Replika, gospođo predsednice.

Mislim da me je pomenuo gospodin Pavićević, evo, što potvrđuje klimanjem glave. Beskrajno, zaista, poštujem Fiskalni savet, mislim da sede izuzetno stručni i pametni ljudi. Međutim, ni Fiskalni savet nije sveto pismo. Dobro je što je predlagač amandmana sa atlasa prešao na stručnu literaturu, bar kada je budžet u pitanju. Ali ću vas, njega naročito ali i sve ostale, upoznati sa nekim podacima.

Budžet za 2015. godinu je predviđao deficit od 191 milijarde dinara. Fiskalni savet je napravio predviđanje da će deficit biti veći i da će iznositi čak 230 milijardi dinara. To su oni podaci koje je koristio predlagač amandmana. Međutim, nasuprot tome, u decembru 2015. godine, sada mi imamo deficit koji je nemerljivo manji, odnosno polovina onog deficita koji je bio predviđen ili nešto više od 40% deficita koji je predvideo Fiskalni savet. Koliko su to puta bolji rezultati koje je ostvarila Vlada Republike Srbije?

Dalje, taj isti fiskalni savet kojeg beskrajno poštujem je predvideo pad BDP-a za, odnosno, bio je predviđen pad BDP-a za 0,5%, Fiskalni savet je ocenio da će taj pad biti veći, pa je čak i do 1,5 u minusu.

Međutim, mi sada možemo da razmišljamo i da razgovaramo o uspehu vlade Aleksandra Vučića da ove godine ne da nemamo pad, nego imamo rast od 1%.

Prema tome, sva argumentacija predlagača amandmana na ovaj način pada u vodu.

Naravno da pomno slušam, ne samo danas, nego i prethodne dane, ali ću zato opet pitati – gde je ovlašćeni predstavnik DS? Zašto on ne sluša svoje poslanike na taj način?

Evo, 20.20 časova je, verovatno ćemo raditi još nekoliko sati i biću tu do kraja, saslušaću svaki amandman i polemisaću sa narodnim poslanicima i sa predstavnicima Vlade, ali opet ću pitati – a gde je ovlašćeni predstavnik DS? Da li postoji neki važnija stvar i važnija tema za narodnog poslanika danas i ovih dana nego što je budžet za 2016. godinu? Koja je to tema važnija večeras? Koje je to važnije mesto nego što je Narodna skupština Republike Srbije? To je osnovno pitanje – nepoštovanje. Nepoštovanje posla, funkcije, zvanja narodnih poslanika, onoga za šta nas plaćaju građani Republike Srbije. Ne plaćaju nas da sedimo na nekom pašnjaku na Vračaru ili na koncertu ili ne znam gde, nego ovde da vodimo polemiku, da dolazimo do rešenja.

Opet pitam gde je ovlašćeni predstavnik DS? U sali nije, u zgradi nije. Koji je to važniji posao koji ima? Siguran sam da ću satima koji su pred nama mnogo puta još postaviti ovo pitanje kao što sam postavljao sinoć, ali definitivno gospodina Šutanovca nema u sali i nema ga na njegovom radnom mestu.

Replika, naravno, gospođo predsednice.

Da, ja se zalažem za dijalog, zalažem se za suočavanje stavova, zalažem se za pronalaženje rešenja i to vrlo često i vrlo rado radim, ali večeras nemam s kim, zato što nema ovlašćenog predstavnika DS. Ja bih to rado radio, koliko god je potrebno, ali nema ovlašćenog predstavnika DS. Ne radi svoj posao, nije ni sinoć bio. Ne radi svoj posao, takav je odnos i prema javnim finansijama i prema budžetu i prema građanima Republike Srbije i prema Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Tako da, ja poštujem sve ono što se radi u Narodnoj skupštini, ali je za dijalog potrebno dvoje. U ovom trenutku, ali ne samo u ovom trenutku, nego u svakom trenutku u Narodnoj skupštini Republike Srbije, tu je SNS i za dijalog i za kompromis i za rešenje, ali nema ovlašćenog predstavnika DS. Ne znam šta da radimo. Kako onda da vodimo dijalog? Onda je to već monolog. Onda je to već loše. Zbog toga ja pitam, zaista gde je ovlašćeni predstavnik DS? Baš sam željan da vodimo dijalog večeras.

Gospodine predsedavajući, i vi i ja i srpska javnost i koleginice i kolege u ovoj sali znamo da sam dobio reč po replici na izlaganje gospodina Pavićevića, ali neko ko sa nedovoljno pažnje prati ovu diskusiju, zaslepljen nekom političkom mržnjom, naravno da neće čuti šta se dešava.

Ja ću vas zamoliti, gospodine predsedavajući, da ipak neke stvari nazivamo pravim imenima. Stalno se ovde protura nešto prema opoziciji, prema opoziciji. A gde vi vidite ovde opoziciju? Ja ovde samo vidim predstavnike režima Bojana Pajtića, koji dan-danas vlada u Vojvodini.

Kako može neko ko vlada u Vojvodini da sebe naziva opozicijom? Molim vas da se koriste pravilni izrazi.

Gospodine predsedavajući, ako neko skače, ako neko maše, ako neko upire prst, to je prethodni govornik. Ako neko pravi promaju u Narodnoj skupštini, kako reče uvaženi kolega Rističević, to je prethodni govornik, i ja razumem da smo mi ovde već evo skoro punih 11 časova, da ćemo još bogami sigurno, pet, šest časova minimum još biti u ovoj sali i da su se neki ljudi zamorili, da im se neke stvari priviđaju, ali da im se toliko priviđa da narodni poslanici SNS skaču, to je omalovažavanje i Skupštine i poslaničke grupe SNS.

Oni poslanici koji nisu navikli na aplauze, pa su čak intervenisali s mesta, kažu – šta je ovo? Zašto se aplaudira? Razumem ih. Znate, navikli su samo na zvižduk. Samo na negodovanje, samo na ljude na ulici koji ih susreću pa pitaju šta ste uradili, kvalifikuju ih različitim imenima. I onda jednostavno kada čuju aplauz, to im je potpuno strano, zamoliću vas gospodine predsedavajući, da ovu sednicu vodite na miran i dostojanstven način. Srpska narodna stranka, moje koleginice i kolege ćemo biti tu do kraja, a moje je pravo da uvih 15 sekundi pitam gde je ovlašćeni predstavnik DS, zašto nije u sali i da evo, pošto oni nisu spremni ni sposobni i ne znaju šta znači izvinjenje, ja ću u njegovo ime uputiti izvinjenje građanima Srbije zašto Dragan Šutanovac nije na radnom mestu, nije u sali.

Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Balša Božović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Ono što želim da kažem i da govorim, ali o amandmanu, i da se obratim građanima  Leskovca, koji nas u ovom trenutku posmatraju i gledaju, da je DS, čiji ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe i dalje nije u sali, i dalje je ko zna gde, su želeli ovim amandmanom da smanje transferna sredstva za grad Leskovac i da prebace negde drugde. Toliko o odnosu DS prema Leskovcu, ali i  prema mnogim drugim lokalnim samoupravama.
Nekako, malo pre, kada sam čuo tiradu ničega, setio sam se izborne kampanje 2014. godine, kada sam zajedno sa gospodinom Selakovićem, ministrom pravde u Vladi Aleksandra Vučića, bio i u Užicu i u Čajetini i u Novoj Varoši. I znam da nas je tada u centru Užica sačekao jedan veliki broj građana Užica. Razgovarali smo, dogovarali smo…
(Gordana Čomić, s mesta: Tema.)
Ovo je replika za one koji dobacuju, a molim vas, opomenite gospođu Čomić, koja izvrsno poznaje Poslovnik, samo ga ne primenjuje, da ne dobacuje i da ne govori „tema“, jer ovo je replika.
I da smo u polasku ka Čajetini sreli jednu malu grupu u kojoj je bio prethodni govornik i u kojoj je bilo više balona nego ljudi i to više plavih balona, žutih je bilo malo manje, a najmanje je bilo ljudi.
Toliko oko te podrške, fenomenalne podrške koju prethodni govornik ima kod građana a naročito DS čiji je ovlašćeni predstavnik.

Pretpostavljam da će i kolege iz Socijalističke partije Srbije da se jave, ali što se tiče Srpske napredne stranke, niste nas ubedili i naravno da je ovo odličan Predlog zakona o budžetu za 2016. godinu za mnogo perspektivniju, bolju, marljiviju, vredniju 2016. godinu.
Sa druge strane, ovo što je malopre rekao predlagač amandmana je razdelnica naših politika. Šta mi želimo? Da se usvoji budžet Republike Srbije, da se zna na koji način se troši novac građana Srbije, kako se prikuplja, kako se troši, transparentno, da se upale svi mogući reflektori i Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija i domaćih nezavisnih institucija i tela.
Šta hoće predlagač amandmana kada kaže bolje je privremeno finansiranje? Hoće da se ugase svetla dame i gospodo narodni poslanici. Kad se ugase svetla, tad se trpa u džepove. Tada se bogate ljudi koji raspolažu tim sredstvima. Ne, gospodine, mi želimo da palimo reflektore, mi želimo na javan i transparentan način da se odnosimo prema novcu građana Republike Srbije.
Druga stvar koju predlagač amandmana ne zna, jer se više bavi teatralnošću, nego suštinom, a to je da kada je privremeno finansiranje zaustavljaju se investicioni projekti, nemate pravo na investicije. Vi želite ovim amandmanom i takvom tvrdnjom za privremenim finansiranjem da zaustavite život u Srbiji.
Uostalom, rekli ste da vam je loše kako se raspolaže sredstvima za subvencionisanje, a objasnite mi, molim vas, koliko litara vina je proizvedeno u vinariji za 500 hiljada evra, koliko su bile subvencije, i koliko se okoristio gospodin Živković o budžet? Koliko litara vina je izašlo iz te čuvene vinarije?

Broj decibela ne znači višak argumenata. Šta više, manjak. Što brže mlataranje rukama, znači samo da je nervoza veća. I sve ono što je malo pre prethodni govornik govorio, u prvom minutu obraćanja, stoji. Ali, stoji za budžet Vlade AP Vojvodine, kojeg još uvek nemamo ni kao predlog. Vidim da Bojan Pajtić želi da uđe u privremeno finansiranje, zato što je naredna godina izborna godina, zato što želi još mnogo „Heterlendova“, gde će deca ometena u razvoju, da ostanu bez krova, bez objekta, a oni punih džepova.
Sve to stoji, ali za budžet AP Vojvodine u kojoj je od 2006. do 2015. godine izdvajanja za zaposlene su narasla godišnje za jednu milijardu dinara. Partijsku vojsku, rođačku vojsku, kumovsku i burazersku kamarilu, režima Bojana Pajtića. A to, što želite da u mraku trošite sredstva građana Republike Srbije, to se neće desiti. Dovoljno je bilo 12 godina u Srbiji. Dovoljno je bilo 15 godina u Vojvodini. Dovoljno je bilo gašenja svetala, taljenja po razno raznim kafanama, kafićima i ko zna kakvim objektima gde ste trpali u svoje džepove, a siromašili ljude u Srbiji i u Vojvodini.
Neće se više nikada svetla u Srbiji ugasiti. Nikada se više neće na taj način raspolagati sredstvima građana Srbije.

Za razliku od onih koji su najavljivali silne rebalanse budžeta i katastrofične najave budžetom za 2015. godinu, ono što je Vlada Aleksandra Vučića iz SNS uspela da uradi, a to je, nismo imali rebalans, smanjili smo rashodnu stranu budžeta, povećali prihodnu stranu budžeta, smanjili smo deficit, razvoj od negativnog predviđanja negativnog razvoja od 0,5%, pa do Fiskalnog saveta koji je predvideo i minus 1,5% negativni, mi smo došli da ove godine imamo rast od 1%, eto sve to su rezultati politike Vlade Aleksandra Vučića iz SNS i vama hvala za priliku da ih promovišemo.
Posle godinu dana primene teških mera smo bili u situaciji da kao jedina zemlja koja je samo za godinu dana uspela da napravi rezultate, napravili smo uz pomoć i saglasnosti MMF da povećamo plate u zdravstvu, da povećavamo plate u prosveti, da povećavamo plate vojnicima, da povećavamo plate zaposlenima u policiji, da povećavamo plate i penzionerima, pa i one koji nisu smanjene, pa one koje nikada nisu dirane, a to je više od 60% penzionera.
Pa, malo li je tih razloga za jednu pohvalu budžeta za 2015. godinu? I samo neko ko iz političke mržnje ne želi da vidi ili zbog onoga da je bolje da se privremeno finansiramo, a ne da usvajamo budžet, ne mogu da se vide ti rezultati i možete da me citirate i ono što sam govorio za budžet iz 2015. godinu i za ovaj za 2016. godinu, ali, rezultati su na strani Vlade Aleksandra Vučića, ma koliko vi to ne želeli da vidite.

Replika gospodine predsedavajući.

Nigde u ekonomiji, nigde na svetu se ne poredi i cena goriva ne zavisi od prosečne plate u toj zemlji. Nigde. To samo može da poredi i da traži cenu goriva, da vezuje za iznos plate samo neznalica i populista.

Gospodine Antiću, kolika je prosečna plata u Emiratima? Tolika da bi otprilike da bi cena goriva po litru trebala da bude jedno deset dolara. Ali, ona je u Emiratima 0,46 dolara po litru. Prema tome, to poređenje osnovne zarade i cene goriva, apsolutno ne stoji.

Sa druge strane, da se predlagač amandmana, oni koji su do sada govorili, da su se vodili logikom životnog standarda građana, pa zašto ste gospodo onda do 2008. godine, podigli cenu struje za domaćinstva 690%. Pa zašto ste gospodo podigli cenu struje za privredu od 2000. do 2008. godine za 810%. Kumulativno. U redu je, treba da se predate i jeste za predaju. Ne može da se obrazloži, ne može da se opravda. Gde vam je tada bio taj populizam? Kolika je bila prosečna plata u to vreme? Što tada niste vodili računa o građanima i o privredi? Šest stotina devedeset procenata ste podigli cenu struje. Osamsto deset procenata za privredu i nije vas bilo briga, a sada vezujete cenu goriva, tako kaže ministar, berzanskog proizvoda za prosečnu platu.

(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika 106. stav 1.

Ja sam zaista sada zbunjen, jer sam mislio da mi ovde raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Pošto SNS i ja lično pratimo svaki amandman i ja ovde čitajući ovaj amandman, koji upravo govori – u prilogu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticaju u poljoprivrednom i ruralnom razvoju, u članu 1. stav 1. briše se, i takav amandman su potpisali koleginica Čomić i kolega Šutanovac. O kojem mi zakonu ovde raspravljamo? O merama podsticaja ili o akcizama? Jesu li predlagači toliko zbunjeni, pa ne znaju na koji zakon uopšte daju amandmane? Ja ne znam o čemu se ovde radi? O kojem mi zakonu ovde raspravljamo? Da li na Zakon o akcizama ili na Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju?

To što su predlagači amandmana zbunjeni ili ne znaju o čemu i šta potpisuju, to već više govori o njima, ali ja vas molim da se ne zloupotrebljava govornica Narodne skupštine i da se govori o tačkama dnevnog reda, a sada je na dnevnom redu Zakon o akcizama, a ne Zakon o merama podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Član 104. Poslovnika, gospodine predsedavajući.

Evo, sada smo videli da u stvari nisu krivi potpisnici pogrešnog amandmana na pogrešan zakon, nego je kriv odbor.

Gospodine Arsiću, molim vas, prihvatite tu krivicu za one koji nisu sposobni da prihvate odgovornost da su potpisali nešto što je pogrešno.

Ja bih mogao da razumem predlagače amandmana da su ustali i rekli – pogrešili smo u brzini, u bilo čemu. U redu je, dešava se, razumem. Ali, prebaciti odgovornost na Odbor za finansije, pa i na tome se beži od odgovornosti.

Zamislite situaciju, gospodine Bečiću, da gospodin Pajtić…

(Marko Đurišić, s mesta: Kakve ovo veze ima? I on može da priča?)

… ako bi ga pitali – zašto ste potpisali ugovor za Heterlend i prebacili i proneverili više od milion evra novca građana Vojvodine, a on kaže – znate, imao sam samo 24 časa za taj ugovor, razumite me, malo vremena sam imao. Tu nema opravdanja, gospodine Bečiću.

Ja znam da gospodin Šutanovac onako bahato, kako se inače i ponaša, da bi očekivao nešto slično od mene. Ne, neće to doživeti, ja neću vređati. Isuviše sam lepo vaspitan da bih vređao.

Razumem gospodina Šutanovca, malo je nervozan. Znate, prozivkama smo ga vratili u salu da radi, da bude tu, da radi svoj posao za koji ga plaćaju građani Republike Srbije, pa je malo nervozan kada mora da radi u 15 do 12 uveče, ali ću vam odgovoriti gospodine predsedavajući.

Menjamo akcize. Povećavamo akcize. A znate zašto gospodine Bečiću? Znate li zašto dame i gospodo narodni poslanici?

(Marko Atlagić, s mesta: Za pašnjake.)

Ne, pašnjak je plaćen, završeno. Ovo radimo da bi ispravili greške Dragana Šutanovca. Ovo radimo zato što Dragan Šutanovac nije uskladio penzije vojnim penzionerima i zato što tim ljudima u januaru mesecu ono što im Dragan Šutanovac nije isplatio, sada moramo da im isplaćujemo i iz ovog budžeta, iz ovih sredstava svi koje je prozvao Dragan Šutanovac, koji neće imati za čašu piva na slavi, svi vi za koje je Dragan Šutanovac rekao da zavlačimo ruke u džepove građanima Srbije, nema mesta u tim džepovima, jer u tim džepovima duboko su ruke Bojana Pajtića.

Povećali smo akcize, povećaćemo akcize da bi ispravili greške Dragana Šutanovca za ono što se ogrešio o vojne penzionere, zato što im godinama ništa nije isplatio, zato što im nije usklađivao penzije, zato što ova Vlada Republike Srbije, Aleksandar Vučić i ova Vlada Republike Srbije ispravljaju njegove greške. Zbog toga smo povećali akcize.

Zbog toga je Dragan Šutanovac poslednji čovek u ovoj sali koji bi tu odluku trebao da kritikuje.