Pošto se vraćamo opet u neka vremena, voleo bih da mi se ovde kaže koja je adresa iz Evrope, iz sveta bilo gde pohvalila reformu pravosuđa koju je sprovela Snežana Malović. Koja adresa na ovom svetu je rekla – da, dobro je što su smenjeni njihovi, a dovedeni naši? Voleo bih da mi neko u ovoj sali kaže – koji je to sudija, koji je to tužilac koji je radio do maja 2012. godine u pravosuđu ostao bez posla? Da li je SNS i ministar pravde, koji veoma odgovorno i kvalitetno radi svoj posao, iako vi na te pohvale zatvarate i oči i uši, ali usta ne… Ko je ostao bez posla? Ko je pomeren? Odakle je gospodin Radosavljević? Naš zemljak. Da li smo stavljali neke ljude da rade po nalogu politike ili smo ih prihvatili da rade svoj posao odgovorno i po zakonu? Zar ti ljudi koje ste vi doveli i da sude i da tuže neće biti prvi koji će podići glas i reći – da, ovde je diktatura, ovde se naručuju istrage? Da li ima toga? Nema.
Zbog toga, hajde da pričamo o suštini, hajde da pohvalimo reformu pravosuđa.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Hajde da pohvalimo reformu pravosuđa koja je ovde u ovom domu usvojena i akcioni plan. Reforma koja je sprovedena pre nekoliko godina je bila na pogrešan način. Ne može reforma preko kolena. Ne može reforma tako što ćete neke ljude ostaviti bez posla, a dovesti svoje koji i dalje rade svoj posao.

Ovo je ogoljena politika zbog koje rejting pada u sunovrat. Umesto Poslovnikom i zakonima, maše se novinama koje izgleda nisu ni današnje.

Član 107. gospođo predsedavajuća.
Zaista tražim da ne unižavate ugled i dostojanstvo ovog visokog doma tolerišući da se ljudi vređaju i da se iznose neistine.
Zaista bih voleo da se otvori „Sport bili torba“, pa da se ne reklamiraju partijska glasila, a znamo kakva je kampanja bila do maja meseca 2012. godine, gde su ljudi u Srbiji satanizovani, gde smo proteklih pet godina predstavljani kao najgori ljudi na ovom svetu. Hajdete jednom da se pročita šta piše u tome, da se ne maše, ne iznose neistine, da se ne baca kamen, a posledice da niko nema i onda kada se dokaže da je to neistina, bira se samo oštriji i veći kamen, umesto da se sankcionišu oni koji takve stvari rade.
Molim vas, zbog ugleda parlamenta, da se držite Poslovnika i da takve stvari u budućnosti sprečavate, ma sa koje strane one dolaze.

Zahvaljujem se gospođo predsedavajuća.
Puno pominjanja nečega što ne treba da bude tema za parlament i nečega što nije tema dnevnog reda, ali i to pominjanje Vaterpolo saveza motiviše SNS da se kandidujemo i za mesto predsednika Košarkaškog saveza Srbije, a predsednik KSS je jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, predsednik DS, gospodin Dragan Đilas. Tamo ćemo se kandidovati, tamo ćemo vas pobediti kao što smo vas pobedili u Vrbasu, kao što smo vas pobedili u Zaječaru, kao što smo vas pobedili u Zemunu, kao što smo vas pobedili u celoj Srbiji i to je razlog ovolike mržnje koja je prosipana i koja se prosipa svakodnevno u parlamentu Republike Srbije.
Međutim, zarad istine, a ovde se skupštinska govornica nažalost koristi i za izricanje nekih stvari koje nemaju nikakve veze sa istinom, da ne koristim težu konotaciju, pa je najavljivano odavde da su neki ljudi, čak i iz Skupštine ostajali bez posla i parčeta hleba iako to nije istina, pa čak nismo dobili ni izvinjenje za iznošenje takvih neistina, ali ja bih želeo u ime SNS poslaničke grupe koju predstavljam, da iznesem one stvari koje su istinite.
Godine 2012. je nivo investicija u Srbiji bio tačno 227.000.000 evra i to u 2012. godini kada je do avgusta meseca odgovornost za vršenje vlasti imala DS i Vlada Mirka Cvetkovića, iako većina od ovih 227.000.000 evra su investicije koje je donela nova Vlada. Šta ćemo sa time?
U ovoj godini, u 2013. godini, 780.000.000 evra investicija će se realizovati ili je realizovano u Srbiji. Da li smo zadovoljni tim nivoom? Naravno da nismo, naravno da može bolje.
(Predsedavajuća: Vreme, dva minuta.)
Još jednu rečenicu i završavam.
To što se vi hvalite 2011. godinom i nivoom investicija u koji ste uračunali omiljenu investiciju i prodaju „Maksija“ „Delezu“ i uračunali kao svoju investiciju, u stvari Miškovićevu prodaju firme i što vam je to na srcu, to je više vaš problem, nema veze sa istinom i sa realnošću.

Zahvaljujem se na informaciji da je svetska ekonomska kriza bila do 2012. godine i da se 2012. godine u maju mesecu izborimo u Srbiji da ne postoji više krize i da je ona važila samo za opravdanje za Vladu Mirka Cvetkovića i kriza više ne postoji. Odlično. Toliko o ozbiljnosti argumenata koji su nastali posle toga, uostalom, vi to treba da pravdate, vi ste i ta vlada je rekla da nas kriza neće ni dotaći.
Ta vlada je rekla da je kriza šansa, što je niste iskoristili. Kada o tim milijardama govorite investicija, nemojte mešati babe i žabe, nemojte mešati nespojivo, nemojte mešati prodaju sa investicijama. Jedno je prodaja preduzeća, prodaja firmi, smanjenje kapitala, smanjenje broja zaposlenih, odnosno povećavanje stope zaposlenosti za četiri godine sa 13 na 26,2%, jer da su tolike investicije cvetale u Vladi Mirka Cvetkovića, valjda bi one produkovale većim brojem zaposlenih. Gde su završavale te silne investicije, a ljudi ostajali bez posla? O čemu pričate? O kojim investicijama pričate?
Vrlo odgovorno i vrlo pošteno izlazimo i kažemo – teško je, preporučujemo i uvodimo mere koje nisu popularne, ali one koje će dati održivost našem društvu u naredne dve godine i perspektivu. Nećemo gledati na stanje u kojem se nalazi država ružičastim naočarima. Nećemo izlaziti, kao što je prethodni premijer izašao u ovom parlamentu rekao – Srbija je statistički izašla iz krize, ali to njeni građani neće osetiti. To je rekao gospodin Mirko Cvetković. Da li o tome nivou investicija pričate? O nivou investicija gde su ljudi ostajali masovno bez posla. Gde su završavale te investicije? Nemojte mešati prodaju kapitala, prodaju preduzeća i investicije, jer je to nespojivo.

Gospodine Ljajiću, zahvalan sam vam na iscrpnom odgovoru.
Nadam se da su sve dileme otklonjene, bar kada je ovaj izazov ispred našeg društva i naše države, kada su cigarete i CEFTA i svi ti problemi i kakve su nam alternative bile ako bi nešto odbili.
Ako ćemo da pričamo i da otvaramo takve teme, voleo bih da otvorimo i teme da je, po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, Srbija dobila određene kvote za izvoz. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je potpisan 2008. godine. Čini mi se da je u prvom trenutku 9900 tona bifa moglo da se izveze godišnje i da zbog toga što smo kao država izvozili ne više od 2200 do 2700, da su te kvote smanjene za 1000 tona, da je u 2012. godini izvezeno iz Srbije manje od 1000 tona, u 2011. godini nešto slično. Šta ćemo sa time? Ne možemo govoriti samo o stvarima koje su trenutne, uzbunjivati javnost polučinjenicama, ne potvrđenim stvarima, a nešto što gajimo četiri godine ne pominjemo.
Šta je sa neiskorišćenim šansama iz tog sporazuma koji je potpisan? Šta ćemo sa tom odgovornošću? Ako pominjemo, kažete – vraćamo se u prošlost, a ako ne pominjemo, nećemo ništa naučiti.
Mislim da ovde sedi 250 razumnih ljudi koji će ukazivati na šanse, na prilike, a ne samo kada se upali šibica da se kaže – evo, gori Beograd, gori država. Hajdete da se usredsredimo jednom na šanse, na prilike.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, žao mi je što prisustvujete ovakvim stvarima i jednom silovanju demokratije, ali ono što je činjenica jeste da u Srbiji ne postoji više ni jedna politička opcija i ni jedna politička stranka koja je sveta krava. Kada se vrši demistifikacija te svete krave, odmah se spočitava da smo ušli u diktaturu.
Diktatura je ono što je bilo u prethodnim sazivima, kada se za četiri godine na prste jedne ruke moglo izbrojati koliko je puta dozvoljena replika u ovom domu Narodne skupštine, koliko puta je bilo dozvoljeno javljanje po Poslovniku, a da ne rizikujete opomenu ili udaljenje sa sednice.
Mislim da je diktatura pokušaj kolega narodnih poslanika da pritiskom na ovaj dom ne dozvole koleginici da govori o amandmanu.
Niko ovde nije rekao da ne sme ili sme da amandman uputi u skupštinsku proceduru. Kako shvatate ili kako želite da shvatite, mene se zaista to ne tiče.
Pažljivo sam pratio sve što se dešavalo u prethodnih desetina minuta. Niko nije rekao – ne možete da podnesete amandman.
Koleginica Joksimović može s pravom da se pita za stručnost i voleo bih da me koleginice ubede u stručnost oko bezbednosnih agencija i bezbednosnih struktura i zbog čega takav amandman i njihovo mišljenje ne može da dobije epitet nestručnosti, površnosti i amaterizma, ali ne možete spočitati i ne možete ograničiti debatu. To vreme je prošlo. Iz diktature smo izašli u maju mesecu 2012. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, SNS nikada nije krila dubinu krize u kojoj se nalazimo, nikada se nismo stideli mera koje predlažemo, ali ne možemo i nećemo prihvatiti slobodno tumačenje onih kojima, Bogu hvala, građani Srbije su okrenuli leđa još u kampanji straha, terora i diktature iz 2012. godine.
Građani su okrenuli leđa onima koji su i kada se formirala ova vlada govorili da će biti hiperinflacija, da će biti nestašice hleba, mleka, ničega, zemlja staje, propada, gotovo je, kojima hvala Bogu ne veruju ni sada kada ponovo terorom, strahom pokušavaju da se vrate na staze na koje neće moći da se vrate.
Problem kod Stanka Subotića nije problem što je vraćen i uveden u institucije sistema da mu se u institucijama sistema sudi i osudi, a ne želim da komentarišem ni kako ni šta će biti, jer nemam pravo, ali je problem u onome što će Stanko Subotić i što Stanko Subotić govori kome je morao u preteklih 12 godina da daje novac i da plaća reket.
Što se tiče nekih nadimaka, generalisimusa ili već ne znam ni ja kako, u želji za vređanjem, ne znam koga su u ovoj zemlji u 12 godina tako slavodobitno i tako zaljubljeno zvali Džordž Kluni, pa im to nije smetalo.
Što se tiče tih slobodomislećih stranaka, slobodomislećih ljudi, ova sala je prepuna, i tu na uglu i gore sede neki ljudi slobodomisleći koji su dobili pedalu iz slobodomisleće stranke.

Gospodine predsedavajući, zaista bih voleo da me vi ubedite kakve veze ima mleko i cena hleba sa zakonima o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Trudio sam se, upirao svo ovo vreme, ali ja stvarno nisam mogao da nađem nikakvu konekciju, a da vi gospodine predsedavajući niste bar opomenuli da se prethodni govornik vrati na temu i da sa ovakvim stvarima ne nastavljaju sa daljom opstrukcijom rada parlamenta.
Mere koje je Vlada Republike Srbije juče usvojila. Iskreno se nadam da će biti dovoljne za svu dubinu krize u kojoj se Srbija nalazi. Vlada Republike Srbije vrlo odgovorno pred građane izlazi sa merom te dubine krize. Međutim, nažalost, stalno nalazimo neke nove obaveze koje smo ne napravili nego i stekli, ne napravili već ih stekli. Zbog toga ne razumem izvinjenje i kome izvinjenje, jer i sada i ubuduće neće se putovati bez razloga i bez rezultata tog puta. To vreme je hvala Bogu iza Vlade Republike Srbije i iza nas, kroz bahato trošenje novca kroz stotine agencija koje su osnovane, pa čak i Agencija za reciklažu akumulatora u Subotici, i to je dobro, i to što je trošila po pet i po milijardi dinara godišnje, to je super. To nije novac građana Srbije to je novac nečiji drugi i kome se slivao taj novac iz reciklaže. To je u redu. Ali, vas molim samo me prosvetlite i objasnite mi mleko, agencija i Zakon o visokom obrazovanju.

Gospođo predsedavajuća, ne znam koji put ću ponoviti isto pitanje, a sada reklamiram povredu Poslovnika član 107. po kom ste prethodnog govornika morali da opomenete, da oduzmete reč, a ovde se govori o žrtvama diktaturi prvog potpredsednika Vlade iz vremena, tih devedesetih, sa kojima ste se pomirili kad su vam trebali, igrali košarku kada su vam trebali, izjednačili žrtve kada su vam trebali, grlili se kada su vam trebali da zadržite vlast, bahatost, skupe automobile, tajne javne nabavke i sve ono što ste uradili u Srbiji, da je odgovornost svih nas iz devedesetih godina ili gospodina Vučića iz devedesetih godina, šta ste radili svo ovo vreme?
Šta ste radili od 2000. do 2012. godine, što niste procesuirali, što niste dokazali, što niste uhapsili, zašto niste sudili? Sada ste se setili svega toga.
Šta je sa tim vremenom i odgovornošću za to vreme? Nema tih dokaza i toga što hoćete da imputirate i toga što vam smeta kada vas podsetimo na deficit koji ste napravili za protekle četiri godine, za nezaposlenost, genocid u Srbiji po nezaposlenosti od 13 do 26%…
(Predsedavajuća: Gospodine Babiću, molim vas držite se povrede Poslovnika.)
… ali vam ne smeta vraćanje u devedesete i u ona vremena onih ljudi sa kojima ste se grlili i mirili.

Samo ne mogu da shvatim jednu stvar da poslanička grupa od 65 narodnih poslanika, najveća poslanička grupa u parlamentu, ovde sedi, u ovu Skupštinu je uveo prethodni govornik, kako? Da li je to po nekom viđenju izbora po principu DS, šta, kako?
Ovde smo zato što su nas uveli građani Republike Srbije na izborima koji su jedini merodavni da kažu koga žele a koga ne žele da ih predstavlja i koga hoće a koga neće u Domu Narodne skupštine.
Sve te hladnjače, sve te teške stvari koje su se desile u našoj prošlosti, ostavite onima koji treba to da procesuiraju, koji to treba da rade. Ostavite sudovima, ostavite institucijama sistema, ostavite svim onim strukturama koje čine jednu državu. Ovaj parlament nije sudnica, nismo advokati, nismo sudije, nismo tužioci, naučite to. Ovde se kreiraju zakoni koji će definisati budućnost, koji će popraviti prošlost, ali se tim konstantnim gledanjem u prošlost. samo ću se pozvati na reči uvaženog kolege Miletića od pre neki dan. Žarko Obradović je u izjavama, onda kada je bio član Vlade sa DS, bio je najbolji ministar, a onda kada nije je najgori ministar. To je bio dokaz da to pomirenje nije bilo iskreno već iznuđeno.

Gospodine predsedavajući, ja ću vas zamoliti jednu stvar, ako možete sada, ako ne, konsultujte zapisnik i recite mi u kojem minutu od potrošenih 13, 14, 15 minuta je prethodni govornik govorio o zakonu, predloženom zakonu o kojem mi danas raspravljamo? Šta je to potrebno da bi neko bio opomenut, i da neko skupštinsku govornicu ne koristi za političke pamflete i političko mitingašenje, već da radi svoj posao?      
Za vas, gospodine ministre, vaše prvo skupštinsko iskustvo i mislim da delimo jedno zajedničko mišljenje, nešto što se ne uči ni u jednoj školi, a trebalo bi i fali, a to je domaće vaspitanje i mislim da je to nešto što fali prethodnom govorniku.
Ja sam diplomirani mašinski inženjer, o bezbednosti zaista vrlo malo znam, možda i priznajem da ne znam ništa i to trebaju da rade profesionalci, to trebaju da rade ljudi koji su školovani za to, ali smo danas videli i čuli ponovo miting kolege poljoprivrednog inženjera, pretpostavljam diplomiranog kao što sam i ja, da priča o bezbednosti. Ne možemo da dozvolimo da svi sve svaštarimo ako između njega i bezbednosti postoji konekcija samo ta što je bivši direktor BIA iz istog grada kao i gospodin Milivojević.
Jednu stvar koju ne mogu nikako da prihvatim, kada diktator poziva na diktaturu i žali se na diktaturu. Nemojte da gledamo medije, a puni su mediji DS i predstavnika DS, hajde da se pozovemo na ambasadora jedne demokratske zemlje, a to je gospodin Kirbi, ambasador SAD u Srbiji koji je rekao da je diktatura u Srbiji, zar bi mogao Dragan Đilas svakoga dana da kritikuje SNS i Aleksandra Vučića, ali ne treba, ne možemo da slušamo nikoga, samo ćemo da slušamo poljoprivredne bezbednjake ili obrnuto.

Prethodni govornik je rekao jednu rečenicu – tražite kriminal tamo gde ga nema. Saglasan sam da svako dok se ne dokaže da je kriv da je nevin. To je osnovno načelo. Ali, zbog čega ste tako nervozni? Nema kriminala, nema osuđenih, svi su nevini. Odlično. Nema razloga za nervozu.
Mislim da danas ne govorimo ni o jednom zakonu koji se tiču bezbednosti. Govorimo o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Ako je bezbednost u pitanju, vrlo rado ću zamoliti koleginicu Jadranku Joksimović da vam održi onako jedno celodnevno predavanje. Siguran sam da iz njene ekspertize, znanja i svega onoga što ume, da će te izvući koristi.
Neću se više javljati za reč, osim što ću reći dve stvari. Spočitana je SNS opstrukcija. Danas sam se izvinio u ime troje kolega koji su zbog problema u saobraćaju zakasnili na sednicu u 10,00 časova. Izvinio sam se i studentima i građanima Srbije, ali je opstrukcija onda kada se insistira na nekom zakonu i bude se prisutan u sali, a kartice se ne ubace zbog sitnih političkih poena opstrukcije od sat ili sat i po koliko je trajala.
Završiću okrenutom rečenicom gospodina Pekića, prema kojem imam veliko poštovanje koja može da glasi – ono što nisu uspeli da se unište dok su bili u vlasti, dotukli su u opoziciji.

Čuli smo različite definicije diktature, ali nekako u svim tim definicijama mogao je da se postavi znak jednakosti sa Srbijom do maja 2012. godine. Da li je diktatura kada je jedan čovek bio sve, i predsednik države, i predsednik Vlade, i predsednik političke stranke, ili je diktatura onda kada na teškim izborima, veoma teškim, i u teškim uslovima pobedi Tomislav Nikolić, pa podnese ostavku i izađe iz SNS koju je napravio? Zato što želi i zato što se ponaša kao predsednik svih građana, a ne kao predsednik jedne političke grupe.
Da li je diktatura kada je političar vlasnik medija, kao što smo videli iz nekih skoro ugašenih novina? Da li je diktatura kada je predsednik političke stranke vlasnik kompletnog medijskog prostora u jednoj državi? Šta je diktatura? To? Da li je diktatura kada, a učestovao sam u formiranju SNS i, hvala Bogu, sada će 21. oktobra biti pet godina od osnivanja SNS, smo se borili, kada smo crvenim slovima beležili, onda kada smo mogli, kada dođemo do nekih medija do maja meseca 2012. godine, kada nismo mogli da prođemo pored zgrade RTS i drugih medija? Da li je diktatura to što ste vlasnici u medijima? Stavite prst na čelo pre nego što stavite definiciju diktature.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući. Kratko ću.
Razumem zabrinutost kolega, nije lako sa 25, 26% na 15, 16, pa na pet, šest, pa borba za cenzus, pa ispod cenzusa, znate, a kad naviknete na beneficije, automobile, kabinete, plate, putovanja, teško je to. Teško je to kad se zaljulja, znate, odmah prorade neki porivi, proradi neka mržnja, proradi nešto da je to dedovina, ali nije država Srbija dedovina, ona je svih građana. Nije to dedovina samo DS. Nekako ste ostali bez odgovora na pitanje…
Do pre mesec dana je predsednik DS, gospodin Dragan Đilas, rekao da je Aleksandar Vučić najbolji iz SNS, da podržava borbu protiv korupcije, da sve što radi gospodin Vučić da je to dobro. Šta je to odjednom? Kako smo mi to iz jedne hvale prešli odjednom u diktaturu? Kakav je to strah? Kakva je to spoznaja? Šta je to?
Razumem vijuganja u politici i traženja puta, nesnalaženja u opoziciji, polako, vreme je pred vama. Prvih 20 godina u opoziciji je teško, navići ćete se vi, ne brinem ja za vas. Posle 20 godina biće sve u redu, ali samo da vidimo koji su to razlozi promena politika od dana do dana, između jutra i večeri. Šta je to da između nečeg najboljeg iz SNS, naravno da je najbolji zbog toga i predsednik SNS, odjednom dolazimo do engleske kraljice ili do uvreda tog tipa? Gospodo, to više govori o vama nego o SNS i Aleksandru Vučiću.