Poštovani poslanici, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, večeras vidimo da sigurno neće doći do promene, odnosno do pada Vlade. Jedino ako ćemo postići nešto da će ubuduće Vlada bolje raditi. Samim tim što je svet zapao veliku ekonomsku krizu.
Još prošle godine vlade drugih zemalja su odavno preuzele mere kako bi ublažile uticaj krize na njihovu ekonomiju. Naša Vlada nije prepoznala na vreme pojavu svetske krize, ili bar tako izgleda, pa tako nije ni preuzimala nikakve vidljive mere u cilju ublažavanja uticaja ekonomske krize na našu zemlju.
Pre dva meseca pojedinci iz vlasti su govorili da nas kriza neće pogoditi ili da ćemo čak možda imati i koristi od te svetske krize. Potom se govorilo da će nas kriza pogoditi malo, ali da ćemo mi to rešiti. Pre izbora se pojavila svetska ekonomska kriza, ali su ipak pojedinci iz naše Vlade obećavali građanima stotine hiljada novih radnih mesta, znatno veće penzije, besplatno školovanje, velika strana ulaganja u našu privredu, borbu protiv kriminala i korupcije, veći privredni rast, razvijena privreda, zatim 1.000 evra besplatnih akcija i još mnogo toga lepog.
Istine radi mi bi se u krizi našli i da nema prelivanja globalne loše privrede i finansijske krize na našu zemlju. Razlog krize kod nas je, pored svetske krize, loše vođena politika već dugi niz godina.
Umesto da je naša Vlada pravila programe razvoja privrede i društva, novac od privatizacije i zajmova je potrošen. Mi bi se u krizi našli i da nema svetske krize. Mi smo od 2000. godine prodavali fabrike koje su decenijama gradili naši građani, a pare trošili bez ulaganja u novu proizvodnju i zapošljavanje. Potrošili smo svoju prošlost i potrošili smo svoju budućnost, velikim zaduživanjima građana i privrede.
Umesto boljeg života Vlada se danas nada da nećemo žive gore nego ove godine. Sa ovakvom Vladom koja ne funkcioniše kao tim, što je veliki problem ove Vlade, nećemo održati ni ovako nizak standard građana. Građanima se mora reći da je ovo tek početak krize u privredi i društvu, a do koje mere će ta kriza zahvatiti naše društvo i kakve će biti posledice zavisi od sposobnosti ili nesposobnosti ove Vlade.
SNS smatra da Srbija zaslužuje bolju vladu od ove sadašnje. Umesto ovih što vuku Srbiju u nazad, Srbiji je potrebna napredna vlada. Hvala.
(Tokom ovog izlaganja poslanici SRS lupali o klupe.)

Poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, podneo sam amandman na Predlog zakona o uređenju sudova, na član 17. stav 2. Predloga zakona i hteo sam da uvedem množinu u tom članu. Vlada taj predlog nije prihvatila. Mada, i da je prihvatila i da nije, ne bi se toliko toga promenilo u zakonu.
Ima i nešto dobro, a to je što je zahtev koji sam podneo 14. oktobra Odboru za pravosuđe i upravu, u interesu građana naše opštine, zahtev kojim se traži preispitivanje predloga mreže prekršajnih sudova, prihvaćen kao što je i predloženo. Prihvaćen je na zadovoljstvo građana naše opštine. U tom zahtevu sam obrazložio potrebe postojanja suda za prekršaje u Kikindi, jer nacrtom zakona je bilo predviđeno ukidanje tog suda za prekršaje. U zahtevu su navedeni brojni razlozi za opravdanost postojanja suda za prekršaje u Kikindi; te razloge sada neću navesti, jer nema potrebe, s obzirom na to da je Ministarstvo (ili Odbor za pravosuđe) to prihvatilo.
Što se tiče amandmana, da li će to biti jednina ili množina, po meni bi bilo bolje, stilski bi se bolje uredio član ukoliko bismo zamenili odgovarajućim rečima tako da dobijemo množinu. Vlada je drugačije mislila i nije prihvatila. Hvala. (Poslanici SRS lupaju o klupe.)

Poštovani poslanici, poštovano predsedništvo, ovde smo više puta postavljali pitanje ko je odgovoran za nerede i ubistvo na mitingu SRS-a 29. jula, gde su građani izražavali svoje proteste i nezadovoljstvo zbog hapšenja srpskog heroja Radovana Karadžića.
Miting SRS od 29. jula je imao miran tok. Govorili su naši govornici, narod je to slušao i aplaudirao. Nikome na pamet nije palo da ruši Beograd na tom mitingu. Ljudi nisu ni došli s tom namerom. Na mitinzima koje održavamo nemamo ni pijanice, ni palikuće, ni rušitelje, niko nije došao s namerom da izaziva nered. Da smo želeli da rušimo Beograd, mi smo mogli, ne samo Trg Republike, nego smo mogli rušiti i Beograd, imamo toliko snage.
Na mitingu 29. jula nije bilo nereda sve dok policija nije počela da bije svoje sugrađane. Policija je suzavac ubacila među građane koji su mirno posmatrali miting, u deo gde sam i ja bio, a to je bilo negde oko 30-ak metara od bine. Tu su bili i stariji ljudi, deca, tako da su od tog suzavca stradali i oni koji nisu ni pomišljali na to da prave neki nered.
Postavljam pitanje – ko je odgovoran za to? Jedini odgovoran, ne jedini, nego prvi, glavni odgovoran za te nerede, za ubistvo, može biti samo policija, ona koja je izazvala te nerede. Naš ministar Dačić, ministar policije, koji ne zna ko je uhapsio Radovana Karadžića, ne zna ni ko je tukao građane, ne zna ko je tukao novinare, ne zna ko je tukao narodne poslanike, ko je ubio Ranka Panića.
Ako je ministar toliko neobavešten i ne zna o tome šta radi policija, za njega je najbolje da podnese ostavku na mesto ministra policije. To ga, svakako, ne izuzima od odgovornosti. Zato kažem da je ministar policije najodgovorniji i prvi odgovoran, kao što je i prvi ministar, on je najodgovorniji za sva dešavanja koja su bila na mitingu 29. jula.
Još nešto bih rekao. Ako se Dačić uhvatio u ''žuto'' kolo da igra, ne valja da igra kako mu drugi sviraju.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, u ekspozeu mandatara o poljoprivredi je veoma malo rečeno, mada je poljoprivreda danas veoma važna privredna grana, posebno danas u vreme kada je nestašica hrane u svetu.
Dok sam bio student poljoprivrede učili su nas da je Vojvodina žitnica tadašnje Jugoslavije i da može da hrani celu Jugoslaviju, čak i Evropu. Međutim, danas dolazimo do situacije nebrigom prema poljoprivredi da se uvozi i hrana.
S obzirom da dolazim sa severa Banata bliski su mi problemi zemljoradnika i sela, pa ću vašu pažnju malo zadržati na poljoprivredi, od čega živi veliki broj naših građana. Naša opština Kikinda postigla je značajne rezultate na pomoći selu i poljoprivrednicima. Ti rezultati bi bili mnogo bolji da smo imali podršku od strane naše Vlade.
Poljoprivreda je poslednjih godina veoma zapostavljena od strane Vlade i Ministarstva poljoprivrede, kao da je cilj države da uništi sitnog poljoprivrednika, tj. domaćinstva koja obrađuju male površine zemlje. Naša domaćinstva koja se bave zemljoradnjom, sa dosadašnjom strukturom setve, dotrajalom mehanizacijom, staračkim domaćinstvima, teško mogu konkurisati veleposednicima koji obrađuju nekoliko stotina i hiljade hektara. Sve ovo dovodi do toga da su danas najsiromašniji naših građani - poljoprivrednici i građani na selu.
Da bi se poboljšao veoma loš položaj poljoprivrednika i sprečilo dalje osiromašenje sela i zemljoradnika ministar poljoprivrede mora pre svega imati volju, a zatim da uloži puno znanja i truda, da za poljoprivredu dođu bolji dani.
Na osnovu iskustva iz naše opštine došli smo do nekih zaključaka - šta je hitno potrebno uraditi u poljoprivredi. To je kao prvo, da se organizuje edukacija - do zdrave hrane putem znanja i standarda, kako bi se izmenila struktura proizvodnje.
Drugo, da se donese zakon da sva registrovana poljoprivredna gazdinstva budu oslobođena carinskih dažbina za uvoz mehanizacije do pet godina starosti, i to traktora do 100 konjskih snaga, što je dovoljno za poljoprivredna domaćinstva, i za sve priključne, setvene i mašine za navodnjavanje, da bi se pomoglo obnovi dotrajale mehanizacije, uz manje para.
Treće, potrebno je izvršiti dopunu Zakona o poljoprivrednom zemljištu - da u prvom krugu izdavanja državne zemlje u zakup na javnim nadmetanjima imaju pravo samo građani koji žive u toj katastarskoj opštini i pravna lica koja se bave poljoprivredom iz te katastarske opštine, radi upošljavanja postojećeg stanovništva koje se bavi poljoprivredom.
Zatim, pašnjaci koji se godinama koriste kao obradivo poljoprivredno zemljište, da se po zakonu izvrši promena namene tih pašnjaka i da korisnici pašnjaka imaju pravo na podsticajna sredstva kao za obradivo poljoprivredno zemljište.
Četvrto, svaka opština treba da uradi strategiju razvoja poljoprivrede do 2013. godine. To smo mi uradili da se vidi u kom smeru treba da ide poljoprivreda u opštini.
Peto, treba uraditi poljoprivrednu osnovu za iskorišćavanje poljoprivrednog zemljišta u svakoj opštini, to je kod nas tako urađeno. Šesto, zbog sušnih godina uraditi program stimulacije padavina. Sedmo, uraditi šumski osnov svake opštine. Osmo, što pre doneti novi zakon o zadrugama. Deveto, uraditi program samozapošljavanja u poljoprivredi i preradi, kako bi uposlili što veći broj poljoprivrednika.
Deseto, u opštinama uraditi edukaciju poljoprivrednih proizvođača, naučiti ih kodeksu ponašanja, finansijama, marketingu, kao i pomoći im u pogledu izrađivanja porodičnog biznis plana.
Na kraju, ostaje nam da se nadamo da će se nova vlada dozvati pameti i omogućiti da mladi nađu svoj interes u poljoprivrednoj proizvodnji i ostanu na selu da tu rade i žive od svog rada. Hvala lepo.

Članovi 225. i 226. Poslovnika. Poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo, dragi prijatelji, ukratko bih da vas informišem o nečemu što je malopre izneto od strane LDP-a u vezi sa novinarem iz Kikinde. Prvo, što se tiče nacionalnih manjina, SRS nema nekakvih problema sa nacionalnim manjinama ni sa ljudskim pravima. Mi smo to u opštinama gde smo na vlasti i pokazali, trudili se, borili se za pravo nacionalnih manjina, očuvali, razvijali, digli na neki viši nivo i to radimo u svim opštinama gde smo na vlasti.
Što se tiče Ministarstva za ljudska i manjinska prava, hoće li ga biti ili ne? Skupštinska većina jednog dana predloži postojanje Ministarstva, drugog dana se podnese amandman da se ukine, trećeg dana se povuče amandman... Kao malo dete, hoće piški, neće piški itd., tako da ne znaju šta će sa tim.
Bez obzira na to da li postoji to ministarstvo ili ne, Srpska radikalna stranka je u svom programu i svom dosadašnjem radu pokazala da vodi brigu o nacionalnim manjinama.
Ovde je pomenut jedan novinar iz Kikinde. Samo ukratko ću vam reći nešto o tome. Kaže, Nezavisno udruženje novinara Srbije obavestilo je svojevremeno našu javnost da je Komitet UN za ljudska prava od naših vlasti zatražio da ukinu presudu kojom je taj novinar osuđen zbog kleveta jednog kikindskog privrednika i obešteti novinara, jer je tom presudom, kako se u saopštenju udruženja novinara navodi, ugrožena sloboda izražavanja zagarantovana Paktom o građanskim i političkim pravima.
Što se tiče amandmana, neću komentarisati da li sam za to ili ne, to će i tako odlučiti skupštinska većina, ali hoću da kažem nešto o tom novinaru koga branite. Nisu jedino njegova ljudska prava u ovoj državi ugrožena; ako su ugrožena, ugrožena su ljudska prava svih građana, jer Ustav u članu 39. kaže da imamo pravo na slobodno kretanje u našoj državi, a na Kosovu i Metohiji, koje je još uvek naša država, nemamo pravo slobodnog kretanja, a još gore je tim ljudima koji tamo žive.
Za slučaj tog novinara posebno interesovanje je iskazao naš predsednik države Boris Tadić, da bi nekako ukazao i da ga zaštiti od sudova, jer protiv tog novinara koji je više puta krivično kažnjavan zbog klevete i uvrede kulturnih radnika, funkcionera, poslanika, advokata... To je čovek koji ne bira reči i živi na taj način, to mu je valjda neka duhovna hrana, da vređa ljude. On je do sada više puta kažnjavan - 1998, 2002, 2002, 2003, to su sve kazne koje je dobio. Pored toga, protiv njega su u toku i sada procesi, jedan proces od 2006, 2005, 2005, 2005, 2005, 2005. itd.
(Predsednik: Vreme.)
Samo jedna kratka rečenica.
Pored toga što je kao glavni urednik novinsko-izdavačkog preduzeća oštetio to preduzeće za 5.660.000 zbog toga što je radnike otpustio nezakonito, pa je to posle moralo da se plati tim radnicima, firma gde je radio morala je da plati sumu od 739.000 dinara zbog klevete za koju je pravosnažnom odlukom dosuđeno da je kriv.
Samo sam hteo da skrenem pažnju mom prethodniku da ne treba da stanu na stranu onih koji su više puta osuđivani. Pre mesec dana je takođe protiv njega završena jedna presuda, gde je dokazano da je kriv. Toliko. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo i dragi prijatelji, reći ću nešto u ime svojih sunarodnika, Mađara, i, naravno, svih građana sa severa Banata, koji misle isto što ću ja reći u vezi Kosova i Metohije u sastavu Srbije.
Naši očevi, dede, pradede, čukundede su na ovim prostorima živeli, radili, gradili ovu državu i kada je bilo potrebe branili ovu državu. Ovde živimo i mi, u ovoj državi smo se školovali, tu radimo. Kad je trebalo braniti državu nismo pobegli iz zemlje nego smo je branili i u velikom broju, rame uz rame, sa Srbima i ostalim nacionalnim manjinama koji žive na ovoj teritoriji.
NATO agresori kada su bombardovali Srbiju, bombardovali su sve redom, a ne samo Srbe. I srpska i mađarska deca su noćima plakala kada su slušali NATO avione kako lete i bombarduju našu zemlju. Hoću reći da su nam sudbine povezane i upućeni smo jedni na druge, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost. Zajedno smo u svakom dobru i zlu.
Naša deca koja su doživela da ih bombarduju NATO agresori, nikada nam ne bi oprostili ukoliko bi mi pristali da se na tlu naše Srbije formira NATO država. Koji je to normalan čovek koji može NATO pakt nazivati našim prijateljima posle svog zla što su naneli našoj državi i našoj deci.
Više puta je rečeno da su Rusi prijatelji srpskog naroda, ja bih rekao da su Rusi prijatelji i Srba i Srbije sa svim građanima koji tu žive, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Naša deca za prijatelje ne biraju zlikovce koji ih tuku i bombarduju, nego prijatelje koji im pomažu.
Ovo sam sve rekao da bih dao do znanja svima da mi Mađari iz Srbije nemamo rezervnu domovinu u Mađarskoj, jer tamo smo samo stranci. Jedino smo u Srbiji svoj na svome. Srbija je naša jedina otadžbina. Mi Mađari smo svim srcem za Srbiju sa Kosovom i Metohijom i svim srcem za Tomislava Nikolića. Hvala. (Aplauz.)

Poštovani poslanici, dragi prijatelji,
u ime SRS-a, amandman na Predlog zakona o budžetu podneo je narodni poslanik Zvonko Mihajlović.
Podneo je amandman na član 5. razdeo 12. funkcija 09, u ekonomskoj klasifikaciji 464, gde kaže da se iznos od 12.000.000.000 dinara zamenjuje iznosom od 12.639.409.000. To su iznosi koji su namenjeni za penzije poljoprivrednih proizvođača.
Građanima Srbije je poznato veliko zalaganje ove vlade od 2000. godine naovamo za poljoprivredu i za srpskog seljaka. O tome se, prilikom svake izborne kampanje, često govorilo, međutim, u praksi se dešava nešto suprotno. Što se više Vlada, odnosno stranke koje su sada u vlasti, zalažu za razvoj poljoprivrede, za pomoć srpskom seljaku, seljacima je sve teže.
Politika DOS-a i DOS-ovih vlada od 5. oktobra naovamo dovela je do potpunog osiromašenja poljoprivrednih domaćinstava.
Rezultat je prekomerni uvoz poljoprivrednih proizvoda i uvođenje poreza na repromaterijal i poljoprivredne proizvode, pa je sasvim primereno da se deo sredstava iz budžeta Republike Srbije vrati seljacima, i to kroz penzije. Vlada pomaže poljoprivrednike kroz razne vrste kredita. Međutim, nije najvažnije i najbitnije u poljoprivredi dobiti kredit, jer i ako dobiju kredit poljoprivrednici ne znaju gde bi uložili te pare, odnosno ne zna se koja je to proizvodnja koja će se na kraju ciklusa isplatiti. Nažalost, kod je situacija takva, ukoliko rodi, problem je prodati, ukoliko ne rodi, problem je što nije rodilo.
Ne postoji nikakva strategija razvoja poljoprivrede, odnosno ne postoji nikakva planska proizvodnja kako bi se usmeravali poljoprivrednici, u kom smeru da idu i šta da proizvode. Jednostavno, postoji jedno svaštarenje u poljoprivredi, gde se ne mogu postići povoljni rezultati, ne mogu stvoriti radnici akumulaciju, niti mogu zaraditi toliko para da sebi obezbede starost.
Poljoprivredna domaćinstva polako odumiru. Svako od mladih ko ima prilike da pobegne iz poljoprivrede, odlazi, jer vidi od svojih roditelja da je od tog rada veoma teško živeti.
Dakle, mora postojati planska proizvodnja kako bi se zemljoradnici, ratari, stočari mogli opredeliti šta je to što će im obezbediti profit u proizvodnji.
Što se tiče zemljoradnika, oni svoju delatnost obavljaju pod otvorenim nebom, to im je fabrika. Svaka suša ili velike žege, sve to loše utiče na proizvodnju u poljoprivredi. Vlada bi morala da uzme to u obzir jer, kažem, ljudi koji su ostarili, staračka domaćinstva, više ne mogu da se bave poljoprivredom, mladi napuštaju sela, tako da su ti stari ljudi došli na prosjački štap.
Vlada, odnosno naša država mora uticati na to, ne samo povoljnim kreditima, nego se mora napraviti neka planska proizvodnja i otkup poljoprivrednih proizvoda. To mora organizovati država, seljaci sami ne mogu, njihovo je da proizvode a mora ima se pomoći kako da se realizuje. Ranije su postojale zadruge, ali propastom poljoprivrede više ne postoji ni onaj ko će otkupiti te proizvode.
Dakle, ovim amandmanom, SRS je predložila da se iznosi za penzije poljoprivrednika uvećaju. Hvala.

Dame i gospodo, dragi prijatelji, na Predlog zakona o budžetu podneo sam amandman u ime SRS-a, na član 5. razdeo 12, funkcija 110 - ekonomska klasifikacija 621, u koloni 6, tako da se iznos "11.951.000.000" zamenjuje iznosom od "10.451.000.000", a u koloni 8 - iznos od "14.285.145.000" zamenjuje se iznosom od "12.785.145.000".
Srpska radikalna stranka predlaže da se ta razlika od milijardu i po preusmeri u poljoprivredu. SRS smatra da su poljoprivredni proizvođači i poljoprivredna proizvodnja u izuzetno teškom stanju i da je ukupno stanje pogoršano katastrofalnom sušom ove godine i štetama nastalim kao posledica te suše. Zato smatramo da u 2008. godini treba da se poveća obim subvencioniranja i regresiranja ratarstva i stočarske proizvodnje.
Smatramo da je za državu važniji oporavak poljoprivredne proizvodnje, nego dokapitalizacija nekih banaka kao što je Komercijalna banka, Poštanska štedionica itd, ili ulaganje u skijališta.
Budžet za 2008. godinu razmatrali smo u situacijama kada završni računi iz prethodnih godina nisu bili na dnevnom redu.
Projektovana makroekonomska politika obećava da ćemo i dalje imati hvalu, da će inflacija biti jednocifrena, čega smo se naslušali i do sada. Kako to izgleda u praksi?
Veoma dobro i sve izraženije to osećaju građani Srbije u svakodnevnom susretu sa potrošačkom korpom. Sve češće poskupljuju osnovne životne namirnice, hleb, mleko, ulje itd.
Očigledno je da će se pritezanje inflatornih pritisaka i dalje odvijati preko uloge Centralne banke i kursa dinara u odnosu na evro, a to će i dalje pogodovati uvozničkom lobiju, dok će izvozna privreda beležiti značajne gubitke, uzimajući u obzir projektovani rast izvoza. Ova konstatacija je jasno naglašena u memorandumu u budžetu i fiskalnoj politici za 2008. godinu, kao vođenje čvrste fiskalne i monetarne politike.
Šta je sa građanima Srbije? Građani će za osnovne životne potrebe izdvajati sve više čvrstih "dinara", što je sasvim sigurno. S obzirom na to da većina građana živi na ivici socijalne bede, postavlja se pitanje kome je ovaj budžet namenjen, kao i kako će sredstva na najefikasniji način dospeti do onih kojima su najpotrebnija, kako će dospeti do poljoprivrede i privrede.
Odgovor na pitanje - kome je namenjen budžet, jasan je, jer je budžet namenjen vladajućoj koaliciji za međusobno podmirivanje računa. Problem Vlade je što nema viziju za povećanje društvenog bruto proizvoda i sposobnosti, punih sedam godina, za upravljanje privredom.
Najave zamrzavanja plata budžetskih korisnika i smanjenja subvencija posledica su prezadužene privrede i poljoprivrede, koja za predlagača, tj. za Vladu, postoji samo kao poreski obveznik, a ne kao korisnik privrednog ambijenta. Tako je Srbija osvanula u štrajkovima, a predlagač budžeta muku muči da napravi kompromis kako bi postigao cilj, i to baš u nezgodno vreme, u predizborno vreme.
Istovremeno, iz medija nas obasipaju konstatacijama da živimo u blagostanju, a to znači potcenjivanje građana, koji kao da nisu dovoljno pametni i nikako da shvate da u Srbiji ima posla za sve, da nema poskupljenja komunalija, hrane, goriva itd.
Nesposobnost ubrzanog oživljavanja privrede i poljoprivrede i stvaranja pozitivnog stvaralačkog ambijenta manifestuje se nedovoljnim društvenim bruto proizvodom, a neracionalna, skupa i neefikasna država čini ono što u ovom trenutku jedino zna.
Moj amandman nije prihvaćen iako Vlada non-stop govori o potrebi pomaganja poljoprivredi i selima. Vidim da su to samo priče o razvoju poljoprivrede, o zalaganju za poljoprivrednog proizvođača, zalaganju za selo, ali mere od strane Vlade za to ne postoje. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, dragi prijatelji, na Predlog zakona o budžetu amandman je podneo, u ime SRS-a, narodni poslanik Igor Bečić. ''U članu 5, razdeo 34. i funkcija 470 se brišu''. Tako glasi amandman, a to je, da bi građani znali o čemu se radi, Agencija za razvoj infrastrukture lokalne samouprave.
Obrazloženje za brisanje razdela 34 i funkcije 470. Srpska radikalna stranka je protiv osnivanja agencija za sve i svašta, zato što je to skup, a malo efikasan deo državnog aparata. Nijedna do sada osnovana agencija nije u svom radu dala očekivane rezultate, pa je nepotrebno izdvajati budžetska sredstva za rad agencije i time povećavati troškove državne administracije. Jer, agencije su, pokazalo se, paradržavne institucije koje služe za zapošljavanje prijatelja.
Recimo, naša lokalna samouprava je jedno veliko gradilište, Kikinda, kao što je opštepoznato, ali mi retko da imamo susret s Agencijom za razvoj infrastrukture lokalne samouprave, i ako imamo, to nam samo otežava rad.
Zakonom o agencijama je regulisano da se one, između ostalog, finansiraju iz budžeta Republike Srbije, ali tvrdim, najblaže rečeno, da je to nepotrebno, odnosno da nisu potrebne te agencije.
Sigurno ste i sami svesni da postojeća ministarstva mogu pokriti delatnosti agencija. Iako ste uvereni u to da su nepotrebne agencije, ipak, one postoje zarad članstva stranaka koje su na vlasti. Brže-bolje se osnivaju agencije gde se zapošljavaju ti ljudi.
Predlažem da se ovaj amandman usvoji, a srpski radikali će glasati za ovaj amandman svim srcem.

Poštovani poslanici, dragi prijatelji, iz ovog zakona se vidi da se naša vojska ne sprema za odbranu zemlje, iz ovog zakona se vidi da se vojska sprema za mirovne misije van granica Srbije.
Uništavanje vojske se nastavlja. Uništenje srpske vojske započelo je ministrovanjem Borisa Tadića, koji je sadašnji predsednik žutih i nažalost predsednik Republike Srbije. Šta je bio zadatak? Zadatak ministra odbrane od 2001. godine: da razori sistem odbrane naše države i umanji borbenu gotovost vojske. Kako? Kako smanjiti borbenu gotovost vojske? Jednostavno, pričom o modernizaciji vojske.
Ta priča je prihvatljiva za narod koji voli svoju vojsku. Šta se desilo u praksi? Modernizacija podrazumeva kupovinu, odnosno nabavku novih oružja. Šta je kupljeno? Ništa. Šta je uništeno? Svašta. Svi tenkovi T55, trupni sistem PVO, Strela 2M, ukinute sve jedinice klasifikacije koje su nezamenljive u odbrambenom ratu.
Drugo, Tadić je "ubio" regrutnu obavezu mladih ljudi, uvođenjem civilnog služenja vojske čime je "ubio" dopunu jedinica, jer nema vojske bez vojnika. Izjednačio je vojnike sa medicinskim sestrama u domovima zdravlja, u staračkim domovima. Vojnici svoj vojni rok služe menjanjem pelena bebama, a znamo da je za muškarce vojska, a za žene da rađaju decu.
Treće, Tadić je ostvario cilj, isterao najbolje profesionalne oficire, generale koji su uspešno vodili jedinice protiv NATO agresora. U vojsku doveo oficire i generale koji su u vezi sa Demokratskom strankom ili su u nekoj vezi oni ili članovi porodica.
Četvrto, sistem obuke u vojsci sveo se na obuku pojedinaca do odeljenja. Nema obuke združenog sastava, nema praktičnog osposobljavanja oficira, ali zato ima učenja engleskog jezika. Oficiri se ne pripremaju za odbranu zemlje već za učestvovanje u mirovnim misijama, što je u stvari legalizacija vazalstva prema NATO. Niko više ne misli da brani zemlju i po cenu da ti otimaju teritoriju. To je bio zadatak Tadića.
Peto, potcenjivanje oficirskog poziva. Naime, oficirski poziv se potcenjuje lošim standardom oficira, lošom slikom o vojsci, stvorena je odbojnost mladih da se opredeljuju za oficirski poziv. Nekada su u vojne akademije išli najbolji učenici, najbolji mladići, a danas se za vojnu akademiju opredeljuju prosečni učenici. Od jake i ugledne vojske Tadić je za samo sedam godina napravio NATO sluge. Nadam se, za kraj, da naš budući predsednik Republike Srbije, Tomislav Nikolić, imaće velike muke da našoj vojsci vrati ugled koji joj pripada.

Pošto je više puta pomenuo, a isto podržavam predlog izmene, odnosno ovaj amandman, jer se govorilo o Mađarima, SVM, koji su bili protiv ovog predloga, a sada nažalost nisu u sali. Ukoliko smatraju da predstavljaju sve Mađare u Vojvodini, da su svi Mađari u Vojvodini glasači SVM, u tom slučaju neće biti nikakav problem da skupe i pet-šest puta više od tih 50.000 glasova.
Međutim, kao što smo do sada čuli od mog prethodnika, Mađara ima u svim drugim strankama. Nisu svi Mađari u jednoj stranci, u SVM. Veliki broj Mađara je u SRS.
To što je govorio o nekim delovima Srbije, to je verovatno mislio na Kikindu, gde od ukupno članova SRS 10% je Mađara. To je otprilike više nego što Mađara u Kikindi ima u SVM.
Tako da, hoću da kažem, ne može ni SVM da sebe predstavlja kao zastupnika interesa svih Mađara. To je jednonacionalna stranka, sastavljena je od građana jedne nacionalnosti, dok je SRS stranka koja ima u svojim redovima građane svih nacionalnosti.
Interes Mađara i ostalih nacionalnih manjina koje su to shvatile najbolje može da se sprovede ukoliko daju podršku najjačoj stranci. Zato smo mi i pozvali Mađare, govorim o Kikindi, u lokalnoj samoupravi da učestvuju sa nama u vlasti i na taj način će lakše moći ostvariti svoje interese.
Neću reći ona prava koja nemaju, jer svi imaju jednaka prava, ali interese, i da im više pomognemo u kulturi, obrazovanju, odnosno sve ono što je potrebno i Mađarima i drugim nacionalnim manjinama, i da ne pravimo razliku od njih. Lakše će ostvariti sve nacionalne manjine ako su uz veće i jače stranke. Hvala.

Dame i gospodo poštovani poslanici, poštovano predsedništvo i dragi prijatelji, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju. Amandmanom predlažem da se član 13. briše, jer je ograničenje koje se predviđa ovim predlogom Vlade potpuno suvišno.
Moram reći da se uništavanje finansijskog sektora i osiguravajućih društava nastavlja. Posle uništavanja bankarskog sistema na red su došla osiguravajuća društva, odnosno predavanje domaćih osiguravajućih društava stranim osiguravajućim društvima. Privatizacijom osiguravajućih društava dolazi do njihovog uništenja, odnosno uništenja domaćih osiguravajućih društva.
Privatizacija osiguravajućih društava vrši se prvenstveno zbog provizija koje će Agencija za privatizaciju dobiti. Kada bi ovo bila normalna vlada, mislim vlada koja radi u interesu građana, ona bi se trudila da ekonomski ojača domaća osiguravajuća društva, kao što su to uradili Slovenci sa ''Triglav osiguranjem'', jer budućnost je u osiguravajućim društvima.
Naša vlast ne želi da očuva domaća osiguravajuća društva, nego želi da ih proda stranim osiguravajućim društvima, u cilju ostvarivanja provizije, a niko ne misli šta će biti sa brojnim radnicima koji rade u tim osiguravajućim društvima.
Prilikom prodaje domaćih banaka došlo je do velikog otpuštanja radnika.
Bila su obećanja da će ti radnici ubuduće dobiti posao u brojnim privatnim bankama koje će se kod nas otvarati; otvorile su se brojne banke, međutim, ti radnici, iako su imali i znanje i iskustvo, nisu dobili mesto u tim bankama zbog godina starosti. Ukoliko dođe do prodaje osiguravajućih društava, velike su šanse da ti radnici u osiguravajućim društvima prođu kao i radnici u bankama.
Ovim izmenama i dopunama Zakona vlast u Srbiji želi, po nalogu stranih osiguravajućih društava, da spreči konkurenciju posle prodaje osiguravajućih društava.
Da pročitam šta želim da menjam ovde. Vlada je članom 13. ovog predloga zakona predložila - u članu 95. preciziraju se rešenja u pogledu lica koja obavljaju poslove posredovanja i zastupanja u osiguranju, tako što se izričito predviđa da te poslove mogu obavljati samo zaposleni u društvu za posredovanje, odnosno u društvu za zastupanje u osiguranju, odnosno kod zastupnika u osiguranju itd. Dakle, predviđa se da se osiguranjem ne mogu baviti ona lica koja nisu zaposlena u osiguravajućim društvima.
Da je ovo uređena država, da nema velikog broja nezaposlenih, kao što ima, da radnici mogu živeti od svog osmočasovnog rada, ne bih ni podneo ovaj amandman.
Međutim, ovom dopunom Zakona Vlada želi da spreči veliki broj naših građana koji se bave dopunskim zanimanjem, posredovanjem u osiguranju, da ostvare neki dodatni prihod, a nekima je to možda osnovni i jedini prihod koji imaju u domaćinstvu.
Već je bilo reči o tome da se veliki broj građana bavi pružanjem usluga u osiguranju. Iako nisu zaposleni, bave se time kao dopunskom delatnošću i mislim da im treba omogućiti da i ubuduće mogu ostvariti dodatni prihod. Po mom mišljenju i mišljenju SRS, ovo ograničenje je suvišno.
Tu postoji i jedan problem kod nas u državi, u Vladi, da sve uslove koje od nas traži EU ispunjavamo, bez obzira na to da li od toga imamo štete ili koristi i bez obzira na to kolika šteta proizilazi iz toga.
Svima je jasno da je cena koju plaćamo za saradnju sa EU veoma visoka i da nas skupo staje. Kao da ne znamo onu narodnu izreku - ko sa đavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju. Znamo ko je đavo i čija glava strada. Hvala.

Pošto nema TV prenosa, poštovani poslanici i dragi prijatelji, ne mogu pričati građanima Srbije. Po članu 226. postaviću pitanje predsedniku Skupštine, koji takođe nije tu, a to pitanje bi bilo: da li predsednik Skupštine Republike Srbije ima obavezu da poštuje Ustav i zakon, kao i svi građani Srbije, ili predsednik Skupštine može da poštuje Ustav i zakon ako mu odgovara ili ne mora ako mu ne odgovara?
Otkada predsednik Dulić vodi ovu skupštinu, od samog početka postoji kršenje zakona i kršenje Ustava. S obzirom da predsednik Skupštine dozvoljava sebi da krši Ustav, krši zakon i ne poštuje to, kako može očekivati od Skupštine da poštuje predsednika Skupštine i građana Srbije da poštuju takvog predsednika Skupštine. Da se predsednik Skupštine drugačije ponaša, da poštuje zakon, poštuje Ustav i ova skupština bi verovatno drugačije izgledala.
Predsednik sam Skupštine opštine Kikinda, mi tamo imamo opoziciju i naša skupština mnogo bolje izgleda i diskusije su mnogo bolje. To su i naši i vaši, ima svih. Problem ove skupštine je u predsedniku Skupštine, koji ne poštuje Ustav i zakon. To je pokazao više puta. Kao prvo, što nije na dnevni red Skupštine stavio od samog početka Ustavni sud, zatim nije raspisao izbora za gradonačelnika Beograda.
To je verovatno i zbog toga što je zavladala neka žuta demokratska groznica u ovoj skupštini, a to je žuta groznica koja ne poštuje Ustav, ne poštuje zakon, niti volju građana. Ali, postoji lek za ovu žutu demokratiju, a taj lek to su izbori, to su građani koji će na izborima izlečiti ovo.
Koliko se predsednik Skupštine boji tog narodnog leka, glasova građana, pokazuje to što nije raspisao izbore za gradonačelnika Beograda, jer je siguran u to, u šta smo i mi radikali sigurni, da jedini ko može pobediti u Beogradu za gradonačelnika jeste Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo, dragi prijatelji, poštovani poslanici, o CEFTI smo dosta toga čuli. Radikali su se pripremili lepo. Pitanje je sad kad razgovaramo o nečemu da li neki materijal da prihvatimo ili ne, koje su to prednosti zbog čega bi trebalo glasati da se prihvati ovaj sporazum ili zbog čega ne treba. Od strane ministra smo upoznati koje su to prednosti, ali, nažalost, ništa nije rekao od toga kakve negativne posledice CEFTE mogu biti. Od prednosti je rekao da će se postići regionalne privredne korporacije, to je lepo.
Omogućiće se lakši izvoz i slobodna trgovina, i to je lepo. Ono što je najvažnije, što je istaknuto kao najvažnije, to je što će ubrzati proces integracija u EU, odnosno kako kažu atlantske integracije, za narednih 25 godina i to će se desiti.
Pitam se zbog čega žurimo i ispunjavamo sve uslove EU, zbog čega želimo da se prikačimo za voz koji nas neće? Zašto se ne okrenemo zemljama koje hoće saradnju sa našom zemljom, koje hoće saradnju na ravnopravnim osnovama?
Naša Vlada kaže da potvrda o tome kolika je korist od CEFTE jeste to da su zemlje koje su bile članice CEFTE ušle u EU, međutim, kao što sam rekao, ništa se ne govori o mogućim negativnim posledicama učlanjenjem u CEFTU.
Na primer, kao prvo, nagli rast; može doći do naglog rasta uvoza svega i svačega, što je već i sada prisutno na našem tržištu. Drugo, svakako sa ukidanjem carina će se smanjiti i carinski prihodi zemlje. Kao treće, povećaće se konkurencija u pojedinim oblastima. Konkurencija je dobra i potrebna za zemlju koja je jaka, privreda koja može to da izdrži. Mi, nažalost, nemamo nikakvu zaštitu, niti u poljoprivredi, niti u industriji.
Mi smo ovih godina svedoci dešavanja da su najbolje srpske firme prodate hrvatskim i slovenačkim tajkunima. Hrvati i Slovenci su preuzeli kontrolu nad najboljim delom srpske industrije, dobili su najbolje lokacije za svoje tržne centre i supermarkete i pokupovali hiljade hektara srpske zemlje. Zahvaljujući bivšoj i sadašnjoj Vladi i političkoj eliti, Hrvati i Slovenci su preuzeli najuspešnije srpske firme, "Soko Štark", "Frikom", "Dijamant", "Somboled", livnice, silose itd. Građani Srbije znaju u svojim mestima koje su sve to firme koje su preuzele strane države.
S druge strane, treba pogledati koje su to srpske firme koje su prisutne na slovenačkim i hrvatskim tržištima. Skoro da ih nema. Ima ih veoma malo. One koje su prisutne doživljavaju bojkot na tim stranim tržištima od strane potrošača. Zato kažem da tzv. srpski eksperti nemaju nikakvu ekonomsku strategiju. Naši eksperti nemaju viziju o razvoju naše države, imaju samo viziju kako da napune svoje džepove parama itd.
Četvrto, otvaranjem tržišta i malverzacija uvoza dovodi nezaposlenosti i pada domaće proizvodnje. Za to je dobar primer Mađarska. To mi je najbliže, jer često idem tamo i znam kakva je situacija, da su im domaće firme zatvorene, a na trništu su strane robe.
Slobodan protok roba i kapitala u Srbiji, koja je trenutno, nadam se, ne još dugo, u lošoj ekonomskoj situaciji, ne može doneti ništa dobro već samo pogoršavati ovu lošu situaciju.
Liberalizacija tržišta dobro može doneti samo razvijenim zemljama koje imaju jaku ekonomsku i vojnu moć, koje imaju dominantan položaj na tržištu.
Čak i te razvijene zemlje štite svoju privredu, kao i u Evropskoj uniji što se štiti poljoprivreda. Neke zemlje, kao i naša Srbija, još uvek veruju u bajke o globalizaciji ili su naterani da veruju u to, i dalje slede put ulaska u Evropu uniju. Hvala.

Javio sam se po Poslovniku da dam neko objašnjenje, jer je prethodni govornik pomenuo Kikindu.
Naime, Kikinda je grad sa negde oko 43 hiljade stanovnika, što znači da je to gradić, manji grad. To je grad tolerancije i grad demokratije. U Kikindi su radikali na vlasti zadnje dve i po godine, od poslednjih izbora. Kikinda je jedan pravi dokaz kako treba jedna opštinska vlast da funkcioniše.
Mi smo u Kikindi u koaliciji, najviše smo u koaliciji sa građanima. Jer, poštujemo sva mišljenja građana, sarađujemo sa njima. Svakog ponedeljka pravimo prijem građana, gde građani iznose svoje žalbe, primedbe, ili na rad lokalne vlasti ili na rad komunalnih preduzeća uglavnom. Jer, lokalne vlasti, u stvari, na njihov račun i nema nekih primedbi.
Nataša je pomenula da se puno radi u opštinama gde su radikali na vlasti. To je potpuno tačno. Kikinda je uradila 15 km kanalizacije za ove dve godine i 30 km asfalta.
Mi ćemo ove i dogodine završiti u Kikindi i u okolini grada kanalizaciju u celom gradu. Sva sela imaju asfalt. Sva sela u okolini Kikinde su gasifikovana. Sa ovakvom vlašću u Kikindi mi očekujemo na sledećim izborima da sami osvojimo više od 50%, odnosno 50 + 1% glasova.
U Kikindi, pored toga što je najveći posao opštine, a to je komunalna infrastruktura, krenuli smo sa izgradnjom fabrike vode, jer Kikinda ima veoma lošu vodu; zatim, za industrijsku zonu smo pripremili sve papire, zemlju, a čak su iz Nacionalnog investicionog plana odobrena sredstva.
Jedino, sav taj posao oko izvođenja radova treba da sprovodi Ministarstvo. Tu se čeka. Ti poslovi su trebali da budu gotovi, infrastruktura u toj industrijskoj zoni, još proletos.
Međutim, kako nam se formirala Vlada, jer je Vlada ta koja odabira izvođače, tu smo mi jedino u čekanju.
Nije da se koncentrišem, nego gledam da li sam nešto propustio od velikih radova.
Kikinda je, što se tiče demokratije, za razliku od žute demokratije koja postoji u ovom parlamentu, verujem da smo mi jedina opština gde dolaskom na vlasti radikala smo uveli da odbornički klubovi imaju samo dva člana, što nisu klubovi nego odbornički par. To smo radili iz sledećih razloga.
(Predsedavajući: Iskoristili ste vrijeme.)
Samo bih završio za odborničke klubove.
Odbornički klubovi kod nas, kažem, imaju čak i dva člana, da bismo omogućili tim sitnim strankama, kao što su DSS, Savez vojvođanskih Mađara, G 17, da svi oni imaju svoje poslaničke klubove. Hvala.