Zahvaljujem.
Hteo bih u okviru ovog člana još nešto da dodam, pa ću preći na amandman. Opet ću iskoristiti vreme poslaničke grupe.
Ponukao me je gospodin Aligrudić sa ovim što je rekao. Donekle se slažem, međutim, ima jedna druga stvar. Mi detetu od 15 godine ne dozvoljavamo da vozi automobil, iako bi možda ono bilo sposobno za rasuđivanje i za donošenje odluka. To je licemerno. Pazite, mi mu ne damo jer ga se plašimo na drumu, nismo sigurni da je ono sposobno, ali licemerno je zato što nas se ne tiče da li to dete ima neku ozbiljnu bolest koju bi trebalo da podeli sa svojim roditeljima, nego mu dajemo pravo da on to roditelju ili kaže ili ne kaže.
Anoreksija i nervoza, koje je koleginica spomenula, dovode do smrti, to znate. Ako roditelj nema prava da na silu dete dovede, da je dete sposobno da samostalno rasuđuje i kaže hoću da gladujem do smrti, da uđe u tu anoreksiju, mi treba da posmatramo kako umire zato što je sposobno samostalno da rasuđuje. Hoću da kažem da je to stvarno licemerno, dozvoliti detetu od 15 godina da samo odlučuje o sebi, a plašimo ga se na drumu. Dajte mu onda pravo i da vozi automobil, pa se susretnite sa njim na drumu. Zato smatram da to nije u redu i da treba preispitati tu odluku, bez obzira na povelju, konvenciju i tome slično. Na kraju krajeva, živimo u drugom podneblju, ne moramo primenjivati sve što Evropa traži od nas.
Što se tiče našeg amandmana, tražili smo da se stav 10. obriše. Šta kaže stav 10? Moram da vam ga pročitam, on kaže – podaci iz medicinske dokumentacije, odnosno izvodi iz tih podataka, kao i kopije medicinske dokumentacije mogu se dati, pazite, organu starateljstva, organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja i pravnim licima koja obavljaju delatnost dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja za obavljanje poslova utvrđenih zakonom, kao i drugim pravnim licima, ako je to propisano zakonom. Zar ne smatrate, gospodine ministre, da je ovo izuzetno široka lepeza mogućnosti, da neko sazna i zna od čega je ko bolestan, kakvim svim tretmanima se neko podvrgao i od čega se sve leči?
Ranije smo imali da samo sudski organ može da dobije informaciju zvaničnim zahtevom o zdravstvenom stanju pacijenta. Sada dozvoljavamo i dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju. Zašto dobrovoljno zdravstveno osiguranje mora da zna da sam ja bolestan od ovoga ili od onoga, da li sam imao ovu ili onu bolest? Na kraju krajeva, on može da me pita da li jesam, a ja ću pod morlanom i materijalnom odgovornošću reći da ili ne, pa ako se nešto utvrdi mogu da budem kažnjen, ali ne da on unapred zna od čega sam ja bolestan. Znači, to je ekskluzivno, uostalom ekskluzivno pravo svakog čoveka je da svoje zdravstveno stanje podeli sa profesionalcem, tj. sa onim koji se brine o njegovom zdravstvenom stanju, u ovom slučaju sa lekarom, i tačka. Eventualno može da ga podeli sa sveštenikom, to njegovo pravo, ali sveštenik je obavezan na ćutanje, ne sme da iznese, kao i lekar, ono što smo i uneli u zakon, lekar je dužan da čuva profesionalnu tajnu.
Kako ćemo mi naterati ove ljude, staratelje, osiguravače i ne znam ni za koga, da čuvaju tajnu o tome da li vi imate tuberkulozu ili nemate, da li imate neku drugu bolest ili nemate? Zašto vam je bila potrebna ovoliko široka lepeza mogućih ljudi ili organizacija koje mogu da saznaju vaše zdravstveno stanje? Zato smo tražili da se ovaj stav izbriše i normalno da samo ostane da sudski organi imaju pravo da dobiju podatke i dokumentaciju o zdravstvenom stanju pacijenta. Hvala.

Zahvaljujem.
Hteo sam povodom amandmana poslaničke grupe DSS o poštovanju pacijentovog vremena. Tužno je da u ovoj zemlji mi poštujemo pacijentovo vreme onda kada pacijent to potkrepi određenom količinom novca. Tu je osnovni problem, gospodine ministre.
Kad su nastale liste čekanja? Liste čekanja su nastale onda kad je bivši ministar uveo dopunski rad. Onda su nastale i liste čekanja. Do tog vremena su pacijenti nekako uspevali da se operišu u razumnom roku, da dobiju medicinsku pomoć u razumnom roku. Onog momenta kada je uveden dopunski rad, vi ste, više ne na mala nego na velika vrata, odnosno ministarstvo je na velika vrata uvelo kriminal u zdravstvu. To je možda nepopularno reći, ali, ministarstvo je dozvolilo, a neće to da promeni kao što ni vi nećete to da promenite, dopunski rad nego istrajavate u tome i dalje.
Jer, šta se dešava? Dozvolili ste ljudima, odnosno lekarima da operišu u dopunskom, vampirskoj klinici, noću, recimo, u dva, tri, četiri ujutru, ne bi li poboljšali svoje materijalno stanje. Normalno je da se onda pravi lista čekanja – nećemo operisati njih šestoro danas pre podne, nego ćemo sa pauzom operisati troje, a ostalo ćemo prebaciti na listu čekanja ili, izvolite, ne morate na listu čekanja nego možete da dođete vampirski u tri sata noću, prekosutra, pa ćete biti operisani. To smo im dozvolili. Dozvolili samo im i u matičnoj ustanovi, a dozvolili smo im i da rade u drugim, privatnim ordinacijama i privatnim operacionim salama, gde takođe nema liste čekanja, jednostavno zato što je to potkrepljeno novcem. Uveli smo novac u zdravstvo kao osnovno merilo vrednosti pomoći pacijentu.
Rekao sam to i na Odboru za zdravlje, vi ako hoćete da se iskupite i da ostanete upamćeni, da operete ljagu koju imamo svi lekari, ukinuti koruptivni zakon, ukinite dopunski rad. Nećete više imati listu čekanja, nećete imati one silne afere po novinama koje smo imali i koje imamo i jednostavno pooštrite kontrolu. Ali, dopunski rad morate da ukinete jer je to najkorumptivniji zakon u zdravstvu. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Mi smo ovaj stav 2. hteli samo delimično amandmanski da izmenimo. U ovakvom izvornom obliku – u okviru Centra za retke bolesti obavljaju se poslovi. Sad, tu smo hteli da se ubaci – poslovi evidencije i obolelih od retkih bolesti.
Znači, naša amandmanska intervencija je da se samo ubica ovo – evidencije. Zašto? Ta predložena izmena ukazuje na potrebu da se u Centru za retke bolesti, pre svega, uradi evidencija lista tzv. retkih bolesti, da bi se tačno znalo koje sve bolesti spadaju u tu kategoriju, a pre svega, koje se od postojećih registrovanih mogu očekivati na ovim prostorima. To svakako ne bi bila konačna lista, ali bi predstavljala osnov za laboratorijsko i drugo opremanje neophodnog za postavljanje dijagnoze, kao i planiranje sredstava za lečenje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče, mi smo na ovaj član 29. uložili jednu izmenu odnosno dopunu tog člana, koji kaže da je zabranjeno pružanje zdravstvene zaštite od strane doktora medicine, doktora stomatologije, diplomiranog farmaceuta, odnosno diplomiranog farmaceuta medicinskog biohemičara, na osnovu koje stiče dobit, odnosno bilo koju drugu vrstu imovinske ili ne imovinske koristi van zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse koja obavlja delatnost u skladu sa ovim zakonom, osim, i tu je naša izmena koju smo tražili, osim kod humanitarnog i volonterskog rada.
Smatramo da se ovaj, ova odrednica neizostavno mora naći u ovom zakonu, jer ovako bi ostalo u ovom obliku ispalo bi da neko ko se bavi volonterskim ili humanitarnim radom mogao da bude proglašen da se bavi ne dozvoljenim radom na neki način i mogao bi da dođe pod udar zakona tj. da mu bude oduzeta licenca.
Ne vidim razlog zašto ta stvar ne bi, zašto ova odrednica ne bi ušla u zakon, da se tačno i precizno zna ko može, a ko ne može, jer ovakvo tumačenje dosta je rastegljivo. Objašnjenje koje ste vi dali, kojim odbijate ovaj amandman SNS, moram da priznam da je meni, dosta nesuvislo i nejasno. Voleo bih i zbog građana i zbog vas da vam pročitam, zašto ste rekli da ova odrednica volonterskog i humanitarnog rada ne može da se nađe u ovom članu zakona.
Kaže: " Ne može se prihvatiti predlog iznet u amandmanu, da se od ove zabrane izuzme humanitarni i volonterski rad zdravstvenih radnika s obzirom da bi se na taj način derogirala predložena odredba." Mislim da je to besmisleno. Odnosno da bi se svaki rad koji se obavlja bez dozvole ministarstva nadležnog za poslove zdravlja. Šta to znači, da vi treba da date dozvolu i za humanitarni i volonterski rad koji se ne obavlja kao dopunski rad u skladu sa zakonom radi prikrivanja njegove namene mogao proglasiti za humanitarni i volonterski rad, prihvatanjem predloženog amandmana stvorili bi se određeni uslovi za određene zloupotrebe u o ovoj oblasti.
Mislim, objašnjenje je radi objašnjenja. Objašnjenje koje ne objašnjava ništa i objašnjenje koje ne brani vaš stav da ne prihvatite naš amandman jer vi na ovaj način ćete, pod udar ovog zakon može da dođe volonterski i humanitarni rad a ne dolazi pod udar zakona vaš dopunski rad i vanperske klinike koje trenutno imamo, znači rad u 12,13 ili u 2 noći, u tri noću itd. Zašto ne prihvatate, jer ovo vaše objašnjenje u opšte ne stoji, ali mislim da bi trebalo da revidirate svoj stav i da dozvolite da u ovaj Predlog zakona uđe i volonterski i humanitarni rad. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, gospodine ministre, mi smo član 15. stav 1. Predloga zakona tražili da se promeni, u smislu da osnivanje biblioteka kao ustanova i vršenje osnivačkih prava, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju javne službe i zakona kojim se uređuje oblast kulture, ako pojedina pitanja ovim zakonom nisu drugačija uređena. Smatramo da se u stavu 2. reči: "na osnovu mišljenja nadležne  matične biblioteke" brišu.
Smatramo da se našim amandmanom na jasniji način uređuje osnivanje biblioteka i vršenje osnivačkih prava u stavu 1. i usklađuje se sa drugim zakonima kojima se uređuju javne službe, kultura i upis pravnih lica u registar.
Ministre, ima tu jedna stvar koja je zanimljiva, jedan propust koji ste napravili, da je formulacija "upis u sudski registar", ne znam kako ste takav propust mogli da napravite, iako ste rekli da registar pravnih lica u Srbiji već odavno ne vode sudovi, tako bi bilo dobro da odgovorite da li je to tehnička omaška ili ste nešto drugo mislili sa ovim.
U stavu 2. reči: " na osnovu mišljenja nadležne matične biblioteke" treba brisati, kao što sam malopre rekao, jer pravo na osnivanje biblioteka i vršenje delatnosti ne može zavisiti od nečijeg slobodnog mišljenja, već od ispunjenja uslova propisanih zakonom. Ako je pozitivno mišljenje uslov bez koga se ne može osnovati biblioteka i osnovati delatnost, tada taj uslov treba dodati u članu 12. kojim su propisani uslovi za obavljanje te delatnosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.
Član 55. kaže – biblioteka koja u smislu ovog zakona obavlja bibliotečko-informacionu delatnost uskladiće organizaciju, rad i opšte akte sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu. Mi smatramo da je taj rok od godinu dana suviše kratak i predložili smo da od tri godine od donošenja podzakonskih akata za sprovođenje ovog zakona. Znači da to bude, ministar je otišao, no dobro.
Rok za usklađivanje, organizacije rada i opštih akata biblioteke sa odredbama ovog zakona od samo godinu dana je prekratak, posebno ako se ima u vidu da je članom 56. propisan rok od šest meseci, za donošenje podzakonskih akata, koji su neophodni za sprovođenje zakona i usklađivanje rada biblioteka sa zakonom. Iz obrazloženja nije moguće utvrditi zbog čega je neophodno, ili barem veoma korisno da se usklađivanje obavi u tako kratkom roku, kao i da li za to postoje materijalni i drugi uslovi. Kako je malo verovatno da biblioteke mogu da sprovedu zakonom u tako kratkom roku, postavlja se pitanje da li će ova država da posle tog roka pozatvara sve biblioteke, koji nisu uspele da usklade svoj rad sa zakonom.Na to bi ministar trebao da da odgovor.
Inače, po već ustaljenom domaćem običaju će morati da se toleriše kršenje zakona, jer nema uslova da se primeni u tom roku. Time se, naravno stvara opšta klima nepoverenja u zakone i kršenje zakona, što se u našem slučaju "leči" naknadnim menjanjima neprimenljivih zakona, pre nego što primena i počne. Ovo ne bi bio ni prvi ni poslednji zakon koji ćemo na ovaj zakon ne primenjivati ili ćemo doneti po hitnom postupku zakone, a onda posle toga promeniti za dve godine.
Dugoročna posledica je opšte državno rasulo, koje u ovoj državi već vlada za razliku od ovako kratkih rokova koji propisuju naši novokomponovani zakoni u državama EU u kojima se ova odlazeća vlada već zaklinje i rokovi ponekad iznose i po deset godina, a oni koji već obavljaju delatnosti uživaju mnoge olakšice u tom procesu. Zahvaljujem.

Mi smo hteli ovim amandmanom da povežemo bivši zakon i zakon koji će stupiti na snagu, jer član 61. kaže: "Podzakonski propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona".
Predložili smo da se posle stava 1. doda novi stav koji bi glasio: "Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjivaće se podzakonski akti doneti u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima ("Službeni glasnik RS" br. 71/94) koji se odnose na staru i retku knjigu.
Prema opštim pravnim pravilima, svi podzakonski akti prestaju da važe danom prestanka važenja zakona, zato mi ovo i povezujemo, na osnovu kojih su doneti, a ako novim zakonom nije propisano, onda nastavljaju da važe. Zato je usvajanje ovog amandmana neophodno da bi se omogućio normalan rad biblioteka i državnih organa u periodu do donošenja propisa, u skladu sa ovim zakonom, odnosno u periodu do usklađivanja sa ovim zakonom.
Mislim da je ovo samo tehnička stvar i da je bilo potrebno da se ovaj amandman usvoji, da bismo izbegli određene probleme koje ćemo imati u tom nekom vakumu između jednog i drugog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, i pre svega građani Srbije, imam dva pitanja koja želim da postavim. Jedno je aktuelnom ministru zdravlja, gospodinu Zoranu Stankoviću, a drugo šefu policije, odnosno ministru policije, gospodinu Ivici Dačiću.

Naime, kao što građani i vi znate pre kratkog vremena ministar Milosavljević je dao ostavku, koji je bio član stranke G17 plus i da je izabrana nestranačka ličnost, tj. gospodin Stanković, koji je pledirao, i kada je govorio, da će mu jedna od glavnih preokupacija biti borba i protiv kriminala, kao i otkrivanje i procesuiranje kriminala u zdravstvu. Imam informaciju i znamo da je bilo nekih istraga u Ministarstvu zdravlja, želeo bih da postavim pitanje, prvo, na čemu je radio, ili su radili, istražni organi, šta su procesuirali i dokle se sa tim došlo, da li će se pokrenuti, pošto smo svedoci, bar po štampi, da ima dosta kriminalnih radnji koje se dešavaju u zdravstvu, to znamo i svi.

Zatim, pitam ministra zdravlja – šta se desilo i da li će biti procesuiran tender koji je raspisan za rekonstrukciju i dogradnju Kliničkog centra i kule u Kliničkom centru, jer je i sam ministar rekao da je taj tender bio neregularan, da je projekat koji je urađen bio loš i da je postojala mogućnost, što bi bila sramota, da se kula Kliničkog centra sruši pri manjem vetru, a da ne govorimo o zemljotresu? Prema tome, ko je bio odgovoran za takav projekat koji je urađen i odobren u vreme dok je ministar bio gospodin dr Tomica Milosavljević?

Drugo, na Odboru za zdravlje, čiji sam i ja član, kada je prisustvovao ministar zdravlja, na jedno od pitanja šta se dešava sa dopunskim radom, s obzirom na to da smo svesni da je dopunski rad izvor kriminala i da je taj zakon kriminogen, da ga treba ukinuti, da dopunski rad u instituciji predstavlja sukob interesa, jer ukoliko zdravstveni radnici rade pre podne u državnoj ustanovi, a posle podne u privatnoj ordinaciji, dakle, to je sukob interesa koji ide direktno na štetu pacijenata i direktno na štetu državnih institucija, ministar zdravlja je izjavio, to postoji u zapisniku, da će taj dopunski rad biti ukinut, da se to razmatralo i da će biti ukinut. Pre kratkog vremena dao je intervju jednom od dnevnih listova u kome je rekao da dopunski rad neće biti ukinut. To znači da je već reterirao od borbe protiv kriminala, pa bih želeo bih da znam i postavljam pitanje – ko je izvršio pritisak na njega, ako je nestranačka ličnost i zbog čega je odustao od ukidanja dopunskog rada?

Imam još jedno pitanje koje postavljam Ivici Dačiću, a to je, da li je bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević dostupan istražnim organima, s obzirom na to da se vodi određena istraga u Ministarstvu zdravlja? Imamo jednu od informacija da je, posle promene ministra i posle interesovanja istražnih organa za rad u Ministarstvu zdravlja, gospodin Tomica Milosavljević napustio Srbiju, negde, bar, tako se kaže, u dalekom pravcu Južne Amerike, da li je to tačno i da li je on dostupan istražnim organima ili je van Srbije upravo da bi izbegao odgovornost, što se tiče samog rada u Ministarstvu zdravlja, kao i ono, što je bilo vrlo bitno, a to je, nabavka tri miliona vakcina za pandemiju koja nije postojala u tom smislu u kom je on mislio da će postojati? Šta je sa 800 hiljada vakcina koje su preostale posle vakcinisanja stanovništva, koje su plaćene? Šta se desilo sa tim vakcinama koje su, pretpostavljam, bačene, ili bar je rečeno da će nekom biti prodate, mada nisu nikome prodate, to nije rečeno na Odboru za zdravlje? Ko snosi odgovornost za pogrešnu procenu i za izgubljenu veliku količinu novca iz Fonda Ministarstva zdravlja? Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 26. stav 4. u predloženom zakonu kaže: „Nadležni nacionalni granski sportski savez u saradnji sa visokoškolskom ustanovom izdaje, obnavlja i oduzima dozvolu za rad sportskim stručnjacima u skladu sa ovim zakonom, pravilima tog saveza i pravilima međunarodnog sportskog saveza i vodi evidenciju izdatih, obnovljenih, odnosno oduzetih dozvola za rad.“
Naš predlog je da se reči „u saradnji sa visokoškolskom ustanovom“ brišu. Takođe, da se stavovi 5, 6, 7, 8, 9, 10. i 11. brišu, s obzirom na to da smatramo da nisu u skladu sa našim stavom i mišljenjem.
Brisanje reči „u saradnji sa visokoškolskom ustanovom“ u stavu 4. je predloženo jer je propisivanje takve obaveze sportskih saveza lišeno svakog smisla, imajući u vidu da je izdavanje dozvola izvorna nadležnost sportskog saveza, koju oni utvrđuju svojim pravilima u skladu sa pravilima međunarodnih federacija. Odredba o saradnji sa visokoškolskim ustanovama je krajnje nejasna i podložna proizvoljnom tumačenju, što je neprihvatljivo sa stanovišta načela pravne sigurnosti. To je ovaj prvi deo.
Stavovi 5, 6, 7, 8, 9, 10. i 11. su nepotrebni, jer se njima zakonodavac meša u međusobne odnose sportskog stručnjaka i njegove organizacije, koji se uređuju pravilima sportske organizacije, opštim obligacionim propisima i ugovorima.
Propisivanje obaveze saglasnosti Ministarstva na troškove izdavanja i produženja važnosti dozvole za rad je pravno neutemeljeno, jer se ne radi o poverenim poslovima državne uprave; to je nadležnost sportskog saveza, koja je najčešće uređena i obavezujućim pravilima međunarodne federacije.
Stav 11. takođe treba brisati, jer je pitanje diskriminacije uređeno odgovarajućim zakonom, pa nema potrebe da se uređuje ovim zakonom, a iz sadržaja ovog člana nije moguće utvrditi u čemu bi se mogla sastojati diskriminacija. Ako bi se prihvatio ovakav princip, trebalo bi da se u svaki član svakog zakona koji uređuje neka prava unese posebna odredba o zabrani diskriminacije, što bi bitno opterećivalo tekst ovog zakona. Smatrali smo da ovo treba uvažiti, s obzirom na to da je objašnjenje bilo dovoljno jasno, a vi ste ovaj amandman odbacili.

Tražimo da se stav 1. menja i da glasi: „Poslove osposobljavanja za obavljanje određenih stručnih poslova u sportu mogu vršiti visokoškolske ustanove, nacionalni sportski savezi, stručna sportska udruženja i druga pravna lica koja ispunjavaju uslove u pogledu prostora, stručnog kadra i opreme propisane od strane Ministarstva ili nadležnih međunarodnih sportskih federacija.“ Predlažemo da se stavovi 2, 3. i 4. brišu. U stavu 5, koji postaje stav 2, reči „iz st. 2. i 3.“ zamenjuju se rečima „iz stava 1“, odnosno ono što sam malopre pročitao.

Izgleda da kasnim sa prijavljivanjem. Tražili smo da se član 29. briše. U obrazloženju kažemo da je potpuno (i stojimo iza toga) nepotreban, jer se njime samo upućuje na primenu drugih zakona i propisa, kao i pravila sportskih organizacija i ugovora, koji i bez ove odredbe uređuju odnose stranaka. Dodatno se pokušavaju propisati ograničenja u primeni nekih od tih propisa, što sa stanovišta prava nije prihvatljivo, naročito ako se time ograničavaju prava i slobode zajemčene Ustavom. Mislim da je ovo dovoljno jasno.

Zahvaljujem, gospođo Slavice Đukić Dejanović. Gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 48. je u vezi sa članom 47, o čemu su kolege Babić i gospodin Pelević govorili, tako da je i obrazloženje relativno slično.
Član 48. govori o tome ko može da postane član udruženja i koliko traje otkazni rok. Smatramo da ovaj član 48. treba da se briše, jer uslovi i postupak učlanjenja u udruženje treba da se propisuju isključivo aktima udruženja. Zakonskim propisivanjem uslova za prijem članova ograničava se sloboda udruživanja, koja je jedno od osnovnih ljudskih prava zagarantovanih Ustavom i međunarodnim pravom, jer ta sloboda uključuje i pravo na samostalno uređenje ovih pitanja.
Propisivanje takvih uslova je sporno i sa stanovišta člana 18. Ustava, koji je ovde već citiran, kojim je propisano da se ljudska prava neposredno primenjuju i da se način ostvarivanja može propisati samo kada je to Ustavom izričito predviđeno.
Nezavisno od toga, ova pitanja su celovito uređena Zakonom o udruženjima, tako da ne postoji opravdanje da se ista pitanja uređuju i ovim zakonom. Dodatni problem predstavlja činjenica da se to čini odredbama koje su u suštini istovetne sa odgovarajućim odredbama Zakona o udruženjima, samo su te odredbe prepričane uz manje izmene, koje nisu sasvim jasne, što će izvesno dovesti do nejasnoća u primeni oba zakona. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo potpredsednik, gospodine ministre, ponovo ću da kažem da mi je drago da ste ovde, jer retko vas viđam. Pošto mi je vrlo malo vremena ostalo, ne bih elaborirao sva ti zakona. Moje kolege su već vrlo iscrpno govorile o zakonima.
Hteo bih da uputim par pitanja i nešto konkretno da kažem gospodinu ministru. Dokle ćemo cepkati Zakon o zdravstvenoj zaštiti i svakih mesec do dva dana donositi nove propise, odnosno nove dodatke? Da li smo u stanju da već jedanput, ako nismo u mogućnosti da sastavimo valjan zakon, gospodine ministre, onda ga prepišite od nekoga ko je to uradio kako treba, saobrazite sa uslovima majke Srbije i neka to važi bar godinu dana. Ovo je valjda četvrti put kako razgovaramo o proširenju i dodavanju novih članova na Zakon o zdravstvenoj zaštiti.
Ono što sam hteo da kažem, to je upravo u vezi Zakona o zdravstvenoj zaštiti, odnosno o podeli zdravstvenih centara na dom zdravlja, apoteku i opštu bolnicu. Mi smo jedan od spomenuta dva zdravstvena centra koja su to završila, a to je zdravstveni centar u Vršcu, pre dve i po godine smo se podelili po sili zakona i došli smo sada u situaciju da, faktički, ne možemo da funkcionišemo.
Ono što želim da čuje cela javnost, a i vi, taj zakon, koji je sproveden na silu, da moramo da se podelimo, nije na adekvatan način pratio fond, tako da su zdravstveni centri bili u mogućnosti da dođu do nekih ekstraprihoda, da kroz medicinu rada, kroz neke edukativne, zatim sistematske preglede itd, tako da su mogli da nedostajuća sredstva koja je fond davao nadomeste na taj način.
Sada smo u situaciji da je opšta bolnica u Vršcu na ivici bankrotstva, ako mogu da kažem na ivici mogućnosti funkcionisanja. Prve godine kada smo se razdvojili, nedostajuća sredstva su iznosila pet miliona dinara, druge godine osam miliona, a ove godine 15 miliona dinara koje trenutno nedostaju za funkcionisanje opšte bolnice u Vršcu. Da li znate koja je to cifra?
Godinu dana lekari ne dobijaju pripadajuća sredstva za prekovremeni rad i za pripravnost. Znači, rade džabe, rade iz humanosti. Fond ni na koji način ne želi da sklopi ugovor sa opštom bolnicom da ta sredstva nadoknadi. Molio bih vas da to uzmete u obzir.
Drugo, bili smo u situaciji, ono što sam rekao i na Odboru za zdravlje, gospodin Perišić je upoznat sa tim, da nismo znali šta da radimo sa krvlju koju smo dobili od dobrovoljnih davalaca…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno.)
Da li mogu da završim rečenicu?
Hteo sam da kažem da smo bili u situaciji da možda bacimo svu količinu krvi, jer nemamo mogućnosti da uradimo preradu i čuvanje krvnih elemenata.

Ponovo bih reklamirao povredu Poslovnika, član 107. Ova šarmantna plavuša koja je govorila pre mene…

Da, da, prepoznao sam se.

Molio bih vas, reč "otpadnik" u srpskom jeziku u takvoj konotaciji je pejorativna i dozvolili ste da se jedan takav termin koristi za 21 poslanika u ovoj skupštini i nekoliko desetina hiljada članova, koliko naša stranka ima.

Mislim da je na taj način povređeno i dostojanstvo Skupštine i dostojanstvo 21 poslanika ovde, nazivajući ih pejorativnim imenom – otpadnik.

Mogu da se složim, jesmo se podelili, SRS se podelila na dva dela, na veći i manji, ovaj kome mi pripadamo je veći, a onaj drugi je manji. Ne bih nazvao tim imenom, ali, molim vas, reč otpadnik u konotaciji koju je upotrebila plavuša pre mene je pejorativan.