenjem posebnog zakona kojim bi se ovo pitanje uredilo na potpun i jasan način.
Dakle, potrebno je dobrovoljno služenje vojnog roka da se uredi jednim posebnim zakonom. Određivanje dobrovoljnog služenja vojnog roka propisima Vlade nije u skladu sa Ustavom. Vlada može donositi samo propise za izvršavanje zakona. Ovakvom odredbom se stvaraju uslovi da Vlada izvorno uređuje prava i obaveza lica koja dobrovoljno služe vojni rok, jer to pitanje nije na potpun način uređeno ovim i drugim zakonom.
Dobrovoljno služenje vojnog roka se bitno razlikuje od obaveznog služenja u pogledu prava i obaveza vojnika, pa se to mora na potpun način urediti zakonom. Kako to nije uređeno ovim zakonom, celishodnije je urediti ga posebnim zakonom nego vršiti izmene ovog zakona.
Ako bi se uređivalo ovim zakonom tu bi bilo neophodno da se doda celo poglavlje koje bi uređivalo to pitanje, ali bi u tom slučaju mogli doći do problema u tumačenju zakona, te je bolje iz tog razloga da se donese poseban zakon.
Poštovane kolege narodni poslanici SNS, poslanička grupa Napred Srbijo podnela je više amandmana na predložene zakone u cilj popravke ovih zakonskih predloga kako bi bilo koristi i građanima Srbije, tako i vojsci Srbije.
SNS želi da imamo vojsku koju će poštovati i građani Srbije kao i ceo svet.
Na kraju, dame i gospodo, s obzirom da će skupštinska većina usvojiti ovakav zakonski predlog, kao što se do sada dešavalo, bez prihvatanja amandmana opozicije, Srbija će dobiti profesionalnu vojsku. Hoću da verujem da će to biti vojska vredna poštovanja, izuzetno dobro obučena i opremljena savremenim naoružanjem. Želim da naša vojska opet bude poštovana i od naših suseda, kao i u celom svetu, da nam vojska čuva mir i da nema nikakve potrebe za upotrebom vojne sile. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, ovim rebalansom budžeta Vlada je probila prethodno definisani visoki budžetski deficit. Iz Vlade poručuju – najteže je za nama, izašli smo iz krize. Dok je kredita nema krize za ovu vladu, ali kada dođe vreme vraćanja dugova, to neće biti opet problem ove vlade nego naše dece koja će nažalost biti u velikoj dužničkoj krizi.
Rebalansom Vlada više novca izdvaja za sve veći broj socijalno ugroženih, za narodne kuhinje, penzionere, otvaranje novih radnih mesta itd. To ističe sa ponosom, kao da nije sama Vlada kriva za veliku socijalnu ugroženost građana i sve veći broj građana koji su prinuđeni da primaju socijalnu pomoć.
Kaže – Vlada sve što radi, radi za socijalno ugrožene, za nova radna mesta, a građanima je sve gore i gore, sve više ljudi ostaje bez posla, a mnogi nemaju šanse ni da se zaposle.
Građani treba da znaju i to da ovim rebalansom te pare što su predviđene su već i potrošene pare, pa se postavlja pitanje da li treba građani da se raduju ovom rebalansu ili da plaču.
Pročitao sam izjavu ministra finansija, kaže – štedimo koliko možemo, a trošimo koliko moramo. Što bi komunisti rekli, radimo koliko možemo, a uzimamo koliko nam treba. To nije dobro razmišljanje, jer trošiti možemo onoliko koliko imamo.
Moramo imati državu koja je ekonomski održiva. Država treba da živi od svojih tekućih prihoda. Ukoliko trošimo više nego što zaradimo, moramo se zaduživati. Ako mi danas trošimo koliko moramo, naša deca neće trošiti ni minimum potrebe, jer će dugove ove vlade morati da vraćaju. A odakle? Domaćin troši onoliko koliko ima, a ako se zadužio vodi računa da dug može i da vrati, a ne da ostavlja deci ili da rasproda imovinu kako bi dug mogao vratiti. Odakle će vratiti Vlada dugove, ako kredit ulaže u potrošnju?
Nešto bih o poljoprivredi, jer rebalansom je za poljoprivredu izdvojeno mnogo manje od potrebnog novca, a dva i po puta manje od onoga što je ministar poljoprivrede tražio. Recimo, Vlada je za poljoprivredu izdvojila 650 miliona, a za "Fijat" novih milijardu i 383 miliona ovim rebalansom. Time Vlada opet pokazuje nebrigu za poljoprivredu i za današnje poljoprivrednike.
Ova vlada proda fabriku strancu i onda ulaže u platu radnika i u proizvodnju, kako bi strana fabrika kod nas pozitivno poslovala, a u našu poljoprivrednu proizvodnju i seljaka ulaže se minimum.
Međutim, poljoprivreda je veoma važna. Poljoprivreda je jedina privredna grana sa suficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni. Mesto poljoprivrede u nacionalnoj ekonomiji, zahvaljujući ovoj vladi, nije na mestu koje poljoprivreda zaslužuje.
Zadatak države, odnosno Vlade, a sve to čini Tadić, jeste da omogući veća budžetska izdvajanja za poljoprivredu i time omogući veće količine hrane, pa ne bi došlo do nestašice mleka. Cene hrane kod nas i u okruženju rastu. Postoji stalna potreba za hranom. Hrana je strateški proizvod, a dogodine će verovatno biti još skuplja hrana. Problem nije u tome što je hrana skupa, nego u tome što nemamo para.
Cena proizvodnje poljoprivrednih proizvoda je cena koštanja, svakako je visoka. Na primer, za proizvodnju mleka cena koštanja litre mleka je 38 dinara, a otkupna cena od skoro je za mleko ekstrakvaliteta 32 dinara.
Rebalansom Vlada duplira premiju, koja je do sad bila 1,5 dinar, sad je duplirana, znači, sad je čak tri dinara. Sad je omogućila da proizvođač mleka i dalje ima gubitak na svakoj litri proizvedenog mleka, a prerađivači mleka mleko prodaju za 60 do 90 dinara. To je država omogućila da prerađivači mleka imaju 30% do 40% marže. Ko je kriv za to? Naravno, Vlada koja je omogućila monopol prerađivačima mlekom.
Pitanje je – zašto se ovim rebalansom povećavaju socijalna davanja, zašto se povećava javna potrošnja, zašto je haos u državi, zašto nema brige za seljacima i poljoprivredom, zašto su izdvajanja viša za narodne kuhinje?
Sve ovo nažalost danas u Srbiji je potrebno i ova izdvajanja su danas, nažalost, potrebna. Zašto? Zato što je Vlada nesposobna, dovela je državu i građane Srbije do prosjačkog štapa. Srbija je postala socijala. Novine pišu ovih dana o nekoj rekonstrukciji Vlade, nije nas briga za rekonstrukciju, šta nas briga ko će gde biti, ovde je potrebno da ova vlada ode.

Poštovane kolege narodni poslanici SNS, poslanička grupa Napred Srbijo, podnela je veći broj amandmana na Predlog zakona o zadužbinama i fondacijama. Amandmani su podneti u cilju popravke lošeg zakona, kako bi zakon bio prihvatljiv i na korist građana Srbije.

Oko 25% naših amandmana Vlada je razumela i prihvatila, što će svakako uticati na poboljšanje ovog zakona. To takođe pokazuje da imamo dobre namere i da želimo iz ove skupštine da izađu zakoni koji su na korist našim građanima.

Nažalost, veći broj naših dobrih amandmana Vlada nije razumela pa ih nije ni prihvatila, što nije dobro, jer će isti zakoni ponovo doći na dnevni red, kao i mnogi drugi do sada, radi ispravke. Ako ne za mandat ove vlade, onda kada se formira druga vlada.

Mi smo u SNS podneli amandman na član 6. ovog zakonskog predloga. Član 6. reguliše nedopuštene ciljeve zadužbine i fondacije. Ovaj član 6. dosta je dobar, kao i mnogi drugi članovi ovog zakonskog predloga, međutim, i ovaj član bi trebalo da pretrpi neke izmene i mi smo predložili sledeće.

U članu 6. stav 1. reči "ne smeju biti u suprotnosti sa pravnim poretkom" zamenjuju se rečima "ne smeju biti u suprotnosti sa javnim poretkom, prinudnim propisima i dobrim običajima". U članu 6. takođe smo predložili i da se briše stav 4.

Kao obrazloženje dali smo sledeće: u pravnoj teoriji, javni poredak je skup propisa kojim se između ostalog osigurava poštovanje osnovnih ustanova pravnog poretka, a pravni poredak je društveni poredak regulisan pravom. Pravni poredak je uži pojam od javnog poretka i može se definisati kao skup međusobno povezanih pravnih normi koje regulišu društvene odnose odnosno određena ponašanja ljudi.

Imajući to u vidu, pravne norme koje regulišu ciljeve i delovanje zadužbine i fondacije deo su pravnog poretka i kao takve ne bi smele biti u suprotnosti sa javnim poretkom. Kako pravni poredak čine prinudni propisi i dispozitivne pravne norme, jasno je da bi se moralo zakonom propisati da ciljevi i delovanje zadužbine i fondacije ne smeju biti u suprotnosti sa prinudnim propisima.

Deo društvenih odnosa i ponašanje ljudi je regulisan pravnim normama, a deo tih odnosa nije. Deo društvenih odnosa i ponašanje ljudi koji nije regulisan pravnim normama nije deo pravnog poretka, ali to ne znači da može biti u suprotnosti sa dobrim običajima.

Naprotiv, deo društvenog poretka koji je u suprotnosti sa dobrim običajima mora biti sankcionisan. Zato je amandmanom i predloženo da ciljevi i delovanje zadužbine i fondacije ne smeju biti u suprotnosti sa javnim poretkom, prinudnim propisima i dobrim običajima.

Ovakva formulacija osim što je primerenija svrsi, bila bi i u funkciji uspostavljanja jedinstvenog pravnog poretka naše zemlje. Imajući u vidu da niz važećih zakona upravo koristi institut usaglašenosti sa javnim poretkom, prinudnim propisima i dobrim običajima, kao uslov da se proizvedu željena pravna dejstva.

Što se tiče stava 4, on kako je predložen nije loš, međutim, on je po ovom zakonskom predlogu nepotreban, imajući u vidu član 155. Zakona o nasleđivanju, koji propisuje da je zaveštanje ništavno ako je njegova sadržina u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima.

Gospodine ministre, vidite da ova izmena ne narušava koncepciju zakonskih predloga, nego samo poboljšava Predlog zakona o zadužbinama. Stoga, mogao bi biti prihvaćen jer ne postoji nijedan dobar razlog zašto se ovaj amandman ne prihvata.