Gospođo predsednice, član 107. iako ste zaista odreagovali na pravi način, kao prva među jednakima u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali zaista kako drugačije da protumačim reči – vi nećete sediti ovde, vi nećete biti ni narodni poslanik, nećeš biti ovo. Kako drugačije protumačiti, nego kao govor mržnje, kao pretnju. Da li je ovo najava neke nove paljevine ovde u Narodnoj skupštini? Da li je ovo najava da neko ne sme da se kandiduje možda? Da li je ovo najava da neko sme ili ne sme da se bavi nekim poslom? Našta ovo liči. Ko će biti u Narodnoj skupštini, a ko neće određuju građani Srbije, zadovoljni ili nezadovoljni politikom koju sprovodimo.
Jako bih bio srećan i kud i kamo bi bili u nekoj lagodnijoj i boljoj situaciji da postoji ono čarobno dugme za resetovanje. Pa znate, startovala nova Vlada, startovala ona Vlada od 2012. godine ili ona 2014. godine, upalila dugme za resetovanje, sve što su prethodne Vlade radile to se više ne važi i startovali smo od nule. To bi bilo odlično, ali je nemoguće zato što su je ovoj Vladi Republike Srbije stavljen vruć krompir u ruke. Krompir sprovođenja reformi za koje vlade do 2012. godine niti su imale hrabrosti, niti su imali znanja, niti su imale volje, niti su imali htenja da tako nešto urade jer su se više brinuli o rejtinzima, o tome šta će ljudi u Srbiji o tome da kažu. Više su za svoje političke poene pre toga ispitivali javno mnjenje, pa tek onda ako im je to popularno i dobro, e onda su ulazili u takve populističke stvari. Ova Vlada Republike Srbije takvim merama i motivima se ne služi, već samo i isključivo onim što donosi život u Srbiji i zbog toga sam zahvalan i predsedniku Vučiću i Vladi Republike Srbije.

Gospođo predsednice, u velikoj sam dilemi. Nadam se da ćete i vi i ostale kolege i gospodin ministar da mi pomognete.
Da li je prethodni govornik juče u vremenu od 16,00 do 19,00 časova, kada je bio prisutan premijer Vlade gospodin Vučić, imao auto cenzuru, pa nije smeo da uđe u salu ili je imao strah od premijera, jer nije govorio ni pre, a ne govori ni sada snagom argumenata, već snagom mržnje? Snagom mržnje kojom ne bira sredstva, pa zadire u privatne kompanije i privatne firme, i to mu daje pravo, nekad demokratsko pravo. Ne razumem kako može privatna firma da se naziva režimskom firmom i kako može jedan narodni poslanik da zadire ko će u privatnoj firmi raditi ili neće raditi?
Drugo pravo koje je prekršeno jeste to da svi novinari koji jedno časno, teško i opasno zanimanje, ne samo na ovim prostorima nego bilo gde na kugli zemaljskoj da se nazivaju kukavicama. To je sramotno, to je strašno. Naročito od onog čoveka koji nije definisao da li ima autocenzuru ili ima strah jer nema argumente.
U svakom slučaju, u jučerašnjem danu od 16,00-19,00 sati, kada je premijer i cela Vlada ovde odgovarala i mogla da odgovara na ovakve besmislice i ovakve optužbe, autocenzura kod gospodina Stefanovića je radila. Ili je to bio strah.
Tako da bih vas zamolio, i vas i sve prisutne da mi odgovorite šta je na delu kod gospodina Stefanovića?

Zahvaljujem se na odgovoru. A potvrđeno je da autocenzure nema, ali da postoji strah zbog nemanja argumenata i zbog toga se radije bira neki ćošak ove Skupštine, što mračniji i što dalji od ove sale, iz kojeg može da se tvituje, može da se procenjuje da li se neko ponaša bahato ili se ne ponaša bahato i odatle, iz tog ćoška, iz te pomrčine, znate kako su neki poslanici hrabri. Znate kako, kad stanu pred ogledalo pa kažu – ne da ću da mu kažem, ma svašta bih mu ja rekao, ma ne bi mogao da mi odgovori. Ali, pomrčina.

Tu se ne vodi debata. Zavučeni u mišju rupu, zato što se izriču neke stvari koje nemaju veze sa istinom, nemaju veze sa realnošću, a onda kada možemo da debatujemo u ovoj sali, totalno demokratski, bez ikakvih ograničenja, i to je jučerašnja debata pokazala, ostali smo sinoć do pola 12 i ja sam zahvalan podnosiocima amandmana što su nam omogućili da tako dugo debatujemo o dobrim zakonima, i današnjim podnosiocima amandmana jer ćemo i danas moći da debatujemo, SNS ima i volje i snage da debatuje na pravom mestu, a ne ispred ogledala, u pomrčini, izigravajući mnogo većeg i mnogo značajnijeg nego što to jeste.

Poručujem gospodinu Stefanoviću – doći će i naredni poslednji četvrtak u mesecu, baš onako kako ide po Poslovniku. Biće ponovo ovde Vlada. Cela Vlada je sinoć bila u parlamentu, a poslaničke grupe DS nije bilo. Verovatno da su vežbali pred nekim ogledalima kako bi oni to pitali, samo da imaju pravo.

 

 

Izvinjavam se gospođi Čomić, zaista.

Ali, to nije put. To nije pravac. Tako da, hvala vam na odgovoru što nije bilo autocenzure, zato što autocenzure nema…

… ali straha zbog nepostojanja argumenata ima.

Replika, gospođo predsednice.

Tako je.

Zahvaljujem se.
Ovde su izrečene mnoge paušalne stvari i to me zaista ne iznenađuje. Ono što je činjenica i što je istina, jeste da je, po mišljenju mnogih međunarodnih organizacija, validnih organizacija i predstavnika medija, Srbija po slobodi medija između svih država na prostoru bivše Jugoslavije na drugom mestu, odmah iza Slovenije, da smo po slobodi medija na boljem mestu od članica EU, kao što je Hrvatska. To je ono što je činjenica. Slobodnu interpretaciju nekoga da smo mi u ne znam u kojem veku mogu samo da uporedim sa tim da kada se cepaju novine pred TV kamerama, na taj način se šalje poruka da bi isto to uradili i sa novinarima, a onda mi to liči na inkviziciju.
Izrečeno je ovde da je izvršena tortura nad medijima i nad građanima. Mislim da je tortura nad građanima vršena do 2012. godine, kada je zahvaljujući listi na kojoj je prethodni govornik sa velikim zadovoljstvom bio, čini mi se da je bio i kandidat za premijera, da je ta politika, da su te stranke ostavile 400.000 ljudi bez posla. Ja mislim da je to tortura nad građanima Srbije, a da je tortura nad medijima i jasna poruka poslata medijima kada se pred TV kamerama jedne dnevne novine, možemo se slagati ili ne slagati, ali kada se cepaju na taj način se poziva na linč medija i linč novinara, što je zabranjeno.

Gospodine predsedavajući reklamiran povredu Poslovnika član 109. mada bi ovo moglo da se reklamira gotovo ceo Poslovnik.
Malo pre, u pauzi dok ste davali reč kolegi Pavićeviću, znate, nikada nisam bio tužibaba i tužakanje mislim da je loš pojam, ali ako u Narodnoj skupštini jedan narodni poslanik u ovom slučaju gospodin Zoran Živković, upre prstom, podigne ruku i ka poslaničkoj grupi SNS, da li prema meni, da li prema gospodinu Martinović ili prema gospodinu Šormazu, kaže – ja ću tebe na banderu.
Molim vas, šta to znači? Da li je to tortura? Da li mi kao narodni poslanici sa strahom treba da ulazimo u ovu Narodnu skupštinu? Da li su pretnje normalne? Da li je to poimanje demokratije? Pred kamerama se cepaju novine, a onda se vređaju ti ljudi koji te novine kupuju, nazivajući ih ljudima bez inteligencije. Sada se ovda kolegama narodnim poslanicima preti vezivanjem, ili na banderu. Zna se šta je na banderi. Da li će to ostati neprimećeno? Ne tražim sankciju, ovo je za javnu osudu. Ovo je ruženje ugleda Narodne skupštine. Ovo je unižavanje demokratije. Ovo je unižavanje ljudskih prava. Šta ovo znači? Da ćete sutra dozvoliti da se ovde unese oružje, da neko nišani nekog drugog.
Molim vas pratite tok sednice. Spremni smo da debatujemo. Spremni smo da govorimo o činjenicama. Spremni smo da govorimo o istini. Ali, ukoliko nekoga ta istina dovodi do toga da drugog narodnog poslanika šalje „na banderu“, molim vas, našta sve ovo liči.

Replika po osnovu pominjanja i najveće stranke u vlasti, ne direktno, i pominjanja Aleksandra Vučića. Znate, mi se ponosimo našim predsednikom i naravno da ćemo se uvek javljati na pominjanje Aleksandra Vučića i to ne možete da sprečite.
Uostalom, kao što se ovde brani demokratsko pravo podnošenja amandmana, ja zaista nemam ništa sporno i nemam ništa protiv podnošenja amandmana, ali da su smisleni, sa razlogom i da budu takvi da poprave suštinu i srž samog zakona. Ali, protiv sam toga da neko u samom govoru kaže – evo, sprema se tamo neko preko puta i ako mu date reč, to je protiv demokratije. Kada je bilo protiv demokratije ako neko govori? To su osnovni principi demokratije da govori i jedna i druga i treća strana, da suočimo stavove a ne mržnju. Ja nemam mržnju i nemam sujetu da li će neko podneti amandman ili govoriti u Narodnoj skupštini.
S druge strane, SNS, a u SNS sam od njenog prvog udisaja, nikada nije podnosila hiljade amandmana. A to što se spočitava o hiljadama podnošenih amandmana neke poslaničke grupe koja sada više nije parlamentarna, znate, prethodni govornik bi morao da zna i morao bi da bude informisan da njegova poslanička grupa i njegova stranka žestoko koketiraju i sarađuju i u lokalnim sredinama gde su im potrebni za održavanje vlasti i u Vojvodini, gde će raditi sve samo da bi zadržali vlast. Nemojte da vređate onoga sa kojim sarađujete, a to definitivno nije SNS.
Oko podnesenih amandmana i oko samog zakona, za ove zakone, i o privatizaciji i o stečaju, Vlada Republike Srbije, mi kao država, dobili smo saglasnost i pohvale međunarodne zajednice…

Samo još jednu rečenicu.
… i međunarodne zajednice i MMF da su ovo dobri zakoni za radnike, dobri za radnike, za državu, ali nisu dobri za vas, definitivno.

Kada smo kod tog demokratskog biranja predsednika, čini mi se da se u ovih proteklih 24 godine svako demokratsko biranje predsednika u DS završilo deobama i nekim novim strankama. Toliko o demokratiji i demokratskom biranju predsednika.
Jedino mirno, normalno, pristojno, kulturno i demokratsko biranje predsednika i promena na mestu predsednika jedne stranke se desilo u SNS, i to onda kada je tada predsednik SNS, a sada predsednik države, ispunio svoje izborno obećanje, ali i Ustavom propisanu obavezu da ne može da bude i predsednik stranke i predsednik države. Sve ono što su neki prethodni predsednici države ignorisali se desilo 2012. godine, kada je Aleksandar Vučić od gospodina Tomislava Nikolića preuzeo i izabran je jednoglasno na mestu SNS. To je jedini demokratski izabrani predsednik jedne stranke, na miran, dostojanstven i kulturan način, za razliku od onih perioda kada smo videli samo deobe, samo svađe, samo nove demokratske, ili stare demokratske, ili oprane demokratske, ili ne znam kakve sve demokratske stranke koje su proizilazile iz svega toga.
Što se tiče toga da li će se SNS i poslanička grupa SNS opredeljivati po amandmanima, pa naravno da ćemo se opredeljivati po amandmanima. Svaki od 136 narodnih poslanika SNS je vlasnik svog mandata, vlasnik svog razmišljanja, svoje glave i onoga kako misli o određenim amandmanima. To što neki shvataju demokratiju na način što ono što predlože da niko o tome ne sme ni da govori, da niko ne sme kritički ton da uputi, jer, zaboga, to je smanjenje demokratije, to je ugnjetavanje opozicije, to je u žestokom problemu sa shvatanjem demokratije.
(Predsednik: Prošlo je dva minuta, zahvaljujem.)
Naravno da ćemo na poslaničkoj grupi o svakom zakonu i amandmanu imati svoje mišljenje.

Povreda član 107. stav 1.
Nemam pravo i neću komentarisati prethodnog govornika, osim konstatacije da vodite sednicu sa demokratskom trpeljivošću i ponašajući se kao prva među jednakima, ja vam se na tome zahvaljujem, ali povredu Poslovnika reklamiram ne na prethodnog govornika, nego na izlaganje koleginice Čomić.

Naravno, zato što je niste prekinuli u dva navrata. Javila se govoreći po amandmanu, a govorila je o demokratskim principima, a o amandmanu ne, tako da to nije bila tačka dnevnog reda. Međutim, ono što je bilo mnogo opasnije, a što je izrečeno, da se jedno govori, drugo piše u zakonu i da se treće radi i da je to izvor korupcije.
Izvinite molim vas, za ove zakonske predloge i za Predlog zakona o privatizaciji, za Predlog zakona o stečaju, Vlada Republike Srbije je dobila svu saglasnost i pohvale i međunarodne zajednice i Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke i Evropske unije. Za sve i u domaćoj javnosti i u svetskoj javnosti ovi zakoni su reformski zakoni, dobri po državu, dobri za građane, dobri za zaposlene, dobri za firme, jedino nisu dobri za opoziciju, jedino nisu dobri za Demokratsku stranku i za predlagača amandmana. Pa neka kažu da su protiv zaposlenih. Neka kažu da su protiv ljudi u Srbiji.
Sa druge strane, gde piše u zakonu da postoji direktna pogodba? Gde piše to u zakonu? U kojem članu? Na kojoj strani? Nije dovoljno samo reći i sakriti se iza poslaničkog imuniteta i prava da možete da govorite šta god želite i da imate imunitet i pravo da tako nešto radite.
Uostalom, danas će doći premijer Vlade Republike Srbije. Danas će biti ovde gospodin Vučić. Odgovoriće na sva pitanja. Poneće sve ugovore. Pokazaće. Ali, ko je rodonačelnik tih skrivenih ugovora, rešenja i ugovora o „Fijatu“ koji ste vi napravili i vi izmislili.

Vreme grupe.

Ono što ovaj zakon čini znatno fleksibilnijim i boljim od još uvek važećeg Zakona o privatizaciji, za koji smo videli koliko je invalidan, jer invalidan je čim je ostavio skoro 600 preduzeća u portfoliju Agencije za privatizaciju, koji je ostavio 161 firmu u fazi restrukturiranja. Definitivno da je loš. Stavio je znak pitanja nad 88 hiljada radnika u Srbiji i definitivno ne može da se govori o zakonu koji je dobar.
Za zakon koji ima direktan ili indirektan trošak za budžet Republike Srbije od skoro 800 miliona evra za te firme u restrukturiranju ili one firme koje nisu iznašle svog strateškog partnera ne možemo da govorimo kao o zakonu koji je dobar, već o zakonu koji mora da se menja.
Ono što čini fleksibilnijim i boljim ovaj predloženi Zakon o privatizaciji baš više modela od kojih je svaki transparentan kako bi sve te firme, a ja bih voleo da sve firme iznađu svoje strateške partnere, nisam siguran i ne želim da zamajavam ljude u Srbiji da kažem sve će se rešiti. Voleo bih, ali je tako nešto gotovo nemoguće, zato što je prethodni režim ovakvim zakonom, uvođenjem firmi u restrukturiranje, uspavao i menadžment i zaposlene u tim firmama, rekao - ne morate da plaćate nikome ništa, ne morate da radite, dobićete platu, malu platu, mizernu platu, ali ne morate da se borite za tu platu, tu platu će vam obezbediti poreski obveznici, tu platu će vam obezbediti drugi ljudi u Srbiji, tu platu će vam obezbediti ono malo zdrave privrede u Srbiji što je ostalo. Takav vid ekonomije, po mom skromnom mišljenju, je diletantski.
S druge strane, ja poštujem ulogu koju nevladin sektor ima i civilno društvo u svakom društvu, pa i u srpskom društvu. Poštujem svaki kritički ton. Poštujem i ulogu koju „Transparentnost Srbije“ ima u našem društvu, ali, nažalost, „Transparentnost Srbije“ nije dovela ni jednog investitora. „Transparentnost Srbije“ nije donela sredstva u te firme, nije obezbedila proizvodnju, ne obezbeđuje kreditne linije.
Ima tu jednu elegantnu ulogu kritičke uloge, korektivne uloge u društvu. To je dobro i mora da postoji, ali ne može da se meri istom snagom mišljenje „Transparentnosti“ u odnosu na Fiskalni savet, u odnosu na Međunarodni monetarni fond, u odnosu na Svetsku banku. Želeli vi to da priznate ili ne, voleli mi to ili ne, mi zavisimo od tih međunarodnih institucija. Od „Transparentnosti“ ne zavisimo.
Ponoviću, poštujem šta „Transparentnost Srbije“ radi i šta znači korektivni faktor u našem društvu, u svakom društvu, pa i u srpskom društvu, ali ne može da se meri kritički ton u odnosu na one koji konzumiraju ovaj zakon od koga srpska privreda i od koga srpska država zavisi.
Naravno da nam je bitniji stav Svetske banke i bitniji stav Međunarodnog monetarnog fonda i EU u odnosu na „Transparentnost“, tako da porediti ta dva mišljenja i stavljati znak jednakosti je neozbiljno.
Ovo je zakon koji nam nije niko nametnuo. Ovo su zakoni koji nam nije niko napisao i stavio i rekao – ovo morate. Ovo su zakoni koji su potreba našeg društva, koji su potreba da se stavi tačka na postupak privatizacije, od kojih se najvećem broju našeg stanovništva okreće stomak.
Lepo je govorio moj kolega Martinović, od svih tih privatizacija, 28 privatizacija se vode kao uspešne. Zamislite hiljade privatizacija koje su sprovedene, a da vi imate 1. promil uspešnih i da kažete – da, to je dobro. Imate jedan promil uspešnih i hvalite taj zakon? Zalažete se za evropski put, a ne poštujete evropske vrednosti, ne poštujete evropsko mišljenje? Onda otvoreno kažite – nismo za EU, imate neki drugi put.
Ako su ovi zakoni reformski zakoni i zato smo dobili podršku, ako su ovi zakoni dobri za firme koje se još uvek nisu privatizovale, ako su ovi zakoni dobri za zaposlene u tim firmama, a nisu dobri za vas, pa kažite – mi smo protiv građana, mi smo protiv zaposlenih, mi smo protiv tih firmi. Kažite onda otvoreno. Ne može jedno da piše u programu, a druga politika se sprovodi. Ne mogu dupli standardi.
Zbog svega ovoga, zbog onoga što je i pre nekoliko dana izrekao gospodin Vujović, zbog međunarodne podrške, zbog života koji donose ovi zakoni, i o privatizaciji i o stečaju, SNS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon i naravno da neće podržati ove amandmane na koje svako ima pravo, ali amandmane koji nemaju ideju osim – briše se.