Za proteklih 25 godina naslušali smo se i nagledali različitih definicija patriotizma, ali ovo je prvi put da sam čuo da je vrhunski patriotizam, napadati premijera. Ne znam kako onda definisati i šta je to kada pozivate na rušenje vaše države, kada pozivate na ukrajinski ili bosanski scenario, kada pozivate na oružje, kada pozivate na sukobe unutar svoje države. Da li je to patriotizam, da li je to vrhunski patriotizam?
Hajde da se prvo odreknemo takvih stavova, takvih poziva, pa makar i u žaru političke borbe i mislim da će to za početak doprineti patriotizmu. Smatram da je patriotizam otvarati radna mesta, sprovoditi reforme, omogućiti ljudima u Srbiji da žive bolje, a ne napadati premijera. Napadati premijera je deo definicije u politici i nekog političkog izražaja. Ni, protiv toga, zaista nemam ništa.
Takođe, sam začuđen da neko ko zaogrne se demokratijom ne zna šta je to nadgovornjavanje. Da li zato što je navikao da sluša samo sebe i samo jednu stranu. Mislim da je posao politike da slušaju sve. Da je posao Skupštine da se nadmećemo i nadgovornjavamo.
Ali, sam isto i juče, a i danas primio poruke ljudi iz dobrog dela Srbije koji nisu razumeli jednog narodnog poslanika koji je nekoliko puta govorio ovde „za čega“. Stvarno nisam razumeo šta taj čovek govori. Šta je to „za čega“, gospodine Bečiću?
Voleo bih da čujem odgovor na to pitanje.

Gospodine predsedavajući, prekršen je Poslovnik, član 107. stav 1. Vi ste sada dozvolili gospodinu Milosavljeviću, iako ja razumem žar političke borbe, iako razumem žar da se neki stavovi promovišu, ali ste mu dozvolili da ponizi dostojanstvo Narodne skupštine, da načini u svom govoru krivično delo ili da ponizi ili je ponizio sve zdravstvene radnike u Srbiji.
Šta znači konstatacija da je važno da u nekom mestu u Srbiji neko uzme provizijicu? Provizija je zakonom zabranjena. Ukoliko postoji i ukoliko imate dokaze da je neko u Srbiji uzeo proviziju, neophodno je da tu proviziju prijavite, da tog ko je uzeo proviziju prijavite za vršenje krivičnog dela. Prikrivanje krivičnog dela je takođe krivično delo. Ako je to narodni poslanik izneo želeći da da na teatralnosti svom govoru, a nema dokaze da je neko u Srbiji od kolega zdravstvenih radnika, lekara, direktora domova zdravlja, bolnica, zaista uzeo proviziju, u ovom trenutku je dodatno unizio jedno časno zanimanje, jedno humano zanimanje lekara, doktora. Ponizio je sve zdravstvene radnike u Srbiji, jer ne postoji imenom i prezimenom ko je to uzeo provizijicu, ko je to načinio krivično delo.
Dosta nam je više unižavanja nekih struka i nekih časnih zanimanja zbog loših stvari koje rade pojedinci. Ne kažem da je sve u zdravstvu idealno, ne kažem da niko nije uzeo proviziju, ali moramo reći menom i prezimenom ko je to, da ne bi jedno časno zanimanje lekara, doktora ponizili ovakvim političkim delovanjem i ukoliko ima saznanja ko je to uzeo proviziju, a prikriva tako nešto, na taj način vrši krivično delo. Mislim da ste bili u situaciji da ste morali da opomenete kolegu prilikom takvih izjašnjavanja.

Ne po Poslovniku, replika.

To je bilo ranije, kada je govorio gospodin Đurišić, pa sam odustao zato što je gospodin Gašić zaista s pravom govorio o zajmu, a sada bih repliku zato što je pominjana Vlada i zato što sam ja potpisao stanje tačaka objedinjenog dnevnog reda.

Gospođo predsednice, samo ako možemo vreme da vratimo. U redu je, zahvaljujem se.
Vlada je kolektivni organ. O svakom od ovih 18 tačaka dnevnog reda, predloga sporazuma ili predloga zakona o potvrđivanju sporazuma, ministri i članovi Vlade su glasali. Da li u ovoj sali, da li u javnosti neko misli da u Vladi sede ljudi koji se razumeju samo u svoju oblast, koji ne čitaju šta dolazi iz drugih ministarstava? Da li mislite da smo još uvek u vremenu do 2012. godine, bivšeg režima, kada je svako ministarstvo bila posebna nahija, posebno vlasništvo, gde niko zbog očuvanja takvih vlada, anahronih vlada, nije smeo da se meša onome drugome? Nije smeo ništa da kaže.
Zašto je čudno da jedan ministar koji je glasao za svih 18 zakonskih predloga dođe i obrazloži zbog čega je glasao za tih 18 zakonskih predloga? Zašto mislite da u Vladi Republike Srbije sede ljudi koji samo razmišljaju o Vojsci ili o trgovini ili o ne znam ti čemu? Onome što mu je povereno i ne mešaju se u posao onome drugome, bar mu dajući savet, bar pročitajući ono što druge kolege u Vladi Republike Srbije predlažu.
Prošlo je vreme, davno prošlo vreme telefonskih sednica, vlada koje su se sastajale kada se susretnu, kada imaju slobodnog vremena. Ovo je vreme odgovornih ljudi, odgovorne Vlade, Vlade okrenute reformskom kursu. Vlade u kojoj ministarstva su po zakonu spoljnih sudova, spojene, komuniciraju, mešaju se sugerišu, dolaze do najboljih rešenja. Siguran sam da je i gospodin Gašić ili da su drugi članovi Vlade pročitali pre nego što su glasali na Vladi i uputili Narodnoj skupštini na glasanje, pročitali ovih 18 zakonskih predloga.
Ukoliko je jedini problem forma, zašto je tu samo gospodin Gašić, a ne pola Vlade, onda je to još jedna razlog zbog čega treba glasati za svih 18 predloženih predloga zakona Vlade Republike Srbije.

Mislim da je gospodin Ćirić pogrešno protumačio moje reči kada sam govorio o tome da su ministri u Vladi pročitali i pre glasanja za svih 18 zakonskih predloga.

Zahvaljujem se.
U rukama, a živim u takvom sistemu i u takvoj državi i u takvom svetu gde su dostupne informacije, sve što se radi danas, ali i što se radilo pre dve, tri ili više godina, u rukama je odluka, imam saziv i objedinjenu raspravu potpisanu 27. februara 2012. godine. Ta objedinjena rasprava je podrazumevala 27 tačaka dnevnog reda.
Dvadeset i sedam tačaka dnevnog reda koje ni Hudini ne bi mogao da spoji, jer one se odnose na protokole teškim metalima, na pomorski saobraćaj, na obrazovanje za socijalnu inkluziju, na puteve za deonicu Ljig-Boljkovci-Takovo, za odsumporavanje termoelektrane „Nikola Tesla“. Imamo i zaduživanje za most na Adi, imamo i to.
Imamo razne stvari gde je 27 tačaka dnevnog reda spojeno u objedinjenu raspravu i to od onih kojima smeta sada 18. Tada su mogli da pročitaju, tada su mogli sve da shvate i sve da prihvate. Ali, imamo i pravo ljubavno pismo i to ljubavno pismo poslato u sutonu jednog lošeg režima.
To ljubavno pismo je tako napravljeno da od šume ne vidiš drvo, a to drvo koje je trebalo videti u tih 27 tačaka objedinjene rasprave zove se Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist Societe Generale Banka Srbije ad Beograd, Erste banka itd, itd, UniCredit Banka Srbija i Aik Banka po zaduženju „Galenike“ ad Beograd. U sutonu jednog režima u 27 tačaka objedinjene rasprave koja tada nije smetala narodnim poslanicima, dobili smo zaduženje za skulpture, za „Velefarm“, za sve ono loše što je učinjeno u „Galenici“.

Srpska napredna stranka će podržati svih 18 predloženih zakona o potvrđivanju odluka. Za SNS 18 tačaka spojene rasprave ne predstavlja nikakav problem.
Podsetiću one koji se na tako nešto gade i to predstavljaju kao glavni problem da je 5. maja 2010. godine ova Narodna skupština pred narodne poslanike, a bio sam narodni poslanik i u tom osmom sazivu Narodne skupštine uputila 90 tačaka dnevnog reda. Tada je to bilo legitimno i tada je to bilo demokratski i tada je to bilo ispravno. Govorio sam da smo 29. februara 2012. godine dobili objedinjavanje 27 tačaka dnevnog reda i da nam je tada Vlada bivšeg režima poslala Dulić, „Nuba invest“, Olivera, supermen ministra koji je mogao da objasni i znao je o svim tačkama dnevnog reda iako su bile takve da ni Hudini nije mogao da ih spoji. Po matematici koju savremena nauka poznaje 18 je manje i od 27, 18 je manje naročito od 90 tačaka dnevnog reda objedinjenih i poslatih pred Narodnu skupštinu, pred narodne poslanike 5. maja 2010. godine.
Toliko o tome da je ova sednica nekako naporna i nekako drugačija. Toliko o tome da ovaj saziv je bar šest puta bolji u odnosu na onih 90 tačaka ili 40%, 50% bolji nego onih 27 tačaka dnevnog reda poslatih pred Narodnu skupštinu 29. februara 2012. godine kada je u stvari bila samo jedna tema na dnevnom redu, samo jedna bitna tačka, a to je Ugovor o dodatnom kreditiranju i dodatnom zaduživanju građana Republike Srbije kako bi se svi marifetluci, sve nedozvoljene radnje u Galenici pokrile.
Srpska napredna stranka će podržati sve predloge zakona. Srpska napredna stranka, i tu ću ući u polemiku sa uvaženim kolegama koji su pokazali sumnju da li treba podržati Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu projekat podrške Agenciji za osiguranje depozita. Bitno je u svemu ovome istaći da su sredstva Fonda za osiguranje depozita, a u skladu sa Zakonom o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije za pokriće gubitaka nastalih lošim poslovanjem Nove Agrobanke, Razvojne banke a.d. Novi Sad i ne daje se taj novac, dame i gospodo narodni poslanici, onima koji su loše poslovali, onima koji su na časnu reč, žargonski, možda nije žargon dobar za Narodnu skupštinu na narodski rečeno „na dođem ti“ dobijali kredite. Oni koji su za časnu reč dobijali kredite čak i za vođenje kampanja političkih stranaka, sada ne dajemo novac za takva neodgovorna poslovanja. Za takva neodgovorna poslovanja, ulogu imaju tužioci, ulogu ima pravosudni sistem Srbije, ali na ovaj način i ovaj ugovor o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, zato što ne želimo one zdrave kredite, one kredite za koje su došli ljudi koji žele da pokrenu proizvodnju, koji žele da zaposle ljude u Srbiji, koji žele da očuvaju firme koje su upropašćene prethodnih godina lošim odnosom države, da mogu da dobiju te kredite.
Zašto bi jedan privrednik u Srbiji plaćao cenu i danak neodgovornog poslovanja i neodgovornih kredita koje je Razvojna banka Vojvodine davala? Zašto bi plaćali ceh oni koji tome nisu krivi? Koliko je bolje u Srbiji ili gore, kažu ljudi na izborima. To je jedini merodavan odnos i to je jedino merodavno mesto gde se ljudi opredeljuju o jednoj vladi i o jednoj politici, politici reformi. To pokazuju i jučerašnji izbori. To pokazuju i svi izbori koji su do sada obavljeni. Koliko je bolje u ovoj državi pokazuje i činjenica da je danas…

Završavam, još samo nekoliko rečenica.

Ja razumem nervozu ljudi koji ne žele da sagledaju realnost u Srbiji i ja razumem one koji bi najradije prizvali i ukrajinski, a i prizivali su ukrajinski scenario u Srbiji, pa su zbog toga i nervozni kada se govori o rezultatima Vlade, Vlade koja stavlja tačku na sve crne tačke iz prošlosti. Jedna od takvih je i jedan nesrećan događaj koji se desio 2008. godine.

Ta crna tačka koja je danas rešena je privođenje osumnjičenog za ubistvo Ranka Panića na mitingu 2008. godine. Šest godina je trebalo…

U redu. Zahvaljujem se.

Na kraju ću samo reći još jednom da će poslanička grupa SNS podržati svih 18 predloga sporazuma i mislim da je to u korist građana Republike Srbije.

Ispravio bih prethodnog govornika, nije povećanje plata u javnim preduzećima i javnom sektoru bilo 2010. godine, već 2008. godine i za tačno 68%, iako utemeljenja u ekonomiju, u realnom sektoru, u prihodnoj strani budžeta za takvu odluku nije bilo mesta. To se desilo 2008. godine, kao što se desilo i povećanje penzija od 72%, a samo zarad formiranja vlasti, samo zbog fotelja, zbog formiranja Vlade. To je činjenica i to je fakat. To su okovi oko ruku mnogih budućih generacija. Zbog takvih neodgovornih poteza i odluka u prošlosti, moramo da sprovodimo bolne rezove u sadašnjosti da bi došli do budućnosti. To je činjenica koja ne može da se zaboravi, niti činjenica koja može da se gurne pod tepih. Nemamo problem sa teškim stvarima, ni da izađemo pred ljude i da kažemo za te teške stvari u predizbornoj kampanji i da ih sada sprovodimo.
Fond za zaštitu životne sredine je sa svojim budžet od 5,5 milijardi dinara godišnje ukinut zato što su tih 5,5 milijardi dinara trošeni bez ikakve kontrole. Stavljani su klima uređaji po ministarstvima, poklanjano ne znam ni ja šta, gume završavale u Subotici. Zbog nepravilnog ponašanja, neodgovornog ponašanja u ministarstvu i u Fondu za zaštitu životne sredine je ukinuto, a ne zato što nam zaštita životne sredine nije prioritet. Naravno da jeste prioritet, ali ne može da se gleda samo na formu, a da suština, novac, zaštita životne sredine ostane samo na kesama koje su deljene po školama u akciji „Očistimo Srbiju“.

Na kraju, još jedna rečenica, pošto je i kolega odužio, da se ne bih javljao ponovo, odgovorna vlast je ona vlast koja shvati problem vodosnabdevanja u Užicu, za koju je trebalo ta lokalna samouprava da misli i 2008, i 2009. i 2010. godine i da uz pomoć svih resursa države Srbije, uz pomoć Vojske Srbije, po hladnom vremenu, po mećavi, po snegu, po mrazu, da izgradi vodovod i da ljudima u Užicu, ali i u svim ostalim krajevima Srbije, omogući normalne uslove za život.

Prekršen je Poslovnik, gospodine predsedavajući, član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.
Znam da postoji jedan problem u našem društvu, i nije jedini, da se svako razume u sve, da imamo šest miliona selektora fudbalskih, da imamo tri miliona ministara, da imamo… i svako se razume u sve. I dok se svako razume u sve i svašta, mi ćemo kao društvo da budemo kao na pokretnoj traci, da trošimo energiju i da stojimo u mestu.
Malo neprimereno bi bilo da ja, koji sam po struci diplomirani mašinski inženjer univerziteta u Beogradu, 1996. godine, godine govorim o doktorskim disertacijama, čak i iz struke koju sam završio. Neprimereno je. S kojim ovlašćenjem, s kojim pravom i još ukazivati i reći da je to nešto loše? Zbog toga mislim da dok ne počnemo da radimo svoj posao, svako u svom domenu, svako shodno svojoj stručnoj spremi, kao društvo ćemo tumarati u mraku.
Zbog toga ste morali, gospodine predsedavajući, da prekinete prethodnog govornika, da ga za takve teške konstatacije koje je izneo pitate s kojom stručnom spremom se kvalifikuje da bi mogao o bilo kojem radu, bilo koga da govori. Inače je ovo najgora zloupotreba Narodne skupštine, mandata, imuniteta, bilo čega i mešanje u posao i u ono što se ne razume i što nema kvalifikacije da o tome može da govori.