Gospodine predsedavajući, najgrublja povreda i zloupotreba Poslovnika.
Ne znam da li je gospodin Pavićević reklamirao Poslovnik zbog govora gospodina Živkovića? Kada je povreda Poslovnika kakve veze ima povreda Poslovnika sa temom dnevnog reda? Reklamiranje povrede Poslovnika i tema dnevnog reda nema nikakve veze.
Ja shvatam da je i gospodin Pavićević shvatio u kakvoj je zabludi gospodin Živković i kako je uzaludno potrošio pet minuta i da vas je on tu opomenuo zbog kršenja Poslovnika u vremenu koje je koristio gospodin Živković.
Što se tiče prava, naravno da svako ima pravo u ovoj Narodnoj skupštini da govori o svakoj temi, apsolutno, i tu se ne postavlja pitanje na pravo. Ovo je demokratska zemlja, Vlada koja je demokratska i tu ne vidim nikakvo postavljeno pitanje, ali ono što jeste i što ću ponovo reći neprimereno je, loše je kada selekciju fudbalske reprezentacije Srbije postavlja analfabeta u fudbalu, kada će o nečijem radu govoriti neko ko nije nijedan rad u životu napisao ili napravio.
S kojim pravom i s kojim ovlašćenjima može da kaže to nije dobro ili to je loše? To može samo neko ko je u životu takve radove napravio, objavio, radio da se kvalifikuje, da bude na toj stručnoj razini i na tom stručnom nivou. Ovako će svako o svakome da kaže šta god hoće iako mu to nije ni struka ni bilo šta. To je tema – davanje ocena. Nema svako pravo da daje ocene. Pa zašto profesori idu u školu, zašto se školuju? Zašto postoje fakulteti za učitelje, za profesore, za nastavnike ako bi svako mogao da ocenjuje tuđe radove?

Povreda Poslovnika, članovi i 105. i 104. i 106.
Žao mi je što koleginica nije bila prisutna, ako fizički jeste, onda bar duhovno ne, ali sam reklamirao povredu Poslovnika, član 108.
Što se tiče tog diplomiranog pravnika, taj isti diplomirani pravnik ima najveće poverenje građana Srbije. Taj diplomirani pravnik ima podršku dobijenu na izborima. Taj diplomirani pravnik ima posao da se bavi svim segmentima našeg društva i on to radi i zbog toga takvu podršku i ima, ali je loše i ne samo da je povreda Poslovnika, nego je povreda svih demokratskih tokova, kada neki drugi profesor ima svu vlast u Vojvodini, a samo 6% podrške građana te iste Vojvodine. E, to je povreda i Poslovnika i demokratskih tekovina.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što se narodni poslanici pozivaju na ekspoze gospodina Vučića. To smo i želeli. Zbog toga je taj ekspoze obiman, zbog toga se brine o svakom segmentu našeg društva, zbog toga je čitanje ekspozea ovde u ovoj Narodnoj skupštini trajao tri sata, zato što nismo želeli da pratimo praksu vlada do 2012. godine kada je ekspoze bio na jednom dvolistu i zaboravi se u onom trenutku kada se pročita, i više nije važio. Samo je bila bitna forma da se ispoštuje i da se to zove ekspoze. Ne. Ovo je prvi ekspoze, ozbiljan ekspoze u novijoj istoriji parlamentarizma u Srbiji. To je ekspoze predsednika Vlade gospodina Vučića. I drago mi je, i treba, i do kraja mandata podsećajte. To i želimo.

Ne želim da budem neiskren. Odlazili su ljudi iz naše zemlji i 90-ih godina. Odlazili su ljudi iz naše zemlje i posle 2000. godine. Siguran sam da postoje mladi ljudi u ovoj zemlji koji i sada razmišljaju i žele da odu van granica naše zemlje. To je proces koji je težak za naše društvo, ali spočitati zbog čega ne zaustavljamo taj proces za četiri meseca ove Vlade jer krajnje licemerno i populistički od strane gospodina Veselinovića.

Neodgovorno je zato što je podržavao budžete i glasao za budžete u kojima se od budžeta za prosvetu godinama unazad 94% sredstava iz budžeta za prosvetu odvaja i odlazi za plate prosvetnih radnika, a samo 6% za unapređenje prosvete. Čini mi se da je tako.

 

Zar na taj način da očekujemo nešto od prosvete? Sada neko ko je učestvovao    u degradaciji prosvete kaže – zašto ne vraćate mlade ljude? Nemojte da se bavimo populističkim stvarima.
Što se tiče mladih ljudi, želimo da stvorimo ambijent…

Gospodine predsedavajući, različita su vremena. Vreme do 2012. godine kada su vlade i političari radili za sebe, a ne za građane i vlade posle 2012. godine, posle promena 2012. godine koje rade za građane a ne za sebe.
Ovo kada bi neko slušao da dođe prvi put u Narodnu skupštinu pa da čuje gospodina Veselinovića ko zna šta bi pomislio. Znate, gospodine Veselinoviću, vi stalno zaboravljate da su izbori bili 16. marta 2014. godine.

Gospodin Veselinović zaboravlja da su izbori bili 16. marta 2014. godine, da su na tim izborima u martu 2014. godine izašli građani Republike Srbije, da su se opredelili između političkih opcija kojima su zadovoljni i kojima nisu zadovoljni, pa su neki koji su se ponašali kao gospodin Veselinović sada ostali ispod cenzusa, a gospodin Veselinović nekako je na mišiće uspeo da uđe u ovaj parlament, a oni koji rade za građane Republike Srbije, koji rade u interesu građana Republike Srbije, u koje ljudi u Srbiji imaju poverenje, imaju poverenje jer smo i u predizbornoj kampanji i posle predizborne kampanje i nakon formiranja Vlade govorili o reformama, govorili o bolnim stvarima kroz koje moramo da prođemo zbog neodgovornosti politika sprovođenih do 2012. godine, dobili podršku polovine građana Republike Srbije.
Ko onda tu loše živi? Gospodin Veselinović ili građani Srbije? Verujem da gospodin Veselinović i njegove kolege žive lošije. Znate, nema službenih automobila, nema putovanja, nema dnevnica, nema bahatosti, nema svih onih stvari koje su karakterisale vlast do 2012. godine, ali su zato građani Republike Srbije rekli šta misle i o SNS i o politici koju sprovodi Aleksandar Vučić i SNS. To što su rekli, rekli su na izborima. To se jedino priča. Možete da budete zadovoljni ili nezadovoljni, to je jedini sud, jedino šta se meri, jedino šta se gleda, a to ko je zadovoljan ili ne treba da tangira nikoga u Srbiji.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Čudno je to poimanje demokratije kada jedna strana ima pravo i naravno da treba da govori, a druga strana mora da ćuti, da neko može da postavlja pitanje, a da neko nema pravo ni da odgovori, da neko može da povredi, vređa i daje konstatacije kakve god hoćete, a neko da ne može da ustane i da suoči stavove. Kakva je to demokratija? Šta je to? Da li je to uvod u neku diktaturu, jednoumlje, u nešto što bi koleginica koja je malopre govorila volela da se vrati takvo vreme?
Sa jedne strane, jedan kolega kaže – nama odgovara kada govorite što više, a sada sa druge strane ne odgovara kada govorimo. Sa jedne strane zaista mi je drago kada gospodin Veselinović treba da mi replicira onda se desetak kolega skupi sa druge strane da bi osmislili odgovor. Nije to loše.
Evo pružene ruke. Evo bačene rukavice baš da bi se izmerili, da bi rekli kako građani Republike Srbije žive, a žive teško, ali žive sa više nade, sa više poverenja, sa nadom da će doći to svetlo na kraju tunela, tunela koji traje godinama i decenijama unazad.
Hajde da izađemo na izbore u Vojvodini, hajde da više 6% ne vlada Vojvodinom, jer nema pravo da vlada, jer ljudi koji žive u Vojvodini neće takvu vlast Bojana Pajtića sa 6% podrške. Hajde da vidimo šta ti ljudi misle o vama, o nama, o svakome ko je vršio ili ko vrši, ko je odgovoran za vršenje vlasti. To je jedino merodavno. Možemo da se nadgovornjavamo …

Jedna rečenica samo. Možemo da se nadgovornjavamo, ali ono što je jedino merodavno su građani na izborima.

Zahvaljujem.

Ono što želim da u ime SNS kažem je da mi ne pravimo koalicije na osnovu aplauza, na osnovu kontigenata i kvota, na osnovu funkcija, već na osnovu programa i spremnosti da se učestvuje u reformama. Nismo od ljudi koji će do juče vređati i psovati i pričati svašta, a onda kada se zadrma tih 6% u AP Vojvodina, kada se pokaže da ne može sa 6% podrške građana da se vlada jednim velikim delom teritorije i velikim brojem građana Srbije, onda su dobri i oni bivši i onda se mišljenje menja preko noći.

Izneto je niz neistina, niz uvreda, o kojima je govorio i moj uvaženi kolega gospodin Martinović. Neću više govoriti o mržnji koja dolazi sa druge strane, neću više govoriti o navijanju da Srbija propadne, da sve u Srbiji stane i da Srbija bankrotira. Neću dozvoliti da se govori o Srbiji samo u protekle dve godine. Hoću da se govori o Srbiji u proteklih 12 godina, da se govori o Srbiji kad god je imao neko obavezu i teret i nosio odgovornost vršenja vlasti.

Ne mogu da razumem i neću da razumem da se uvaženi strani investitori, ljudi koji su dobro dočekani u svakoj zemlji, samo u Srbiji dočekuju na nož. Neću da dozvolim paušalne ocene da je projekat „Al Rafaved“ lošiji od Mileta Jerkovića, da je Mile Jerković, perač para narko kartera bolji saradnik za državu, a bio je saradnik vlada bivšeg režima, nego što je to jedna uvažena kompanija u svetskim okvirima.

Neću da prihvatim da je neko loš zato što mu je firma u blokadi, a stotine i desetine hiljada firmi u Srbiji su, nažalost, i dan danas u blokadi. To nije greh. To je plaćanje onog stanja u kojem se privreda nalazi zbog neodgovornih vlada prethodnih režima.

Da li je recept to kada je bivši predsednik stranke kojoj pripada bivši govornik samo u vreme ministrovanja ili gradonačelnikovanja najvećim gradom u Srbiji prihodovala njegova firma i ostvarila dobit od 39 milijardi dinara?

 

 

Da li je to recept biti na vlasti, a onda ti je firma uspešna? Ne, recept je deliti sudbinu privrede kao što je to radio i gospodin Sertić i u vreme kada se bavio privatnim biznisom i u vreme kada je bio predsednik Privredne komore Srbije.

Gospođo predsednice, gospodine Dačiću, gospodine Sertiću, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SNS će danas podržati predlog premijera Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, i sa velikim zadovoljstvom glasati za taj predlog i glasati za gospodina Željka Sertića.
Zlonamerna zamena teza, zlonamerni pokušaj stavljanja klipova u točkove, u točkove koji jako dobro funkcionišu, jako dobro idu. Po zakonu i po Ustavu predsednik Vlade Republike Srbije je predložio gospodina Sertića onako kako Ustav i kako zakon nalaže. Gospodin Dačić, kao prvi potpredsednik Vlade je danas sa nama da taj predlog obrazloži, kao jedan u timu Vlade Republike Srbije.
Sa druge strane, ono što mi je zadovoljstvo, da je ovo Vlada koja je za prvih 100 dana funkcionisanja dva puta bila u parlamentu da odgovara na sva pitanja narodnih poslanika, za razliku od nekog prethodnog perioda i vlada prethodnog režima, kada su te vlade i ti predsednici vlada u parlament dolazili dva puta, ali za četvorogodišnji mandat. Kada Vlada Aleksandra Vučića i premijer gospodin Vučić dođu ovde, neko i pojedinci iz bivšeg režima dobiju dijareju, pa i ne dođu, a poneki koji dođu tu, plaše se odgovora, tako da je to jedini strah, strah od odgovora, strah od uspeha, strah od toga što naša država posle godina i decenija devastiranja, uništavanja je krenula napred. Da li smo zadovoljni brzinom? Uvek može bolje, ali radimo da ta brzina bude maksimalna i da ta brzina bude u interesu građana Republike Srbije.
Neću govoriti o biografiji gospodina Sertića. Mislim da je ta biografija bez ikakve mrlje, bez ikakvih zatamnjenih mesta. Ta biografija i o toj biografiji i o toj karijeri govore dela, govore nagrade, govore rezultati. Rezultati su takvi da je gospodin Željko Sertić u jednoj žestokoj i teškoj međunarodnoj konkurenciji proglašen za najmenadžera jugoistočne i srednje Evrope za 2013. i 2014. godinu. To su činjenice i to među predsednicima privrednih komora.
U tom periodu, u kratkom periodu predsednikovanja, odnosno za tih godinu i po dana, od marta 2013. godine do septembra 2014. godine, Privredna komora Srbije je proglašena za lidera privrednog napretka i najdinamičniju privrednu komoru regiona. I to neko želi da prećuti i to želi neko da zatvori oči pred takvim rezultatima. Zbog toga je moja želja, moja poruka gospodinu Sertiću da istu tu dinamiku, da isto to liderstvo, da iste te pobede Privredne komore Srbije prenese i prelije na privredu Srbije.
Takođe, Privredna komora Srbije se za proteklih godinu i po dana pokazala kao uspešan servis privrednicima u svakodnevnom poslovanju i podizanju konkurentnosti srpske privrede. Zbog toga ne čude, već prijaju poruke i podrška privrednika Srbije nakon predloga, odnosno nakon što je gospodin Aleksandar Vučić, premijer Vlade Republike Srbije, predložio gospodina Sertića za ministra privrede.
Najveća pošast našeg društva i najbolnija tema za svakog našeg građanina je zaista visoka nezaposlenost. Ključ za smanjenje stope nezaposlenosti će biti u vašim rukama, gospodine Srtiću. Biće u rukama privrede, u realnom sektoru. Smanjenje nezaposlenosti je moguće jedino samo kroz dalju snažnu borbu protiv korupcije, kroz stvaranje povoljne investicione klime, kroz zakonska rešenja po kojima će Srbija da odskače po konkurentnosti u odnosu na zemlje u regionu i po tome što država ne može i ne sme više da bude najveći poslodavac, već servis građanima i privredi Republike Srbije.
Nedopustivo je iako je teško, iako bi neke kolege želele da izbrišu pamćenje, da izbrišu sećanje, da izbrišu sve ono što se dešavalo do 2012. godine i taj vrući krompir, koji je i prethodnoj i ovoj Vladi Republike Srbije dat, a to je da je stopa nezaposlenosti u Srbiji za četiri godine, od 2008. do 2012. godine, povećana sa 14,4% na čak 26,1%. U istom tom periodu, uz nerealno i ekonomski neutemeljeno povećanje plata u javnom sektoru i penzija, javni dug je podignut sa 34,2% na 62,5% BDP. Isti ti, koji su nas ubacili u tu hladnu, mutnu, duboku vodu, sada stoje na obali i kažu – zašto ne plivate bolje, da li vam je hladno? Pa, to je licemerno. Isti ti koji su nas ubacili u ovakav nivo javnog duga, koji su 400.000 ljudi ostavili bez posla, nije dovoljno da plate cenu na izborima i samo političku cenu. Postoji moralna cena zato što je 400.000 ljudi ostalo bez posla, ostalo bez budućnosti.
Stanje u privredi je, gospodine Sertiću, a i svi ćemo se složiti, u najmanju reč sumorno. Mi se nažalost sada, a danas je 3. septembar 2014. godine, sada se nalazimo na početku kraja procesa privatizacije, 502 firme se nalazi u portfoliju Agencije za privatizaciju. Vama, nama, ovoj Vladi Republike Srbije je ostavljeno da uradimo privatizaciju u onom trenutku kada svih 502 firme imaju negativan kapital. Veća su dugovanja, veće su obaveze svih subjekata privatizacije, nego što im je imovina.
Gde je tu odgovornost? Gde je odgovornost za propuštene prilike u prošlosti kada nije bilo negativnog kapitala? Kako valjano i kvalitetno prodati i naći strateškog partnera, omogućiti dalju proizvodnju, omogućiti život za te firme, ako imate negativan kapital? Kako brzo plivati, ako pored tih 502 firme u portfoliju Agencije za privatizaciju imate još 161 firmu u restrukturiranju? Naš budžet je 161 firmu u restrukturiranju direktno ili indirektno koštala 800 miliona dolara godišnje i tako godinama. Od 2003. do 2012. godine, kada naiđe problem, kada ne znate šta ćete sa tom firmom, zbog manjka hrabrosti, zbog manjka političkih i ekonomskih ideja, zbog manjka znanja gurnete u restrukturiranje, gurnete na trošak građana Republike Srbije, plaćaće to građani, zadužićemo budžet. Jel to cena socijalnog mira? Jel to cena ne znanja bivšeg režima i vlada bivšeg režima?
Nažalost, živeli smo godinama na prevaru, živeli smo godinama na lažima, živeli smo godinama i trošili više nego što smo zaradili. Ova Vlada Republike Srbije ima reformski duh, reformski karakter i reformski pravac. Usvojili smo Zakon o privatizaciji, reformski Zakon o privatizaciji koji propisuje nove modele privatizacije, a rok za okončanje postupka privatizacije društvenog kapitala je ograničen na 31. decembar 2015. godine.
Nije samo to jedan reformski zakon. Usvojen je i Zakon o stečaju, jer ono što će biti vaš deo posla je da okončate postupak privatizacije, ono što će vaš deo posla biti je da što se ne uspe sa privatizacijom da se iz stečaja dobije svoja materijalna vrednost.
Vlada Republike Srbije i do sada, iako mnogi imputiraju promene ministara, demokratski i normalno je menjati se, nedemokratski loše je vladati Vojvodinom 12 godina, a imaš podršku 6%, e, to je nedemokratski, a demokratski je menjati se, demokratski je tražiti kvalitet.
Ono što Vlada Republike Srbije radi, a to je da je za ove 502 firme koje se nalaze u portfoliu Agencije za privatizaciju, 15. avgusta 2014. godine, odnosno danom objavljivanja javnog poziva za prikupljanje pisama o zainteresovanosti, u cilju obaveštavanja što šire javnosti, da što veći broj ljudi, stranih partnera, domaćih partnera, fizičkih, pravnih lica, svih onih koji žele da investiraju na jedan transparentan, normalan, prirodan način, obaveštene su 74 ambasade i konzularna predstavništva, obaveštene su 53 konsultantske kuće, obavešteno je 10 investicionih banaka, obavešteno je 262 investitora koji su u prethodnom periodu iskazali interesovanje za privatizaciju.
Gospodine Sertiću, siguran sam da ćete vi, duhom koji ste imali, agilnošću i energijom koju ste imali u okviru Privredne komore Srbije, siguran sam da ćete, i zbog energije i predsednika Vlade i zahteva za stalnim angažovanjem, jedan dobar deo ovih ljudi koji su već obavešteni o subjektima privatizacije, ne mogu reći – namamiti, ali, pozvati u Srbiju da budu investitori, da dokapitalizuju, da kupe te firme, da sačuvaju proizvodnju, da sačuvaju radna mesta, da otvore nova radna mesta, ali i u Srbiji da zarade.
Srbija je dobro tlo, plodna njiva, zapuštena, puna korova do 2012. godine. Počupali smo korov borbom protiv kriminala i korupcije i to radimo permanentno i stalno. Jer, taj korov se stalno pojavi, čim malo smanjiš pažnju.
Na vama je, gospodine Sertiću, na Vladi Republike Srbije, da dobrim zakonima napravite dobru investicionu atmosferu, da dobrim zakonima i poorete i pođubrite i zasejete, da bi niklo i rađalo za decenije, za godine pred nama, za buduće generacije, ali i za ove generacije u Republici Srbiji.
Vas očekuje značajna zakonodavna aktivnost. Agenda predsednika Vlade, iskazana veoma hrabro ovde u jednoj tročasovnoj diskusiji od strane predsednika Vlade, je široka, obimna i kao što je obećano i ispunjeno za prvih 100 dana, tako će biti i sa narednim prolaznim vremenima, da li na narednih 100 dana ili na narednih šest meseci.
Očekujemo vas ovde, gospodine Sertiću, i sa zakonom o investicijama i sa zakonom o podsticajima i sa nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju i sa zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika i sa mnogo tema vas očekujemo ovde u najvišem zakonodavnom domu Republike Srbije, zato što je ovo mesto gde se pravi zakonom definisani najbolji investicioni ambijent.
Država prepoznaje izazove kroz koje prolazi privreda. Za Vladu Republike Srbije, za državu Srbiju, nema miljenika, nema Jerkovića koji su mnogo bolji investitori, iako su perači para narkodilera. Za nas je privreda podjednaka. Znamo u kakvom se teškom stanju nalazi. Ova Vlada Republike Srbije je obezbedila dinarske kredite za likvidnost sa subvencionisanom kamatnom stopom. To je stvar koja je nekako tiho prošla kroz naše društvo, ali na ovaj način, odlukom Vlade Republike Srbije, upumpan je veliki iznos sredstava, negde oko 1,2 milijarde evra, podjednako podeljena i za velika i za srednja i za mala, ali i za mikro preduzeća.
Krediti se odobravaju za namene održavanja likvidnosti finansiranja trajnih obrtnih sredstava i refinansiranje kredita kod iste banke, i to u iznosu do 10 miliona dinara za preduzetnike i mikro pravna lica, 100 miliona dinara za mala pravna lica, 400 miliona dinara za srednje pravno lice, itd. Do sada, nakon tri meseca od realizacije programa, banke su odobrile i isplatile preduzećima oko 14.600 kredita u iznosu od 640 miliona evra. To je značajan iznos, i za likvidnost, ali i za otvaranje novih radnih mesta. Od svega toga, 9,4% je za velika preduzeća, 27,3% za srednja, 41,2% za mala preduzeća i 22,1% za mikro preduzeća. Tako radi odgovorna Vlada, tako radi odgovorna država koja prepoznaje izazove i probleme kroz koje prolazi naša privreda.
Vas očekuje, i to nije samo cena i posao ministra finansija već i vaš, borba protiv sive ekonomije. Svaki neplaćeni fiskalni odnosno neizdati fiskalni račun znači mnogo puteva manje, mnogo škola i mnogo porodilišta manje, i mnogo bolnica manje, ali, znači i da oni ljudi koji jesu u sistemu PDV-a, koji su odgovorni, plaćaju porez, nisu lojalna konkurencija onima koji tako nešto ne rade i zbog toga i vi kao sastavni deo Vlade, nadam se i siguran sam da ćete se upustiti u jednu stratešku borbu protiv sive ekonomije.
Za nas kao državu potrebne su pobede. Potrebno nam je još mnogo projekata kao što je „Er Srbija“. Potrebni su nam projekti, iako to neko od stranaka bivšeg režima, da li iz mržnje, da li iz ljubomore, da li iz neke vrste patologije prema sopstvenom narodu, sopstvenoj državi, želi da devastira…

… Zahvaljujem se.
Ono što želim, da ne govorim deskriptivno, da ne govorim odokativno, da ne govorim iz političke zaslepljenosti, govorim vam činjenično. „Jat Ervajz“ je, kao što je gospodin Dačić u uvodnom izlaganju rekao, ostvarivao godišnje gubitke od 30 pa i više miliona evra godišnje. Ove godine je predviđen dobitak „Er Srbije“ u iznosu od milion evra. Posada, flota, „Jat Ervajz“, zastarela flota od četiri funkcionalna aviona, B-7, 3-7, 300, starost veća od 25 godina, tri parkirana, ne mogu da polete. Sada, nova flota - deset A-319 i A-320 aviona, prosečne starosti ispod 10 godina, 10 naručenih A-320, da stignu do 2018. godine, porast broja putnika od 70% na sadašnjih 944 hiljada ljudi koje je „Er Srbija“ prevezla. To je sve u poređenju sa prvom polovinom 2013. godine. Prevoz tereta je dostigao 32% uvećanja vrednosti i 65% porasta u tonaži. To je uspeh. Ovo je za svaki respekt. Ali i za svaku osudu onoga koji želi da zatvori oči i da kaže – ne, nije nam trebala „Er Srbija“. Da, gospodo, trebala nam je. Ali, treba nam još mnogo „Er Srbija“.
Zbog toga se ja, gospodine Sertiću, radujem i podržavam sve ono što Vlada Republike Srbije radi, čiji ćete sastavni deo biti od danas. Sa zadovoljstvom mogu da najavim da će 12. septembra, iako verujem da će iste one koje boli „Er Srbija“ zaboleti i sada, u Nišu će „Džonson elektronik“ otvoriti 1.000 radnih mesta u investiciji od 15 miliona evra. U Subotici je predviđeno otvaranje za 18. septembar „Kalcedonije“, 1.000 radnih mesta, 16,5 miliona evra investicije. „Mišelin“ je od 9. oktobra u Pirotu, otvaranje novog pogona, iako je već bio prisutan tu, video je dobar duh, video je dobru klimu koju pravi Vlada Republike Srbije, još 500 radnih mesta u investiciji od 220 miliona evra. „Leoni“ u Doljevcu za oktobar mesec ove godine – 1.500 radnih mesta, 21 milion evra investicije. „PKC“ u Smederevu, kamen temeljac 5. septembra, 1.500 radnih mesta. „Svarovski“ u Subotici u izgradnji, otvaranje je planirano za 2015. godinu, za prvu polovinu, 550 radnih mesta.„Geoks“ u Vranju, bio sam i imao tu čast da prisustvujem otvaranju, u izgradnji je, otvaranje je planirano za 2015. godinu, 1.250 radnih mesta.
Ima šanse za Srbiju. Mnogo posla je pred vama i pred Vladom Republike Srbije, pred parlamentom Republike Srbije, da se država Srbija, da se privreda Republike Srbije pozicionira isto onako kako ste pozicionirali Privrednu komoru Srbije, kao lidera u ovom delu Evrope, kao lidera na Balkanu, jer mislim da to građani Srbije i očekuju i zaslužuju. Želim vam punu sreću i zadovoljstvo što ćemo u budućnosti raditi zajedno.

Loše sam protumačen.

Drago mi je kada neko tako javno i otvoreno kaže da je protiv svoje zemlje, protiv građana Republike Srbije. Možda je to deo političkog izražaja, ali svi građani Republike Srbije su do projekta „Er Srbija“ plaćali troškove, plaćali loše poslovanje, partijsko poslovanje u menadžmentu „Jat Ervejza“. Ko je plaćao ove gubitke od 30, 37 pa ne znam koliko miliona evra godišnje? Pa, građani Republike Srbije. A sada prethodnom govorniku smeta što će „Er Srbija“ napraviti ove godine profit od milion evra. Možda je moglo više. Verujem da će u budućnosti biti više, ali ako smo u prošlosti imali tri raspadnuta aviona stara 25 godina, a sada vam smeta 10 aviona koji su starosti do 10 godina stari, smeta vam to što će do 2018. godine „Er Srbija“ dobiti još 10 er-basova A320, smeta vam što smo po keteringu bolji od „Lufthansa“. Zašto uvek ima neko u našem društvu kome smetaju uspesi? I u opoziciji sam se radovao uspesima naše države, jer to je uspeh naše države, ne politike, uspeh naše države.

S druge strane, žao mi je što gospodin Marković nije tu, sve ovo što sam, ne najavio i vrlo rado, bez želje da izazivam repliku, ali vrlo rado ću sa gospodinom Živkovićem sesti u isti automobil pa proći da vidite napravljene hale, ubačene mašine, spremna radna mesta, spremnu proizvodnju…

 

 

… srećne ljude koji će raditi tamo.

Žao mi je jer nije tu gospodin Marković, jer nisam stigao ni da kažem o „North Karton“ u Jagodini, otvaranje takođe za početak 2015. godine sa 200 zaposlenih. Nisam stigao ni da govorim o „Swarovskom“ u Subotici, o PKC-u u Smederevu…

… o mnogim drugim projektima koji se rade i radnim mestima za koje se borimo.