Gospodine predsedavajući, evo, biću vam advokat, iako mislim da nema potreba da vam budem advokat.
Svi govornici SNS su pravo da govore dobili po Poslovniku o radu Narodne skupštine, i gospodin Đukanović koji se javio po Poslovniku, i gospodin Jovičići zbog direktnog obraćanja i direktnog pominjanja, i ja zbog pominjanja Vlade, odnosno SNS, a gospodin Arsić kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS. Tako da, to inputiranje siledžijstva dolazi obično od onoga ko se siledžijstva lati.
Što se tiče onog tradicionalnog pet na jedan, i tu je napravljena greška. Nije pet na jedan, osam na jedan. To je razlika između 6 i 49%. Osam na jedan, to je ono što smeta prethodnom govorniku.
Nažalost, ponovo zamena teza, ponovo nešto što nije izrečeno, ponovo se kriju uzroci zbog čega je broj penzionera u Srbiji veći od broja zaposlenih i zbog toga zaista niko nije srećan, ali je taj broj takav zbog povećanja broja nezaposlenih ljudi u Srbiji za vreme Vlade Kisindžera Cvetkovića. Ako je gospodin Cvetković Kisindžer zbog toga što je ljude ostavljao bez posla, evo, priznajem, Kisindžer je. Međutim, ovde se izriču neke još opasnije stvari.
Plaćanje poreza je svetinja u svakoj državi, uređenoj ili neuređenoj. Plaćanje poreza je svetinja i obaveza svakog pojedinca. Onda je opasna tvrdnja kada neko kaže – gušenje preduzetnika ili zavlačenje ruke u džep. Ne zavlači se ruka u džep, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije. Na ovaj način i ovim zakonom se kažnjavaju oni koji zavlače ruku u džep građanima Srbije ne plaćanjem poreza. Zbog tog problema koji stoji i ove godine i prošle godine i 2010. godine, evo, bio sam dovoljno vredan …

… pa da kažemo – evo ga tekst iz 2010. godine. I u 2010. godini vam je smetalo što je utajen porez u iznosu za dva mosta preko Beške. I tad vam je smetalo, a sada pozivate ljude da ne plaćaju porez. Šta je to nego krivično delo?

Gospodine predsedavajući, član 108. o redu na sednici Skupštine stara se predsednik, odnosno predsedavajući.
Molim vas da vodite računa o onome šta se izriče sa ove govornice. Pretnje – ti ćeš biti sledeći uhapšen, su bile deo vokabulara Demokratske stranke do 2012. godine i pisali su optužnice i sudili, i hapsili, i ugnjetavali, i tiranisali, i političke neistomišljenike i građane Republike Srbije. Ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Nije ovo sudnica, nije ovo miting.
Da li je ovo demokratsko ophođenje ili nemoć? Nemoć, zato što nemaju s čime da se pohvale. Šta da kažu? Šta su uradili, osim što su 400 hiljada ljudi ostavili bez posla. Razorene finansije, razorenu privredu. S čime da se pohvale, a sada još i prete sa mesta narodnog poslanika ko će biti sledeći uhapšen. I vi to dozvoljavate. Nema sledećeg puta.
Ako hoćemo ozbiljnu političku scenu, svaka greška apsolutno mora da bude adekvatno nagrađena, odnosno kažnjena. Ali, da politika i da narodni poslanik preti drugom narodnom poslaniku, uvaženom kolegi Đukanoviću da će on biti sledeći uhapšeni, šta je ovo ako nije povreda Poslovnika? Šta je ako nije za sankcionisanje? Da li ćemo trpeti tu tiraniju? Ne, mislim da ne smemo da trpimo tiraniju.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege, prekršen je Poslovnik član 107. Ja se nadam de ćete mi dozvoliti nekoliko rečenica da vam obrazložim u čemu je povređen Poslovnik.
(Predsedavajući: Izvolite.)
Čini me tužnim to što činjenica da postoji narodni poslanik u ovoj sali koji nije spreman, ne želim da kažem ni sposoban, da čita jedan Predlog zakona duže od jedne i to prve strane, ali je tragično kada se i ta prva strana loše interpretira.
Nas ipak gledaju građani Srbije. Sve što izgovorimo, interpretacija onoga što izgovorimo je jako bitna i u tome vidim povredu Poslovnika i u tome vidim da ste morali kolegu poslanika koji je govorio pre gospodina Selakovića da opomenete, kada je rekao da sednica Skupštine nije zakazana juče.
Sednica Narodne skupštine, a to je ta pogrešna interpretacija, eto te prve strane koju je uspeo da pročita, je zakazana u sredu 25. juna za petak 27. juna, u skladu sa Poslovnikom, u skladu sa zakonom, u skladu sa svim onim što definiše rad Narodne skupštine.
Želja da se prikaže kao neko pred kim, Vlada Republike Srbije, Bože moj, drhti, je dodatno unižavanje dostojanstva Narodne skupštine, jer mislim da gradimo društvo u kojem se razmenjuju mišljenja, drugačiji politički stavovi, gde niko ni pred kim ne drhti i ne beži, naročito ne Vlada Republike Srbije, koja je dobila mandat od građana Srbije i to nadpolovičnu podršku građana Srbije, pred nekim ko ima dva člana i dva poslanika u Narodnoj skupštini.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Neke stvari izgovorene od prethodnog govornika se zaista kose sa demokratijom. Prvo, rečenica kojom uči i disciplinuje ostale poslanike i govori šta treba, a šta ne treba da izgovaraju. Mislim da smo svi ovde razumni ljudi, da nam učitelj ne treba, da svi stojimo iza svojih reči iza politike koju sprovodimo i da nam niko neće određivati šta ćemo i u kojem trenutku govoriti.
S druge strane, mislim da je Narodna skupština mesto gde se debatuje, mesto gde se ne ćuti. Šta znači - neki poslanik iz vladajuće većine rekao to, to i to, i sada ste vi svi grozni i odvratni? Koji poslanik? Imenom i prezimenom.
Ono što je najvažnije, to je da su efekti predsedavanja Biroom za koordinaciju službi bezbednosti od strane Aleksandra Vućića, da je SNS ponosna na taj period, ponosna na sve ono što je gospodin Vučić uradio predsedavajući Biroom i ne sam što je ponosna SNS, ponosna je i država zato što smo stavili tačku na 24 sporne privatizacije, zato što je stavljena tačka i uhapšen i priveden pravdi gospodin Šarić, zato što su stavljeni na ono mesto gde treba da budu, a to je na optuženičke klupe banda koja prodaje svakodnevno narkotike deci na ulicama gradova Srbije. Ponosni smo na sve što je gospodin Vučić uradio u prethodne dve godine predsedavajući Biroom.
Da li neko ko kaže da je to politički obračun, obračun sa onima koji su švercovali po nekoliko kilograma ili tona narkotika, politički obračun i sa čime se to identifikuje sa tima koji su sada na optuženičkim klupama?

Zahvaljujem se, gospodine ministre, na iscrpnim odgovorima na sva postavljena pitanja.
Priznajem da po struci nisam pravnik, ali se zaista svakog dana trudim da što više stvari saznam, da što više stvari naučim.
Međutim, ono što je loše je kada neko ko je pravnik ruši osnovne postulate prava. Bio sam veoma precizan kada sam govorio o 24 sporne privatizacije. Istraga je završena u 24 sporne privatizacije. Velika je razlika između završene istrage, podnetih krivičnih prijava, otvorenog postupka, suđenja, optužnice, presude, pravosnažnosti presude. To je postupak. Ali, ni za taj prvi korak na koji je ukazivala i pokojna Verica Barać, na koji je ukazivala i EU, a to je da se završe istrage u sporne 24 privatizacije, niste imali snage, volje, znanja, političke volje, bilo čega, da bar to završite. Završene su 24 istrage u 24 sporne privatizacije.
Ne želim da se mešam u pravosuđe. Nemam pravo. Kao što pozivam i sve vas da ne mešate u pravosuđe zato što nemate pravo, niti da govorite ko je kriv, niti ko nije kriv. Za to opredeljenje i konačan sud mora da da pravosuđe i sudstvo koje je nezavisna grana vlasti.
Postavljeno je pitanje i opet nišanjenje, ovaj put prema predsednici parlamenta, opet mešanje u neke postupke. Postaviću samo jedno pitanje – do 2012. godine bilo ko od nas da je bio kriv, da je učestvovao u nečemu lošem u našem društvu, zašto niste dokazali? Zašto niste osudili? Zašto nas niste kaznili?

Zar niste tada imali svu vlast u ovim rukama? Zar niste imali sve mogućnosti u ovim rukama? Šta znači prozivka posle dve, tri godine? Ili niste imali snage i pameti da tako nešto uradite, ili se takve stvari nisu ni desile. A ja verujem da je ovo drugo u pitanju.

Zahvaljujem se.
Gospođo predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, ja se zaista zahvaljujem na odgovoru koji ste dali i u ime Narodne skupštine. Pomenuta je i SNS i ta sugestija koja dolazi verujem u vreme kada je procedura za izbor komisije i završena. Takva vrsta sugestije je okasnela.
Ono za šta je ova skupštinska većina opredeljena to je da na temama koje su nam zajedničke, a to je definitivno reforma našeg društva, bolji život građana Srbije, bolje predstavljanje Narodne skupštine u međunarodnim institucijama. Smeta mi to konstantno inputiranje nedemokratičnosti, manjka dijaloga, preuzimanja funkcija, preuzimanja nekih fotelja, što nam zaista nije ni u programu ni u opredeljenju.
Srpska napredna stranka je na inicijativu SNS, odnosno stalna parlamentarna delegacija pri OEBS koju čine četiri člana i četiri zamenika člana, na osnovu matematike, a ta matematika je dobijena izbornom voljom građana Republike Srbije, sva četiri člana i zamenika člana su iz redova vladajućeg dela parlamenta Republike Srbije. Dva člana skupštinske delegacije su iz SNS. SNS se opredelila i sa zadovoljstvom mogu to da kažem i da najavim da ćemo odustati od jednog člana delegacije pri OEBS i to jedno mesto i tog jednog člana ponuditi opozicionim strankama na dogovor i na predlog ko će to da bude.
To je ideja koja nije od danas i nije od sada. To je ideja već nekoliko dana, nekoliko nedelja zato što želimo da se i u međunarodnim institucijama i u svemu onome što će doprineti boljem pozicioniranju naše države u međunarodnim institucijama. Mislim da je neophodno da to bude zajednička tema svih poslaničkih grupa i svih narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Na taj način SNS dokazuje po nebrojeni put da nam zaista nije stalo do forme, da nam nije stalo do fotelja već do mnogo boljeg funkcionisanja i Narodne skupštine i države Srbije.

Gospodine Varinac, ja ću vam se prvo zahvaliti. Zahvaliću vam se na poslu koji veoma odgovorno radite vi i vaši saradnici u Komisiji za zaštitu javnih HHHHHnabavki.
Zahvaliću vam se i na vremenu koje ste danas izdvojili i na vrlo icrpnom izveštaju. Zahvaliću vam se i na iskrenosti koja je tako potrebna da je jedna dobra saradnja između Komisije i Narodne skupštine Republike Srbije, odnosno Administrativnog odbora, koji je nadležan za jačanje kapaciteta nezavisnih regulatornih tela, između ostalog i Komisije.
Nadam se, to govorim u ime svih kolega članova Administrativnog odbora, ali i u ime Narodne skupštine, da ta saradnja će i u narednom periodu biti u pravcu i u smislu jačanja kadrovskog i svog drugog jačanja same Komisije.
Mnogo više se danas pričalo o Zakonu o javnim nabavkama. Svaki zakon koji se donese i usvoji u Narodnoj skupštini Republike Srbije, po mom mišljenju, je kao dete. Nije dovoljno samo ga roditi i pustiti. Neophodno je taj zakon, to dete vaspitavati, pratiti, ukazivati na neke loše stvari, dorađivati, praviti boljim. Mislim da je jedan ovakav vaš iscrpan izveštaj baš način kako možemo neke izazove da rešimo na kvalitetniji i bolji način.
Zakon o javnim nabavkama je ponos SNS zato što smo na probleme u postupcima javnih nabavki govorili i u vreme kada je moja stranka bila u opoziciji. I tada smo, 2010. godine, predlagali i u skupštinsku proceduru upućivali Zakon o javnim nabavkama, ali nailazili smo na jedan zid, na zid ćutanja, na zid odbijanja, na zid nerazumevanja, na zid gledanja u stranu i dozvoljavanja da zbog lošeg Zakona o javnim nabavkama milioni evra sredstava građana Republike Srbije se odlivaju u ko zna kojem pravcu, za finansiranje ko zna koga, a vidim da od nekih postupaka u javnim nabavkama sada se vode krivični i drugi postupci.
Čuo sam kolegu koji je dobacio – i mi drugi. Da, iza ovog Zakona o javnim nabavkama stoji potpis 138 narodnih poslanika kao predlagača. Ja bih se zahvalio koalicionim partnerima iz prošle Vlade Republike Srbije zato što su prihvatili vrednosti i zato što smo zdušno u ovoj Narodnoj skupštini usvojili i krenuli sa primenom ovog Zakona o javnim nabavkama.
Sam način donošenja i usvajanja Zakona o javnim nabavkama je etalon, način, postupak, etalon za sve sistemske zakone. Nacrt zakona o javnim nabavkama je poslat na desetine, da ne kažem i stotine adresa i domaćih, ali i međunarodnih institucija i udruženja. Oko svake zamerke, oko svake sugestije smo se zamislili. Svaku dobru volju, svaku dobru sugestiju smo implementirali u ovaj Zakon o javnim nabavkama i zbog toga je podrška koju imamo i zbog toga se ovakav zakon pokazao dobrim u primeni od 01. aprila 2013. godine.
Smatram da je ovaj Zakon o javnim nabavkama doneo tri bitne vrednosti u našem društvu. Prva vrednost je transparentnost. Druga vrednost je finansijski efekat. Treća ne mala vrednost je evropska perspektiva. Podsetiću narodne poslanike, nisam čuo da se danas neko dotakao i te teme da Poglavlje V u pregovaračkom postupku sa EU su javne nabavke. Pozvaću se i na reči gospođe Miščević da se u tom Poglavlju V ne očekuju neki veći izazovi i da sve ono što je do sada urađeno, ukazuje da ćemo kroz to Poglavlje V proći možda i najbrže i najlakše.
Istina, ono što je neophodno da se uradi, i mislim da su neki rokovi i dati da se uradi strategija i akcioni plan, tako da pozivam i vas, ali i Upravu za javne nabavke, koja je veći nosilac tog poslan, da ovaj deo posla i oko strategije, ali i oko akcionog plana završe u maksimalno brzom roku kako bar zbog jednog poglavlja kao država ne bi imali glavobolju.
Finansijski efekat, da, u najavi ovog zakona bilo je predviđanja da će doneti velike finansijske uštede, prvenstveno. Po podacima Uprave za javne nabavke, mislim jedine i merodavne za takvu vrstu ne procene, već egzaktnog izlaska sa podacima kolika je ušteda izvršena, za devet meseci primene Zakona o javnim nabavkama u 2013. godini ušteda je 355 miliona evra. Onda će neko reći - a zašto nije više? Što je najgore, taj ko kaže – zašto nije više, je godinama trpeo neki stari zakon po kojem je i tih 355 miliona za devet meseci, što je negde oko 450 miliona godišnje, se odlivalo ko zna gde i ko zna kome.
Podsetiću građane Srbije, podsetiću sve vas, drage kolege, 450 miliona evra je jedna trećina deficita budžeta Republike Srbije. Jednu trećinu budžeta Republike Srbije smo mi do 2012. godine davali ko zna kome, po ko zna kakvim uslovima, zato što smo zatvarali oči pred problemima u postupcima javnih nabavki, zato što je bivša vlast i bivši režim i bivša Vlada toliko bahato zatvarala vrata, gradila zidove prema pruženoj ruci SNS i prema Zakonu o javnim nabavkama. Kamo sreće da je ovaj zakon ušao u skupštinsku proceduru 2010. godine i da je usvojen 2010. godine. Imali bi i 2011. i 2012. godinu sa ušteđenih 450 miliona evra. Samo za dve godine ćutanja bivšeg režima, onog istog koji se sada brine zašto je samo 450 a nije 600, bi uštedeli skoro milijardu evra, gotovo jednogodišnji deficit budžeta Republike Srbije.
Treća vrednost je transparentnost. Pozvaću se na reči mog prijatelja i uvaženog profesora na Fakultetu političkih nauka, gospodina Zorana Stojiljkovića, koji kaže da je svetlost najbolje dezinfekciono sredstvo. Što više svetlosti, to manje korupcije. Baš tu svetlost, baš te reflektore je doneo i upalio ovaj Zakon o javnim nabavkama koji je sada u proceduri.
Zašto vam to govorim? Svi postupci javnih nabavki postali su dostupni na portalu javnih nabavki Uprave za javne nabavke, objavljeno je 44.500 javnih poziva. Svi oglasi su besplatni. Prosečna dnevna posećenost portala javnih nabavki je 4.834 oglasa ili 600% više nego po starom Zakonu o javnim nabavkama. Malo li je?
Kada kažem – svetlost je najbolje dezinfekciono sredstvo, po starom Zakonu o javnim nabavkama, iako neke kolege nažalost ne vole te komparativne metode, međutim ta komparacija daje smernicu za dalje delovanje, po starom Zakonu o javnim nabavkama udeo pregovaračkog postupka o ukupnoj vrednosti javnih nabavki za 2012. godinu je bio 28%. Svaka treća javna nabavka je, koristeći žargon prepoznatljiv u Srbiji, je bila burazerska, kumovska, iza zatvorenih vrata, u prisustvu direktora i ponuđača i verovatno dve čaše viskija na stoju. Sve se dogovaralo, 28% takvih javnih nabavki je završeno u tom postupku, pri kojem direktor poziva jednog ponuđača, pa se uz flašu ili uz nekoliko čaša pića sve dogovore.
Po ovom Zakonu o javnim nabavkama 11. Dva i po puta je smanjena baš ta mogućnost burazerske, kumovske, dogovorne javne nabavke. Da li sam zadovoljan? Nisam i neću biti zadovoljan sve dok ne dovedemo taj procenat na evropski prosek, a to je između 5 i 6%, gospodine Varinac, ako se ne varam. To je cilj. Zbog toga nam treba komparacija. Zbog toga nam treba da bi pokazali razliku između bivšeg i sadašnjeg i da bi dali zadatak za sledeće. Dva i po puta je bolji zakon, bar u tom delu, od onog starog, ali sledeći mora da, ne sledeći zakon, ali primena i smanjenje tog postupka zatvorenih postupaka ili iza zatvorenih vrata i cilj je 5 do 6%, što je evropski prosek.
Takođe, udeo otvorenog postupka kao najtransparentnijeg i najkonkurentnijeg u ukupnoj vrednosti po starom Zakonu o javnim nabavkama je bio 56% u otvorenom, do 144. Znači, 44% ili 44 vrednosti svih javnih nabavki do 1. aprila 2013. godine su se zatvarale i završavale iza zatvorenih vrata, bez svetla, ne reflektora koji su sada upaljeni, u pomračini, u mraku, dogovorno, 44%.
Sada je znatno drugačije. U otvorenom postupku se završava 79 i to je razlika u odnosu na onih 56% i tu je razlika od gotovo 50% u odnosu na stari zakon. Da li treba sanjati snove o 100%? Da, treba i to zavisi i od komisije i od uprave. To zavisi i od Zakona o prekršajima, jer nažalost, ljudi u Srbiji, mladi ljudi mogu da se edukuju. Za starije uvek važi onaj štapić i prutić zakona koji kažu – ukoliko pogrešiš, moraš da sedneš na optuženičku klupu.
Bio sam nešto drastičniji u razgovorima sa DRI i zadržavam taj neki malo oštriji stav da oni ljudi koji se ogreše, za koje Komisija ili Uprava za javne nabavke ili sud ili DRI kažu da su se ogrešili, da su se ogrešili o zakon, o sredstva svih građana Republike Srbije, ne mogu da plate malu kaznu, ne mogu čak ni da odu u zatvor, pa da se vrate da bi opet istu stvar radili, ne mogu da priđu više državnim parama, ne mogu više da dođu u mogućnost da raspolažu sredstvima koja nisu njihova, već sredstvima građana Republike Srbije.
Zbog toga mislim da je bilo saplitanja. Slušao sam danas veoma pažljivo o tim saplitanjima, o tim fantomskim firmama, o tim fantomskim ljudima koji su tu samo da bi neke postupke zaustavili i stopirali. Slušao sam sve zamerke. Ono što mi predstavlja zadovoljstvo jeste što nisam čuo ni jednu zamerku po ovom Zakonu o javnim nabavkama da je došlo do zloupotreba. Nisam čuo ni jednu zamerku nepoštenja. Čuo sam zamerku nedovoljne brzine, ali između poštenja i brzine ovaj zakon se opredelio, ova Vlada se opredeljuje za poštenje. To je ono što je donelo, kao jednu dodatnu vrednost, poštenje, pre neke prevelike brzine. Džabe brzina, ako ćemo u toj brzini izgubiti i novac, izgubiti i najveći deo javnih nabavki.
Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati ovaj izveštaj. Kao najveća poslanička grupa u srpskom parlamentu vam uvek stojimo na raspolaganju za komunikaciju i unapređenje saradnje koju imate sa Narodnom skupštinom. Hvala vam.

Postavljena su neka zanimljiva pitanja na koje je teško odoleti, a da se ne poentira. Ne ulazim u stvari koje su stvar Poslovnika Narodne skupštine, kada, kako i zašto.
Znate, kada u ovoj sali postoji odgovornih i vrednih 208 ljudi koji podržavaju ovu Vladu Srbije, nije im problem da se okupe i da se saziv za sednicu uputi po hitnom postupku.
Međutim, ono što je znatno važnije i bitnije, to je da jedan običan primer, u 2013. godini je urađeno 58,1 kilometar novih puteva, gde je od tih 58 kilometara, 33,2 km je autoputa u punom profilu, 13,3 paralelnih puteva i to vam govori o K 10. K 11, 6,4 kilometara, a 2,4 kilometara paralelnih puteva i onda će neko reći, dobro, država je i dužna da izgrađuje puteve.
Ja imam 43 godine i od kada znam za sebe, govori se o koridorima u Srbiji i nikako da se završe.
Znate li zašto se ne završe? Obezbedi se kredit kao što je obezbeđen kredit od Svetske banke u iznosu od 275 miliona evra i taj kredit bude na raspolaganju 2009. godine, a od 2009. godine, od februara 2009. godine do oktobra 2012. godine se izvrši povlačenje sredstava i izvedu se radovi za samo 13,35%.
Onda, za nešto više od godinu i po dana, skoro dve godine bivše i sadašnje vlade Republike Srbije do jučerašnjeg dana se uradilo dodatnih 27,02%, što pokazuje da je ova Vlada Republike Srbije za duplo manje vremena uradila duplo više. Običnom računicom, ne znam koliko će kolega razumeti tu računicu, ova Vlada je četiri puta bolja od one bivše. To pokazuje matematika, a ne odokativno da li nam treba, da li nije i gde to piše u projektu koje su kamate.
(Predsednik: Vreme.)
Odgovorila je gospođa Mihajlović vrlo eksplicitno da su ove kamatne stope na ovim ugovorima znatno povoljnije, ali je još bitnije da ova država, da ova Vlada ima kapacitet da sad ta sredstva utroši na pravi način, izgradnjom koridora i sa onim planom koji jeste za 2014. godinu, gde ćemo dobiti novih 40 do 50 kilometara punog profila autoputa.

Gospodine predsedavajući, prekršen je Poslovnik, član 106. stav 1 – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.
Nisam znao da je Poslovnik o radu Narodne skupštine danas tema dnevnog reda, verovatno da bih govorio, jer prethodni govornik, a niste ga opomenuli, je više govorio o samom postupku sazivanja sednice, brzine.
Postoji jedna izreka u našem narodu, nije ni izreka - kada neko ne može da se dogovori sam sa sobom, to je najopasnije. Znate, to kad ne može sam sa sobom da se dogovori, kada mu u jednom trenutku smeta što nešto nije brže, zašto nije 25. maja, već 16, 17. juna, a onda s druge strane mu smeta brzina zašto smo juče sazvali sednicu, nas 208, pa je danas ovo uvršteno u dnevni red. To je opasno, kada ne postoji isti princip, kada ne postoje isti zahtevi, kada bi čas malo u petu brzinu, čas bi u prvu, a najčešće u rikverc. Znate, ova Vlada vozi maksimalnom brzinom.
Ono što nam je ostalo od odve države nije „Mercedes“, nažalost, bio bih srećniji, nego jedan remontovani „Jugo“. Nadam se da ćemo u budućnosti od tog „Juga“ napraviti „Mercedes“, kao što smo ga napravili u „Ikarbusu“, kao što ćemo napraviti i u mnogim drugim gradovima i firmama u ovoj državi i da ćemo voziti samo napred, samo u reforme, samo u uređenu i stabilnu državu, a u rikverc nikako. Ovim, čas prva, čas rikverc, nikuda ne idemo. Znači, samo isti princip i dogovorite se samo šta želite, brzinu ili stajanje.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Koristiću vreme gospodine predsedavajući koje je ostalo od ovlašćenog SNS.
Zadnja dva dana smo svedoci podela u ovoj sali. Pokušaja podela u ovoj sali. Postoji jedna manjina koja je manjina voljom građana Srbije, koja sebe predstavlja da razume nezavisnost nezavisnih regulatornih tela, koja se bori za nezavisna regulatorna tela, koja je zabrinuta nad nemanjem kapaciteta nezavisnih regulatornih tela, koja je zabrinuta nad zakonskim okvirima koji su tako loši u kojima se kreću nezavisna regulatorna tela, i neka tamo grozna većina koja ponižava, nipodaštava, naziva takozvanim.
Mislim da je u svemu ovome, u ova zadnja da dana, napravljena jedna žestoka zamena teza. I zašto kažem zamena teza? Mislim da je poniženje nezavisnih regulatornih tela, u stvari bilo do 2011. godine, kada se nisu ni razmatrali izveštaji nezavisnih regulatornih tela.
Kada imate ta tela, kada imate njihove izveštaje i kada ih stavljate u okrugle fioke, to je ponižavanje nezavisnih regulatornih tela. Do 2011. godine nijedan akt nezavisnih regulatornih tela nije doživeo da se nađe u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Zbog čega? Zato što je prethodni režim bio strah od toga šta će pisati ili šta je pisalo u tim izveštajima, zato što nisu verovali tim ljudima, zato što su ih ponižavali. E to ne poniženje nezavisnih regulatornih tela.
Zamena teza je onda kada se u ovoj sali brinete što nezavisna regulatorna tela imaju manji kapacitet, ali imaju manji kadrovski kapacitet, a onda kada možete da glasate na sednicama Administrativnog odbora da dobiju više zaposlenih, ne dođete na te sednice ili budete uzdržani, ili glasate protiv.
A bili su tu i gospodin Sretenović i gospođa Babić i gospodin Janković, kada predstavnici DS ili nisu dolazili ili su bili uzdržani, ili su to bili predstavnici neke druge Demokratske stranke. To je ponižavanje nezavisnih regulatornih tela. Da, da, gospodin Siniša Lazić, poznajete li ga možda? Član i narodni poslanik DS u prethodnom sazivu. I oni ljudi koje ste vi delegirali da budu u Administrativnom odboru.
To je ponižavanje nezavisnih regulatornih tela. A nije ponižavanje da prihvatamo da su neki zakonski okviri u kojima se kreću nezavisna regulatorna tela sa određenim ograničenjima. Prihvatamo da i u Agenciji za borbu protiv korupcije je neophodan zakon o uzbunjivačima, da je neophodan i zakon o lobiranju, da lično nemam ništa protiv. Ništa protiv da se proširi dejstvo Agencije za borbu protiv korupcije i na druge članove porodice, kada neko nema šta da krije, nema problem, neka se ispituje i unuk i deda i bilo ko, i komšija ako treba. Ako nemaš šta da kriješ.
Takođe shvatam i prihvatam i zbog toga će SNS u punom kapacitetu da glasa i za ove izveštaje i za izveštaje Zaštitnika građana i za izveštaje Poverenika, zato što shvatamo vrednost i shvatamo da smo na istoj strani.
Samo oni koji nepravilno shvataju i tumače zakon i samo oni koji su spremni na nepravilno tumačenje zakona misle da smo na različitim stranama, onaj ko kontroliše i onaj ko je kontrolisan. Ne, nismo, na istoj smo strani. Štitimo ovo što jesmo i zato mislim da je dobro što na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije stoji ime Zorana Babića, stoji koja su mu primanja, koje su mu funkcije i šta ima i šta će imati za godinu dana ili šta će imati za 10 godina i zato što sam ušao u ovaj posao da radimo, kao i ostale kolege iz SNS, da bi menjali naše društvo, a ne da bi se obogatili, zato što nismo ulazili u farmericama i izlazili u „Poršeima“, zato što nismo postajali predsednici Vlade da bi posle toga dobili subvencije za vinograde, pa onda kada ti vinogradi propadnu, a subvencije potroše se za „Range Rover“, vratićemo se ponovo u politiku da bi ponovo došli do nekih subvencija.
Ne dozvoljavamo takav put i zbog toga mislim da je ovaj častan posao koji rade nezavisna regulatorna tela i vrednost koju unose u naše društvo shvaćen i prihvaćen od ove vladajuće koalicije, shvaćen od predsednika Vlade, shvaćen od SNS, u pravom kapacitetu i u pravom smislu.
Ma koliko vam se to svidelo ili vam se ne svidelo, mislim da ćemo sve te izazove i tumačenja, a imali smo gospođa Babić i ja dijalog oko tumačenja pojma „funkcioner“ i slažem se da je možda bilo lakše izmeniti zakon nego doneti autentično tumačenje, ali mislim da svaki od ovih izazova, zakonskih izazova, možemo da rešimo dijalogom koji postoji između države i nezavisnih regulatornih tela, kao što će mi biti zadovoljstvo da u okviru Administrativnog odbora radimo na jačanju kapaciteta DRI kako bi mogla da uđe u svaku instituciju, u svako ministarstvo, u svako javno preduzeće, zato što hoćemo da pošaljemo snažnu poruku građanima Srbije da njihov novac odlazi na pravo mesto i da se troši na pravi način, a ne da nestaje u džepovima funkcionera i političara.
Dosta je bilo shvatanja da je država i da je budžet mesto gde će političari zavlačiti ruku i lično se bogatiti. Ovi ljudi su brana takvim stvarima. Ovi ljudi brane i štite i državu, ali i štite sve one ljude koji hoće da se bave politikom iz pravog načina i iz pravog razloga i zbog toga ćemo ih podržati i zbog toga želim da se stavi tačka na razumevanje i nerazumevanje.
Razumevanje i nerazumevanje može da definiše samo delovanje i ne samo ono što se deklarativno kaže za ovom govornicom, nego ono što se radi, a radili ste na pogrešan način. Pravili ste zakone koji su invalidni, koji su ograničavali nezavisna regulatorna tela, pa sada, kada odete u opoziciju, kažete – o, Bože moj, ti zakoni nisu dobri. Zašto ste ih pravili ako nisu dobri?
Posipanje pepelom je to što se brinete za kapacitet nezavisnih regulatornih tela, a ne glasate da se oni povećaju. Omalovažavanje nezavisnih regulatornih tela je onda kada ne uzmete te izveštaje u razmatranje, već ih stavite u okruglu fioku koja se zove korpa za otpatke. E, to je poniženje. To je poniženje koje SNS nikada neće uraditi prema svojim građanima, nikada neće uraditi prema državi, nikada neće uraditi prema nezavisnim regulatornim telima.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Postavljena su određena pitanja i ja sam zahvalan gospodinu Veselinoviću, pominjem ga bez želje da izazovem repliku, već sam zahvalan na pitanju o odnosu SNS o jačanju kapaciteta nezavisnih regulatornih tela. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da u prethodnom sazivu, pošto je prozvao i prethodnu i ovu Vladu Republike Srbije, da smo dali saglasnost za 373 ljudi u nezavisnim regulatornim telima.
Ne bih da gubim vreme i da govorim da je DRI zaposlila 21, Fiskalni savet 10, Zaštitnik građana 32, Agencija za borbu protiv korupcije osam plus 173. Evo kako jača SNS kapacitete nezavisnih regulatornih tela.
Juče na sednici Administrativnog odbora još 90 novih saglasnosti za tri nezavisna regulatorna tela. Mi se ne krijemo od njih. Mi komuniciramo. Sarađujemo. Jačamo državu na taj način.
Zaista vam se zahvaljujem na pitanju i mogućnosti za poentiranje koje ste mi omogućili.
Žao mi je što neko sa zvanjem magistra evropskih nauka, ma šta to bilo, ne shvata da se zakoni donose da bi se poštovali. Da je ovaj parlament da bi se debatovalo a ne da bi neko opominjao mene ili druge narodne poslanike da ćutimo. Neko sa zvanjem magistra evropskih nauka morao bi da zna da se zakoni poštuju i da je Zakon o izboru narodnih poslanika, koji kaže da je svaki narodni poslanik vlasnik svog mandata, a samim tim i vlasnik svog razmišljanja, ja sam ponosan što dolazim iz stranke u kojoj je živa debata, u kojoj se dogovaramo i razmenjujemo mišljenja, u kojoj je dozvoljeno da kolega izađe i kaže da ima svoje mišljenje, ma koliko to nekome izgledalo smešno, žalosno je kada neko magistrira, ako magistrira na toj temi ili nekoj drugoj temi, mada nijednu katederu evropskih nauka nisam našao, ni američkih ni azijskih. Žalosno je što ne shvata da su zakoni tu da se poštuju, da su narodni poslanici vlasnici svoje glave, razmišljanja, političkog ophođenja, a da će SNS i u sadašnjosti i u budućnosti podržavati u punom kapacitetu nezavisnost nezavisnih regulatornih tela, jačanje kapaciteta, jačanje zakonskih okvira u kojima se kreću. To hoćemo da radimo za razliku od perioda kada ni izveštaji nezavisnih regulatornih tela nisu doživljavala svetlost dana.

Gospodine predsedavajući, zarad istine, lepo je slušati tako razumevanje demokratskih tokova, gradnju institucija, nezavisnost, lepo je to slušati. Istina je negde na drugoj strani. U prošlom sazivu Narodne skupštine Administrativni odbor kojim sam predsedavao izdao je saglasnost na osnovu člana 6. stava 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu za prijem u radni odnos za 373 ljudi. Od čega u Fiskalnom savetu 10, DRI 21, Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti 10, Zaštitniku građana 32, Agenciji za borbu protiv korupcije 173.
Svi ovi zahtevi su bili podnešeni i odobrenja data na osnovu zakona. Međutim, sada isti ti ljudi iz iste poslaničke grupe kojoj pripada i koleginica koja je govorila pre mene, su kada se izjašnjavalo o tim zahtevima umesto da podrže te zahteve, umesto da glasaju da institucije dobiju što jači kapacitet, da dobiju što više zaposlenih kako bi mogli da vrše svoj posao ili nisu dolazili na sednicu, ili su bili uzdržani, ili su glasali protiv.
Šta je starije? Šta je bolje? Šta je preče? Da se deklarativno zalažemo za tako nešto javno, jer to je lepo, to je demokratski, a kada u primeni sve to moramo da pokažemo glasanjem, diskusijom na odboru, šta se dešava. Ili se ne dolazi na sednicu Administrativnog odbora, ili se glasa protiv, ili su u najboljem slučaju narodni poslanici, nažalost oni sada nisu članovi poslaničke grupe, nisu izbori glasanja, odnosno rezultati glasanja im nisu dozvolili da budu u poslaničkoj grupi DS, ali su bili uzdržani.
Ne znam šta je onda politika? Deklarativno zalaganje za nezavisnost, za jačanje kapaciteta nezavisnih regulatornih tela, a onda kada dođemo u situaciju da zajednički možemo da jačamo te kapacitete, tako nešto se ne radi.
Koja je onda prava politika DS? Ovo što ste glasanjem potvrdili da vam nije u interesu da se ti kapaciteti jačaju ili malopre iz izlaganja koleginice Jerkov?

Zahvaljujem se.
Ne dovodim u pitanje, naravno, pravo svakog narodnog poslanika na svoje mišljenje i pravo na glasanje i kako će glasati, ni u kom slučaju, ali postoji nedoslednost u javnom obraćanju, sa jedne strane i borba za jačanje kapaciteta nezavisnih regulatornih tela, a onda dođete na 71. sednicu Odbora gde se odlučuje o jačanju kapaciteta poverenika za ravnopravnost i budete uzdržani kada se prima 10 novih zaposlenih.
Šta je tu onda? Ko je tu nedosledan? Ko je tu licemeran? Sa druge strane, taj odnos prema nezavisnim regulatornim telima se pokazao, nažalost, tako što je Zaštitnik građana zakonom uspostavljen u našem društvu 2005. godine.
Međutim, ono što zapara uši kada se neko tako bori za nezavisna regulatorna tela je to što je prvi izveštaj o kojem se Narodna skupština Republike Srbije izjašnjavala, bio izveštaj iz 2010. godine, iako je Zaštitnik građana uredno dostavljao te izveštaje i imao za svaku godinu.
Šta se dešavalo u međuvremenu? Zašto tadašnja vlast i tadašnji režim nije želeo to da čuje? Zašto se Narodna skupština nije izjašnjavala, nego je trebalo čekati pet ili šest godina pa da tek prvi izveštaji dođu 2011. godine? Zašto ako je uspostavljen Zaštitnik građana, zašto odmah 2006. godine, za 2005. godinu se Narodna skupština nije izjašnjavala o tim izveštajima? Ko je onda ponižavao nezavisna regulatorna tela? Ko nije želeo da se čuju mišljenja i šta su ti ljudi još tada govorili o našem društvu i o manjkavostima?