Neko ko je bio premijer ove države ili ima svoju ambiciju da postane ponovo, lično mislim da to neću dočekati, mora da zna da svaki investitor koji dođe, ne samo u Srbiju, u zemlje u okruženju, bilo gde, prvo pogleda kako je ta zemlja i da li je ta zemlja stabilna, političku stabilnost te države. A na političku stabilnost države loše utiče kada jedan narodni poslanik ili potpredsednik opozicione stranke u kampanji, ali i posle poziva na ukrajinski scenario, poziva ponovo na lomljenje Beograda, na paljenje ove zgrade, samo zarad dolaska na vlast. To su dolazili na takve ideje su promovisali ljudi sa poslaničke liste na kojima je bio i predlagač ovog amandmana.
Pod broj dva, investitori gledaju kakvo je zakonodavstvo te zemlje. Zbog toga mi radimo na ovim reformskim zakonima da bi stvorili ambijent, povoljan ambijent za ulaganja.
I pod tri, a ispraviće me ljudi koji sede ovde pored ministra, koji su siguran sam daleko stručniji od mene u tim razgovorima. Treće pitanje koje je možda čak i prvo. A šta vi dajete kao podsticaj? A šta vi nudite da mi dođemo ovde da razvijamo biznis i da zapošljavamo ljude? Neko ko kaže iz zakona treba izbaciti mere podsticaja je neko ko direktno kaže ne želimo nova radna mesta u Srbiji. Nema podsticaja, nema novih radnih mesta. I to je direktan odgovor zbog čega ne treba prihvatiti ovakav amandman.
Nekada su podsticaji finansijski, nekada se i plaća po radnom mestu. I to smo u prošlosti radili. Ne kažem da tako nešto i u budućnosti nećemo raditi. Za Srbiju je osnov, za građane Srbije je osnov da počnu da rade, da počnemo da proizvodimo, da počnemo da stvaramo nove vrednosti. Bez toga nema države. Nema ničega. Oni koji kažu da nam ne trebaju mere podsticaja ili se ne razumeju u ekonomiju, ili nemaju dobru nameru, ili je i jedno i drugo. U svakom slučaju mere podsticaja, a kao jedna od mera podsticaja su uslovi i način prenosa kapitala bez nadoknade za strateške investitore koji se utvrđuju u skladu sa propisima kojima se uređuje podsticaj za investitore.
Ja bih voleo i bio bih jako srećan, skinuo bih kapu, rekao bih – bravo majstore, tako treba. Kada bi predlagač ovog amandman rekao – evo doveo sam strateškog partnera za „Železaru Smederevo“? Evo doveo sam, ne da nisam preneo besplatno te akcije, nula, nula. Gde su ti investitori? Gde su ti investitori? Gde je „Železara“? Na grbači države, 8,5 miliona evra mesečno.
Zašto ne rešite jedan, ne mora „Železara“ bilo koji, bilo koju od tih neuralgičnih tačaka za naše društvo? Ne, nego sada hajde da izbrišemo da nema ni mera podsticaja. Pa, bravo, šta ćemo onda da radimo? Onda nema radnih mesta, nema ničega.
Zašto vam u prošlosti kada ste vodili ovu državu nije smetalo da se, po ne znam kakvim, vrlo prikrivenim okolnostima i uslovima da se deli po desetine i više hiljada evra po radnom mestu? Tada je bilo uredu, i tada je moglo za neke, a smeta vam kada je tako nešto predviđeno u zakonu i to pod jasno određenim kriterijumima i uslovima.
Mislim da je predlagač amandmana prevideo te ekonomske pokazatelje koji važe svuda u svetu i važiće i u Srbiji. Ne bih voleo da dovodim ovakav predložen amandman sa ekonomskim neznanjem ili sa lošom političkom voljom i mišljenjem o privredi i o građanima Srbije.

Pre nekoliko dana sam u ovom parlamentu govorio da je loše kada neko u našem društvu preduzima one dobre stvari koje je neko drugi uradio.
Jedno je vreme, 2001, 2002, 2003, drugo je vreme 2008. godina. Godina 2002, 2003, 2004. godina, nije bilo vreme svetske ekonomske krize, 2008. godine jeste bilo vreme svetske ekonomske krize. Drugi su alati, druga delovanja kada je drugačije okruženje.
Međutim, ono što zapara uši je kada neko posao koji je uradio neko drugi, jedan kolektivni organ kao što je Vlada Republike Srbije koju je u to vreme vodio pokojni premijer, sada posle desetak, dvanaest, trinaest godina koliko je prošlo od tog perioda prigrabi za sebe, i kaže – ja sam to uradio, iako znamo da je to uradila Vlada pokojnog premijera.
Neke stvari iz naše istorije kojima niko nije ponosan, zbog kojih neki ljudi odgovaraju - i dobro je što je tako, ali dajte da, ja koji sam bio sa druge strane i tada i sada, koji se politički nisam slagao, da ja pokazujem više poštovanja prema tim ljudima nego što pokazujete vi koji ste bili jako bliski.
Dajte da nešto što je neko drugi uradio i što je u tom trenutku bilo dobro i kamo sreće da je „Ju es stil“ imao snage i prostora na tržištu da ostane u Smederevu, svi bi bili srećni, ali nemojte to što nije vaše prihvatati za sebe i grabiti za sebe.

Gledaju nas ljudi. Znaju ko je i šta je radio i nemojte da ja branim pokojnog premijera od vas.

Ja ću se samo u jednoj stvari složiti sa predlagačem ovog amandmana, a to jeda je neophodno povećati privrednu aktivnost i broj zaposlenih u državi. O mrtvom slovu na papiru i o nečemu što piše u programima ne želim da se bavim, jer od toga koristi niko nije video.
Ono što hoću da kažem i kako ova Vlada Republike Srbije rešava i povećava privrednu aktivnost i broj zaposlenih je baš kroz strateško partnerstvo, pokušavam da imam isti stil kao moj prethodnik, a to je da od kompanije JAT Airways, koja je imala od 28 do 55 miliona gubitka, napravila je kompaniju koja je za samo godinu dana starost aviona sa 26 godina proseka svela na 9,5 godina, koja je dobila devet Erbasova A319 i Erbasova A320, gde je broj putnika za 70% povećan, da je zaposleno novih 300 ljudi, tako da bih predlagaču amandmana predložio da i dalje piše ekonomske programe, a da nas puste da sa ovakvim strateškim partnerima zapošljavamo ljude u Srbiji.

Mrtvo slovo na papiru da se maše u krug, a od čega građani Srbije nemaju nikakvu korist i to će ostati mrtvo slovo na papiru, jer podrška koju predlagač ovog amandmana ima je takva da ne može da zaposli nikoga, ni jednu mesnu zajednicu u Srbiji, a kamoli državu Srbiju.

Što se tiče ovog predloženog amandmana, ja ne mogu da razumem. S jedne strane, ne odgovara strateški partner, a s druge strane, ne odgovara kontrola. Hajde ovo za strateškog partnera da razumem, ali što, bre, ljudi, ne odgovara kontrola? Šta fali kontroli? Kad se nešto ne kontroliše, znači spremno je na kombinacije, kako reče gospodin Cvetanović. Kažite javno - hoćemo da se prave u privatizacijama kombinacije, ne treba nam kontrola, ne treba da se meša država. Kažite otvoreno.

Malopre ste rekli otvoreno da vam smetaju zaposleni, da nećete na zaposlene da prebacujete kapital, da nećete na zaposlene da prebacujete imovinu. Verovatno da se samo zaposlenima spremaju, po vašem tom ekonomskom programu, mrtvom slovu na papiru, otkazi, a sada još da ugasimo svetlo. Kada ugasimo svetlo, onda je tu odlično za kombinacije gospodina Cvetanovića, kako ih on definiše.

Prema tome, ovaj amandman je krajnje ne prihvatljiv ni za SNS, ali bogami ni za najveći deo parlamenta.

Možda su za predlagača ovog amandmana neki ugovori nevidljivi, zato što ih gleda zatvorenih očiju. Možda su nevidljivi, ali danas nije pokazao takvu hrabrost kada je gospodin Vučić pokazivao ugovore, između ostalog, i sa „Etihadom“. Možda su ti ugovori za predlagača ovog amandmana nevidljivi, ali je vidljivo devet „Erbasovih“ aviona. Evo su na aerodromu „Nikola Tesla“. Ili lete. A od naredne godine leteće i za Ameriku, posle 20-ak godina. Možda je i to nevidljivo za predlagača ovog amandmana. Možda je nevidljivo i da je 10 novih „Erbasovih“ A-320 naručeno. I to je nevidljivo. Nevidljivo je i da je povećan broj putnika za 70%.

Znate, postoji redovna nastava i svi smo prošli kroz tu redovnu nastavu. Meni je žao što ostale kolege, kojima je ovo jasno, prolaze kroz dopunsku nastavu, ali ja sam voljan da držim tu dopunsku nastavu sve dok se širom ne otvore oči, sve dok se ne vidi realnost u Srbiji. Mogu da držim tu dopunsku nastavu i na aerodromu „Nikola Tesla“. Mogu da držim i u ovim „Erbasovim“ avionima. Gde god hoće onaj ko neće da otvori oči. Godinu, dve, progledaće. Nema problema. Biću uporan. Boriću se za predlagača amandmana da progleda i da vidi šta je realnost u Srbiji.

Gospodine predsedavajući, pozivam se na član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine. Mislim da je dostojanstvo kada se sa namerom pokazuje neznanje.

Član 105. kaže: „Niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Narodne skupštine“.

Gde je tu prekršen član 105? Ili je neka fatamorgana ipak ostala, pa se pomislilo da je neko dobio reč, pre nego što je zatražio reč. Ne krijemo, ponosimo se onim što je Aleksandar Vučić uradio na političkoj sceni Srbije. Neko kaže – nažalost, ali većina građana kaže – nažalost poznajemo predlagače ovog amandmana.

Zarad istine i javnosti, nikada Aleksandar Vučić, ni SNS i niko iz SNS nije pozivao da se računi ne plaćaju bilo koji i bilo na kojem nivou. Zbog toga je neistina prethodnog govornika da je gospodin Aleksandar Vučić pozivao na neplaćanje TV pretplate.
Međutim, ono što je istina jeste da su predstavnici stranke kojoj je pripadao prethodni govornik pravili performanse i donosili burad u centar svog grada i pozivali da u tu burad stavljaju račune koje su dobijali. To je istina ovekovečena i medijski potvrđena.
Što se tiče nastavka politike koju već dve godine slušamo u ovom parlamentu od formiranja Vlade 2012. godine i plašenja građana šta će biti i šta bi bilo kad bi bilo, ništa od onoga čime su plašeni građani i 2012. i 2013. i 2014. godine se nije desilo, ali smo jasno videli šta se desilo pod režimom Borisa Tadića. Jasno smo videli da je 400 hiljada ljudi ostalo bez radnih mesta, jasno smo videli gde je otišao standard i da smo na dnu evropske skale, da ne kažem i svetske skale po standardu, da smo na dnu lestvice po borbi protiv kriminala i korupcije. To je sve ono što smo doživeli od režima Borisa Tadića, a sada isti ti kažu – znate, za dve godine ćemo biti to i to ili ćemo za godinu dana biti to i to. S kojim pravom se i dalje plaše ljudi u Srbiji? S kojim pravom se kaže da je Aleksandar Vučić pozivao da se ne plaćaju računi, isti oni koji su te račune stavljali u kante?

Ja nisam srećan što je režim Borisa Tadića uništio Srbiju, ali sam srećan što pripadam političkoj stranci koja će tu zemlju podići i srećan sam što ćemo podići i urediti našu državu.
Srećan sam što pred građane Srbije ne izlazimo sa deskriptivnim opisima kako je sve do 2012. godine bilo lepo i kako su ljudi lepo radili, a svi znamo i statistika pokazuje da je 400 hiljada ljudi pod režimom Borisa Tadića ostalo bez posla u Srbiji.
Bio bih srećniji da su se odgovornije ponašali u periodu krize i bio bih srećniji da su pred građane nastupali iskrenije i odgovornije i da nisu bez rasta privredne aktivnosti podignute plate za 68% u javnom sektoru i u javnim preduzećima samo da bi se dobili izbori i da bi se formirale neke Vlade.
Ni ja nisam srećan što nam je račun za tako neodgovornu politiku stigao sada, ali sam spreman da pred građane ne ulazim populistički, već da im govorim ono što je realno, da ono što smo nasledili su tegovi oko nogu i oko ruku ove Vlade Republike Srbije i da ćemo se boriti da te tegove ostavimo u prošlosti, ali ću se takođe truditi da na te tegove podsetim i građane i one koji su te tegove na ovoj Vladi i postavili.
Teško jeste, ali ćemo se boriti da promenimo sve ono što nam je prošlost, sve ono što nam je režim Borisa Tadića i Demokratske stranka u tom trenutku ostavio.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, srpska istorija je, nažalost, puna nekih mračnih, crnih tačaka. Mračnih tačaka kada su se gubili ljudski životi. Loše je kada se podsećamo na te stvari i na ta dešavanja, a jedan broj tih dešavanja i tih događaja je ostao nerešen.
Ukoliko se pravi konekcija i veza između ministra informisanja i jednog ružnog događaja, kao što je zversko ubistvo gospodina Đuruvije, mogu istom tom logikom da postavim pitanje i da postavim paralelu sa ubistvom, recimo, gospodina Gavrilovića, koji je ubijen na parkingu posle sastanka sa gospodinom Koštunicom. Ko je bio savezni ministar unutrašnjih poslova?
Mogu da postavim i pitanje za mučko ubistvo generala Buhe na parkingu, noću. Ko je bio ministar unutrašnjih poslova, savezni ministar unutrašnjih poslova?
Mogu da postavim i jedno pitanje za koje zaista cela država ima žal, a to je, nažalost, zversko ubistvo i premijera Vlade Republike Srbije. I opet je isti čovek bio ministar unutrašnjih poslova, savezni ministar unutrašnjih poslova.
Gde je tu veza? Gde je tu odgovornost? Ali, odgovornost na Vladi Republike Srbije i na premijeru Vlade Republike Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću, je ta što su posle godina tumaranja, neznanja, manjka želje da se na te stvari stavi tačka, procesuirani ljudi koji su likvidirali gospodina Ćuruviju. Ti ljudi su sada u pritvoru i sudskom postupku i optužnica je podignuta. To je naš odnos prema takvim stvarima koje su se desile u istoriji.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, spreman sam da izvršimo komparaciju, spreman sam da izvršimo merenje. Hajde da izmerimo koliko je bila prisutna tada opoziciona SNS u elektronskim medijima 2011. godine u odnosu na prisustvo u medijima opozicionih stranaka 2013. godine i 2014. godine.
Hajde da vidimo, hajde da izmerimo kakva je tortura sprovođena nad SNS i nad Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem, hajde da izmerimo koliko puta se pojavio u elektronskim medijima Dragan Đilas u kampanji 2014. godine, a koliko puta Aleksandar Vučić. Neću da dozvolim paušalne metode ugnjetavanja i davanja etiketa koje nisu utemeljene ni u realnosti ni u istini.
Sa druge strane, ovde je izrečeno nešto veoma teško, otežavajuće, da je RRA nagrižen korupcijom. Ako neko zna i kaže da je RRA nagrižen korupcijom i pojedinci RRA nagriženi korupcijom, a to ćuti, mislim da je to krivično delo, a ako tek tako stavlja etiketu da je ogrezao u korupciji gospodin Karadžić ili Porfirije ili gospođa Gordana Suša, to je onda strašno, to je onda vođeno političkom mržnjom.
Ostalo je malo čini mi se lokalnih medija, gospodine ministre, koji se nisu privatizovali. Vi ćete na ovaj način novim zakonom ostaviti i ugasiti lokalne medije. Hajde da vidimo koliko je lokalnih medija ostalo? Čini mi se da u gradu iz kojeg potičem lokalne medije je privatizovao bivši predsednik opštine.

Gospodine predsedavajući, član 106. stav 1, u školi bi profesor posle ovakvog izlaganja rekao – sedi, jedan.

Ne da je promašena tema nego je promašena učionica, promašen predmet, i ja od vas gospodine predsedavajući očekujem da ne dozvolite dalje unižavanje ugleda Narodne skupštine, ako narodni poslanik diskutuje o zakonu, a unapred kaže da ga nije pročitao. O čemu diskutujemo onda ovde? Na zadatu temu? Da svako može da uđe u ovu salu i da govori o čemu hoće, o autobusima, o šahu, o sefovima, o pesmama, o svemu samo ne o onome što znači život u Srbiji.

Licemerni osmeh na licu prethodnog govornika znači da se smeje 400.000 ljudi koje je ostavio bez posla, koje je njegov režim, njegova vlada koju je podržavao ostavio bez posla. A sada pita gospodina Vujovića gde su radna mesta.

Sada pitam gospodina Vujovića gde su radna mesta? Pitam vas, gospodine Veselinoviću gde su radna mesta, tadna mesta koja ste upropastili, koja ste sagoreli? Ja vas, gospodine Veselinoviću, iako nemam pravo ličnog obraćanja, pitam – gde su vama odgovori? Gde su odgovori onome ko sada kritikuje i traži odgovore? Gde su odgovori na 800 miliona evra koliko košta, direktno …

 

 

… i indirektno koliko koštaju firme u restrukturiranju, koliko koštaju firme koje nisu privatizovali, koliko koštaju povećane penzije, koliko koštaju povećane plate u javnom sektoru od 68%, a imali smo pad privrednog rasta i pad proizvodnje? Na osnovu čega? Samo da bi se dobili izbori. I sada kukanje na tom zlohudom sudbinom i traženje odgovora.

Ova Vlada Republike Srbije koja ima punu podršku poslaničke grupe SNS, ne samo da li ima aplauze ili nema aplauza, ima glasova i ima poverenje, ne samo poslanika, već i poverenje građana Srbije, svoja obećanja ispunjava.

Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, pošto je nekoliko puta izrečena i zamerka Vlade Republike Srbije zato što se vozi autobusom, evo sa ponosom se vozimo autobusom, umesto skupih, besnih automobila, bahatog trošenja sredstava koja je radila prethodna Vlada do 2012. godine. Nama nije teško da uđemo u autobus, a imamo i obraza i časti da uđemo i u gradski prevoz i ne krijemo se od građana Srbije blindiranim automobilima, niti bilo čim drugim.
Ne vidim šta je tu loše, voziti se autobusom. Ne želim da se bavim proročanstvima „baba Vange“ izrečenim u ovoj Skupštini, a koja provejavaju još od 2012. godine da će biti kataklizma samo kada neko drugi dođe na vlast, ko će šta prodati, ko će koliko smanjiti, ko će šta uraditi. Vrlo čudne su te interpretacije koje se u protekle dve godine, ma kako izrečene, ne dešavaju.
Čuli smo jednu vrstu predavanja o preuzimanju odgovornosti. SNS nikada nije bežala od odgovornosti. Odgovornost je naša i za prethodnu i za ovu Vladu Republike Srbije, ali bih voleo da gospodin Stefanović i DS konačno preuzmu odgovornost za period do 2012. godine, a ne da za sve što nije bilo dobro upere prst u SPS, pa upere prst u Dinkića, ali samo ne prst na čelo i da dobro razmisle o svemu onome što su radili do 2012. godine.
Da li ovo predavanje gospodina Stefanovića znači da su DS i gospodin Stefanović odgovorni za 400 hiljada ljudi koji su ostali bez posla? Ako to znači, dobro je, makar su nanišanili prstom ka čelu.
Čuli smo poslednjih 20 minuta jedan dobar literalni rad, verovatno napisan u „Ces Mekon“, verovatno napisan tamo gde su sve privatizacije do 2012. godine napravljene.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završiću, ako mi dozvolite, jednom rečenicom. Vidim ideološka lutanja nekih poslaničkih grupa i nekih stranaka ovde, vidim i u izjavama predsednika tih stranaka, vidim da DS odustaje od evropskog puta i evropske perspektive Srbije, jer zakoni koji su dobili podršku i dobili saglasnost EU, kao dobri, životni zakoni, odjednom nisu dobri za DS koja više postaje srpska, nego što želi evropsku budućnost.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Neću od ove Skupštine praviti sudnicu. Spornim privatizacijama se bave pravosudni i istražni organi, oni koji imaju da se tim poslom bave. To bacanje rukavice u lice – ajde recite, pa reći će sudije. Evo, oko „Azotare“, pa su rekle sudije. Nemojte da nabrajamo ministre koji su završili iza rešetaka i koji su u sudskim sporovima. Gospodine Stefanoviću, malo će biti jedna sednica da nabrojimo sve članove DS koji su se o zakon ogrešili, ali neću da preuzimamo ono na šta Narodna skupština nema pravo i ne bi trebalo. Niste preuzeli odgovornost. Sada vam je odgovoran Siniša Mali, samo ne vi. Opet je onaj prst, koji je trebao da vam završi na čelu, završio u džepu i na pogrešnom mestu, gospodine Stefanoviću.
Nećemo pričati o lošim stvarima ovog zakona zato što ovaj zakon pegla sve ono loše iz prethodnog zakona. Kakav je bio vaš koncept? Zašto niste završili privatizaciju? Zašto imamo 584 firme u portfoliju Agencije za privatizaciju? Zbog čega 161 firmu imamo u restrukturiranju? Zbog čega imamo godišnji trošak od skoro 800 miliona evra na te firme u restrukturiranju i na firme koje nisu privatizovane? Da li je to koncept da bi se pravio neki virtuelni socijalni mir? Zbog ne imanja političke mudrosti, hrabrosti, ideje, zbog nesposobnosti koju ste pokazali, zbog toga imamo teg oko vrata, oko nogu, a tražite da trčimo i da napravimo svetske rekorde. Hoćemo da skinemo te tegove. Na ovim zakonima, reformskim zakonima skidaju se tegovi, pravi se atmosfera da ljudi u Srbiju dođu, da investiraju, da kupe te firme i da počne normalno da se živi i radi.