Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Ako se vratimo na amandman, mislim da predlagač amandmana i kroz svoju diskusiju i kroz predlog ovog amandmana, ponovo dovodi, pogotovo svojom diskusijom, dovodi u zabludu osiguranike, tj. građane Republike Srbije.
Svojom diskusijom vi ne branite prava osiguranika kako kažete i način kontrole trošenja sredstava, nego branite autonomnost Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Iz cele diskusije i cele vaše odbrane, samo to izlazi da što više, odnosno da ostane RFZO potpuna autonomna institucija koja će uzeti novac i s tim novcem potpuno autonomno raspolagati bez ikakve kontrole i bez mogućnosti upliva na to kako će se taj novac trošiti.
Još jedna stvar stoji, da RFZO vrlo često se ponaša kao potpuni regulator zdravstvenog sistema Republike Srbije. Bili smo u situaciji da moramo od Republičkog fonda da tražimo dozvolu za popunu radnih mesta ,za nabavku nekih novih sredstava, znači, apsolutno Ministarstvo nije imalo nikakvu mogućnost, nego je o svemu tome samo odlučivao Fond.
Tako da sada sa ovim zakonom i sa ovom promenom, odnosno, ovim zakonom koji sada donosimo, mi ipak uvodimo red u taj sistem, uvodimo jedan regulatorni faktor kao što je Ministarstvo zdravlja, koje u svakom slučaju radi u interesu svih građana Republike Srbije, ne jedne strane koja je na vlasti i nikada to neće ni biti, tako da nemojmo se odbranom autonomije RFZO braniti na ovaj način.
Dozvolimo da Ministarstvo mora da ima regulatornu funkciju, mora da ima uticaj na rad Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ni u kom slučaju to ne može biti RFZO, biti autonomna institucija, koja će odlučivati o svemu bez ikakve kontrole. Hvala lepo.

Hvala, gospodine predsedavajući.        
Mislim da ste povredili član 108. koji kaže da se o radu i načinu vođenja sednice stara predsednik Narodne skupštine ili onaj koji ga zamenjuje. Mislim da ovo što vi dozvoljavate i ovakav način na koji vodite uvodi jedan haos u rad Skupštine, dovodeći u neravnopravan položaj poslanike koji su se javili za reč i mislim da se već po ne znam koji put ponavlja vaše katastrofalno vođenje Narodne skupštine, apsolutno tačno.
Mislim da ste povredili Poslovnik. Želim da se glasa, jer kad vi vodite Narodnu skupštinu, u Narodnoj skupštini se vrlo često stvara haos. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre sa svojim saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dosta toga što sam imao nameru da kažem je rekao i ministar. Volim kada o nekim stvarima, interesantno je, diskutanti opšte prakse, kao što je kolega malopre diskutovao, o temama koje mu nisu baš tako bliske, smatrajući da poznaje svaku temu.
Mi smo danas vrlo iscrpno diskutovali o ovom amandmanu, mislim da smo ga osvetlili sa svih strana, i da smo se skoro jednoglasno, sa jednim glasom protiv, složili s tim da je Vlada apsolutno pravilno uradila što je odbila ovaj amandman. Radi se o jednoj stvari. Vlada je, ova sada koju vodi Aleksandar Vučić, je vrlo odgovorna Vlada koja vodi računa i o onome što kaže i o onome što radi, i obećanja koja da građanima Srbije.
Rok koji je dat do decembra meseca 2016. godine je prepoznat kao realan rok da se svi poslovi koji su potrebni u vezi ove kartice urade da budu završeno. To znači elektronski recept, elektronski karton, znači umrežavanje svih zdravstvenih ustanova, domova zdravlja, itd. i sve prateće tehnike koja je potrebna da bi se ova kartica uvela u upotrebni sistem. Ovaj rok nije zakucan, nije rečeno da će tad biti gotovo. Postoji mogućnost da to završimo i ranije.
Znači, kao odgovorni ljudi, kao odgovorna Vlada dali su jedan razuman rok do koga će to sigurno biti gotovo, ali i zadržavaju mogućnost, čemu se ja nadam, da će taj rok ranije biti završen, znači da će ranije biti odrađen ceo ovaj posao.
Tako da nema mesta, kao odgovorni ljudi, da sada kažemo uradićemo za godinu dana, pa da onda ponovo se sastajemo i produžavamo rok za još godinu dana ili godinu i po dana, što u svakom slučaju ozbiljni ljudi ne rade.
Mislim da je insistiranje na tome da damo rok od godinu dana, predstavlja više jednu ovako političku demagogiju, da nas dovede u situaciju da se na izvestan način obrukamo sa tim, a da je ovo razumnije, mnogo celishodnije ovo što smo sda predložili.
Ne znam da li mogu da govorim o sledećem amandmanu, tj. o ceni kartice?

Ne mogu? Hvala.

S obzirom da smo već daleko odmakli, a treba da glasamo, biću vrlo kratak zbog građana Srbije. Mislim da je poslanicima već jasno o čemu se radi, a ne bih se bavio političkim marketingom i demagogijom koju sam do sada čuo.
Građani Srbije treba da znaju jedno, što je i ministar kazao i što jeste, a to je da će biti podeljeno milion i 200 kartica besplatno onima koji su socijalno ugroženi i koji nisu u mogućnosti da tu zdravstvenu knjižicu plate. Međutim, ova brojka nije zakucana, to ne znači da ukoliko bude veći broj ljudi koji su socijalno ugroženi i nisu u mogućnosti da plate ovu zdravstvenu karticu, njima će isto biti podeljena zdravstvena kartica besplatno. Prema tome, platiće karticu oni ljudi koji su u finansijskoj mogućnosti da tu karticu plate, kao što smo i do sada sva dokumenta koja smo vadili morali da platimo, tako i ovo. Ne treba i neće budžet Republike Srbije i Fond biti opterećivan time da iz nekih demagoških razloga delimo džabe, nego će biti kupljene od ljudi koji to mogu, a oni koji ne budu mogli ne treba da brinu, dobiće kartice besplatno. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, skoro celo pre podne slušamo obrazloženja podnosilaca amandmana i mislim da ovaj amandman koji je podnet na član 18. oslikava, ako tako mogu da kažem, svu besmisao podnošenja ovakvih vrsta amandmana, sa istim obrazloženjem za svaki amandman.
Ako pročitamo član 18, ne želim da ga čitam, mada građani Srbije ne znaju na šta se on odnosi, odnosi se na potrebnu dokumentaciju za obavljanje privatizacije, za koju je potrebno oglas koji će se održati za privatizaciju i dokumentacija koja je potrebna da podnosilac zahteva za privatizaciju podnese. Šta tu nije dobro? Podnosilac amandmana traži da se to briše.
U jednom trenutku su podnosioci dosadašnjih amandmana rekli šta su hteli da postignu. To bi i svi mi ostali, a verovatno i građani Srbije koji pošteno i pozitivno misle, verovatno se pitaju šta su podnosioci amandmana hteli da postignu ovim amandmanima, a to je da se zakon o privatizaciji, koji je sada na redu i o kome diskutujemo, povuče iz procedure, da nastavimo sa starim Zakonom o privatizaciji koji je doveo do svake kriminalne privatizacije u svim ovim godinama koje su iza nas, do svih nelegalnih i kriminalnih privatizacija. Znači, to biste hteli da postignete, da ovaj zakon povučemo, a da se nastavi da se prljavim novcem i na nelegalan način otkupljuju sva preostala, nažalost, vrlo malo preostalih, preduzeća koja ova zemlja ima. Zar biste to hteli da postignete brisanjem svih ostalih tačaka iz ovog zakona?
Mislim da je to nepošteno i nekorektno sa vaše strane. Hvala lepo.

Hvala lepo gospodine predsedavajući.
Ako se potpuna bezidejnost pretoči 95 puta sa istim obrazloženjem, onda je to, kolega, potpuna besmislica. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani potpredsedniče, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je Vlada u potpunosti pravilno odlučila što je ovaj amandman odbila, pogotovo što je objašnjenje koje je uvaženi kolega izneo sada vrlo nedorečeno.
O čemu se radi? U postojećem zakonu, do sada, porodilja ima pravo odsustvovanja do godinu dana sa posla. Tih godinu dana su podeljeni na tri meseca, koliko je porodiljsko odsustvo i devet meseci za negu deteta. U okviru tih godinu dana se odvija dojenje deteta kod žena koje su u stanju da doje decu. Igrom slučaja, nisu sve žene u mogućnosti da doje decu.
Ostaje nejasno na šta ste mislili kada ste ovaj amandman dali, da li ste mislili na posle tih godinu dana da ima pravo na dojenje deteta? To ni u kom slučaju, ako je Vlada na to mislila, ne treba prihvatiti, jer predstavlja zloupotrebu. To bi moglo da se zloupotrebi da žena odsustvuje s posla, lažno davajući objašnjenja da želi da doji dete.
Ima još jedna stvar, fiziološka, to je i da posle godinu dana novorođenče ili dojenče uzima i drugu vrstu hrane, tako da osam ili sedam sati odsustvovanja sa posla ne predstavlja nikakvo ugrožavanje novorođenčeta, jer će za to vreme uzimati i drugu vrstu hrane.
Apelujem da se ovaj amandman, koji u stvari predstavlja lažnu brigu o ženama i o porodiljama, apsolutno odbije i ne prihvati. Hvala.

Ne znam da li se uvaženi kolega ne razume ili hoće da uvede jednu nejasnoću u ovaj amandman.
Zašto uvodimo muškarce koji uzimaju porodiljsko bolovanje. Potpuno je besmisleno. Hoće li on da doji dete? Ne razumem šta ste hteli sa tim.
Stvar je potpuno jasna i potpuno regulisana. Godinu dana žena odsustvuje sa posla. Za tih godinu dana ona fiziološki doji dete na tri ili četiri sata u zavisnosti od nekih drugih profesionalnih stvari. To sada nije bitno. Apsolutno je zakonski zaštićena. Ona će tih godinu dana odsustvovati sa posla. Posle godinu dana, ako je potrebno da doji, dojiće ga van radnog vremena. Nema potrebe da odsustvuje sa radnog vremena, da odsustvuje sa posla da bi podojila dete. To je zloupotreba. Samim tim bismo uveli zloupotrebu u zakonsku regulativu. Ono što je koleginica pre toga rekla, posle godinu dana dete uzima i drugu vrstu hrane, ne samo majčino mleko. Prema tome, kada se vrate kući ona može da podoji dete. Ono što je i ministar spomenuo, nećemo sada reći da će neko dve ili tri godine dojiti dete, pa dve ili tri godine treba da odsustvuje sa posla dva, tri, četiri, pet ili šest sati.
Mislim da je potpuno iluzorno dalje diskutovati o tome, pogotovo što mislim da diskutuju ljudi koji nisu profesionalci i koji se bave nečim … Znači, ovo je čisto politička diskusija, a ne profesionalna. Profesionalno je dato zakonom sve što je jednoj porodilji potrebno i apsolutno je dobro regulisano u ovom zakonu. Hvala.

U vezi ovog amandmana, mislim da je i ovo na neki način stvar politike, a ne opravdanosti amandmana.
Po sadašnjem zakonu i zakonu po kome radnici rade već godinama godišnji odmor se koristi 12 meseci. To ne znači da se koristi samo u julu i avgustu, nego se može koristiti i u januaru i u februaru itd.
Ako bismo prihvatili ovaj amandman, onda bi mogli da dođemo u situaciju da se u pojedinim firmama zaustavi proizvodnja, jer bi radnici masovno mogli da koriste godišnji odmor samo u letnjem periodu. Tako da je potpuno opravdano da je zakonodavac i u ovom slučaj pisac ovog zakona, ovaj amandman odbio, jer na taj način obezbeđujemo kontinuitet u radu u svim firmama. Hvala.

Gospodine predsedavajući, takođe bih rekao da treba pokloniti, sugerirao bih i ministru, da treba pokloniti određenu pažnju amandmanu koji je gospođa Čomić iznela i da možda, i ovo je sugestija gospodinu ministru, da kasnijim zakonima ipak regulišemo malo temeljnije ovu problematiku, i da jedanput za svagda stavimo, da li će bolovanje za održavanje trudnoće plaćati poslodavac ili plaćati Fond za zdravstveno osiguranje.
Situacija koja se sada dešava, a to je da posle mesec dana koliko je poslodavac dužan da plaća, trudna, odnosno žena koja održava trudnoću dođe na posao, radi 15-ak dana upravo da bi izbegla to administriranje kod Fonda i onda ponovo otvara bolovanje i to se normalno svaljuje na poslodavca.
Mislim da je to stvara određene probleme i samoj trudnici, tako da vam sugeriram da se to reguliše kasnijim zakonom, jedanput za svagda, a ovaj amandman u svakom slučaju ima smisla, ovo što je gospođa Čomić iznela. Hvala.

Hvala lepo gospodine predsedavajući.

Ovo što je uvaženi kolega izneo, je apsolutna neistina i dobro je da je zakonodavac regulisao kada može da dobije žena koja je trudna ili na porodiljskom bolovanju može da dobije otkaz.

Znamo da su, i to je bilo u štampi do sada, i diskutovano je o tome, žene masovno su dobijale od privatnih poslodavaca otkaz kada zatrudne. Čak su dolazile u situaciju da su morale nekad da potpišu da ako se zaposle u toj firmi, neće ostajati u drugom stanju, što je surovo bilo do maksimuma.

Velike korporacije, čak, kao što je recimo, firma gospodina Draškovića je masovno otpuštala sve žene koje su ostajale u drugom stanju ili su morale da u toku trudnoće budu na bolovanju. Tako da sada sa ovim zakonom bar donekle su žene koje su trudne, su zaštićene na izvestan način. Ne, možda u potpunosti, ali daleko su zaštićenije, nego što su bile do sada, jer surovost je bila apsolutno prisutna u dosadašnjim situacijama, dosadašnjim slučajevima zapošljava.

Tako da ovo što je sada izrečeno, odnosno amandman koji je iznet dovodi u zabludu i dobro je da je to Vlada prepoznala situaciju do sada i da je dala uslove pod kojim eventualno može žena koja je na porodiljskom bolovanju ili koja vodi trudnoću da bude otpuštena sa posla. Hvala lepo.

Hvala lepo gospodine predsedavajući, javljam se povodom ovog amandmana i hteo bih par nekih stvari da napomenem.
Mislim da je potpuno razumljivo da je Vlada Republike Srbije odbila ovaj amandman, ali bih hteo neke stvari i zbog građana Srbije da razjasnimo. U ruci držim dokument o kome razgovaramo tj. pasoš ili putovnicu, kako kažu Hrvati, ili „pasport“ kako kažu Englezi, to je nebitno. Taj dokument je napisan napred ćirilicom, na prednjoj strani što je po Ustavu Republike Srbije član 10. koji kaže da je u zvaničnoj upotrebi u Republici Srbiji srpski jezik i ćirilično pismo.
S obzirom da ovaj dokument predstavlja državu Srbiju u inostranstvu, da ne predstavlja ni Novi Pazar, ni Sjenicu, ni Tutin, nego predstavlja Republiku Srbiju u kojoj je srpski jezik u zvaničnoj upotrebi. Znači, da je potpuno u skladu sa zakonom. Ako okrenemo stranu gde se nalaze podaci, napravljen je ustupak, pa je umesto ćirilice napisano latinicom, što mislim da je sasvim u redu s obzirom da u mnogim zemljama ljudi ne mogu da pročitaju ćirilicu i da ispišu naša imena i prezimena.
Sada se pitam, šta od ovih podataka treba da bude napisano na bošnjačkom jeziku? Da li ime i prezime se na bošnjačkom jeziku drugačije kaže nego na srpskom? Da li se državljanstvo kaže drugačije na bošnjačkom nego na srpskom jeziku? Tamo gde je izdato takođe piše, pasoš izdat od MUP-a Republike Srbije ili pojedinih gradova i to se takođe drugačije ne kaže.
Znači, mislim da je ovaj amandman više jedan politički panflet, a ne amandman kojim se trebao zakon promeniti. Voleo bih da mi Bošnjaci, da nam objasne šta nije napisano na njihovom jeziku u putnoj ispravi koju koristima u Republici Srbiji. Hvala lepo.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo, moje kolege su dosta toga iznele, ne želim da to ponavljam, jedino neke stvari treba reći ne samo zbog nas ovde, više zbog građana Srbije koji znaju kako izgleda naš zdravstveni sistem.
Ovaj amandman koji je kolega prezentirao, dobro je da ga je Vlada odbila. Mi ga nećemo podržati, a više je služio da bi se iskritikovao sistem kome su oni najviše kumovali.
U jednom trenutku, sada kritikovati liste čekanja, kritikovati da nema stentova, da nema aparata itd, je u najmanju ruku demagogija i možda na izvestan način i amoralno od ljudi koji to kritikuju, koji su pripadali bivšoj vlasti.
O čemu se radi? U svim sistemima do sada, s obzirom na moje godine, bio sam klinički lekar, mi smo od 90-ih godina nasledili jedan relativno solidan zdravstveni sistem u drugom društveno-političkom sistemu, ali taj zdravstveni sistem je kako–tako funkcionisao.
Onda je jedan od poslanika rekao da je bio štap i kanap tokom 90-ih godina. Tačno je da smo radili sa štapom i kanapom, ali u tom sistemu smo najviše mi lekari uspeli da održimo zdravstveni sistem pod bombardovanjem, pod sankcijama koje su nas pogodile i pod celokupnim ekonomskim sistemom u kome smo se nalazili. Taj zdravstveni sistem je bio relativno dobar u odnosu na ovaj sadašnji. Onda, 2000. godine, posle revolucije koju je predvodila DS i posle paljenja ovog doma je počela korupcija u zdravstvu.
Donet je Zakon o zdravstvu koji je omogućio sve ovo sa čime se mi sada sudaramo, onda su počele promene, ne kompletnog zdravstvenog sistema, nego na mala vrata. Menjali su se pojedini segmenti u zdravstvenom sistemu, koji su polako dozvoljavali i uvodili korupciju u zdravstveni sistem. Kolege koje su radile u to doba znaju šta to znači. Mi smo o tome mnogo puta razgovarali ovde. Onda je počelo korupcija u zdravstvu, onda su polako počele i kažete nije ministar bio vaš. Nije bio vaš ministar, ali je bio u Vladi koju ste vi vodili. Ministar je bio predložen iz vaše grupacije, ne iz naše. Ako na bilo koji način aludirate na SPS i na SRS 90-ih godina, taj sistem je funkcionisao i zdravstvo je u to vreme funkcionisalo.
Međutim, šta? Za ovih 12 godina koliko ste bili na vlasti, odnosno DS i vlast koja je onda bila, znači razvlačeni sistem, doveli ste zdravstveni sistem do prosjačkog štapa. Doveli ste nas do liste čekanja. Doveli ste nas do toga da nemamo aparata, da nemamo instrumente, da nemamo čime da radimo i što je najgore u celoj stvari, ljudi bi to donekle podneli, ali ne podnose korupciju, ne podnose pljačku. Zakon još nismo uspeli da promenimo dok je gospođa Slavica Đukić Dejanović bila ministar. Krenuli smo da menjamo taj zakon i promenićemo ga sada sa gospodinom Lončarom. Ono što najviše pacijentima smeta je upravo pljačka i korupcija, koja je dozvoljena zakonskom regulativom koju je DS inaugurisala.
Govoriti o tome ko vodi zdravstvo? U Vojvodini zdravstvo vodi još uvek DS. Znači, ni na koji način nije SNS odgovorna za vođenje zdravstva u Vojvodini. Vi imate pokrajinsku sekretarku gospođu Vesnu Kopitović, koja je iz DS i koja je prilično negativno nastrojena prema sadašnjem ministru zdravlja i uopšte prema ministru zdravlja iz Republike Srbije iz svojih nekih razloga. Svi direktori manje-više pripadaju DS.
Nadam se da ćemo to promeniti i promenićemo onog momenta, jer više nemate podršku Vojvodini. Kada se prekomponuje vlast, posle izbora ćete izgubiti, zdravstvo u Vojvodini, kao i zdravstvo u celoj Republici Srbiji, ćemo dovesti na normalne grane i dati mu ponovo dostojanstvo i ponos koji ste uništavali 12 godina.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući i gospođo ministar, mislim da je potpuno u redu što Vlada nije prihvatila ovaj amandman i da ga nije ni u kom slučaju ne treba prihvatiti. Reći ću posle i zašto. Normalno ne slažem se i smatram da ne treba iznalaziti nikakve dodatne kompromise sada, jer malopre jedan od poslanika rekao šta je suština ovog amandmana.
Suština ovoga amandmana je da se napravi iznimka u odnosu na jednu nacionalnu manjinu, samim tim će se omalovažiti sve ostale nacionalne manjine koje su bile lojalne Republici Srbiji. Albanska nacionalna manjina je iskazala nelojalnost Republici Srbiji u vreme popisa, nije želela da se potpiše, a sada retroaktivno traži neka prava, a nije ta svoja prava iskoristila u vreme kada je trebalo da ga iskoristi. Da ste u vreme potpisa, odnosno da je Albanska nacionalna manjina u vreme potpisa se popisala i konstatovalo koliko ih ima sada bi dobilo ono što i ostale i druge nacionalne manjine.
Znači, ostalo vam je da u sledećem popisu pokažete lojalnost Republici Srbiji koja je lojalna prema svojim građanima i prema nacionalnoj manjini albanskoj i da svi izađete na popis, da se popišete i onda ćemo znati koliko tačno ima albanske nacionalne manjine u Srbiji i shodno tome ćete moći da ostvarite svoja prava, a nemojmo sada tražiti naknadno nešto…
(Predsedavajući: Gospodine Mijatoviću, molim vas da govorite o amandmanu.)
Govorim o amandmanu, a to jeste zašto smatram da amandman je ispravno što nije prihvaćen, jer ne može se naknadno tražiti neka prava, a u vreme kada je trebalo to drugačije raditi nije bilo urađeno. Mislim da je potpuno u redu i da ne treba da se traži nikakav dodatni kompromis za albansku nacionalnu manjinu. Hvala.