Gospodine predsedavajući, ne znam da li će mi biti dva minuta dovoljno, da na ovaj neki miting, mitingašenja, a ne govora o tačkama dnevnog reda, da li ću moći ja da adekvatno odgovorim.
Pretpostavljam da je prethodni govornik, kada je govorio o autorativnom režimu govorio o izveštaju nezavisnih regulatornih tela za 2010, 2011. godinu. Ne govorimo o tim izveštajima. Govorimo o izveštaju 2013. godine. To je bilo u 2010. godini, kada su se sve odluke i političke i one odluke koje su trebale da se donose u Narodnoj skupštini i kada je predsednik Vlade sedeo na Andrićevom vencu, i predsednik Skupštine na Andrićevom vencu i sve se donosilo na Andrićevom vencu, ali to je izveštaj za 2010. i 2011. godinu. Tako da od autoritarnog režima apsolutno ne postoji ništa.
Nejasna mi je i kritika strategije zašto postoje strategije i akcioni planovi kada je Zaštitnik građana u izveštaju za 2013. godinu, a mislim da smo čitali isti izveštaj, pohvalio donošenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa, Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije u reformi pravosuđa, zakona koji su donešeni. Da li vi na taj način kritikujete sam izveštaj u kojem je Zaštitnik građana pohvalio donošenje strategija i akcionih planova koji su poprilično oročene vremenski oročene.
Što se tiče medija, zanimljivo je da se kritikuje sadašnje stanje u medijima, a ne kritikuje se stanje u medijima koje je bilo do 2010, 2011. godine, kada su predsednici stranaka ili istaknuti politički funkcioneri bili vlasnici medija. zašto se to ne spominje? Zašto se ne spominje kritika Zakona o informisanju koji je jedva donet u ovoj Narodnoj skupštini u osmom sazivu Narodne skupštine, kada se trgovalo između jula meseca, kada je rasprava završena u načelu, i 29 ili 30. avgusta kada je taj zakon na jedvite jade, donešen, i usvojen u Narodnoj skupštini.
I u jednoj stvari bih se složio, dobro je kada se neke stvari priznaju. Dobro je kada bivši režim prizna da su ga izveštaji nezavisnih regulatornih tela nervirali.
Verovatno su ga toliko nervirali da te izveštaje od 2005. godine do 2011. godine, čak nije ni usvajao u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Čak nije o njima ni raspravljao za razliku od ove Vlade Republike Srbije od ove skupštinske većine koja o tome, svidelo se, ne svidelo, o tome govorimo, o tome raspravljamo, i to ćemo izglasati, tokom sutrašnjeg dana.

Gospodine predsedavajući, član 34. Poslovnika.
(Marko Đurišić, s mesta: O čemu se radi? Ja sam se javio pre pola sata.)

Predlažem da na osnovu člana 34. odredite jednu pauzu od desetak minuta da sazovemo jedan hitan Kolegijum Narodne skupštine kako bi iz ove krajnje neprijatne situacije izašli kvalitetnije.
Molim vas za jednu pauzu od desetak minuta kako bi napravili blic Kolegijum i kako bi ovu sednicu uveli u jedan normalan tok i normalno je završili.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući. Slažem se da je mladim ljudima u Srbiji jako teško. Slažem se da mladi ljudi teško dolaze do posla. Slažem se i da oni ljudi koji su ostali bez posla, a nalaze se na kraju svoje karijere, da teško nalaze posao i da teško nalaze tu sponu i kopču do godina staža ili godina života, koji će im omogućiti jedan pristojan i normalan odlazak u penziju. Ali, ono sa čim ne mogu da se složim sa predlagačem ovog amandmana i zbog čega je ovaj amandman neprihvatljiv za poslaničku grupu SNS je baš ta granica.
Ko je propisao granicu? Zašto 30-ta godina, a ne recimo do 32, ili do 28? Zašto je 50-ta godina granica, a ne 55-ima, ili 48-ima? Svaka diskriminacija, pa makar i pozitivna, nosi u sebi jednu ružnu konotaciju diskriminacija. Svakome u ovoj Srbiji je potreban posao. Svakome je potreban hleb, i mladim ljudima i onima zašto su im potrebe takve da bi trebalo u tim godinama i da proputuju i da planiraju porodicu i da planiraju stan, a sve to ne mogu bez posla.
Zašto se misli da ljudima između 30-te i 50-te godine ne treba dati šansu da se zaposle? Zar mislite da ti ljudi između 30-te i 50-te nemaju malu decu?
Zar mislite da toj deci ne treba pružiti mogućnost za jedan normalan život, pristojno odrastanje, pristojno školovanje? Zašto diskriminacija prema toj kategoriji društva u kojoj se i ja po godinama nalazim, pa evo prirodno mogu da kažem da branim tu kategoriju našeg društva.
Zašto, i da je predlagač zakona, a videli smo da u nekim ekonomijama i u nekim zemljama u okruženju postoji takve mere koje stimulišu zaposlenje mlađih ili starijih ljudi, ali zar ne bi došli u situaciju sa serijama amandmana da se ta granica širi ili da se spušta?
Da li postoji zakonska, socijalna, bilo kakva kategorija koja je rekla – do 30 i preko 50 godina? Ko propisuje tu granicu? Te granice nema. Te granice nema zato što nije bilo pozitivne diskriminacije ni kada su ljudi gubili posao u Srbiji.
Od 2008. do 2012. godine, ma koliko neko ne želeo da sluša te podatke, od 13,3 na preko 26, skoro 27 procenata je porasla stopa nezaposlenosti. Da li su tada gubili posao do 30 i preko 50 godina?
Da li su te pomenute žrtve tranzicije, a ja kažem žrtve neodgovorne politike u privatizacijama, da li se tada razmišljalo kome treba više posla, kome treba manje posla, pa ove ćemo zadržati, a neke druge otpustiti?
Ne, tada bivši režim i bivše vlade nisu vodile računa o godinama. Nisu davale priliku ni onima koji su mlađi od 30 ni koji su stariji od 50 godina, stihijski otpuštano.
Stihijski su ljude ostavljali bez mogućnosti i bez budućnosti. Bilo kakva pozitivna diskriminacija bi dovela do toga da ova Vlada ne bi mogla da se agresivno nosi sa sivom ekonomijom, kao što je to najavio i predsednik Vlade i gospodin Krstić, ministar finansija.
Šta bi to značilo? Da sutra budući inspektor koji dođe da kontroliše poslovanje firme, kaže, izvinite, da li vi zapošljavate između 30-e i 50-e godine?
Da, zapošljavamo, dobro, kod vas nećemo doći, ali ćemo doći ako zapošljavate do 30-e ili preko 50-e godine.
Ne, kao što i u borbi protiv korupcije i kriminala nema zaštićenih, tako i u borbi protiv sive ekonomije nema i ne sme biti zaštićenih.
Još jedna stvar na kraju, nije mi jasno, kada neko izađe i kaže, smeta nam agresivna borba protiv korupcije, smeta nam agresivna borba protiv sive ekonomije. Šta to znači? Da li može i sme da bude bilo kakva drugačija borba protiv korupcije i sive ekonomije, nego agresivna? Da li možemo da postanemo uređeno društvo ako ne izdržimo u toj agresivnoj borbi protiv sive ekonomije i protiv korupcije? Ne, ne možemo.
Zbog toga, sa ponosom kažem da ova Vlada ne propušta prilike u uređenju naše države i zbog toga ima podršku poslaničke grupe SNS.

Vidite, baš ta argumentacija nas razdvaja, i razdvaja nas detaljno nas razdvaja. Numerički izmereno nas razdvaja, a to razdvajanje je razlika između šest i 50%, zato što i punoletstvo i godine za odlazak u penziju definisao je zakon, i to je razlika što mi poštujemo zakon, a zakon do 30 ili 50 godine ne postoji. Nema tog zakona koji će određivati 30 ili 50 godina.
Što se tiče jedne rečenice da moje, naše delovanje utiče na rast rejtinga nekih drugih stranaka, znate, družili smo se u ovom parlamentu i prethodne dve godine, pa je ono što smo radili, ali ne protiv političkih stranaka, nego za Srbiju, za građane Srbije je dovelo do toga da SNS sa 24% dođe na 50%, a neke druge političke stranke koje vidim enormno rastu su došle sa 23 da se bore za cenzus, sada kada bi bili izbori ne verujem da bi bio i taj cenzus, zbog toga će SNS i dalje raditi, ne protiv nikoga u Srbiji, već za građane Srbije.

Biću jako kratak.
Za razliku od nekih u ovoj sali ja sam bar bio u Šapcu.
Zajedno sam sa 12.000 divnih ljudi koji su se te noći bez obzira na kišu, bez obzira na opasnost, iz svih krajeva Srbije, iz Beograda najviše, Šapčana, latio i lopate i peska i džakova i ponosim se time. Za razliku od nekih koji su iz suvih soba novosadskih, beogradskih, toplih imali vremena i za tvitove, imali vremena i za društvene mreže, kritikovali. Možda ne bi toliko poplave i bilo da su svi ti koji su tvitovali došli na bedeme Šapca, Mitrovice, Obrenovca. Možda bi pomogli da se ljudi izvuku. Videli smo juče, čuli smo i ministra odbrane da ti koji su tako snažni, tako rastu ne politčkoj sceni Srbije, da nisu prodali 800 i nešto čamaca po cenama od deset do 14.000 dinara, možda bi neki životi i bili spašeni. Možda bi se brže neke stvari uradile.
Nastaviću, a ne znam kako može da se nazove poziv i kako može ova diskriminacija da se nazove, kada u Narodnoj skupštini nekom narodnom poslaniku se ne dozvoljava da govori. Šta je to? Da li je i to pozitivna diskriminacija? Srpska napredna stranaka će nastaviti i da govori i da radi shodno programu i ekspozeu predsednika Vlade gospodina Vučića. Ne radimo ni protiv jedne političke opcije, radimo za građane Srbije i to su i prepoznali i nagradili na martovskim izborima.

Gospodine predsedavajući, član 107.
Poštujem vašu i dužnost i pravo da uvedete sednicu u normalne tokove. Poštujem to što sednicu pratite veoma pažljivo, pa ste videli da na žalost poplave i nesreću koja nas je zadesila nisam pomenuo ni eksploatisao ja, već neko drugi u ovoj sali. Pa onda kada se to kao bumerang, kao što i mržnja koju stalo nas obasipa mržnjom vraća se kao bumerang. Mislim da sprovodite jednake aršine prema svim narodnim poslanicima i to je dobro.
Međutim, ono što nije dobro, što neko ukoliko nije kriv, ukoliko se ne oseća odgovornim, zašto se prepoznaje u onome što sam govorio? Zašto se prepoznaje kao odgovoran u onome što sam govorio?
(Predsedavajući: Gospodine Babiću, zamolio bih vas da privedete kraju objašnjenje o povredi Poslovnika.)
Zbog čega će se u ovoj sali trpeti reči poput kozaka, ovih, monstruoznih, groznih, odvratnih, svih onih koji uređuju Srbiju i svih onih koji su bivši režim uz pomoć građana Srbije poslali takav režim u istoriju?

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Za SNS nije prihvatljiv ovaj amandman. Meni je zaista drago što se i u raspravi u načelu, a i sada u pojedinostima, pominje ekspoze gospodina Aleksandra Vučića, što znači da je sa dobrom pažnjom praćen ekspoze. Taj ekspoze je najobimniji od svih dosadašnjih mandatara i predsednika Vlade, jer oslikava i ambiciju predsednika Vlade, ali i stanje zarđalosti našeg društva i potrebe da jednim ambicionim ekspozeom i ambicioznim zadatkom koji je ova Vlada RS stavila pred sebe, da se takvo stanje u našem društvu i promeni.
Razmišljajući o ovom amandmanu, ali i ovim zamerkama koje su dolazile u raspravi u načelu da eto Bože moj, da se ovaj zakon odnosi na sve kategorije, starosne kategorije našeg društva, radno sposobne, naravno, starije od 18 godina, a ne samo na one do 30 i preko 50 godina. Jer, da smo napravili, da je predlagač zakona predvideo ovakve olakšice, samo za mlađe od 30 i starije od 50 godina, verovatno da bi zamerka predlagača amandmana bila da je taj zakon diskriminišući.
Nikada ne može da se ugodi svima, ali ovo je definitivno poruka koju je predlagač zakona, odnosno Vlada Republike Srbije želela da da svim ljudima koji rade na crno u Srbiji da imaju šansu da svoj status regulišu. Ovo je poruka i poslodavcima da ne moraju da razmišljaju kada im neko pokuca na vrata firme da li je inspekcija ili šta će zateći. Ovo je poruka da država brine o nezaposlenima. Ovo je poruka koju je rekao i ministar u raspravi u načelu da nije jedina što se tiče promovisanja zaposlenja i smanjenja stope nezaposlenosti u Srbiji.
Mi na ovaj način ćemo smanjiti broj nezaposlenih ljudi u Srbiji, ali one mere koje će ubuduće doći od strane Vlade Republike Srbije, targetiraće one koji su zaista u jednoj najtežoj situaciji. Ciljaće mlade ljude, mlađe od 30 godina koji su završili škole, fakultet, ne pripadaju nijednoj političkoj stranci, što je ranije bio kliše za dobijanje posla, ne poznaju nikoga na funkciji, što je takođe ranije bio kliše za dobijanje posle.
Da bi motivisali da takvi mladi ljudi, stručni, da li u zanatu koji su završili, fakultetu koji su završili, ili u znanjima koje su stekli, ali i armiji ljudi starijih od 50 godina, koji, priznaćete da svi mi imamo komšije, rođake, prijatelje, poznanike, sugrađane starije od 50 godina koji su u nesretnim privatizacijama ili u još nesretnijoj nespremnosti Vlade od 2008. godine ostali bez posla, koji sada kažu – a kome ja trebam, kome sam ja potreban sa mojih 50 ili 52, 53 ili 55 godina, a ostao sam bez posla?
Kakav je odgovor na to pitanje? Odgovor na to pitanje da jeste da ste potrebni vašoj državi. Da vaša država vodi računa i o vama ali i o mlađim ljudima, da se daje šansa takvim ljudima kroz ove zakone koji sada možda rade na crno, bez i sadašnjosti i bez budućnosti. Bez sadašnjosti, jer ti ljudi sada nemaju pravo na zdravstveno osiguranje, nemaju pravo da se leče, nažalost, ali bez budućnosti zbog neizvesnosti penzije ka kojoj svi zaista idemo.
Zbog toga mislim da je ovaj zakon koji targetira, koji cilja sve starosne grupe, jer nismo želeli da kritika bude, a zašto diskriminišete neke kategorije našeg društva. Ovaj zakon, odnosno ovi zakoni se odnose na sve ljude u Srbiji koji nemaju posao, na sve ljude u Srbiji koji su izgubili posao, nesretnim privatizacijama za koje SNS ne snosi nikakvu odgovornost. Ovaj zakon se odnosi na sve poslodavce koji će sa smanjenim dažbinama za svoje zaposlene imati jedno relaksiranije normalnije poslovanje i mogućnost i motivaciju da zaposle nove ljude. Ovo je i poruka mladim ljudima da država ne može i ne sme da bude najveći poslodavac, već servis građana Srbije, a da oni shodno svom znanju, intelektu, shodno svojoj ideji razvijaju biznise i zapošljavaju nove ljude.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Ne znam zaista kojim rečima više da, i koje reči da upotrebimo i gospodin Krstić i ja, ako vam kažemo da ovo nisu jedine mere. Ova Vlada Republike Srbije je spremna i sposobna da istrči maraton, a u tom maratonu ovo je možda prvi kilometar. Ako ste mislili da izmenama i dopunama dva zakona će se sve rešiti u Srbiji, ne, neće. Ali, ovo je jedan korak ka rešavanju.
Uostalom, politika SNS, politika Aleksandra Vučića, i drago mi je što ga citirate, i treba da se citira i u ovom parlamentu i svuda u Srbiji, a to je – borićemo se za svako radno mesto, i za svakog pojedinca da zadrži ili dobije posao. To je amanet SNS, to je politika sa kojom smo dobili poverenje građana na martovskim izborima, da se borimo za svakog pojedinca, da zadrži ili dobije posao. To su reforme na kojima smo dobili polovičnu podršku građana Srbije.

Gospođo predsednice, za SNS nije prihvatljiv ovakav amandman, niti najava da se ubuduće ove mere odnose na sve zaposlene. Zašto? Zato što bi na taj način ponovo neki poslodavci bili diskriminisani, zato što su se neka radna mesta u prošlosti otvara na osnovu određenih podsticajnih sredstava. U prošlosti nije svako mogao da dođe do tih podsticaja za radna mesta i mislim da ćemo se svi složiti ovde. Neko je mogao zbog političke pripadnosti, neko nije mogao zbog političke pripadnosti bez obzira na dobru ideju i dobru volju. Na taj način bi samo duplirali mogućnost nekome ko je već dobio mere podsticaja od 5.000, 10.000, 12.000, 20.000 evra, različite su bile u prošlosti, da sada koristi i ove mere.
Zbog toga podržavam predlagača zakona koji je, čini mi se, u stavu 7. jasno kaže – poslodavac koji za određeno lice koristi bilo koju vrstu podsticaja u skladu sa odgovarajućim propisom, osim u skladu sa zakonom kojim se uređuju i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zasnivanja radnog odnosa tog lica, nema pravo da za to lice ostvari poresku olakšicu iz ovog člana. Tim stavom se amputiraju zloupotrebe ovog zakona. Na taj način država se odnosi jednako prema svima. Neko ko je koristio mere podsticaja, pa ne može dva puta da koristi. Ne može neko da dobije sve, neko da ne dobije ništa.
Zbog toga je ovaj zakon dobar, jer je ciljan za sve i starosne kategorije ljudi i za one ljude koji do sada nisu koristili nikakve mere podsticaja, jer nisu možda imali poznanstvo, političku konekciju i sponu, ili bilo šta što je opredeljivalo da dobiju takva sredstva.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući, na predavanju o poštovanje Poslovnika, kao što bih se zahvalio i gospodinu ministru na zaista stručnom odgovoru na neka nesuvisla pitanja.
Izbori koji su obavljeni u Srbiji 16. marta 2014. godine su pokazali koliko ljudi u Srbiji veruje u bajke. U bajke, u „stelt“, nevidljive projekte DS veruje 6,05% ljudi u Srbiji i ne zameram im. Veruju ljudi u bajke. Vole da veruju u bajke. To je legitimno pravo. S druge strane, isti ti izbori su pokazali da u realnu, ostvarivu i iskrenu politiku Aleksandara Vučića i SNS veruje polovina građana Srbije i tu nema bajke. Ma koliko neki ljudi u ovoj sali mrzeli, ma koliko neki ljudi u ovoj sali koristili svaki trenutak za omalovažavanje, za prosipanje mržnje, mrzite nas, ali mi ćemo i dalje da radimo svoj posao za koji su nas građani Srbije opredelili, i Aleksandar Vučić i ministri u Vladi Republike Srbije i narodni poslanici SNS ovde i podsećaćemo vas na sve vaše „stelt“ nevidljive projekte.
S druge strane, ukoliko je tih 7,5 milijardi dinara investirano za vreme četiri godine Vlade DS i Dragana Đilasa, gde ne videsmo nijedan infrastrukturni projekat završen, ili je to možda priznanje da most na Adi košta 7,5 milijardi evra, ili možda u te infrastrukturne objekte mislite rekonstrukciju Bulevara Kralja Aleksandra koji je preplaćen šest miliona evra, ili mislite na Požešku ulicu kojom se bavi Tužilaštvo za organizovani kriminal?
Mi se bavimo nadzemnim stvarima, mi se bavimo „Beogradom na vodi“. Mi se bavimo zgradom koja će biti najviša na Balkanu. Obećali smo je ljudima, ostvarićemo je do 2017. godine, dok ste se vi i vaš gradonačelnik i vaš predsednik stranke bavili podzemljem i nekim podzemnim kontejnerima, čini mi se, mi se bavimo ostvarivom i realnom politikom.

Zahvaljujem.
Neko ko dobro sriče i piše bajke možda da se zove i Andersen, ali kako se zove neko ko govori neistine? Aflatoksin u Srbiji je vraćen na granicu od 0,05%, tako da je to retoričko pitanje upućeno prethodnom govorniku.
Što se tiče Kancelarije za brze odgovore, ovaj parlament će do kraja jula moći da se izrazi i odnosi prema zakonu o Kancelariji za brze odgovore. U nekim gradovima u Srbiji, koji su agilniji, brži, pod rukovodstvom SNS, kao što je grad Kruševac već uveo Kancelariju za brze odgovore. To sam u nekoliko navrata ponudio nevernim Tomama da obiđemo, da vide zadovoljstvo tih ljudikoji konzumiraju sve te stvari koje Kancelarija za brze odgovore ili One stop shop pruža.
Velika je razlika između JAT-a i Er Srbije, ne samo u imenu, a draže mi je ovo ime Er Srbija, verujem i mnogima u ovoj sali, već i po tome što je Er Srbija postala kompanija koja svoje putnike prevozi sigurnim i bezbednim avionima do osam godina starosti za razliku od prethodne kompanije, kompanija koja je u prvom kvartalu ove godine pokazala odlične finansijske rezultate koji su krajnje transparentni i vidljivi, za razliku od kompanije JAT koju je bivši režim svake godine donirao i subvencionisao parama građana Republike Srbije sa 55 miliona evra svake godine.
Još jedna stvar na kraju, slažem se da je SNS osvojila polovičnu većinu od ukupno izašlih birača na izborima 16. marta. Međutim, tom logikom posmatramo, DS je onda osvojila 3% od ukupno upisanih birača i onda ovde vidim jednu stelt
poslaničku grupu koja je ispod cenzusa, koja nije ni došla do cenzusa. Matematika je egzaktna nauka koja treba da važi za sve, tako da imamo jednu stelt poslaničku grupu.

Reklamiram član 32. Poslovnika Narodne skupštine.
Zaista mislim, gospodine predsedavajući, da i kada se matematika tumači i osvojeni broj glasova, ali i odnos prema narodnim poslanicima, mora i neophodno je da bude isti. Tumačeći matematiku, nazvao sam je i nazvaću nevidljivom ili „stelt“ poslaničkom grupom, jer po istoj matematici kojom pokušava da se umanji poverenje koje SNS i Aleksandar Vučić imaju kod građana Republike Srbije, istom tom matematikom poslanička grupa DS nije ni zaslužila da uđe u parlament.
S druge strane, kada brecanje, zgražavanje nad rečju „stelt“ ili nevidljivi, poštujući matematiku koju uneo u ovu Narodnu skupštinu, dolazi od čoveka koji je moje poštovane kolege, ali i sve ostale nazvao kozacima, nazivao poletarcima, nazivao ovi, bez ikakve trunke poštovanja i ovog visokog doma i kolegijalnosti i parlamenta i izbornih rezultata i građana Srbije, koji su nas ovde u ovaj dom poslali da ih predstavljamo, predstavlja izvrgavanje ruglu i nepostojanje elementarnog domaćeg vaspitanja, već samo žal za bahatošću vlasti u kojoj je i odrastao i jedino navikao da živi.

Poštovani ministre, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao današnju debatu i žao mi je što je ona tek pred kraj doživela određenu devijaciju, pa se govorilo o svemu drugom osim o izmenama i dopunama ova dva zakona.
Govorilo se o profesionalizaciji rada javnog sektora i kada ta kritika dolazi od nekoga ko je imao sve mogućnosti i svu vlast da takvu profesionalizaciju javnog sektora u onom delu koji mu je poveren uradi i napravi, a nije je napravio, onda je to ili naknadna pamet ili krajnje zlonamerna kritika.
Za SNS jasna je poruka koja je poslata i u ekspozeu, a i u predizbornoj kampanji, i sada, jer mi nemamo naknadnu pamet već politiku koju sprovodimo. Jasan je odnos i prema javnom sektoru, jasan je odnos i prema privatnom sektoru. Javni sektor i javna preduzeća ne mogu da budu generator razvoja jedne zemlje. Neodrživo je na duge staze. Pokazalo se u prošlosti da je tako nešto nemoguće, ma koliko mi bili patriote i ma koliko mi želeli da ta javna preduzeća budu jaka, da budu generatori razvoja, da budu moto razvoja. Pokazali smo se i lično da nismo dobri tutori, da nismo dobri domaćini u tom javnom sektoru.
Jasan signal želimo da pokažemo i domaćim i stranim investitorima, želimo da pokažemo i domaćoj i stranoj javnosti, želimo da pokažemo i mladim ljudima koji se sada nalaze na kraju školovanja i na početku karijere, da je moto i generator razvoja svakog društva, i srpskog društva koji želimo da izgradimo – stabilan privatni sektor. Država sa svojim alatima, sa svojim javnim preduzećima, mora da bude isključivo samo servis u službi privrede i u službi građana. Tako nešto je neophodno.
Drago mi je što smo se usaglasili ovde svi i što ste i vi gospodine ministre stavili tačku da je neodrživ i neozbiljan bankarski sektor po modelu „Razvojne banke“ ili „Agrobanke“, gde su se krediti dobijali na lepe oči, na časnu reč, na „majke mi, vratiću kredit“, a da je račun i za te kredite i za te kamate dolazio građanima Republike Srbije.
Gospodine ministre, SNS će u Danu za glasanje podržati ova dva zakona o izmenama i dopunama zakona, zato što smatramo da je naše društvo, nažalost, obolelo od tri teške, velike bolesti. Tri su rane nanete našem društvu, a ovi predlozi zakona daju rešenja. Možda ne ona sudbonosna, ali dovoljno snažne signale i dovoljno dobar lek da se bar dve od te tri bolesti barem delom eliminišu.
Kada govorim o bolestima našeg društva, tu prvenstveno mislim na korupciju, na sivu ekonomiju i na veliku nezaposlenost. Srpska napredna stranka nema nikakvu odgovornost za te bolesti koje su napale naše društvo. Odgovornost za te bolesti, za te rane imaju politički akteri koji su vodili ovu zemlju, vodili su ovu Vladu, Vlade Republike Srbije do 2012. godine. Imaju odgovornost i zato što su te bolesti nastale. Imaju odgovornost i zbog čega su na te bolesti reagovale šećernom vodicom i aspirinom, odgovornost zbog čega su zatvarali oči iz političkog neznanja ili zbog nepostojanja želje da se te bolesti izleče.
Kada govorimo o korupciji, mnogo toga je rečeno i urađeno u protekle dve godine u borbi protiv korupcije. Ta borba protiv korupcije ima svoj nominalni iznos, kao i ove ostale boljke. Na svetskoj listi po borbi protiv korupcije bili smo 78. Za godinu dana posvećene politike SNS i gospodina Aleksandra Vučića, koji je u vreme prethodne Vlade bio zadužen za borbu protiv kriminala i korupcije, napredovali smo za šest mesta. Idemo dalje.
Kada nam kritika i o ovim zakonima dolazi od istih onih ljudi koji su i pre dve godine rekli - ne, vi nemate kapaciteta, ni snage, ni volje da se izborite sa korupcijom, pa smo onda udarili na najjače, ne mi, niko od nas pojedinačno, institucije sistema - tužilaštvo, pravosuđe, policija, oni koji imaju zakonske mogućnosti i zakonska prava da to istraže i da sve to rade, tada su nam rekli – ne, vi nećete ići dalje, vi nećete udariti na vaše koalicione partnere, draža vam je vlast, draže su vam fotelje, pa su procesuirani neki ljudi koji su članovi političkih stranaka naših koalicionih partnera. Tada su rekli – ne, vi nećete, vi vršite selektivnu borbu protiv kriminala i korupcije i štitite svoje.
U jednom teškom danu za SNS u istom ovom domu Narodne skupštine je ukinut imunitet narodnom poslaniku SNS kako bi mogao da bude procesuiran na osnovu zahteva tužilaštva za organizovani kriminal. Nulta tolerancija za kriminal i korupciju i u borbi protiv kriminala i korupcije nema zaštićenih. To je politika SNS.
Zašto vam ovo govorim? Zato što isti ti ljudi umesto da kažu izvinite, umesto da navijaju u toj borbi da pobedi država, ne stranka, navijaju da ta borba propadne zbog sitnih političkih poena. Sada idemo dalje. Sada ćemo nove stvari govoriti i sada ćemo nastavljati sa kataklizmičkim najavama. Niko u Srbiji tome ne veruje.
Kada je siva ekonomija u pitanju, a ovi zakoni targetiraju jedan domen sive ekonomije i on se odnosi na rad na crno. Nažalost, tako se popularno u Srbiji zove. Siguran sam da niko od nas 250 narodnih poslanika ne postoji da ne zna nekoga ko se u nekom trenutku, a možda i sada ne radi na crno. Obim sive ekonomije je za 15% veći nego u ostalim zemljama istočne i centralne Evrope. Trećina BDP u Srbiji nastaje i bez nadzora nestaje u sivoj ekonomiji. To je stanje koje je neodrživo.
Šta je razlika između borbe protiv sive ekonomije nekada i sada? Ne kažem da te borbe protiv sive ekonomije u prošlosti nije bilo, nije bila dovoljno snažna, nije bila dovoljno izdržljiva i propadala je zato što nije davala mogućnosti.
Ovim zakonima ste, gospodine ministre, i vi i Vlada Republike Srbije dali mogućnost poslodavcima da se opredele. Dali ste im mogućnost da uvedu sve one ljude koji u ovom trenutku rade na crno, bez penzionog i socijalnog osiguranja, a ja kažem i bez sadašnjosti i bez budućnosti, jer čovek koji u ovom trenutku ne može da se leči jer nema zdravstvenu knjižicu nema sadašnjost, a bez penzionog i očekivanja penzije u budućnosti nema ni budućnost. Takvim poslodavcima Vlada Republike Srbije šalje jasnu poruku – izvolite, imate zakon, uradite u legalne tokove, naredne tri godine nećete plaćati, odnosno vršiće vam se refundacija 70% od plaćenog poreza. Ko želi da to koristi neće drhtati sutra pred inspekcijskim organima, neće razmišljati šta će se desiti sa njegovom firmom ili kolike će kazne plaćati zbog toga što ima radnike na crno. S druge strane, armija ljudi koja nažalost radi u sivoj i crnoj zoni imaće i sadašnjost i budućnost, imaće penziono i socijalno, imaće zdravstvenu zaštitu i imaće budućnost u koju može da veruje. To je razlika prema sivoj ekonomiji kako su se odnosile prošle Vlade i kako se odnosi sadašnja Vlada Republike Srbije.
Borba protiv sive ekonomije definitivno je jedan od prioriteta ove Vlade. Konsolidacija koja je državi potrebna u naredne tri, četiri godine je oko 150 milijardi dinara. Cilj je da sivu ekonomiju spustimo na nivo proseka zemalja novih članica EU i ona bi iznosila 20-ak milijardi dinara godišnje. To je ono što se očekuje, nivo koji možemo u budućnosti da napravimo.
Što se tiče nezaposlenosti, to je tema koja je jako bolna za mnoge građane naše zemlje. Bolna je za one ljude koji su 2008. godine, verujući u neka predizborna obećanja, a bilo ih je 400 hiljada prevarenih, da će dobiti nova radna mesta. Bolna je i za onih 400 hiljada ljudi koji su do 2012. godine ostali bez radnih mesta.
Pažljivo ću birati termine zato što, zbog termina koji su značili istinu, sam dobio kaznu u prošlom sazivu. Nadam se, generale, nećete konzumirati takvu poslovničku mogućnost.
Uglavnom, stopa nezaposlenosti je u aprilu 2008. godine u Srbiji iznosila 13,3%. Znam da će se neko sada javiti i reći – pa dobro, ali tada nije bilo svetske ekonomske krize. Da, ali ću unapred reći da nije bilo neodgovorne politike koja se vodila od 2008. godine, koja nam je govorila da je kriza šansa, da nas kriza neće ni dotaći, da nije bilo takve politike, mi ne bi dobili ovaj rast stope nezaposlenosti.
Ovo su podaci NBS. Nisu odokativni, niti onakvi kakvi bi ja želeo da budu, jer da su onakvi kakva bi SNS želela da bude, verovatno da bi bili na nivou 2008. godine. Rasli su progresivno i Vlada je zatvarala oči pred takvom pojavom. U oktobru 2008. godine - 14%, u oktobru 2009. godine – 16,6%, u oktobru 2010. godine – 19,2%, u oktobru 2011. godine – 23,7%, u aprilu 2012. godine – 25,5%. To je stopa nezaposlenosti.
Prethodna Vlada Republike Srbije je uspela da zaustavi tu stopu. Nismo zadovoljni zaustavljanjem. I predsednik Vlade Republike Srbije i SNS je jasno dala obećanje i predizborno obećanje, ali ne samo obećanje koje će se zaboraviti, koje je tako jedan sastavni deo političkog folklora, već je jedan amanet da želimo da se ta stopa nezaposlenosti u Srbiji, ne smanji, dramatično da se smanji. Nismo zadovoljni sa sadašnjih 20,8% po podacima NBS, iako odgovornost za toliku stopu nezaposlenosti SNS ne snosi.
Ovo je način da jedan veliki broj ljudi koji rade ne samo u sivoj zoni, ne samo oni ljudi koji sada završavaju škole, fakultete, ne samo oni ljudi koji nemaju mogućnosti, niti želju da odu negde u inostranstvo, već žele ovde da zasnuju radni odnos, ovo je način da do tog radnog odnosa dođu na osnovu svog znanja, na osnovu škole koju su završili, na osnovu iskustva koje su stekli radnim odnosom, a ne zbog političke pripadnosti ili zbog poznavanja nekoga ko ima političku moć.
Reći ću vam samo još jedan podatak, kada se radi o stopi nezaposlenosti, koliko nas je ta stopa nezaposlenosti zbog neodgovorne politike u prošlosti koštala.
Jedna Poljska je formiranjem specijalnih ekonomskih zona, otvorenošću, dobrom poslovnom i fiskalnom politikom uspela da privuče 20 milijardi evra koje su otvorile 186.000 radnih mesta, a mi smo za četiri godine izgubili 400.000 radnih mesta. Vidite koliki je nivo investicija neophodan da se privuče u našu državu, kako bi samo te ljude koji su izgubili posao za četiri godine zaposlili i odgovornost tih ljudi koja ne može i ne sme da bude samo politička, pa da kažu – mi smo izgubili na izborima i to je sasvim dovoljno.
Različite države su različit odnos i mere podsticaja imale za nezaposlene. Zato zaista ne razumem šta znači ta najbolja ili najgora svetska praksa u odnosu na zapošljavanje. Kako ćemo onda nazvati praksu koja je, recimo, u Crnoj Gori, koja targetira subvencije za zapošljavanje određenih kategorija lica sa najmanje 40 godina života? Kako da nazovem onda, da li je to u najboljoj praksi, u Bugarskoj za nezaposlene do 29 godina? Svi su imali neka ograničenja.
Jedino ovaj zakon, koji je predložila Vlada Republike Srbije, u njemu ne postoje ograničenja, odnosi se na sve nezaposlene ljude, sa jasnim ograničenjima zakonskim ko može da očekuje povraćaj tih sredstava, a ko ne. Svako ko je koristio bilo kakve subvencije za otvaranje radnih mesta ne može po duplom osnovu da očekuje i povraćaj sredstava iz poreza. Svako ko se lati razmišljanja da sada otpusti ljude, a da ih za mesec dana ponovo prijavi, takođe ne može da konzumira efekte ovog zakona.
Što se tiče same brige za zdravstveni sistem Srbije, 18 milijardi dinara će biti manje, odnosno to prelivanje iz Fonda zdravstvenog osiguranja u PIO fond. Normalno je da se država ponaša po sistemu spojenih sudova. Neko ko je tehničko lice će razumeti šta to znači.
Ne možemo da se ophodimo prema državi kao da smo samo pojedinci, kao du su to institucije koje su pojedinačno negde složene. Povezuje ih jedna nit, a ta nit je država Srbija. Normalno je da tamo gde postoji konsolidovani budžet, tamo gde postoji kakav-takav suficit, da se prebaci na mesta gde postoji deficit. Naravno da to umanjenje neće uticati na samo poslovanje Fonda zdravstvenog osiguranja. U Fondu zdravstvenog osiguranja radi 104.000 ljudi, 99 milijardi dinara je godišnji budžet za plate Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.
Mislite li da su ti ljudi sedeli skrštenih ruku, mislite li da su samo čekali kada će neko doći i reći – 18 milijardi dinara u penzioni fond? Ne, spremili su mere i u okviru Fonda i u okviru Ministarstva zdravlja, mere kojima će istamponirati tih 18 milijardi dinara.
Uvešće se novi sistem palijativne nege i oko 3.000 bolničkih postelja pretvoriti u bolnice palijativne nege, što podrazumeva smanjenje troškova. Pojačaće se usluge kućnog lečenja i nege. Uvođenjem elektronskog recepta smanjiće se početkom naredne godine troškovi za lekove za najmanje 30%, što znači da će se ostvariti uštede od skoro 100 miliona evra itd.
Ovo su mere koje će ovde braniti i ministar zdravlja i direktor Fonda zdravstvenog osiguranja, zato što se država ponaša po sistemu spojenih sudova, zato što ljudi koji predstavljaju ovu državu imaju jasnu strategiju, i ovu Vladu Republike Srbije, imaju jasnu strategiju za mere i podsticaje koje vrše.
Na kraju ću vam reći da će poslanička grupa SNS podržati ove mere i ova dva predloga zakona o izmenama i dopunama zakona, jer smatramo da će one snažno uticati na poboljšavanje investicionog ambijenta, smanjiti sivu ekonomiju, možda ne za taj korak od sedam milja, ali jedan po jedan korak koji će dovesti do onog željenog cilja i željenog nivoa sive ekonomije. Povećaće broj zaposlenih, ali i prihod budžeta je na 10.000 novozaposlenih, kako ste rekli, oko pet miliona evra.
Međutim, najveća prednost ovih predloga zakona o kojima ćemo se izjašnjavati u narednim danima je ta što daje sigurnost i poslodavcu i novozaposlenima, poslodavcu da može da radi svoj posao, da razvija svoj biznis, da razmišlja o poslovnim stvarima, a ne da drhti pred inspekcijom. Podržavam najavu koju ste, gospodine ministre, izrekli da će inspekcijski organi raditi svoj posao, ali poruka koju ova dva zakona pružaju, da zaposleni u Srbiji imaju i sadašnjost kroz mogućnost zdravstvenog osiguranja, lečenja i svega onoga što se kroz zdravstveno osiguranje dobija, ali imaju i budućnost kroz očekivanu i zarađenu penziju.

Biću jako kratak, gospodine predsedavajući.
Mislim da niste sa dovoljno pažnje slušali kada sam govorio malopre 19, 20 minuta zato što je target ovih zakona smanjenje stope nezaposlenosti i smanjenje sive ekonomije. Kome ne odgovara da sluša o nivou i o razlozima i o krivcima za takvo stanje u našem društvu …