Ne znam zašto ste na ovaj način ovo objasnili. Nisam nikakav epitet dodao uz deskripciju plavuša i ne znam zašto ste to shvatili tako, ovde ima mnogo plavuša. Trenutno sam zaboravio kako se dotična dama zove, pa sam onda morao tako da kažem. Prema tome, nisam imao nameru da uvredim nijednu damu koja ima žutu kosu.

Pre nego što pređem na amandman hoću da kažem da sam mišljenja da smo sa ovim zakonom o zadužbinama i fondacijama možda krenuli naopako, da je prvo trebalo doneti zakon o restituciji, a s obzirom da je prošlo 60 i nešto godina od komunističke otimačine i 20 godina već živimo u višepartijskom sistemu, bilo je krajnje vreme, a mislim da smo i u obavezi da donesemo zakon o restituciji, da se imovina koja ima svoje vlasnike tim vlasnicima vrati.

Bojim se da bi u tom slučaju jedan veliki deo aktuelnih političara bili u problemu, jer stanuju u tuđim kućama ili u kućama koje imaju svoje vlasnike.

Nadam se da će to ipak Vlada shvatiti i da smo u obavezi zbog ovih navodnih evropskih integracija da taj zakon o restituciji donesemo, jer sve zemlje su taj zakon donele.

Ovaj član 51. odnosi se na uslov i način brisanja iz registra zadužbina i fondacija i odnosi se na tačku 5. i stav 6.

Tačka 5. u stavu 2. člana 51, koju je predlagač dao, jeste da prestanak, odnosno brisanje iz registra bude ako je pravosnažnim aktom utvrđena ništavost rešenja o upisu zadužbine ili fondacije u registar.

Mi predlažemo da se ceo stav promeni i da glasi – protiv rešenja o brisanju iz registra može se u roku od 15 dana od dana prijema izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove kulture. Dosta je o ovom objašnjenju govorio Oto Kišmarton, neću da ponavljam, ali ovo rešenje predloga je u suprotnosti sa članom 36. stava 2. Ustava Republike Srbije, koji garantuje da svako ima pravo na žalbu i drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi i zakonom zasnovanom interesu.

U ovom slučaju, brisanjem zadužbina iz fondacije odnosno iz registra, svakako se odlučuje o pravu osnivača. Pravo na vođenje upravnog spora protiv konačnih i pojedinačnih akata je takođe zajamčeno Ustavom, članom 198. stav 2, ali to pravo ne isključuje pravo žalbe.

Znači, navedeno rešenje je u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima koja u članu 13. propisuje pravo svakoga na delotvorni pravni lek. To je što se tiče tačke 5.

Stav 6. je dosta kratak, mi smo predložili da se ispred reči – rešenje, doda reč – konačno.

O čemu se radi? Kaže se ovde – rešenje o brisanju iz Registra, onda bi bilo – konačno rešenje o brisanju iz Registra, koje donosi Registrator, konačno je i onda se može pokrenuti upravni spor. I ovaj stav 6. bi bio u skladu sa izmenjenom tačkom 5. koju smo predložili ovim amandmanom.

Mi smo amandmanom tražili promenu u članu 53. stavu 3. posle reči "iz člana 12. stav 2. ovog zakona". Pročitaću integralnu verziju da bi bilo jasnije.

U članu 53. stav 3. kaže se – ako se vrednost osnovne imovine ili zadužbine smanji tako da više ne ispunjava uslove iz člana 12. stav 2. ovog zakona, i tu je predlagač stao, a mi smo predložili da se ovde doda – u kontinuitetu od šest meseci – ne pokrene postupak likvidacije, zadužbina menja pravnu formu u formu fondacije.

Podnosilac ovog amandmana smatra da u slučaju da se osnovna imovina zadužbine smanji ispod zakonom propisanog minimuma, neophodno je zadužbini dati odgovarajući rok, a u ovom slučaju nema tog roka, da obezbedi potrebnu imovinu, pre nego što bi se pristupilo postupku likvidacije i promeni pravne forme.

Davanje ovakvog roka može podsticajno uticati na prikupljanje sredstava za ostvarivanje ciljeva zadužbina, dok bi upućivanje na promenu pravne forme u fondaciju bilo destimulativno.

Ne bih hteo da ulazim u neku polemiku, međutim pozivam se na član 107. povreda dostojanstva Narodne skupštine i narodnih poslanika i pitam se zašto niste prekinuli i kada ćete, dokle ćete dozvoljavati da pojedini poslanici vređaju poslaničku grupu SNS, da smo tajkunski formirani, da  smo primili određenu količinu para itd.
Jeste, slažem se da oni imaju svoje neko mišljenje itd, međutim, to je neargumentovano, ničim dokazano i nikada dokazano i apelujem na vas da je u ovom slučaju povređeno dostojanstvo i nas, narodnih poslanika i poslaničke grupe SNS.
Molio bih vas da se u danu za glasanje o tome glasa.

Ovakve optužbe gospođice Nataše Jovanović, da li zna šta je pet miliona, nebitno je da o tome razgovaramo. Da li su se sastali Vučić i Tomislav Nikolić sa dotičnim Žapcem ili nisu i o čemu su razgovarali, možda i o vremenu, to mi nije poznato. Vi dozvoljavate vređanje i dalje.
Isto tako, uz svo dužno poštovanje prema bivšem predsedniku stranke kojoj sam pripadao, i on se brčkao u bazenu kod Spasojevića, pa nikom ništa, igrao je šah sa Spasojevićem. Tako su isto i oni sa Žapcem razgovarali. Niko nije sasvim beo, niti je iko sasvim crn.
Gospodo, vašeg predsednika jako poštujem, to stoji i zato sam i dao ostavku, zato što s vama nije razgovarao o njegovom zdravstvenom stanju. Ovo što vi sada govorite, ovo je samo politički pamflet, ništa drugo. Poštujem njega, a ne vas koji ga lažno poštujete.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pre nego što bih prešao na ovaj amandman….
Da li mogu da nastavim, s obzirom da se dešava nešto?
Ako prekoračim vreme, molio bih da to oduzmete od vremena poslaničke grupe.
Ne želim da uvredim gospodina ministra, ali hteo sam da pitam dokle će 200 hiljada lekara Srbije i ne znam koliko osiguranika trpeti i biti taoci samoljublja ministra zdravlja? Stvarno samoljublje ministra zdravlja ide toliko daleko da nam je zdravstveni sistem skoro sasvim urušen, a da je zdravstvo u jednom potpuno haotičnom stanju.
Šta smo mi dobili sa ovim zakonom koji nam je sada ministar poslao? Vratili smo se na početak.
Gospodine ministre, sa ovim ste počeli 2008. godine i vratili ste se na početak. Prvo je bilo zabranjeno da se uopšte radi u privatnoj praksi. Onda ste rekli da može da se radi u privatnoj praksi, s tim da se napravi ugovor. Pa onda je išao ugovor do 20% radnog vremena u privatnoj ordinaciji, 80% u državnoj i shodno time da se prinadležnosti skinu.
Posle toga su odjedanput ljudi počeli da prave ugovore na 5%, što je bilo potpuno smešno, a radili su po nekoliko sati. U međuvremenu ste rekli da privatno ne može da radi niko, pa onda mogu da rade samo profesori, što je predstavljalo diskriminaciju i to se direktno kosilo sa zakonom o zabrani diskriminacije. Onda ste uvideli da ste pogrešili, pa ste rekli – mogu i drugi. Sad smo se vratili na početak, i ovo je bilo na početku 2008. godine.
Pitam vas čemu ovaj eksperiment? Zašto eksperimentišete sa srpskim zdravstvom? Zašto eksperimentišete sa osiguranicima? Donesite jedanput jedan čvrsti zakon koji može barem nekoliko godina da opstane. Ako niste sposobni i niste u stanju da napišete sami, pretpostavljam da raspolažete znanjem nekoliko stranih jezika, pa prevedete nemačke, austrijski, prevedete švedski, prevedete neki zakon o zdravstvenoj zaštiti primenjen srpskom mentalitetu i dajte nam ga, a nemojte eksperimentisati non-stop.
Šta ste uradili? Odavno sam hteo to da pokažem i voleo bih da to kamera zumira. Vi ste nama lekarima dva puta, ja sam lekar 31 godinu i smatram da ste nam pljunuli u lice prvi put kad ste nam rekli – doktori, operite ruke. To je bilo jako ružno sa vaše strane. Posle toga ste nam poslali jedan strip. Ako može kamera ovaj strip da zumira. Voleo bih da zumirate da ga građani Srbije vide, jer ovo nije bilo upućeno osiguranicima, nego je upućeno lekarima.
O čemu se radi? Na jednoj strani su nacrtani onako kako ministar zdravlja vidi lekare i medicinske sestre, namrgođene, pune besa, nezadovoljstva, i uplašene pacijente pored njih. S druge strane nam ministar zdravlja kao učiteljica kaže – no, no, to nije lepo što vidite sa leve strane, treba da se ponašate onako kako sam vam rekao, a to se nalazi sa desne strane ovog pamfleta. Pamflet se inače zove – zdravlje se osmehom prenosi.
Ovim ste nam, gospodine ministre, studirao sam toliko godina i to sam naučio, ovim ste nam pljunuli u lice, svim zdravstvenim radnicima i nije vas to pogodilo ni na koji način, kao što i eksperimentišete sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, a da ne govorim o tome da vas zakoni o zdravstvenoj zaštiti ne interesuju.
Prošli put kad smo branili određene amandmane, vi ste nam poslali nekompetentnog ministra i niste bili prisutni. Kada smo na Odboru za zdravlje, koji vodi gospodin Momčilov, diskutovali o ovim amandmanima, niste našli za shodno da dođete i da date svoje mišljenje, nego ste poslali svoje saradnike koji nemaju nikakvo pravo, koji se jednostavno ne mešaju u vaš posao.
Na šta je ličio Odbor za zdravlje? Ni našta nije ličio. Znalo se da ima veći broj poslanika iz pozicije i ti poslanici su, normalno, odbili sve amandmane koji su bili i smisleni i dobri. Neko je čak i napustio sednicu, smatrajući da nije validna takva sednica koja se vodi.
Prema tome, zamolio bih vas da se malo više bavite bazičnom medicinom, da se bavite našim odnosima, a manje visokoumnom naukom koja ne može običnom čoveku toliko da pomogne, koliko može da mu pomogne organizacija primarnog zdravstva. Primarno zdravstvo nam je, ministre, na najgorem mogućem nivou. Traženo je od nas da se podelimo, da se zdravstveni centri, u čijem sastavu su bili domovi zdravlja, podele i da lokalna samouprava…
Što je ovde neko rekao – lokalna samouprava nema ništa sa zdravstvom, i bio je u pravu, jer zdravstvo treba da vodi država Srbija i ministar zdravlja. Sada su u sukobu zdravstveni centri i bolnice, znači, sekundarna zdravstvena zaštita sa primarnom zdravstvenom zaštitom.
S tim što ste tražili da to pređe u ingerenciju lokalne samouprave, vi ste samo napravili haos u zdravstvu. Ljudi ne mogu više da se snađu. Tačno, čekaju po dva do tri dana da dođu na red da dobiju recept. Na listi čekanja čekaju mesecima itd.
Šta ćemo dobiti dalje s tim? Dobićemo da ljudi otvaraju, sada ponovo imaju pravo da otvore ordinacije na tuđa imena, pa će prebacivati pacijente iz društvenog u privatni sektor. Ponovo ozakonjujete. Ne radim privatno, nikada neću da radim privatno i ponosim se time što ne radim privatno.
Onoliko koliko mi plaćate, dovoljno mi je. Ne želim da varam, lažem i kradem pacijente posle podne, kao što radi ogroman procenat lekara koji drže privatne ordinacije. To je čist hohštapleraj. Dajte mi 66 hiljada kao specijalisti, hvala vam lepo, ali mi nije potrebno ništa posle podne.
Elem, da pređem na temu o kojoj danas govorimo, a to su amandmani na ovaj vaš predlog. Mi smo se bazirali na član 3. i gospodin Poskurica je dao amandman na stav 1. Evo o čemu se radi. Vaš predlog koji menjate kaže – ugovor o dopunskom radu zaključuje se u pismenom obliku i sadrži vrstu, način, vreme trajanja, visinu i način utvrđivanja naknade za rad, obveznika uplate, utvrđene naknade za pruženu zdravstvenu uslugu, u skladu sa zakonom i opštim aktima poslodavca.
Mi smo tražili da se ovo promeni. I to ću vam pročitati, nemojte da vam bude dosadno. Ne znam da li ste vi pročitali. Kaže – ugovor o dopunskom radu zaključuje se u pismenom obliku i sadrži vrstu, način, vreme trajanja itd, kao i obaveze u pogledu praćenja stanja pacijenta nakon pružene zdravstvene usluge do konačnog ishoda lečenja, visinu i način utvrđivanja naknade za rad obaveznika, uplate utvrđene naknade za pruženu zdravstvenu uslugu, u skladu sa zakonom i opštim aktima poslodavca. Malo sam brže čitao.
O čemu se radi? Vi ste ovaj amandman odbili sa obrazloženjem, samo jedan deo ću da pročitam, pa kaže – s obzirom na činjenicu da se ugovor o dopunskom radu zaključuje na ograničeni rok trajanja, odnosno da angažovanje zdravstvenog radnika po osnovu dopunskog rada traje ugovorom određeni vremenski period.
Pitam vas, Pera Petrović doktor sklopiće ugovor sa zdravstvenom ustanovom državnom, doći će i odradiće, govorim vam plastično zbog građana Srbije, ne zbog vas, vi to znate, određenu dijagnostičku metodu ili operativni zahvat. Šta će biti sa tim pacijentom posle? On će za taj zahvat dobiti, određenu dijagnostičku metodu, određenu materijalnu nadoknadu. Ta materijalna nadoknada će se deliti, biće jedan deo za njega, jedan deo za njegove saradnike i jedan deo za bolnicu.
Postavljam vam pitanje šta je sa komplikacijama u takvoj dijagnostičkoj ili operativnoj situaciji? Šta će biti kad ugovor istekne a zdravstveno stanje se iskomplikuje kod tog pacijenta? Ko će o njemu voditi računa? Opet mi, koji radimo u državnoj službi, to ćete mi reći.
Vi ste u obavezi, i tačno sam po svim nekim merilima u obavezi da vodim računa. Da li je to pošteno, ministre? To vas pitam. Da li je to u redu? Neko će da pokupi kajmak, da uzme novac, a posle toga će oni koji rade u državnoj službi vaditi kestenje i voditi računa o tom privatnom pacijentu koji se nalazi u bolnici. Zato smo tražili da se ovim amandmanom to promeni i da obaveza, bez obzira na potpisan ugovor važi i dogod je taj pacijent se nalazi na bolničkom lečenju u državnoj ustanovi. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, gospodin Dimitrijević me je podstakao samo na jednu stvar, pre nego što pređem na amandman, a to je da možemo da konstatujemo da je srpsko zdravstvo izuzetno težak bolesnik i da mu je šansa u lečenju samo vakcinacija protiv samovoljnog ministra, tj. da napravimo anti telo protiv njega.
Ovaj amandman koji je podneo dr Knežević i sledeći koji sam ja podneo u ime SNS na izvestan način je dotakao i gospodin Krasić i dao je određena objašnjenja, tako da se ne bih dugo zadržavao i govorio bi o oba amandmana, jer je ovaj sledeći.
Radi se o načinu, odnosno vremenu isplate angažovanih radnika i da se predlog koji se nalazi u ovom predlogu zakonu od dana prenosa sredstava od organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno od osiguravajućeg društva ne može prihvatiti ovako polovično, da to mora da bude usaglašeno sa zakonom i da mora da se privede tome da usluga bude plaćena u roku od 30 dana što na izvestan način govori i ovaj amandman koji je podneo profesor Knežević i amandman koji sam ja podneo.
Tako da me čudi da je ministar zdravlja ovo odbio, ili njegovi saradnici, bez konsultacija sa pravnom službom i da taj deo nije usaglašen sa našim pozitivnim zakonima. Ne znam koji su to negativni zakoni, jer se obično kaže – sa pozitivnim zakonima.

Mogu li u okviru poslaničke grupe vreme da dobijem? Hvala lepo.
Dame i gospodo narodni poslanici, podstaknut sam izjavom gospodina Vukovića. Dve stvari bih hteo da kažem. Možda je na izvestan način upotrebljeno ono što sam govorio, a to je da ovakav zakon o zdravstvenoj zaštiti koji sada donosimo, znači, vraćamo se na staro, daje mogućnost legalizacije korupcije. On kaže – ako su svim drugim, rečeno je da se ne obraćam direktno, ako je svim drugim profesijama dozvoljeno, onda treba da bude dozvoljeno i lekarima. Ne može da bude.
Kao što je za stvaranje jednog hirurga potrebno vreme kao i za formiranje jednog pilota, tako isto je i medicinska struka, gospodine Vukoviću, nešto sasvim specifično, jer se bavi stvarima u kojima se greške teško ispravljaju i stvarima koje se tiču onoga što je ljudima najvrednije, a to je zdravlje.
Prema tome, ako vi dozvolite taj dopunski rad, znate i sami da zbog mentaliteta i malih plata koje mi imamo, da sam taj dopunski rad služi u najvećem procentu za bogaćenje, odnosno za popravljanje materijalnog stanja lekara. Naše materijalno stanje u državnim službama je jadno, međutim, neka svako odluči hoće li da se bavi medicinom od koje živi iz humanosti, zadovoljan platom kakvom-takvom, kao što je imamo.
Rekao sam da lekar specijalista ima 66.000 platu, što je vrlo mala plata, ili će raditi kod privatnika za hiljadu, dve ili tri hiljade evra, ali ne dozvoliti da pre podne se pacijenti prebacuju na posle podne, da se formiraju noćne klinike, da se dozvoljava 30% rada posle podne, što znate i sami da nije 30% nego 100%, jer i ja se bavim tom medicinom i znam da kolege fiktivno rade 30%, a u stvari rade puno radno vreme kod privatnika.
S obzirom da se bavimo jednom ovakvom delatnošću, neka žrtva je i potrebna, a ta žrtva se ogleda u materijalnom stanju. Kolega, budite zadovoljni s onim što dobijate u državnoj službi. Ako niste zadovoljni, izvolite, pređite u privatnu službu. Nemojmo dozvoljavati i nemojmo legalizovati kriminal. Mi na ovaj način legalizujemo kriminal. To je jedno.
Drugo, dobacio sam vam, što se izvinjavam, pošto to nije lepo, da je ministar odgovoran. Jeste, moralno je odgovoran. Ako se u jednoj zemlji dešava toliko kriminalnih radnji u zdravstvu i ako je toliko lekara uhapšeno zbog kriminala, u zemljama sa neodređenom tradicijom ima moralnu odgovornost gospodin ministar da da ostavku, a ne da se frenetično drži ministarske fotelje zbog svog ličnog narcizma i zbog samoljublja.
Jer znači da nije bio u stanju da iskontroliše rad zdravstvenih ustanova, kolega. Znate i sami kakve su kontrole. Nikakve. Kontrole su pod uticajem Ministarstva zdravlja. Prema tome, ako ministar nije u stanju da kontroliše rad, onda je dužan, smatram, po božijim zakonima ili moralnim zakonima, da da ostavku, da se zahvali i da nastavi da se uspešno bavi svojim poslom, pošto je cenjen profesor medicinskog fakulteta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre zdravlja, drago mi je da vas vidim, ali bi mi bilo mnogo draže da sam vas video kada smo razgovarali o Zakonu o transfuziji, o Zakonu o veštačkoj oplodnji. Tu vam je bilo mesto, ovde se bojim da samo nekompetentno predstavljate Vladu, što je postao manir. To vam kažem kao kolega.
Dakle, Vlada je predložila član 10. koji moram da vam pročitam, a to je: ''Akreditaciono telo Srbije je nezavisno od tela za ocenjivanje usaglašenosti koje ocenjuje. ATS ne sme pružati konsultantske usluge telima za ocenjivanje usaglašenosti, obavljati poslove ili pružati usluge koje pružaju tela za ocenjivanje usaglašenosti i imati vlasnička i/ili upravljačka prava ili druge finansijske interese u telima za ocenjivanje usaglašenosti.''
Mi u SNS mislimo da je ovo malo suviše široko rečeno. Predložili smo da se ovaj član 10. promeni da bi bio koncizniji, koji bi trebalo da glasi – agencija je samostalna u obavljanju poslova za koje je ovlašćena ovim zakonom.
Drugo, agencija ne može obavljati druge delatnosti niti sticati vlasnička ili upravljačka prava. To je naš predlog kako da se promeni ovaj član.
Predloženim amandmanom se na jednostavniji i jasniji način uređuje pitanje samostalnosti i izbegavanje sukoba interesa.
Članom 10, koji ste predložili, propisano je da ne može imati interese, pružati usluge ili biti konkurencija organizacijama koje se bave delatnostima iz nadležnosti agencija. Međutim, javna agencija ne može da se bavi ni drugim privremenim delatnostima jer se osniva za obavljanje poslova državne uprave, pa se zabrana mora odnositi na sve delatnosti.

Dame i gospodo, govorili smo o sredstvima za rad ATS i želeli smo da dopunimo taj član 13. ovako: ''Agencija izdaje tarifu kojom tako određuje visinu naknade za svoje usluge da se njome pokriju troškovi usluge, uz saglasnost Vlade.
Predlog visine naknade za usluge koje korisnicima pruža agencija u skladu sa ovim zakonom sačinjava upravni odbor agencije i objavljuje ga u najmanje jednom dnevnom glasilu koje izlazi u celoj Republici Srbiji, uz poziv mogućim korisnicima da u roku koji ne može biti kraći od osam ni duži od 30 dana dostave primedbe i predloge.
O predlogu tarife agencija pribavlja i mišljenje ministarstva nadležnog za standardizaciju i ministarstva nadležnog za poslove finansija.
Uz podnošenje tarife na saglasnost Vladi, upravni odbor je dužan da u obrazloženju navede ciljeve koji se postižu tarifom i razloge zbog kojih nije prihvatio primedbe i predloge mogućih korisnika i ministarstava.
Pošto Vlada da saglasnost na tarifu, tarife se objavljuju u "Službenom glasniku Republike Srbije" i stupa na snagu osam dana od objavljivanja. ''
Znači, to je tekst koji smo želeli da se doda u zakon kao 13a. Normalno, Vlada ga je odbila. Ovo odbijanje ne razumem. Više mi liči na salatu od reči, što bi rekli psihijatri.
Ali, dobro, onaj koji je pisao možda on zna šta je hteo da kaže tim obrazloženjem. Članom 13. Predloga u stavu 2. propisano je da se visina naknade određuje u skladu sa odlukom o troškovima, ali amandmanom je predložena promena koja ne propisuje način određivanja visine.
Propisivanje da ova agencija samo određuje visinu usluge koju naplaćuje na osnovu ovog zakona bez ikakve kontrole i saglasnosti nije u skladu sa Ustavom i Zakonom o javnim agencijama kojim je propisan postupak donošenja tarife usluge koje vrše javne agencije.
Ovi poslovi se vrše u javnom interesu, u interesu korisnika, sa ciljem obezbeđivanja uslova za obavljanje delatnosti ove privredne grane i njen razvoj i ne može se nikome dati pravo da te usluge naplaćuju po svom nahođenju, u skladu sa svojim interesima, a da pri tome ima zakonski monopol. Time se mogu ozbiljno otežavati i poskupljivati obavljanje i razvoj ove delatnosti. Ovakvom odredbom se bitno odstupa i od ustaljene prakse u drugim delatnostima, ali i u EU, u kojoj ovakvi monopoli nisu poznati, odnosno zabranjeni. Mada se mi pozivamo na EU.
Znači, iz ovih navedenih razloga predlažemo dodavanje člana 13a, kao što sam već rekao, kojim bi se uredio postupak utvrđivanje cene usluga. Predloženi tekst člana 13a je u svemu sačinjen u skladu sa Zakonom o javnim agencijama i načelima Ustava o radu organa državne uprave i poveravanju javnih ovlašćenja, kao i dobrom praksom i propisima EU. Zahvaljujem.
Ministar telefonira po ne znam već koji put i razgovara i ne sluša nas o čemu govorimo, mi to govorimo samo građanima Srbije, a ne Vladi Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, na ovaj vaš ''Orvelovski'' zakon o prisluškivanju, koji ima ovako poetični naziv koji ste mu dali – Zakon o elektronskim komunikacijama, mada mislim da bi pravednije bilo da se zove zakon o prisluškivanju i kontroli građana, dali smo 20 amandmana od kojih, normalno, nijedan nije prihvaćen, u nadi da možda malo ublažimo surovost onoga što ste napisali, onoga što ste tražili i kontrole koju ćete sprovesti elektronskim putem nad ovim građanima. Kasnije ćemo ići na čipovanje, itd. Prema tome, sve veća kontrola građana Srbije.
Podneli smo amandman na član 8 – Nadležnosti Agencija, gde tražimo da se u prvom stavu, Predloga, tačka 1) briše, koja kaže da se donose podzakonska akta. Taj se amandman dosta dodiruje sa amandmanom koji je koleginica Budimirović iznosila, tako da ću vrlo kratko da iznesem obrazloženje na ovaj amandman, koji nije prihvaćen, kao ni ostali amandmani Srpske napredne stranke.
Kaže se da Agencija ne može biti istovremeno ovlašćena da donosi podzakonske akte i da odlučuje o pravima i obavezama korisnika, jer odlučuje na osnovu tih istih podzakonskih akata koje sama donosi. Takvim zakonskim rešenjem se krši elementarno demokratsko i pravno načelo podele vlasti i sprečavanja sukoba interesa zajemčeno opšteprihvaćenim pravilima Međunarodnog prava i članovima, ''svete knjige'', kako kaže, 4. i 6. Ustava Republike Srbije.
Pri razmatranju ovog pitanja mora se imati u vidu činjenica da ova privredna grana ima veliki udeo u ukupnim privrednim aktivnostima i da se godišnji obrt meri u milijardama evra.
Hteo bih da kažem još samo nešto. Gospodin Milivojević kaže da je zakon vrlo egzaktan. On jeste egzaktan, ali u svim svojim ''Orvelovskim'' postulatima. Trebalo bi pročitati ponovo 1984, jer sa ovim zakonom idemo tamo. Hvala lepo. (Aplauz)

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, ne mogu da se obratim gospodinu ministru zdravlja, Tomici Milosavljeviću, koji uspešno izbegava svaku diskusiju koja se tiče zdravstva, kao što je i sada izbegao. Ovde je bio ministar koji nije nadležan, koji je bio neadekvatan, da brani zakon o vantelesnoj oplodnji, a čovek je pravnik, tako da i sada imamo tu situaciju.
Prvenstveno govorim kao zdravstveni radnik, kao dugogodišnji pušač, u ostavci iz određenih razloga. Međutim, u svakom slučaju se zalažem i za pravo i pušača, a ne samo za prava nepušača. U ovom slučaju, ovo je potpuno diskriminatorski zakon. Zakon koji odiše jednom patološkom mržnjom prema pušačima. Ne znam zašto, ne znam iz kog razloga se to čak i našlo u skupštinskoj debati.
Ovo mi vrlo često liči, sada trenutno liči na simpozijum, i to, lekarski simpozijum o štetnosti duvana. Ovde slušam od pravnika, nešto i od kolega lekara, nešto više od pravnika, o tome da li je duvan štetan, da li je umrlo 16, 15, 14 ili 13 hiljada ljudi, da li je to u poređenju sa saobraćajnim nesrećama ovako ili onako. Međutim, to nisu pravi podaci, jer se umire i od drugih stvari, niti može, kao što kaže gospođa Paunović, da se odmah dokaže da li je neko umro od duvana. Faktori rizika su obično udruženi, da ne spominjemo stres kao faktor rizika, koji je nekada i mnogo veće od duvana.
Ovde smo mi da diskutujemo, da eventualno popravimo ovaj zakon, ako je moguće i da popravimo besmislice iz zakonskog predloga, na koje vam je i kolega Šami ukazivao – da li ima plafon, nema plafon, ima vrata gvozdena, drvena, sa kvakom i bez kvake i tome slično. To su besmislice u ovom zakonu koji mi liči kao da je prepisan od nekoga.
Dozvolićete mi da takva besmisao, kao što postoji u ovom zakonu, postoji, i to je mala digresija, ako u zemlji najrazvijenije demokratije tj. Americi kupite frižider ili kupite peglu, u prospektu za korišćenje kaže "do not eat" tj. nije za jelo. Tako mi liči i ovo sada, da diskutujemo o tome, da li prostorija treba ili ne treba da ima plafon. To je, možda, jaka reč ali je "debilno".
Mi smo predložili, kao poslanička grupa, da se član 21. stav 1. tačka 6) briše, a govori o nadzoru. Odnosno, o čemu se radi, u tom članu je data mogućnost i pravo da se radnici unutrašnjih poslova brinu o sprovođenju ovog zakona. Dozvolite, pušači nisu kriminalci!
Nećemo, valjda, doći u situaciju, ako se neko ne povinuje ovom zakonu, da ga milicija izvodi napolje u marici sa lisicama, zato što nije prestao da puši. Možda karikiram, ali takav postupak, dozvolite, na to liči. Ovo mora da se izbriše iz zakona. Ne mogu radnici unutrašnjih poslova tj. milicija da sprovodi nadzor da li se ovaj zakon poštuje ili se ne poštuje. Zahvaljujem. (Aplauz)

Gospodinu Veselinoviću bih replicirao o tome da li SNS ima ovakav ili onakav stav, to je čista demagogija, sada i licemerje predstavlja jedna ovakva diskusija. Mi smo jasno rekli o mnogim stvarima šta mislimo. Neke stvari nikada nisu ni bele ni crne, mogu da budu i sive i kada su sive onda kažemo da su sive, kada su crne, onda su crne, kada su bele, onda su bele.
Prema tome, nismo rekli da treba da se dopadnemo i jednima i drugima, niti sam ja govorio u smislu da treba da se dodvorimo i pušačima i nepušačima, ali treba da postoji jedna razumna logična zakonska regulativa, ne represevina, ne divljačka, inkvizitorska, kakva je sada, i ne da u zakon jedne ozbiljne države, kao što je Srbija, uđu takve besmislice kao što je plafon, vrata, rolo-vrata i ostalo. Dakle, ovakva diskusija u osnovi ne vodi ničemu.
Što se tiče diskusije o zdravstvenom delu, poručio bih gospodinu Veselinoviću jednu latinsku poslovicu, koja kaže ne supra crepidam, u prevodu znači – obućar neka ostane kod cipela. Hvala.

Hvala lepo. Ukoliko ste mislili da je reč koju sam upotrebio upućena vama, nije, niti nekom lično. Nisam rekao da ste vi debilni, rekao sam da su neke zakonske odredbe debilne. Prema tome, onaj ko je sastavljao zakon, taj može i da se uvredi i da smatra da je debil, ali nisam rekao konkretno vama. To je jedno.
Drugo, što se tiče Srebrenice, o tome ne bih diskutovao. Ja sam u raspravi o Srebrenici izrazio svoj stav i svoje mišljenje. To je bilo moje mišljenje iza koga stojim, to nije bio stav SNS, nego stav dr Predraga Mijatovića, to je moje mišljenje, kao poslanika, a ne stav SNS. Nemojte poistovećivati SNS sa tim!
Prema tome, SNS je ipak demokratska stranka i dozvoljava pravo i na drugačije mišljenje i na iznošenje drugačijeg mišljenja, nije totalitarna stranka, kao izvesne i neke druge stranke. Kolega kaže da nije pročitao, a lepo piše u obrazloženju amandmana. Kaže: "Ministarstvo unutrašnjih poslova dalo je saglasnost za navedeno ovlašćenje, s obzirom da, itd, u sastavu Ministarstva za unutrašnje poslove postoji služba", itd. To znači, dalo je saglasnost da radnici MUP mogu voditi računa i vršiti nadzor nad pušačima. Hvala lepo.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje bih hteo da postavim i zahtevam odgovor u najkraćem mogućem roku, ako je moguće, od ministra zdravlja, gospodina Tomice Milosavljevića, našeg večnog ministra zdravlja.

Naime, 2008. godine decembra je stupio na snagu Zakon o dopunskom radu lekara. Znači, lekari koji su zaposleni u državnim zdravstvenim ustanovama dobili su pravo da mogu da podele svoje radno vreme na minimum 80-20%, tj. 80% u državnoj ustanovi, a 20% u nekoj od privatnih ambulanti, ordinacija ili bolnica.

Taj zakon je, kažem, stupio na snagu 2008. godine decembra i važio je za sve lekare zaposlene u državnim institucijama. Međutim, posle kratko vremena, tj. posle jedno dva meseca ministar zdravlja i Ministarstvo donose jedan, ako mogu da kažem, leks specijalis, krajnje diskriminatorski propis, da se izuzimaju iz ovog zakona profesori univerziteta.

Uz svo poštovanje profesora univerziteta, ipak je to diskriminatorski, dobili su pravo da ne moraju da imaju striktnu saglasnost direktora ustanove i da podele radno vreme. Šta znači podela radnog vremena? To znači da ukoliko neko sklopi ugovor sa privatnom ordinacijom, 80% će mu prinadležnosti plaćati da državna ustanova, a 20% ordinacija u kojoj je zaposlen. Iz ovoga su izuzeti profesori univerziteta.

Posle toga su lekari smislili, ako tako mogu da kažem, odnosno ljudi koji ne žele da poštuju zakon, videvši da nema nekih instrumenata kontrole, i sklapaju sada ugovore o edukaciji ili volonterskom radu. To je, dame i gospodo, smešno, jer šta znači ugovor o volontiranju?

To znači ukoliko bi inspekcija koja inače ne radi uhvatila dotičnog lekara da radi u privatnoj ordinaciji imala bi pravo da ga kazni ako nema ugovor. Ovako, on prikazuje jedan fiktivan ugovor o volontiranju, tj. neće da ide na pecanje ili nešto drugo, neće da čita, ali, eto tako, voli da se bavi medicinom u privatnoj ordinaciji bez materijalne nadoknade. To je jedno.

Drugi je ugovor o edukaciji, koji je takođe izvrgnut ruglu. Mogu da pretpostavim da mlad lekar može da se edukuje u privatnoj ordinaciji. Međutim, ističem da dolazimo u situaciju da lekari sa 10 ili 15 godina radnog staža, recimo ginekolozi, tj. moje kolege, u edukativne svrhe rade prekid trudnoće u privatnoj ordinaciji. Dozvolite, to je smešno.

Bilo je prijava inspekciji Ministarstva zdravlja, gospođi Dani Mihajlović, koja ne reaguje. Taj odgovor tražim – zašto inspekcija Ministarstva zdravlja ne radi svoj posao, jer na pitanje direktor ustanove i direktorima ustanove – zašto dozvoljavaju da im posle podne ili pre podne lekari rade van zakona, odgovor je – nisam policajac.

Pitam ministra zdravlja – čija je dužnost da vodi računa da li postoji ili ne postoji podela radnog vremena, validna podela, tj. zakonska podela, onako kako zakon propisuje ili smo taj zakon doneli u kozmetičke svrhe, na nečiji zahtev, da li zbog pridruživanja EU ili već ne znam čemu, i služi samo za paradu? Hvala.