Sa kojim pravom omalovažava? Ovde smo nazvani „oni“, „kidišu“, „aleje“. Ja znam da bi nas vi smestili u aleje, ali građani Srbije su nas smestili u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Ako neko može da sudi, sude građani Srbije.

Žao mi je što vi više ne sudite, ali to je dobro za Srbiju što vi više ne sudite.

Spomenuta je Srpska napredna stranka, spomenute su te uspešne privatizacije u uspešno vreme, procvata Srbije. Ovo su podaci Agencije za privatizaciju, zvanični podaci Agencije za privatizaciju, koji kažu da je 2003. godine, odnosno od ukupno 217 preduzeća u restrukturiranju, okončano restrukturiranje u 55. Od čega je rodonačelnik restrukturiranja bila Vlada Zorana Živkovića iz 2003. godine, koja je uvela 21 firmu u restrukturiranje, a okončala restrukturiranje u nula, ni u jednoj. U 2004. godini nešto manje, ali 16.

To nisu najgore godine, najgore godine tek dolaze. Godine 2010. 82 firme su uvedene u restrukturiranje, a restrukturiranje je okončano u pet. Odlični efekti zakona o privatizacijama i odnosa prema privredi u Srbiji.

Te firme koje ste uveli u restrukturiranje, a kako radi Srpska napredna stranka, 2013. godine dve firme uvedene u restrukturiranje, u 19 okončano. U 2014. godini dve firme su uvedene u restrukturiranje i dve su okončane. Firme u restrukturiranju imaju veliki problem. Sedamsto pedeset miliona evra koštaju firme u restrukturiranju, koštaju iz budžeta Republike Srbije. Rodonačelnik načina i ophođenja, stavljanja na teret građana Srbije takvih firmi je Vlada Zorana Živkovića. Prema tome, o toj uspešnoj privatizaciji, najmanje ima prava da govori gospodin Živković.

Sa druge strane, u 2003. godini je raskinuto 24 privatizacije. U 2004. godini u 90 firmi je raskinuta privatizacija. Razlika, odnosno firme u kojima je raskinuta privatizacija, ta uspešna privatizacija, 91.437 ljudi imate na duši, jer taj broj ljudi je radio u firmama u kojima ta privatizacija nije uspela.

Podsetiću vas i na Evropsku komisiju, podsetiću vas na razmišljanje i na izveštaj Verice Barać, podsetiću vas na 24 sporne privatizacije za koje je bila potrebna promena vlasti. Bilo je potrebno da odgovorni ljudi, poput Aleksandra Vučića, preuzmu obaveze koordiniranja službi bezbednosti da bi se okončali postupci i istraga u tim preduzećima.

Završiću, gospodine predsedavajući, mada bi mogli ovde da otvorimo pitanje privatizacije „Beopetrola“, mogli bi da otvorimo pitanje prodaje zemljišta i zgrade oko bivšeg CK, sadašnjeg „Ušća“, duvanske industrije. Mnogo anketnih odbora bi imalo tu da se bavi, mnogo UKP bi imalo da se bavi, ali iz poštovanja, iako se sa tom politikom nikada nisam slagao, nemojte se kititi perjem i onim što je neko drugi uradio, a naročito što taj neko drugi, nažalost, više nije živ. Nemojte se kititi onim što je urađeno 2001, 2002. godine. Vrlo pažljivo sam iznosio podatke vezane za Vladu koju je vodio gospodin Zoran Živković. Nisam govorio o vremenu pre toga iz poštovanja prema čoveku koji, nažalost, više nije među živima i iz poštovanja prema onome što je značio za ovu zemlju, slagao se ili ne slagao.

Drsko je, bezobrazno je kititi se tuđim perjem i onim što je rađeno 2001. i 2002. godine do nesretnih stvari koje su se desile 2003. godine. Vrlo pažljivo sam pričao o vremenu od marta, aprila, maja 2003. godine i 2004. godine, kada je odgovornost za vođenje Vlade Republike Srbije imao Zoran Živković, kada je uvodio firme u restrukturiranje, kada ih je stavljao na teret i grbaču građana Srbije, kada nije završavao i okončavao restrukturiranje, jer ga nije bilo briga, jer nije imao znanja, jer nije imao kapaciteta, ali ume da se okiti tuđim perjem. To je bezobrazno.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.

Povreda dostojanstva član 107. Ponovo se kolege u ovoj Narodnoj skupštini nazivaju - ovi.

Ne znam čemu više sve to. Ne znam čemu služi ta mržnja, to nipodaštavanje. Čemu? Pa, pričao sam o bumerangu, evo obleteo je oko moje glave i ponovo će se vratiti ka gospodinu Stefanoviću. To je tako pravilo u životu. Zar ne može da se ponese dovoljno kulture iz kuće? Zar ne možete vi kao predsedavajući da organizujete kao jedan, poštujući vaše godine da okupite i da kažete šta je dobro kućno vaspitanje, šta je dobro ophođenje prema ljudima.

S druge strane niste reagovali gospodine predsedavajući i mogu da razumem kada je neko tamo u holu rekao neke stvari koje nemaju veze sa istinom, ali da se sad to iznosi ovde u Narodnoj skupštini da neko nas čuva naoružani momci, majice, farmerice, duge cevi, kratke cevi, znate, tu u toj sali u centralnom holu, tu su novinari, tu su kamere, tu su foto aparati.

Kako to da niko nije video te duge cevi osim Zorana Živkovića, ili ih priziva? Zajedno sa onima koji prizivaju danima ukrajinski scenarijo, a evo hvala Bogu miran je Beograd, nema nikoga ispred Skupštine. Čitav Beograd, čitavi ljudi, propao projekat ukrajinskog scenarija, beogradskog leta ili tako nečega.

Nije to dovoljno za povratak na vlast. Za povratak na vlast je potrebna odgovorna politika koju je vodila SNS. I onda kada smo imali 100.000 ljudi ispred Narodne skupštine iza nas, iza tih mitinga nije ostala ni jedna razbijena čaša, ni jedna flaša, pokupili smo čak i ono što je ostalo iza nas. E, to je odgovorno. To su građani Srbije cenili…

… već kažnjavaju prizivanje ukrajinskog scenarija u Beogradu.

Vidim gospodine predsedavajući, da imamo i Baba Vange u Skupštini. Čita se po pogledu, tumači se tuđ pogled i mišljenje, ali dobro, kada nema drugih argumenata dobro je i to.

Stvari koje pokrenuo bivši predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Stefanović Nebojša, efekte toga što je pokrenuo, izmene zakona koje je pokrenuo vidljive su u našem društvu. Koliko su ljudi u te promene verovali, koliko veruju, pokazuje jedna serija dopisa, pisama, zahteva za zaštitu onih trudnica koje su i porodilja koje su dobijale otkaze, koje su šikanirane po nekim starim zakonima.

To što je pokrenuo gospodin Nebojša Stefanović je na ponos i gospodina Stefanovića na ponos i SNS. Efekti toga se vide u našem društvu, poverenje porodilja, trudnica. Međutim, sada se postavlja drugo pitanje, mešaju se babe i žabe.

Pošto se mnogi ovde sakrivaju iza iskustva u radu kod privatnika ili su privatnici, kada već govorimo o nekim stvarima koje se kriju iza pogleda, hajde odgovorite sami sebi, da ste privatnik, da ste poslodavac i da imate radnika koji nažalost u nekim situacijama ne izvršava svoje radne obaveze pošteno i ako je žena, ako je trudnica, da li bi onda rekli, pa nema veze.

Napravili ste manjak na blagajni. Nema veze. Radite i dalje.

Da li ćete davati priliku takvima ili reći, izvinite, molim vas, ne radite dobro, ne radite pošteno, morate da dobijete otkaz.

Koliko puta se dešavalo, nažalost, da neko napravi neko krivično delo, da neko nešto proneveri, ostane u drugom stanju samo da bi imao zaštitu?

Mislim da su to nepravilnosti. Ovde se ne govori o olakšicama da trudnice dobiju otkaze. Ne, ovde se govori da niko u našem društvu nema apsolutnu zaštitu. Oni koji rade nepošteno, dobiće otkaz. Oni koji ne rade dobro, dobiće otkaz, a porodilje, trudnice, rado su viđene i u firmama i na ulici, trebaju nam u našem društvu i to ovaj zakon promoviše i imaju zaštitu, ali apsolutnu zaštitu.

Nemaju više ni sindikalni prvaci i aktivisti, ukoliko rade nepošteno, nemaju ni trudnice, ukoliko rade nepošteno, i niko ko radi svoj posao nepošteno, nema zaštitu.

Ukoliko kažete, u redu je, neko može da bude u drugom stanju i da radi nepošteno i da radi protiv zakona i da bude zaštićen, pa recite. Zbog toga je predlagač zakona rekao koji su to uslovi i šta znači kada neko po ovom zakonu može da dobije otkaz.

Ko radi pošteno, ko radi odgovorno, ne mora da ima bilo kakvu glavobolju.

(Narodni poslanik Borislav Stefanović, sa mesta: Replika.)

Gospodine predsedavajući, ja ću se pozvati na član 107, na dostojanstvo Narodne skupštine. Dostojanstvo Narodne skupštine ste prekršili zato što ne poštujete Poslovnik.

Poštujem situaciju i činjenicu da je opozicija mala, sa sitnim argumentima, da ih treba podržati, da ne treba nikoga ugnjetavati, ni većina manjinu, ni manjina većinu. Ali mi samo objasnite na osnovu čega, ako sam govorio o amandmanu, ako nisam pomenuo ni poslaničku grupu, nikoga lično, na osnovu čega ste dali pravo na repliku gospodinu Stefanoviću, ukoliko je potrošeno vreme i poslaničke grupe i šefa poslaničke grupe? Koje vreme ste potrošili? Evo, recite, daćemo vam od poslaničke grupe SNS, imamo dovoljno vremena, hvala bogu, častićemo Demokratsku stranku, ionako imaju vrlo malo vremena, kao i poslanika. Nema nikakvih problema.

Ali, nemojte kršiti Poslovnik i davati nešto na šta nemaju pravo. Onda ćemo se svi javljati. Onda ćemo svi misliti da imamo pravo na ne znam ti šta. Poslovnik je svetinja. Nije postojao razlog da se da reč gospodinu Stefanoviću, da bi opet vređao, da bi opet pominjao Centralnu otadžbinsku upravu. Kakve veze ima Centralna otadžbinska uprava sa trudnicama i sa pravom i sa ovim zakonom?

Ovo je kršenje Poslovnika. Svako javljanje za reč je nova uvreda SNS. Jel možete tome jednom da stanete na put? Nemam protiv ništa da suočimo stavove. Ali, imam protiv kada neko vređa, i to ne zbog mene, ne dozvoljavam da vređa 135 mojih kolega. A to se permanentno radi u ovoj Skupštini.

Povreda Poslovnika, član 27. Dve stvari.

„Ukoliko bilo koji narodni poslanik vređa drugog narodnog poslanika, obaveza, pravo i dužnost predsednika ili predsedavajućeg je da ga opomene ili da mu oduzme reč“, bilo da je iz vlasti, bilo da je iz opozicije. Ukoliko to ne uradi, prekršio je Poslovnik.

Druga stvar, spreman sam, gospodine predsedavajući, da iz stenograma, ukoliko nađete jedan zarez iz moje diskusije kojim ćete dobiti to diskreciono pravo da mislite da ima neko drugi pravo na repliku, ja ću se javno izviniti. Ali, ukoliko tog zareza i te tačke nema, a siguran sam da nema, očekujem takvo izvinjenje.

Zato što to diskreciono pravo ne znači da svako može da radi šta god hoće. Ova knjiga – Poslovnik o radu Narodne skupštine, je svetinja, dok smo u njoj. I ja tražim i zahtevam da se svi poštujemo, da se svi krećemo u okvirima Poslovnika o radu.

Ukoliko sam dao, a zatražiću ovog trenutka stenogram svega onoga što sam rekao, ukoliko sam dao pravo na repliku, jednim gestom, pogledom, bilo čime, izviniću se i vama i ostalim kolegama. Ali, ukoliko to nisam uradio, to izvinjenje ću tražiti od vas.

Član 107. ponovo dostojanstvo i ponovo bezbroj uvreda od strane gospodina Stefanovića iz nemoći, iz srdžbe, iz besa, iz mržnje, iz ne znam više čega. Dokle će više i gde mislite da je prag tolerancije SNS?

Šta znači doktor nad doktorima? Za vas jeste i doktor na kub je za vas, gospodine Borislave Stefanoviću. Izmislio je demokratiju i uradio je, a sličnih ste godina, ono što vi za tri života nećete uraditi zato što vas sprečava mržnja, zato što vas sprečava pakost, zato što vas sprečava zavist i zato što jednom moramo da stavimo tačku na bahatosti navike 2012. godine.

Jednostavno, tačku moramo da stavimo na prošlost. Dokle više omalovažavanja? Dokle više ta pakost? Dokle više ta mržnja? Kuda to vodi? Na omalovažavanju Narodne skupštine. Recite kada je jednom dosta? Šta znači sve to? Koji je to put danas? Šta smo – centralna otadžbinska, oni, kozaci, doktori nad doktorima? Ne mogu da popamtim uvrede. U aleji smo. Na to sve se ćuti. Molim vas da jednom stavimo tačku, da uvedemo raspravu u jedan normalan, civilizovan, demokratski tok ako je ikako moguće.

Inače, pozivanje na ovo što radi gospodin Stefanović, permanentno, to je najhrabrije kada čovek nije tu, kada nije tu gospodin Stefanović da mu odgovori. Kada je tu, onda je bio manji od makovog zrna.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Član 27, 107. i 108. Poslovnika Narodne skupštine.

Član 107.
Mislim da je unižavanje dostojanstva Narodne skupštine ukoliko se nekom narodnom poslaniku ograničava izražavanje. Mislim da je diktatura zabraniti drugom narodnom poslaniku da govori. Mislim da je to recidiv vremena do 2012. godine. Mislim da je diktatura zabraniti nekome da govori o nepravilnostima u našem društvu.
Da li vas to bole sifoni? Da li vas bole nepravilnosti u raspodeli sredstava Fonda za razvoj AP Vojvodine? Da li očekujete od nas da ćutimo na to? Ne, nećemo da ćutimo. Nećemo da ćutimo kada se penzionerima daju sifoni umesto pomoći. Nećemo da ćutimo kada se daju sifoni umesto da se grade brane i odbrane od poplava. Nećemo da ćutimo ako očekujete od nas i napadate to što je Marko Blagojević, privrednik na mestu Kancelarije za obnovu, a nije vam smetao Dragan Đilas, privrednik na mestu gradonačelnika Beograda. To vam je tada odgovaralo?
Diktatura je to što tražite od nas da ćutimo jer je mala opozicija. Diktatura je to što se kaže - na svaku kritiku ustane neki Zoran Babić, pa kaže tamo ne znam šta. Diktatura je to što očekujete od nas da na vaša saopštenja na gnusne laži ne odgovorimo. To je, gospodo, diktatura. Niko ovde nikoga nije optužio. To će raditi pravosudni organi ove države.
Meni je zadovoljstvo to što vi ne kažete tako zato što nemate šta da kažete, zato što se SNS i pojedinci iz SNS prema državnom novcu, prema javnoj svojini ponašaju odgovorno.

Žao mi je gospođo predsedavajuća, zato što prethodni govornik nije dosledan. Ne možete sa jedne strane da kažete, nisu političari sposobni i spremni da urade odbranu ili da urade obnovu.
Onda, sa druge strane kada Vlada vođena odgovornošću, vođena transparentnošću i u prikupljanju i trošenju sredstava, angažuje za direktora Kancelarije, gospodina Marka Blagojevića iz nevladinog sektora, da nije sposoban ni on i da ne valja ni to.
Šta je dobro? Ne valjaju političari, ne valjaju privrednici. Vama izgleda ne valja ono što predloži Vlada i recite to. Nemojte da koristite kao argumentaciju da ne valjaju privrednici ili da ne valjaju političari, ili budite dosledni. Neka od te dve kategorije ljudi ne valja, ali ne mogu da ne valjaju svi.
Dosta više da mašemo iznad glava svima, svima, ovde u ovoj Narodnoj skupštini, znate, podneli smo zahtev da se napravi anketni odbor.
Mi smo rekli istog dana, istog trena, da, SNS se slaže, napravićemo anketni, skupštinski anketni odbor koji će pratiti prikupljanje sredstava, trošenje sredstava za obnovu naše zemlje, ali želimo da taj anketni odbor se bavi i trošenjem sredstava posle zemljotresa u Kraljevu, posle poplava u Jaši Tomiću, posle svih onih muka koje su zadesile našu zemlju, ali nisam čuo sa vaše strane da kažete – da, mi smo i za to, da se stavi tačka jednom za sve nedaće i nevolje koje su se desile u našoj državi.
Rekli smo, da, želimo taj anketni odbor i dajemo saglasnost sa 136 narodnih poslanika, ali da se ispita gde se potrošio novac za gradnju bedema.
Ne kažem da je taj novac ukraden, nemam dokaze, neću da budem neodgovoran i da tvrdim tako nešto, ali mogu da sumnjam da je otišlo za plate, na neke druge stvari, koje su se u tom trenutku nekim lokalnim političarima ili političarima na vlasti u Beogradu, činile mnogo bitnije.
Bitnije su plate nego bedemi.

Hajde da jednom stavimo tačku na to. I ja želim da se napravi anketni odbor, podnesite zahtev, ali anketni odbor će ispitati sve nepravilnosti.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
I opet dupli aršin i opet dupli standardi, i opet zahtevi koje ja zaista ne mogu da uhvatim ni za početak ni za kraj. Danas smo u holu Narodne skupštine čuli zahtev jednog opozicionog narodnog poslanika koji je rekao – a bože moj u Vladi se ništa ne radi, tamo sede neki dokoni ministri, pa nemaju šta da rade, pa su došli u Skupštinu da sede. Ne odgovara vam kada dođu ministru u Skupštinu, a zaboravljate da Skupština nema samo zakonodavnu već i kontrolu ulogu prema Vladi Republike Srbije. Ne odgovara vam ni kada Vlada radi, ne odgovara vam ni kada Vlada ne radi. Ne odgovara vam kada ministri dođu, pa kažite jednom šta vam odgovara. Pa kažite jednom šta hoćete.
Nije vam odgovaralo kada se premijer Vlade zimus, gospodin Vučić, kada su bili smetovi na Feketiću, kada se umešao. Sada vam ne odgovara zašto se umešao. Pa kažite jednom šta želite da se radi. Ako ste mislili da ćemo iz toplih soba tvitovati ili slati poruke na društvenim mrežama, umesto pomagati ljudima, e to nećemo da radimo. Uvek ćemo biti uz građane, uvek ćemo biti uz one koji su ugroženi, uvek će premijer raditi svoj posao, a ako vam smeta što u tim danima velike nesreće za naše građane, bio i na bedemima Čevrentije i na Crnoj Bari i u Obrenovcu, stigao i do Koceljeve i do Verana. Ako vam smeta to angažovanje, pa kažite šta hoćete. Ali samo jednom imajte neke normalne i iste standarde i na početku rasprave i na kraju rasprave, a Vladu pustite da radi odgovorno posao koji je radila.
Danas sam slušao, znate zašto je u Šapcu tako formiran krizni štab? Umesto da kažete hvala bogu, hvala Vladi Republike Srbije, zato što je Šabac odbranjen, a ne ko je šef kriznog štaba ili zašto je načelnik Generalštaba angažovan u samom Šapcu.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Znate, neki ljudi u ovoj sali bi voleli da kažu – mi smo platili političku cenu lošeg rada na izborima i da time operu ruke. Vidim da mnogima smeta podsećanje na vreme kada su vedrili i oblačili ovom zemljom i da je dovoljno da neki ministri završe u zatvoru, a oni da izgube izbore ili, što kaže ministar Vulin – da napravi istorijski uspeh tako što su prešli cenzus i da je to dovoljno. Ne, nije dovoljno.
Nije dovoljno zato što omča koja nam je postavljena 2007. i 2008. godine nerealnim, nemogućim, ekonomski neutemeljenim povećanjem penzija i plata u javnom sektoru je omča koja se steže oko vrata svakog građanina ove države. I vi koji ste namakli tu omču, vi koji ste povećali nerealno penzije za 72%, vi koji ste povećali plate u javnim preduzećima za 68%, vi koji ste doprineli da rashodi na penzije čine 30% ukupnih javnih prihoda u Srbiji, vi koji ste zbog tog nerealnog povećanja penzija i plata doveli da rashodi za plate i penzije u skladu sa rastom javnih prihoda, javni dug bi bio manji da nije došlo do tog nerealnog povećanja plata i penzija, javni dug bi bio manji za 705 milijardi dinara ili šest milijardi 700 miliona evra. Gde je tu odgovornost?
Sada tražite preko noći rešenja. Sada kukate nad zlokudom sudbinom ljudi koji su ostali bez posla. Zašto nisu ostali bez posla u javnom sektoru? Zašto je 90% ljudi ostalo bez posla u realnom sektoru, u realnom biznisu? Vi koji ste namakli omču na vrat naše države sada je zatežete tako što pozivate na ukrajinski scenario, na nestabilnost, na razbijene glave, na razbijene izloge u Srbiji, zato što hoćemo da tu omču olakšamo, zato što hoćemo da skinemo i zato što želimo…