Vraćam se na temu, uz tu jednu konstataciju da se po tome slažemo…

….. oko lažnog predstavljanja i time završavam. U svakom slučaju gospodine ministre još jednu poruku da sa ovakvim kriterijumima, sa ovako visokim standardima i sa radom u interesu građana Republike Srbije samo dalje nastavite.

Koliko je ko u temi i nije u temi govori činjenica da je uvaženi kolega prethodni govornik, govorio o izvršiteljima, a podsetio bih ga da je ovo sada Predloga zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, ali i glavna tema o notarima i beležnicima, tako da nema nikakve veze sa izvršiteljima.
Ono što bih još jednom ponovio, ja znam da postoje ljudi koji menjaju mišljenje preko noći, po potrebi, pa čas je neko prihvatljiv, pa čas nije prihvatljiv i da je ta prihvatljivost, odnosno neprihvatljivost vezana za zadržavanje funkcije i za zadržavanje fotelja i za zadržavanje beneficija, ali ne treba tako u desetak - petnaest minuta da menja mišljenje. Mišljenje koje je izrečeno da je lažno predstavljanje loše, sad je odjednom postalo lažno predstavljanje dobro. Ja i dalje tvrdim da gospodin Bojan Pajtić još uvek premijer AP Vojvodine, se lažno predstavlja.

Ne kažem, još uvek je, ali se predstavlja tako svako ko ima samo 6% podrške građana Srbije koji živi u Vojvodini, a predstavlja se i ima svu vlast i svu moć i sve poluge vlasti koje pokazuje i preko Razvojne banke i preko Fonda za kapitalna ulaganja i preko svih vrednosti koje su devastirane u AP Vojvodini, po meni čini lošu stvar ne za sebe, ne za svoju organizaciju, čini lošu stvar za građane Srbije koji žive u Vojvodini.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.

Ovde su iznete neke stvari koje su poprilično paušalne, jer reći – predsednik Vlade ignoriše Narodnu skupštinu je u krajnjoj meri neozbiljna izjava. Podsetiću i vas i srpsku javnost i prethodnog govornika da je predsednik Vlade sa celim kabinetom pre tri dana bio prisutan u Narodnoj skupštini. Više je bilo ministara nego što je bilo narodnih poslanika iz opozicije. Toliko o poštovanju. Ko tu onda koga poštuje?

Na sva pitanja koja su mu postavljena odgovorio je. Predsednik Vlade je danas u razgovoru sa jednom velikom svetskom kompanijom, kao građanin ove zemlje, ne kao neko ko se bavi politikom, molim Boga da razgovori sa Esmarkom uspeju, da na taj način rešimo pitanje hiljade radnika koji rade u „Sartidu“, da rešimo sudbinu i pitanje jednog velikog grada kao što je grad Smederevo. Kamo sreće da smo danas ovde mogli da čujemo kako je neko iz opozicije došao i rekao – evo, imamo predlog za „Sartid“, dovešćemo i mi ljude. Međutim, ne. U našoj javnosti postoji onaj deo neodgovornih ljudi koji se bave politikom, koji mole Boga da samo nešto propadne, da samo nešto bude loše zarad zarađivanja nekih sitnih običnih političkih poena. Mislim da je to neodgovorno ophođenje i neodgovorno ponašanje.

Što se tiče investicija, loše je kititi se tuđim perjem, naročito ako to perje nije baš neke lepe boje. Godine 2011. od tih milijardi stranih investicija, koje su stavljene, replika je, na konto bivše Vlade…

 

 

… je u stvari prodaja Miškovićevog „Maksija“. Da li je to direktna strana investicija? Ne, nije. To je samo promena vlasništva u jednoj privatnoj kompaniji.

Gospodine predsedniče, a javiću se i za repliku, ali prekršen je Poslovnik član 107. - dostojanstvo Narodne skupštine.
Mislim da je dostojanstvo Narodne skupštine prekršeno u onom trenutku kada se citiraju visoki izbori, kada se citiraju visoki izvori. Šta znače visoki izvori? Evo, ja ima visoki izvor iz DS koji kaže DS se raspada na tri dela. Visoki izvor, ne znam da li po visini ili po funkciji, mada je to relativno u DS. Ne znam šta je visoki izvor, ne znam kakvo je to pozivanje na visoke izvore i na predstavljanje visokih izvora kao na zvaničan stav.
S druge strane, prekršen je takođe član 107. i u drugom delu, kada se s jedne strane, spočitava Vladi Republike Srbije da ima neke tajne ugovore i da pravi tajne ugovore iako su rodonačelnici tih tajnih ugovora vlade prethodnog režima koji su napravili takve tajne ugovore i sa Fijatom i sa NIS-om, a onda se delovi tih ugovora, sada u formi pitanja postavljaju, opet verovatno citirajući neke visoke izvore koji su možda imali uvid u takve ugovore.
Ono što je najvažnije, u prvoj rečenici je prekršen Poslovnik, uniženo dostojanstvo Narodne skupštine iznošenjem neistina. Danas je godišnjica „Oluje“. Vlade Republike Srbije, odgovorno kao i ovih godina do sada, je organizovala parastos za nastradale u „Oluji“, taj parastos je obavljen u Crkvi Svetog Marka u 11.00 časova. I to što neko ne želi da se informiše ili zatvara oči pred stvarima koja Vlada Republike Srbije radi, ne znači da ih interpretira vređajući i Narodnu skupštinu i srpsku javnost.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Mislim da prethodni govornik, naravno da ne mislim na gospodina Đukanovića, ta pitanja koja je postavio gospodinu Vujoviću i Vladi Republike Srbije pre je trebao da postavi sam sebi, zato što i ja mogu da pitam baš njega, odakle i po kojim kriterijumima i po kojim osnovama je u našoj državi zaposleno 780.000 ljudi. Zbog čega je Vlada u kojoj je SNS ima dominantnu ulogu, stavila tačku zakonom, stavila tačku na zaposlenja u javnom sektoru, a do sada nijedna Vlada nije imala hrabrosti da tako nešto uradi.
Šta ćemo i sa tako skupom državom ako smo 2008. godine i tako skupom javnom sektoru povećali plate i po kojem osnovu povećane su plate u javnim preduzećima za 68% iako nije bilo rasta, iako nije bilo privredne aktivnosti, čašćeni su sa 68% baš radi dobijanja izbora.
Šta ćemo sa 161 firmom u restrukturiranju? Šta ćemo sa time što je rodonačelnik restrukturiranja i uvođenja firmi u restrukturiranje u stvari su bile vlade DS. Ta 161 firma u restrukturiranju našu državu košta 800 miliona evra godišnje. Šta ćemo sa svim aferama, sa svim skupim kreditima koje smo uzimali do 2012. godine? Krediti koji su bili po 6, 7, 8% godišnje. Krediti koji su bili i kod komercijalnih banaka za razliku od kredita koje sada uzimamo kod prijatelja iz Emirata koji tako zdušno žele da oteraju iz naše države, ali neće uspeti u tome, a ti krediti su skoro besplatni, jer se kreću do 2% godišnje. Šta ćemo sa svim onim što je potrošeno, sagoreno, što je otišlo kroz „Univerzal banku“, „Agrobanku“, „Razvojnu banku“, fondkapitalna ulaganja Vojvodine. Šta ćemo sa svim onim što je potrošeno kroz azotaru.
Uostalom, više je i bolnije je za prethodnog govornika što je predsednik Vlade i Vlada Republike Srbije za sto dana ispunila sva očekivanja i sva obećanja, za razliku od Bojana Pajtića i Vlade AP Vojvodine gde posle deset godina nismo dobili ni izveštaj, a kamoli ispunjenje obećanja.

Govoriću tiho, ali dovoljno da se čujemo, a govorimo glasno, jer kada predsednik Vlade, gospodin Vučić, pre tri dana izgovori stvari, kaže koji su detalji ugovora, izgovori sve ono što je Vlada Republike Srbije uradila za proteklih sto dana, a neko verovatno vođen autocenzurom i ne dođe na sednicu ili vođen strahom zbog manjka argumenata, pa se sakrije negde pa ne govori, onda dođe ovde pa ponovi to isto, onda je prvi korak da malo pojačamo vokal.
Možda nije čuo, jer ne bih voleo da je nešto treće, da je možda vezano za IQ, pa da se ne shvata sve to šta se govori. Tako da ja verujem, verujem da je to vezano ipak za sluh i zbog toga govorim jače.
Što se tiče te odluke Vlade Republike Srbije o zabrani zapošljavanja, verujem da je ona ili tajna ili je ta odluka stelt odluka, zato što je nema nigde. Niti je Vlada Mirka Cvetkovića, odnosno Vlada do 2012. godine primenjiva, tako da verujem da je stelt ili je tajna odluka, pa čim je tajna, onda ne mora ni da se primenjuje.
Što se tiče stvari zbog kojih moramo da govorimo malo glasnije da bi došlo do ušiju koji tako nešto ne žele da čuju, radovao bih se da je neko drugi pre ove 2012, 2013. godine rešio pitanja firmi u restrukturiranju koje su izjedale budžet Srbije. Ne može odgovor i jedina sposobnost i jedina odgovornost biti – ne umemo da vas rešimo, ne možemo da nađemo partnera, ne znamo šta ćemo sa vama, ali stavićemo vas u budžet, stavićemo vas na teret građana Srbije i mi smo odgovorni.
Ne, to nije odgovornost i zbog toga ćemo ponavljati sve ono dobro što je urađeno sa Er Srbijom, ponavljaćemo i za devet aviona, koje vi ne želite da vidite, ponavljaćemo i za 10 aviona….( isključen mikrofon)…i za 70 posto većeg broja karata i letova. Samo vi mene isključite predsedavajući, javiću se ja ponovo,slobodno.

Gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika član 107.
Da li predsednik Vlade, gospodin Vučić, nedostaje gospodinu Živkoviću, ili ne, to je subjektivan osećaj. Verujem da postoji u prostorijama stranke gospodina Živkovića neki portret u prirodnoj veličini gospodina Vučića, nadam se da je toliko bar velika prostorija, ako ne i stranka, pa može da komunicira slobodno, jer tada je najhrabriji.
Međutim, ono zbog čega ste morali da opomenete gospodina Živkovića, a to je da, ono što je izrekao to je da premijer Vlade Republike Srbije nema šta da kaže u parlamentu. To je omalovažavanje Skupštine. To je omalovažavanje i premijera, na koje ste morali da odreagujete. Jer, nekako kada premijer dođe u Narodnu skupštinu, kada odgovori na sva postavljena pitanja, kada govori o svim ugovorima i iz prošlosti, za koje nema nikakvu odgovornost, ali i za ugovor na koji se ponosimo, a to je ugovor sa „Er Srbijom“, koji je stabilizovao i postavio na zdrave noge jednu dobru i veliku i regionalnu kompaniju, kao što je „Er Srbija“, tada ne odgovara, kada govori.
Danas se kaže – nema šta da kaže. Znate šta, ja mogu da govorim i tiho, mogu da govorim i glasnije da bi neko čuo, ali verujem da je ovo već iz domena patologije. Tako da, zaista za takve stvari ubuduće vas molim da sa pažnjom pratite tok sednice Narodne skupštine i za tako nešto ste dužni da opomenete narodnog poslanika ko se takvim konstatacijama služi.

Replika na izlaganje gospodina Pavićevića.
U ovih pet minuta gospodina Pavićevića dva su razloga zbog kojih neće glasati za gospodina Vujovića. Jedan je nepostojanje kriterijuma za ocenjivanje. Znate, postoje kriterijumi za ocenjivanje, postoje i ti kriterijumi su definisani političkim delovanjem, svim onim što je prethodna Vlada Republike Srbije uradila, a ocenjivanje je na izborima.
Na istim onim izborima na kojima ste se na listi baš vi našli gospodine Pavićeviću, koja je osvojila 6,09% i to sinergijom, ne samostalno već sinergijom sa političkom opcijom sa kojom ste se nalazili. Samo ne znam kome da podelim onih 0,9%, pošto je to otprilike pola-pola po snazi i po ugledu u našem društvu. Ali, i da je pola-pola i da na bilo koju stranu ide onih 0,9%, vi ne prelazite cenzus, ni jedni ni drugi. Sinergijom možda, ali videli smo šta su građani Republike Srbije rekli. Prema tome, postoje i kriterijumi i ocenjivanje. Jedino ocenjivanje je na izborima, nikako nekim ukrajinskim scenarijom na koji neki vaši prijatelji pozivaju.
Što se tiče tajnosti, ne tajnosti, vidite Memorandum o razumevanju je potpisan sa kompanijom SISU. Iskreno se nadam i siguran sam da će Vlada uraditi sve, a i budući ministar finansija da će se i ugovor sa kompanijom SISU potpisati do kraja avgusta.
Taj ugovor i ovaj memorandum o razumevanju su stvar zbog koje građani ne samo Priboja, već i Prijepolja, Nove Varoši, celog tog dela Srbije koji je veoma osetljiv zato što ne postoji nijedna žila kucavica, ne postoji mesto gde mogu da rade, jako je teška situacija u tom delu Srbije i voleo bih da je posetite, to je razlog zbog čega će ti ljudi ovoj Vladi Republike Srbije i ministru Vujoviću za života podići spomenik.
Samo ne mogu da razumem odakle tolika mržnja, odakle tolika potreba da sve što se uradi i sve što se napravi samo da ne bude ispred vas, ma koliko to bilo po cenu naše nacije. Hvala.

Prvo gospodine predsedavajući na osnovu replike.
(Borislav Stefanović, s mesta: Zašto? Niste pomenuti ni jednog momenta.)
Ako mi dozvolite, znači direktno obraćanje i direktno spominjanje Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije.

Dobro gospodine predsedavajući, samo zarad javnosti i zarad istine da u srpskom parlamentu ne postoje dvostruki aršini i ja sam čini mi se na jednom skupštinskom kolegijumu govorio o stanju u našem društvu i o tome kako građani Srbije gledaju ka onima koji kukaju i biju u istom trenutku, pa bih takav odnos imao i prema prethodnom govorniku koji uredno koristi mogućnosti koje mu dajete da govori, a da mu neko ne odgovori, ali se uredno poziva na smanjenu demokratičnost u našem parlamentu.
Što se tiče tih procenata i time bih započeo, neću govoriti o podršci i o 48% koliku podršku ima SNS. Pomenuo bih procente i podršku koju ima ta, tako dobra, pokrajinska Vlada i pokrajinska vlast.
Zbog čega ta tako dobra i tako sjajna pokrajinska vlast i gospodin Pajtić kao frontmen pokrajinske vlasti nije dao ni jedan jedini izveštaj do sada, ne za 100 dana, hajde makar jednom godišnje, nemamo ni jednom godišnje, hajde jednom u 10 godina, nemamo ni za 10 godina.
Hajde da vidimo zbog čega ta takva sjajna, dobra pokrajinska vlast, koja do sada nije dala nijedan izveštaj srpskoj javnosti, građanima Srbije, građanima Srbije koji žive u Vojvodini, Pokrajinskom parlamentu, zbog čega tako grčevito beži od izbora, zbog čega je izgubila sve izbore do sada u bilo kojoj opštini, u bilo kojem gradu, a mnogo je bilo takvih izbora, od Vrbasa, Srbobrana, Kovina, Zrenjanina, svuda, u Odžacima, gde god su bili izbori. Svuda su izgubili, nigde ni cenzus nisu prešli, ali su dobri iako nisu dali izveštaj, iako nisu prešli cenzus, iako ništa nisu uradili, osim što su štampali neke izveštaje, odgovore, mišljenja, borili se unutarstranački. Nisu mogli da stignu da rade nešto za građane Srbije koji žive na teritoriji AP Vojvodine.
Gospodine Vujoviću, SNS će danas, verujem u narednih pola sata, sat vremena dati vam podršku i glasati za vaš izbor na mesto ministra finansija iz istih onih razloga o kojima je sjajno govorio malo pre gospodin Martinović, ali i ostale kolege iz poslaničke grupe SNS. Ja ću tim razlozima dodati još jedan razlog, a taj jedan razlog je zato što držite reč, zato što pripadate Vladi koju vodi čovek koji drži reč, zato što pripadate Vladi koja je prvi put u novijoj istoriji parlamentarizma izašla pred građane i rekla – ovo smo obećali za 100 dana, evo šta smo uradili, idemo dalje, zato što pripadate Vladi koja umesto u skupim automobilima, vozi se u autobusima, to nekome ne odgovara zato što su navikli da se voze u skupim automobilima, ne mareći za trošak, jer taj trošak nije njihov već građana Republike Srbije, zato što pripadate Vladi koja za prvih 100 dana nije rekla – nemojte da nas napadate, nemojte nam reći ništa, ovo je prvih 100 dana. To su radile vlade bivšeg režima, tražile su 100 dana da se upoznaju sa svojim kabinetima, da se upoznaju sa svojim službenim automobilima, telefonima, sa svojim sekretaricama. Za to je služilo prvih 100 dana, gospodine Vujoviću, u svim vladama do 2012. godine – upoznavanje sa poslom, ko će šta raditi, da se snađu, da vide gde je zgrada u Nemanjinoj ili Palata Srbija na Novom Beogradu, ko će imati veću kancelariju, ko će veće beneficije imati. Za to je služilo prvih 100 dana u svakoj vladi do 2012. godine.
Za ovu Vladu Republike Srbije, za Vladu SNS, za Vladu Aleksandra Vučića 100 dana znači 100 dana ispunjavanja obaveza i obećanja koje je postavio pred građane Republike Srbije i u predizbornoj kampanji i ove u ekspozeu pred svim narodnim poslanicima.
Tada su oni koji su aplaudirali i glasali za ekspozea i za predsednike vlada čiji ekspoze je bio na nivou eseja srednjoškolca, i taj esej srednjoškolca, predsednika bivše Vlade, bivšeg režima je služio samo za taj dan i bio je zaboravljen. Nije bilo šanse da se neko pozove na to, jer to je služilo samo da ispuni formu tog dana podnošenja ekspozea.
Ovaj ekspoze za koji su mnogi tog dana rekli zašto je tako velik, zašto je tako obiman, obiman je zato što želimo da to što piše u ekspozeu i ispunimo i zato što smo za prvih 100 dana Vlade kritikovani od onih kojima je predsednik Vlade obećao da ćemo i spavati i jesti i piti u Narodnoj skupštini, a i spavali smo i jeli i pili u Narodnoj skupštini, ali i glasali donosili zakone, usvajali amandmane, krvnički radili ovih 100 dana i tako ćemo raditi i nadalje. Tada im nije odgovarala obimnost. Tada im detalji nisu odgovarali. Šta odgovara? Esej na 20, 30 strana Mirka Cvetkovića ili bivšeg predsednika Vlade, koji nije značio ništa osim da se arhivira u Narodnoj skupštini?
Nekako se izdvajaju nekoliko segmenata, pitanja. Probaću da odgovorim na neka od njih. Zaparala mi je uši jedna rečenica, a to je da je nekome u ovoj Narodnoj skupštini iz bivšeg režima zasmetalo to što je gospodin Mijatović govorio o vašoj stručnoj spremi, što je govorio o vašoj karijeri, što je govorio o vašoj stručnosti.
Na poziv predsednika Vlade gospodina Vučića jedan veliki broj mladih ljudi došlo je u Srbiji i priključio se i Vladi Republike Srbije i svim reformskim potezima koje ova Vlada donosi. Tada im nije odgovaralo znanje i mladost gospodina Krstića. U onom trenutku kada smo pozvali i bili veoma ponosni što su se u našoj Vladi na savetničkim mestima pojavili ljudi kao što su Stros-Kan, Guzenbauer, Fratini, ljudi svetskog renomea, svetskog ranga, svetskog imena poput vašeg, gospodine Vujoviću. Ni tada ljudima iz bivšeg režima nije to odgovaralo, a video sam i zbog čega. Nije odgovaralo iz istih onih razloga o kojima je pričao gospodin Martinović – što je bilo bolje pojaviti se na Glavnom odboru DS i to je jedina stručnost koja ti je bila potrebna da bilo šta u životu radiš. Za nas to nije prioritet. Nije ni prioritet ni članstvo u Glavnom odboru SNS.
Da li je potrebno imati tu stručnost gospodina Zorana Radomana, pokrajinskog sekretara za finansije, vašeg kolege, gospodine Vujoviću, na pokrajinskom nivou, uglednog visokog člana DS, kojeg je jedino kvalifikovalo za to odgovorno mesto to što je od 2004. do 2008. godine bio direktor Poreske uprave Regionalni centar Novi Sad. Ništa više.
Normalno je onda da ljudima koji podržavaju takve ljude smeta vaša biografija, gospodine Vujoviću, da im smeta to što ste radili i to što radite u okviru i Svetske banke i kao predavač i kao čovek koji zaista finansije drži u malom prstu.
S jedne strane imamo, maltene, srednjoškolce sa nagradom Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, a za koju znamo da na časnu reč dodeljuje nagrade. Evo, to je jedina nagrada.
Neću nikome bilo šta spočitavati da nije, evo, ima tu nagradu. Šta je to presudno da bi bio pokrajinski sekretar za finansije? Lično ne znam, ali voleo bih da mi neko kaže zbog čega je to dobro.
Zasmetala je nekim ljudima i međunarodna podrška koju ova Vlada Republike Srbije i predsednik Vlade ima. Setiću se, a i vas bih podsetio reči iz 2012. godine. Gospodine Dačiću, bili ste tu, sećate se kako su ljudi ovde rekli – biće hiperinflacija, mi imamo najmanju inflaciju za zadnjih ne znam koliko godina. Rekli su – Srbija će u izolaciju, a onda kada Srbija dobije takvu međunarodnu podršku, kada se ime Srbije sa čašću izgovara i u Parizu, i u Briselu, i u Berlinu, i u Vašingtonu, i u Moskvi, kada predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Vučić na najvišem nivou bude primljen i kod predsednika Vlade Francuske, i kod gospođe Angele Merkel i kod gospodina Putina za dve nedelje, onda kažemo – ne, ne treba nam međunarodna podrška, ne zna svet šta radi, ne znaju oni.
To je strašno, jer tu se menja pamet, ono o čemu je gospodin Martinović govorio. Nije to samo naknadna pamet, ta se pamet menja od situacije do situacije, od trenutka kada će zbog sitnih političkih poena, zbog sitnih nekih šićardžijskih poena da se menja mišljenje. Od evropske do srpske Srbije, od evro fanatika do evroskepticizma. To su strašne stvari, takva vrsta diskontinuiteta. Ne može se u istom trenutku i na istok i na zapad, i na sever i na jug. Na taj način se samo tapka u mestu.
Srpska napredna stranka neće da prihvati kritike koje dolaze sa te strane, naročito ne od ljudi koji su zarad dolaska na vlast, ili opstanka, ili vraćanja na vlast čak i pozivali na rušenje naše države, na rušenje Beograda i na ukrajinski scenario.
Takođe, mnogo je ovde govoreno i govoriće se o investicijama. Postojala je mogućnost neodgovornog ponašanja da prema svakoj firmi koja je u problemu, a mnogo je preduzeća i kompanija u problemu, da kažemo - idete u restrukturiranje. Davaćemo vam novac, održavaćemo vas na aparatima za održavanje života. Da li je to trajno? Da li je to odgovorno? Ne, nije odgovorno.
Na ovaj način država Srbija se odgovorno ponaša i za ovih sto dana stvarajući zakonske okvire, kao što je Zakon o radu, Zakon o stečaju, Zakon o privatizaciji, zato što želimo život, ne samo u tih 161 firme u restrukturiranju, već i u svih 585 firmi, koliko se nalazi na portfoliju Agencije za privatizaciju.
Zato što se ne brinemo za rejting i koliko će nas to koštati, već koliko će ti ljudi u tim firmama raditi, stvarati nove vrednosti, pokrenuti proizvodnju i da žive od svog rada, a ne od subvencija. Da žive, a ne da leže, jer oni koji ne rade, nigde na svetu ne postoji da se ne radi, a da primaš platu.
Zbog toga je SNS ponosna na naš ugovor sa „Etihadom“. Ponosni smo na ono što je „Etihad“ doneo kao jednu novu vrednost JAT-u, odnosno sada „Er Srbiji“. Jedan odgovorniji pristup u menadžmentu, 70% više letova, 70% više prodatih karata, devet novih aviona. Neko, vidim da kritikuje i da se ne slaže i sa letom koji će od naredne godine direktno iz Beograda moći odvijati ka SAD, iako je to za vreme bivšeg režima tako dobro i tako popularno, bila misaona imenica, jer i da su hteli i da su dobili dozvolu nisu imali čime da lete do SAD, jer pajperima ne može ta destinacija da se uradi. To mora ozbiljnijim avionima, a te ozbiljnije avione je „Etihad“ i doneo.
Danas se, nadam se, rešava sudbina jednog velikog rada, jedne velike kompanije kao što je „Sartid“. Zadovoljan sam i zahvalan i gospodin Kirbiju koji je omogućio taj kontakt, koji je omogućio tu zainteresovanost, koji je omogućio da se danas razgovara sa jednom kompanijom svetskog renomea kao što je „Esmark“ za privatizaciju, dokapitalizaciju ili šta god srpske železare „Sartid“.
Vidim da ni to ne valja. Čak ni takav transparentan proces u kome učestvuje predstavnik jedne respektabilne, najveće svetske zemlje, da čak ni tako nešto ne valja. Šta valja? Šta ste vi gospodo iz bivšeg režima uradili? Na takve stvari ste samo stavljali glavu u pesak, gurali te firme u restrukturiranje, stavljali ih na trošak onom zdravom delu privrede, a sada se bunite protiv orijentacije Vlade Republike Srbije da se jača ono što je zdravo. Da oni koji su profitabilni da više rade, da više stvaraju, da više zapošljavaju.
Jednom da se stavi tačka na bolesni odnos prema srpskoj ekonomiji i prema srpskoj privredi. Nije lak posao gospodine Vujoviću pred vama, jer iako u protekle dve godine naša privreda i mi kao društvo dobijamo kredite koji su po znatno nižim, višestruko nižim kamatnim stopama nego što su bili do 2012. godine, dobijamo ih zato što pokazujemo ozbiljnost u reformama, dobijamo, ne na lepe oči, ne na časnu reč. To u finansijama i u ekonomiji, i vi to jako dobro znate, da tako nešto ne postoji. Dobijamo ih zbog toga što držimo reč. Zato što sprovodimo reformske korake, reformske mere koje nisu nam nametnute već smo svesni da su nam takvi potezi neophodni zbog budućnosti.
Ali, bez obzira da li prodavali nešto, kao što su neke prethodne vlade u vreme privatizacije vršile prodaju i imale novu vrednost, novac od toga, bez obzira da li se dodatno zaduživali po manjim kamatnim stopama, ako ne smanjimo trošak, ako ne smanjimo rashodnu stranu, ako ne smanjimo tamo gde se toliko odlivalo u godinama koje su iza nas, sve je to džabe.
Morate da zaustavljate i siguran sam da ćete zaustaviti jednu neodgovornu politiku koja kaže – nema veze 2008. godine smo povećali plate u javnim preduzećima za 68%. Povećane su plate za 68% u javnim preduzećima koja su bila napunjena, prepunjena partijskim kadrovima, u kojima je čak važila ona anegdota da više nema ni ljubavi u javnim preduzećima, jer su svi međusobno rođaci, kumovi ili partijski drugovi, tamo se trošio novac. Povećane su za 68% plate, a privrednost nula.
Šta je to? Socijalno odgovorno? Možda ako vi tih 68% donesete od kuće ili iz Razvojne banke Vojvodine, ili iz Agrobanke, ili iz Univerzal banke, ili iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, sve ono što je isisano, ako se donese pa se da za 68% veće plate u javnim sektorima, reći ću – u redu je.
Ali, ako se time ugrožava budućnost naših građana zarad socijalnog mira, zarad nekih kampanja, zarad popularnosti, to je jeziva stvar koju je neophodno u budućnosti ispraviti.
Još jednom, na kraju, gospodine Vujoviću, dobićete punu podršku poslaničke grupe SNS i danas za vaš izbor, kao i pre nekoliko dana kada smo se ovde zajednički borili za Zakon o privatizaciji, za Zakon o stečaju. Siguran sam da ćemo se u narednim godinama mnogo puta sretati u ovoj Skupštini zarad takvih reformskih zakona za koje su građani Srbije na martovskim izborima dali podršku Aleksandru Vučiću i SNS.

Gospodine predsedavajući član 108. i nisam ustao sam zbog uvreda. Navikli smo za ove dve godine i gospodin Aleksandar Vučić i gospodin Martinović i svi mi iz poslaničke grupe SNS. Različito nas je nazivao gospodin Stefanović različitim imenima gonjen mržnjom, a ne shvata da svaka takva odapeta strela je bumerang koji se vraća nazad i nije naučen onim da mržnja nije u krvi, nije u genima srpskog naroda, već gostoprimstvo i jedan dobar međuljudski odnos.

Po struci sam diplomirani mašinski inženjer. O prethodnim rečima gospodina Stefanovića nisam stručan da se izjašnjavam, ali zato poslanička grupa, koja hvala Bogu i hvala građanima Srbije, je veličine 136 narodnih poslanika, imamo stručne ljude i za to. Siguran sam da će gospođa Dragana Barišić sa zadovoljstvom se pozabaviti kakvim odnosom. Stručna je. Zamoliću je da to bude bez naknade, da to bude iz dobrih kolegijalnih odnosa, a s obzirom na njenu stručnu spremu, s obzirom na sve te stvari koje je ona završila u okviru medicinskih nauka i njene specijalizacije neuropsihijatrije…

 

 

… vrlo rado će se Dragana pozabaviti time.