Uvažena potpredsednice, poštovani ministre, uvažene kolege, napokon dočekasmo i dan da usvojimo zakon o socijalnoj zaštiti i da zaboravimo na jedan retrogradni zakon iz 1991. godine, koji se raznim izmenama i dopunama pokušavao unaprediti u prethodnom periodu, ali nekako vreme i događaji koji su sustizali jedni druge prosto nisu dozvoljavali da se to i desi.
Naravno, veoma je važno istaći usklađenost ovog zakona sa Strategijom o socijalnoj zaštiti koja je doneta 2005. godine. Vrlo je važno isto istaći da je ovaj zakon jedna zdrava podloga za donošenje podzakonskih akata, kojima će biti mnogo detaljnije i kvalitetnije uređene sve ostale materije koje prosto ne mogu biti deo svega ovoga što je predvideo ovaj zakon.
Napredak u socijalnoj zaštiti je nešto što treba da bude zaista veliki ponos ovog zakona. Smatram da ovakav zakon može da dovede do napretka u socijalnoj zaštiti za sve građane naše Srbije. Ovaj predlog zakona uvažava evropsku praksu, u skladu sa svim strategijama koje su donele zemlje EU, pre svega, iz oblasti socijalne zaštite.
Naravno, mi ne bismo bili to što jesmo da nemamo poneku zamerku, pa smo u skladu s tim za neke stvari prosto predvideli da ih poboljšamo i uložili smo određen broj amandmana na neke članove ovog zakona. O tome će moj kolega Miletić Mihajlović u danu kada se bude govorilo o pojedinostima dati obrazloženje zašto smatramo da bi oni mogli biti prihvaćeni.
Jedan od ključnih amandmana odnosi se na podređen položaj, u odnosu na hraniteljske porodice, porodica koje imaju biološku decu sa invaliditetom tj. osobe sa posebnim potrebama. To bih posebno istakao.
Ovde je bilo dosta reči o povećanom broju korisnika materijalne zaštite, tj. socijalne zaštite, što može da stvara pogrešnu sliku da je društvo u nekom problemu, pa je zato povećan broj korisnika socijalne zaštite. Ali, suština je da je ideja celog zakona bila da se što veći broj građana uključi u proces socijalne zaštite; kada smo već obuhvaćeni svim ovim čime smo obuhvaćeni, teškim životom, svetskom krizom, koja nije mimoišla ni Srbiju, da prosto omogućimo svojim sugrađanima da imaju kakvu-takvu zaštitu, što bolju, u svakom slučaju.
Pomoć osobama sa invaliditetom, kao i njihovim porodicama, ovim zakonom je lepo rešena i ona je u sklopu cele strategije vezane za ovaj problem. Mi mislimo da je to dobro.
Istakao bih posebno mogućnost druge vrste pomoći koja je regulisana članom 111. ovog zakona, što otvara prostor svim lokalnim izabranim funkcionerima da kroz određene stvari... Citiraću taj član, kaže: „Jedinica lokalne samouprave može predvideti i druge vrste materijalne pomoći građanima na svojoj teritoriji.“ Apsolutno pozitivna stvar, omogućena zakonom, da se lokalnim budžetima malo utanje plate i ostala davanja, a više da građanima, pa makar se proširile te osnove kroz ovakav jedan zakon.
Naša odgovornost, kao parlamenta, prema građanima zaista je velika. Ovaj predlog je prihvatljivo rešenje. Očekujem i pozivam sve poslaničke klubove, pozivam sve narodne poslanike da u što većem broju podržimo ovakav zakon i pokažemo socijalnu odgovornost, ovog puta bez stranačkih ili konkretnih partijskih zadataka, već da sve to uradimo u interesu građana Srbije.
Istakao bih da će poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od mojih prethodnika, držaću se današnje četvrte tačke tj. Predloga odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2011. godini.
Ovde u Predlogu ispred nas je šest mirovnih operacija u kojima će naše oružane snage, tj. pripadnici vojske da uzmu učešće. Ono što me posebno raduje, jeste to što smo imali priliku pre nekoliko dana, ili pre nedelju-dve, da na Ušću vidimo opremljenost i osposobljenost naših pripadnika vojske u multinacionalnim operacijama. Moram da vam priznam, kao bivši vojnik i kao neko ko je imao prilike da bude opremljen na određen način, da sam fasciniran i da sam sa velikim ponosom doveo sina da vidi kako su momci opremljeni i obučeni da u svetu učine ono što je njihov prioritetni zadatak, a to je da pokušaju da doprinesu miru i stabilnosti.
Naravno, bezbednost tih momaka ili tih vojnika, naših profesionalaca, u svakom slučaju uvek će se postavljati kao pitanje. Međutim, svi oni koji znaju šta je vojnik i vojnički zanat, znaju da je opasnost prva i osnovna stvar vojničkog zanata, bilo da je u pitanju učešće u mirovnim operacijama, humanitarnim operacijama ili da je u pitanju odbrana svog ognjišta, tj. svoje zemlje.
Taj posao momci tj. vojnici profesionalno rade i zato smo ovde doneli još nekoliko zakona, uveli profesionalizaciju vojske i to je, samim tim, postao njihov osnovni zadatak.
Bacio bih poseban akcenat na opremljenost Vojske Srbije danas. Ona je na jednom pristojnom nivou u odnosu na svetske standarde. Naravno, težnja Ministarstva odbrane, koje svakim danom čini sve veće napore da ta opremljenost bude još bolja, još veća, prati i neke naše životne standarde, i to zavisimo svi zajedno od nečega što se zove privreda, eventualno naše društvo u razvoju.
Tehnološka opremljenost je u uzlaznoj putanji, kako bi se to praktično moglo reći. No, daleko zaostajemo za tehnološki razvijenim zemljama, pogotovo u sferi odbrane, tj. da kažemo vojničkim terminom, opreme za reagovanje i u nekim specifičnim situacijama.
Zato smo danas u problemu. Ne možemo ni da kupimo, jer je samo društvo u problemu i sama država. Nemamo dovoljno novca da kupimo savremena tehnološka dostignuća, kada je u pitanju vojni zanat tj. Vojska Srbije.
Učešćem u mirovnim misijama steći ćemo jedan ogroman kredibilitet kod tehnološki opremljenih zemalja, doprineti velikom razbijanju stereotipa, kada je u pitanju Vojska Srbije, da su to ipak neki ljudi koji su iz proteklog vremena nešto drugo radili, a ne branili ili donosili mir na nekim prostorima.
Zadatak nije nimalo lak. Dobar je korak ovo što je Ministarstvo odbrane preuzelo, a to je da se za početak u te mirovne misije šalju stručne ekipe, medicinske ekipe, kvalifikovani oficiri, oficiri koji su u posmatračkim misijama, što u svakom slučaju u mnogo čemu doprinosi sticanju velikog iskustva i pravljenju nečega što se zove dobar imidž u svetu posle, da kažemo, blago rečeno, pošto je bila kreirana loše slike o našem narodu, a i o samoj vojsci.
Ovde se postavilo od mojih prethodnika dosta toga kao neka problematika, tako nečega.
Međutim, moramo da skrenemo pažnju da danas u mnogim zemljama gde se sprovode mirovne misije učešće uzimaju zemlje koje su u ne tako dalekoj prošlosti bile krvni neprijatelji, kako bi ih narodski nazvali, pa imamo primer da su Nemci i Francuzi negde zajedno u mirovnim misijama i donose mir nekoj zemlji, nekom narodu. Isto tako Nemci i Poljaci, a i mnogi drugi.
Na nama je da zaboravimo, tj. da se potrudimo da što boljim izlaskom u susret integracijama taj naš zadatak sprovedemo i zadatak Vojske Srbije je tu neprikosnoven. Dobro je što se Vojska sa velikom tradicijom srpskog vojnika nametnula kao neko ko, pored diplomatije i svega ostalog, i Vlade Srbije, prednjači u tome da donese dobrobit i doprinese dobrom imidžu. Profesionalna vojska može da pomogne miru u bilo kom delu sveta, tako da može da bude veliki i dobar garant same stabilnosti i mira u Srbiji.
Sa svim ovim rečenim želim samo da naglasim da ćemo podržati ovu odluku, takođe, da ćemo podržati sve moguće buduće odluke, koje će, kako sam ministar najavi, možda u martu biti ispred nas, te smatramo da će naši vojnici dostojno srpskom vojniku uraditi ono što im je zadatak, a to je – doneti mir negde u svetu. Za sada u ovih šest zemalja, u ovih šest misija, a nadamo se i u većem obimu i u sigurnijim lukama uvesti mir u neke narode koji su sada zavađeni.
S tim u vezi, ponoviću još jednom, u danu za glasanju Poslanički klub SPS-JS i ja lično daćemo podršku ovoj odluci. Hvala.

Uvaženo predstavništvo, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ova tema koja je danas na dnevnom redu, ovaj zakon izazvao je oštre polemike u jednom delu javnosti kojoj i sam pripadam, a to je pre svega veteranska populacija koja je nažalost veoma brojna u proteklih dve decenije naše istorije.
Pre nego što krenem da nešto kažem o predlozima, hteo bih da napomenem da je u prethodnim diskusijama bilo nekoliko, da ne kažem ružniju ili jaču reč, činjenica koje prosto ne stoje. Nijedna nacionalna manjina nije 90-tih godina bila izvrgnuta nečemu što se zove nasilna mobilizacija, već su po tadašnjem Ustavu SFRJ, koji je važio sve do Ustava donetog na Žabljaku, prosto bili u obavezi da kao građani te Jugoslavije odazovu se onome što se zove poziv za služenje vojnog roka ili poziv u slučaju ugroženosti zemlje, bilo da je u pitanju spoljni ili unutrašnji neprijatelj.
Nisu se svi na isti način odazivali. Postojali su ljudi koji su se odazivali u velikom broju, procentualno gledajući, a ima i onih koji su bili podstaknuti od određenih nerazumnih stranih faktora. To je tako bilo. Svi zajedno smo odradili ono što smo mogli u onim uslovima kojim smo mogli, a to je branili državu.
No, da se vratim na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi i da kažem da je profesionalizacija Vojske tj. uvođenje profesionalnog sastava apsolutno ispravan postupak i sadašnje vlade i onih koji su ga pre toga pokrenuli.
Mogu to da kažem kao neko ko je dugo godina učestvovao u odbrani srpskog naroda i vrlo dobro znam šta znači biti profesionalac. Kada dođu profesionalci, pa makar i one JNA, opremljeni u odnosu na neke druge pripadnike vojske, koliko to zna da motiviše samog čoveka.
Sistemski pogledavši profesionalizacija, na način kako je to predviđeno ovim našim zakonima, biće jedan veliki posao. On je već dobro odmakao i to je dobra stvar. Biće skup posao. To neće biti jeftino. Profesionalac je izuzetno skup vojnik i mora biti dobro stimulisan da profesionalno i dobro i kvalitetno obavlja svoj posao.
Naše društvo u celini čini ogromne napore kako bi obezbedilo uslove da takve profesionalce u tom broju koji podrazumeva strategija i dobijemo. Ono što je u velikoj meri ohrabrujuće je sav prateći deo koji će pratiti kroz Ministarstvo odbrane namensku industriju.
Pojačanje jedno veliko koje ste dobili u vidu vaše agilnosti, gospodine ministre, i svih vaših saradnika da se namenska industrija postavi tamo gde joj je nekada bilo mesto, a to je da bude vodeći privredni subjekat ovde. Sigurno će to mnogo više doprineti da se olakša i sama profesionalizacija vojske.
Izuzetno me raduje mogućnost služenja vojnog roka na dobrovoljnoj osnovi i to je nešto što će spajajući tradiciju pre svega srpskog naroda, ali i nešto što su savremeni moderni tokovi i trendovi društva u celini, apsolutno doprineti da mnogi mladići, a vidimo po ovim izmenama i dopunama i mnoge devojke, opredele se za jedno dobrovoljno služenje vojnog roka pod oružjem, što će biti na radost svih onih koji imaju mogućnost i želju da svoje obaveze izmire na ovakav način, ali i da se ne ukine jedna, da budem malo šaljiv, tradicija ispraćaja u vojsku.
Ono što ne treba zanemariti je sve veće i veće učešće naših pripadnika profesionalnog sastava u mirovnim misijama, koje verujem da će, kako vreme bude odmicalo i naši vojnici profesionalci budu zauzimali ona mesta u okviru društva koja im pripadaju i koja će im biti obezbeđena, biti sve više i više i takvim jednim angažmanom unutar mirovnih misija i humanitarnih, ali i razdvajajućih operacija će dovesti do toga da se stiče jedan ogroman potencijal iskustva iz takvih misija, što će u svakom slučaju dovesti do toga da na prostoru Balkana, da ne kažem jugoistočne Evrope, sigurno budemo vodeći po tako nečemu i to je zaista ohrabrujuće.
Posebno me raduje u ovim izmenama mogućnost da se osobama nežnijeg pola, da tako kažem, ženama omogući da kao i muškarci pod jednakim uslovima odsluže vojni rok dobrovoljno. To je nešto što je do juče na Balkanu bilo nemoguće. Sada se otvara pitanje evropskih integracija.
Pomenuto je u prethodnim raspravama i nasleđe problema vezano za ove izmene i dopune zakona i inače za Zakon o Vojsci. Kratak je vremenski period od nekih stvari koje su se dešavale ne tako davno gde su mnogi naši sugrađani tj. mnogi ratnici branili na ovaj ili na onaj način dostojanstvo ove države i naravno da je iza toga ostalo mnogo problema kada su u pitanju penzionisana vojna lica, kada su u pitanju rezervisti, kada su u pitanju veterani. Problemi su vezani za stambenu problematiku, za nadoknadu penzija, plaćanje ličnog dohotka i sve ono sa čim se vi i vaši saradnici svakodnevno susrećete i pokušavate da nađete neko rešenje.
Verujem da će uporedo sa pravljenjem profesionalnog sistema Vojske Srbije doći lagano, korak po korak, do rešavanja svih ovih nagomilanih problema, pogotovo kada su u pitanju određene kategorije koje sebe nazivaju vojnim beskućnicima. Zaista je ružno. To su ljudi kojima država duguje rešavanje stambenih problema.
Veoma me je obradovala činjenica da je u okviru Ministarstva odbrane planiran jedan sektor za veteransko pitanje u okviru uprave i to je pokazatelj da Ministarstvo odbrane želi da se posveti i onim stvarima koje su iz te bliže istorije, koje su nasleđene i ne mogu da se stave pod tepih, jer im tamo nije mesto. Radi se o velikom broju građana Srbije.
Na kraju želeo bih, s obzirom da je polemika bila žustra kada je ovaj zakon u pitanju po pitanju odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka, mnogi su se pozivali na tradiciju, iskreno ni meni nije drago da ovakvu odluku donosimo, ali mi je donosimo jer želimo bolje svojoj profesionalnoj vojsci, jer želimo bolje svom narodu, ali želimo i isto tako da naglasimo da siguran sam da ukoliko bi to bila potreba da se brani država ne bi se svi oslonili samo na profesionalnu vojsku, već kako je to pre svega u tradiciji našeg naroda svi bismo tu bili na licu mesta.
To ne treba koristiti kao argument, već treba da damo punu podršku sprovođenju ovih reformi, dovođenju profesionalnog sastava Vojske Srbije na one grane na kojima treba da bude, a to je dobro plaćen srpski vojnik, dobro opremljen srpski vojnik, dobro obučen srpski vojnik. Tada će mnogima koji možda nekim skrivenim namerama imaju neku pretenziju prema ovoj našoj državi biti mnogo teže da se na to odluče, a ako se i odluče veterani, u njihovo ime mogu da kažem, iz proteklih ratova, a i svi građani staće i braniće svoju otadžbinu. U to ime i u ime poslaničke grupe SPS-JS i u ime Pokreta veterana mi ćemo dati podršku u Danu za glasanje. Hvala.

Uvažena predsednice, poštovana ministre, kako ste juče na kraju rasprave izjavili za penzije i sva ostala davanja, pa i invalidnine, da mora da bude novca, odnosno da su to prava koja moraju da se ispoštuju.
Naravno, ovaj amandman koji je podnet, pokušano je da se dođe do toga do saznanja da će u budžetu za ovu godinu nedostajati određen iznos sredstava kada su u pitanju lične invalidnine i pokušaj nas poslanika, našeg kluba kao predstavnika te populacije, da ukažem na pravi put, da će nedostajati negde blizu 200 miliona dinara za 12 invalidnina. Radi se o izdvojenim sredstvima.
Iz resornog ministarstva sam dobio kompletan izveštaj da su oni upozoravali tokom pripreme rebalansa budžeta na manjak sredstava i za još neka prava koja se odnose na zakonom regulisanoj osnovi, a to je pre svega, nadoknada, dobijanje putničkog automobila za najteže kategorije invalida, a radi se o 200 ratnih vojnih invalida koji imaju pravo na nacionalni auto.
S obzirom da imamo trenutno zakonski problem, nemamo nacionalni auto kubikaže do 1000 kubika, to pravo je ostavljeno za iduću godinu da se izmenama i dopunama Zakona o boračkoj i invalidskoj zaštiti razreši, pa će samim tim i ovi ljudi dobiti to svoje pravo u sledećoj godini.
Postavljam pitanje da li će biti novaca za invalidnine, s obzirom da je to pravo i da su invalidnine pravo koje se usklađuje svakog meseca po rastu ličnih dohodaka, a u skladu sa rastom ličnih dohodaka mi smo mišljenja da će faliti oko 200 miliona, možda nešto malo manje i sa tim u vezi smo podneli ovaj amandman. Nadamo se da će se ove druge pozicije gde ima malo više sredstava izdvojenih za socijalna davanja, moći da se iznađe prostora, odnosno da se izdvoje sredstva i ova kategorija ima svoju dvanaestu invalidninu u toku godine.
Druga stvar, ovih dana često mi se javljaju kolege, pre svega sa juga Srbije i postavljaju čuvena pitanja – šta je sa radom radne grupe, kada su u pitanju nadoknade, one čuvene dnevnice, da li su i one obuhvaćene rebalansom. Naravno da nisu, ali ni taj problem ne možemo večito da stavljamo pod tepih i njega ćemo morati pre ili kasnije da otvorimo.
Verujem da ćemo u budžetu za sledeću godinu na neki način otvoriti pokušaj rešavanja tog problema kako ne bismo imali situacije kakve smo imali. Vlada je odbija ovaj amandman. Ja ću sa svojim kolegama podržati rebalans budžeta i to je neminovno, ali ostavljam prostor za razmišljanje vama do samog glasanja da vidimo da li može da se nađe mogućnost da se ova kategorija ipak na određen način uvaži, jer u pitanju je svega 150 do 200 miliona dinara.

Hvala. Poštovana predsednice, poštovana ministarko, dame i kolege narodni poslanici, moje kolege ovlašćeni predstavnici poslaničkih klubova, ali i ostale kolege koji su govorili o rebalansu budžeta su dosta široko obuhvatili ovu temu i govorili o mnogim aspektima na koje se ja sada ne bih osvrtao, pogotovo što su kolege iz mog poslaničkog kluba dosta o tome govorili.

Osvrnuo bih se na socijalnu komponentu ovoga predloga i konkretizovao to sa socijalnim davanjima kroz Ministarstvo za rad i socijalnu politiku iz oblasti boračko-invalidske zaštite. Naime, u pripremi rebalansa već je Ministarstvu u više navrata sugerisano da može da dođe do opasnosti da lične i porodične invalidnine ne budu servisirane do kraja godine, i to je ovim rebalansom, po ovim pokazateljima, i urađeno.

Ne sumnjam da će Vlada Srbije da nađe načina i mogućnosti da ovu kategoriju obezbedi, odnosno isplati svih 12 invalidnina koje su predviđene Zakonom o boračkoj i invalidskoj zaštiti. Međutim, sam rebalans budžeta je doveo do toga da je izdvojeno dodatno još 500 miliona dinara za ova prava i, naravno, po sugestijama resornog ministarstva, očigledno je da fali još 200 miliona dinara za osnovna prava, iako u ta osnovna prava nisu uključena još neka prava koja ima ova kategorija.

Naravno, u ime poslaničkog kluba sam predložio amandman i očekujem da ga ministar razmotri i vidi u kom pravcu on može da dovede rešavanje ovog problema.

No, ono što želim još da kažem kada je u pitanju ova vrsta davanja ili ova vrsta problema, jeste da je tu i donošenje novog budžeta za 2011. godinu, gde će biti više izdvajanja s obzirom na povećanje cene rada od 1. januara, i treba obratiti pažnju na ovu kategoriju. Ona jeste malo specifična, u mnogim stvarima zahtevna, ali je, u svakom slučaju, jedna osetljiva kategorija građana Srbije, a radi se o učesnicima oslobodilačkih ratova. S tim u vezi očekujem da ministarka finansija razmisli o ovom amandmanu i eventualno ga prihvati do kraja rasprave.

U ime poslaničkog kluba SPS-JS podneo sam amandman na član 3, gde se posle stava 2, dodaju stavovi 3. i 4. i ideja ovog amandmana je bila da se jedan deo teritorije, koji se zove KiM, AP, uvrsti u rečenici u ovaj zakon.

Naime, svima je poznato, diplomatska borba koju vodi naše Ministarstvo inostranih poslova i Vlada i mi ovde da zadržimo KiM treba da bude osnov da i u svim ostalim zakonskim predlozima koji dolaze pred narodne poslanike damo svoj doprinos tome.

Jasno je da takva jedna rečenica ne bi štetila onome što se zove zakonski predlog koji je pred nama i koji je dobrim delom izmenjen pred usvajanje preko 20 amandmana ili preko 20% predloženih amandmana. Zaista smatram i imao sam utisak kada je ministar bio ovde da je to otprilike i prihvatljivo za Vladu i ministra kao predlagača.

Nadam se da ćemo još u toku ovog dela do samog glasanja od strane predlagača imati konsultacija i možda omogućiti da u ovom zakonskom predlogu i ovaj amandman nađe svoje mesto, jer smatram da ne može da šteti, a može mnogo da doprinese, kako nama tako i građanima, a pogotovo građanima na KiM, da se osete zaštićenim.

Radi se o zadužbinama, radi se o teritoriji gde je ogroman broj i gde je počelo zadužbinarstvo i sve to ima svoju simboliku, bez obzira na savremenost ovog zakona, koji u svakom slučaju podržavamo na ovakav način kako je predložen. Međutim, ono što ne može da šteti, a može da koristi i da doprinese našim sugrađanima, mislimo da zavređuje dobar znak pažnje i u to ime očekujem da predlagač ipak razmisli još jednom pre nego što dođe do glasanja.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o Predlogu zakona koji je danas na dnevnom redu , a to je Predlog zakona o zadužbinama  i fondacijama, nemoguće je da o ovoj temi raspravljamo, a da se ne osvrnemo na viševekovno zadužbinarstvo koje je u Srbiji bilo veoma zastupljeno sve do početka Drugog svetskog rata, a gotovo je zamrlo posle istog.
U potpunosti se slažemo da je potrebno i u ovoj oblasti uvesti red i dobrim zakonskim rešenjima omogućiti da se radi zadužbina i fondacija obnovi i unapredi u narednom periodu. Kao polazni osnov za unapred rečeno, može poslužiti i ovaj predlog zakona o zadužbinama i fondacijama, ali je neophodno doraditi ga usvajanjem smislenih amandmana koje su podnele sve poslaničke grupe.
Sam predlog zakona nije baš najbolje prošao širu javnu raspravu, iako je ona vođena. Po meni je usko obuhvatio zakonsku materiju koja se odnosi na zadužbinarstvo i pri tom želim da verujem da je nenamerno iz celog teksta zakona izostavljena mogućnost da se zadužbine i fondacije osnovane na KiM vode u registru zadužbina Republike Srbije.
Pretpostavljamo da je predlagač zakona imao određenih predloga kada su u pitanju Kosovo i Metohija da je to po našem Ustavu sastavni deo Srbije i da to nije posebno apostrofirano, međutim, mi smo uložili jedan amandman i smatramo kao poslanička grupa da ne može da smeta Predlogu zakona da KiM bude uvedena kao reč u sam zakon.
Slučajno ili namerno, predviđena je mogućnost osnivanja fondacija bez osnivačkih sredstava. To svakako po nama nije najbolje rešenje. Mi smo i tu uložili amandman kojim predviđamo da se ipak izdvoje sredstva prilikom formiranja fondacija.
Mišljenja sam da bi bilo nužno omogućiti strancima da učestvuju u formiranju i osnivanju fondacija i zadužbina, ali smatram da nije dobro da to budu samostalni osnivači, već da budu suosnivači sa pravnim i fizičkim licima građanima Srbije.
Po meni potpuno je nejasno šta se htelo sa stavom da su zadužbine i fondacije nedobitne nevladine organizacije i mi smatramo da je ovakav jedan stav suvišan, s obzirom da je po meni skoro prepisan iz Zakona o udruženjima građana. Lično mislim da to u ovom predlogu zakona ne treba da stoji.
Kada je reč o javnosti rada zadužbina i fondacija, mišljenja sam da ne bi trebalo razdvojiti obaveze privatnih zadužbina od opšte društveno korisnih zadužbina i fondacija i skloniti ih od očiju javnosti, što je inače Predlogom zakona tako predviđeno. To bi moglo da se pogrešno protumači u široj javnosti i eventualno u nekim stručnim krugovima i uveren sam da to nije bila namera predlagača, već jedan pokušaj da se na određen način i ova oblast uredi.
Kroz Predlog zakona provejavaju i neke nejasne, ili bolje rečeno za srpski jezik netipične reči, te bi bilo dobro ispraviti ih jer one ne menjaju suštinu značenja, ali smatram da treba koristiti u našem jeziku prihvatljive reči. Tu ću napomenuti samo čuvenog upravitelja, u stvari imamo divnu srpsku reč – upravnik. Mislim da ćete se tu složiti i prihvatiti naše amandmane.
Predlagač je predvideo da osnivač imenuje upravni odbor zadužbine ili fondacije i sa time se uloga osnivača završava. Po mom mišljenju potrebno je predvideti mnogo veće učešće osnivača u radu fondacija i zadužbina, jer makar neko ko daje saglasnost na plan rada ili na izveštaj o radu za prethodni period, pogotovo kada su u pitanju finansijski izveštaji o saradnji sa ljudima koji su, osnivajući fondacije i zadužbine, uložili značajna sredstva, bilo materijalna, bilo nematerijalna. Oni, po meni, moraju da imaju uvida kako se ta sredstva troše i da li se ta sredstva troše u svrhu izvršenja ciljeva i zadataka zadužbine.
Ostaje po meni nejasno ko bi trebalo da vrši nadzor nad upravnim odborom i upraviteljem, kako je ovde, a nadam se u budućem usvojenom predlogu zakona – upravnikom, jer nije predviđeno da kao organ, bar ne u zakonu, stoji nadzorni odbor, što bi po meni bilo pravo rešenje.
Naravno, ostavljena je mogućnost da se to reguliše statutom, ali nije izričito da to treba da bude. Samim tim ostavlja se mogućnost i da ne bude, i onda se postavlja pitanje ko će, ako ne može osnivač? Ako nema nadzorni odbor, da li će onda upravnik, koji je sastavni deo upravnog odbora, imati pravo da sam troši sredstva koja je dobio od osnivača i na kraju sam sebe kontroliše što, morate priznati, nije dobro.
Jedna od dobrih stvari, izuzetno dobrih stvari, koju pozdravljam, jeste i predviđenost da se zaštiti imovina koja je oduzeta posle Drugog svetskog rata, a bila je vlasništvo zadužbina i fondacija, do donošenja zakonskih regulativa koje će omogućiti, između ostalog, povraćaj imovine koja je posle Drugog svetskog rata oduzeta građanima Srbije u svim nekim segmentima.
Rok od 12 meseci koji je dat da se usklade akta postojećih fondacija zadužbina i fondova je po meni dobar i sasvim dovoljan da se sve to uvede u jedan normalan red. Ali, postavljam pitanje i zaista hoću da verujem da se sasvim slučajno desilo da je iz predloga ovog zakona isključena jedna kategorija koja se zove – legati, a veoma značajna kada je u pitanju, pre svega, materijalna vrednost kojima legati raspolažu. Ne samo materijalna, nego i kulturna i sva druga.
Naravno, član 3, izvukao sam samo član 3. da ga napomenem, jer smatram da je u ciljevima zadužbina i fondacija navedeno dosta nekih segmenata života koji će u narednom periodu ciljevima zadužbina i fondacija biti obuhvaćeni.
Nije mi jasno zašto su ispuštene neke po meni veoma važne stvari, a to su, recimo, verske, ciljevi za versku toleranciju. Pogotovo kada su u pitanju negovanja tradicija oslobodilačkih ratova Srbije. Prosto, postoje zadužbine i fondacije koje su osnovane između dva svetska rata, gde su eksplicitno citirane stvari da se ciljevi zadužbine obnove, da njihov rad služi svrsi finansiranja, recimo, dece palih boraca u oslobodilačkim ratovima Srbije. Ne vidim da je moglo da smeta da stoji i takva jedna rečenica u ciljevima.
U svakom slučaju, zakon je kao polazna osnova dobar. Pretpostavljam da će u raspravi u pojedinostima biti dosta prihvaćenih amandmana i u to ime pozivam ministra kao predstavnika predlagača da dobro razmotri sve podnete amandmane, a poslanički klub SPS-JS je podneo 16 amandmana i nadamo se da će, ako ne svi, barem velika većina biti prihvaćena i u to ime vam se zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici na početku bih izneo stav Poslaničke grupe SPS-JS da ćemo podržati oba predloga odluke i da ćemo za njih da glasamo.
Malo bih se osvrnuo na samo angažovanje Vojske, kako na angažovanje vojnih tako i policijskih snaga u svim ovim zemljama koje su navedene u ovim obrazloženjima i u samim predlozima odluka. Kako je ministar u svom izlaganju, u uvodu rekao, jedan dugački istorijat naših oružanih snaga, pod raznim oblicima i raznim imenima u mirotvornim misijama, pokazao je i ostavio jedan veliki trag u Vojsci, ondašnjoj JNA i posle toga Vojsci Jugoslavije, pa danas započinjemo novu eru, a to je da Vojska Srbije, Srbije kao samostalne države, uzme učešće u nečemu što se zove očuvanje mira, stabilnosti u svim delovima ovog sveta.
Vojska Srbije treba da bude angažovana u sledećim zemljama – Čad, Obala Slonovače, Liberija, Kongo, Kipar i Liban. Mislim da je to potrebno istaknuti zbog građana, da su ova mesta za sada mirna, osim jednoga libanskog područja gde je trusno područje.
Ono što mene, pre svega, kao vojnika raduje jeste zauzeti stav naše države po pitanju vojne opredeljenosti tj. stav Skupštine Srbije, kao i nas samih, da ostanemo vojno neutralni. Bez obzira na pokušaje određenih političkih subjekata da se stav o ulasku u NATO definiše kao brzinski ulazak u NATO pakt, smatramo da o tome sud treba da daju građani Srbije na referendumu, kada se za to steknu uslovi i kada se o tome odluči.
Što se tiče odlaska u mirovne misije treba posebno istaći, zarad javnosti i građana Srbije, da u mirovne misije ne šaljemo vojne jedinice, operativne vojne jedinice koje bi vodile borbu ili bilo šta drugo, već većinom jedan oficirski kor tj. ljude sposobne da tamo štabno deluju, osmatrački deluju i ukazuju na propuste u održavanju mira.
Isto tako, izuzetno nas raduje angažovanje sanitetskog osoblja, pre svega Vojske Srbije u rešavanju problema kako svih pripadnika misija tako i za građane ovih zemalja gde ostvaruju svoj mirovni zadatak.
Istakao bih ne manji značaj i policijskih snaga Srbije koje su u dve misije trenutno angažovane. Jedna je u Republici Liberiji a druga je u Republici Haiti. Angažovanje policijskih službenika koji u svom savetodavnom, kontrolnom i u jednom domenu obuke policijskih snaga ovih zemalja daju pun doprinos očuvanju mira u tim zemljama, a imali smo primere i videli smo, pogotovo na Haitiju, da su naši pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova dali veliki doprinos u spasavanju ljudskih života i resursa prilikom katastrofalnog zemljotresa i to je nešto što je dobro.
Ono na čemu treba istrajati jeste to da naša zemlja napokon zauzme svoje mesto u svim domenima međunarodnih aktivnosti, u aktivnostima koje se tiču očuvanja mira i da našu zemlju više ne bije onakav glas kakav nas je donedavno tukao, no da svi zajedno doprinesemo tome da proslavimo ime naše zemlje kako bi to trebalo i kako je to nekada bilo.
U svakom slučaju, angažovanje vojnih jedinica na ovakav način za nas je prihvatljiv, te ćemo u danu za glasanje podržati predloge za donošenje obe odluke o slanju naših oružanih snaga u mirovne misije. (Aplauz)

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pre nekih sedam-osam meseci smo raspravljali o ovim izmenama i dopunama zakona. Tada smo utvrdili sve one osnove koje su Ustavom predviđene da bismo omogućili predsedniku Republike da može da ispunjava svoje ustavne obaveze, tj. da sve zaslužne građane naše države nagradi ordenom ili medaljom. Naravno, mi smo i tada sugerisali određenim amandmanima i veoma nam je drago što danas imamo ispred nas i određene stvari iz tadašnjeg vremena, kada smo skretali pažnju na određena imena i određene amandmane, da bi bilo zgodno da budu sastavni deo zakona.
Nesporna je potreba za donošenjem ovog zakona i u obrazloženju predlagač zakona jasno skreće pažnju na hitnost postupka, stoga mi smatramo da je i ovako predloženo zaista sveobuhvatnije nego onako kako smo usvojili u septembru prošle godine. Naravno, mi smo ovom prilikom pokušali da ukažemo na određene nedostatke ovog predloga, po našem mišljenju, i predložili smo jedan amandman, a ispred poslaničkog kluba ja sam potpisao taj amandman.
Skrenuo bih pažnju, u okviru tog amandmana, na naše ponovljene predloge da se ipak zadrže ili uvedu nove kategorije ordena rada, ordena Nikole Tesle i ordena Vuka i Dositeja, o čemu ćemo naravno u pojedinostima, kada za to dođe vreme, dati detaljnije obrazloženje. Ponuđena prethodna rešenja o ordenima i medaljama su zaista, po nama, sveobuhvatna. Može, naravno, uvek više; o tome su neke prethodne kolege rekle da je, sa ove distance posmatrano, pitanje šta je istorijska vrednost i nečija zasluga. To bi zaista trebalo prepustiti stručnjacima, a ne sumnjam da se predlagač sa njima konsultovao.
Moje je samo da kažem da ćemo mi u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, uz poziv predlagaču da ipak razmisli malo, pogleda i analizira da li postoji mogućnost da se ovako nešto, što smo sugerisali, usvoji. Napominjem još jednom, u danu za glasanje poslanički klub SPS-JS će podržati ovaj predlog zakona.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege, treći zakon o amnestiji koji ova skupština donosi odnosi se na period od 2006. godine do danas, tj. do momenta počinjanja važenja ovog zakona.
Ono što meni teško pada u ovom zakonu, to je sama reč amnestija, o kojoj treba pričati kada su u pitanju vojska i krivična dela iz vojske, tj. pojedina krivična dela koja su ovde jasno navedena.
Prethodne dve amnestije odnosile su se na opraštanje građanima zbog neučestvovanja u odbrani države i izbegavanja vojnih obaveza, izbegavanja onoga što su mnogi mladi ljudi, tj. mnogi građani Srbije prihvatili kao svoju obavezu i radili, tj. branili državu.
Nije lako govoriti sa pozicije nekoga ko je učestvovao u odbrani države i tek tako prihvatiti da je neko spreman da ne učestvuje u najsvetlijoj tradiciji ovog naroda, a to je služenje vojnog roka. No, kako je to inače svojstveno nama, moramo da razmišljamo o budućnosti i o svemu onome što nam predstoji, a to je praštati i ovakve stvari, iako one možda nisu za praštanje.
U svakom slučaju, ovo se odnosi na izbegavanje služenja vojnog roka u momentima kada je vojska zaista dovedena na najniže moguće grane na koje je mogla da bude dovedena. Međutim, kad se u fazi transformacije vojske približavamo polako profesionalizaciji vojske i profesionalizaciji ili stvaranju jedinica koje će, nadamo se više nikada u ratu, u miru služiti za odbranu države, u tom smislu, profesionalni vojnik treba da bude neko ko zaista izvršava svoje dužnosti u skladu sa Ustavom i sa zakonima ove države. Naravno, treba da ostavimo prostor da ne možemo da imamo sve same „suve“ profesionalce, već da i neki koji žele da služe vojni rok to mogu da urade.
Oprostiti ili amnestirati, što je pravni termin, nije loše, pitanje je samo šta mi postižemo tim? Ljudima koji su izbegli služenje vojnog roka i počinili određena krivična dela koja su navedena u ovom zakonu predstoji da u narednom periodu dokažu, vrate se u ovu državu, ako su već iz nje izbegli, jer su im kazne oproštene, jer ćemo im mi oprostiti.
U razgovorima koje sam vodio sa mnogim svojim kolegama i sa građanima o tome šta znači ovaj zakon o amnestiji, a apatija je uhvatila pre svega sve naše kolege, moje kolege ratnike, oni su rekli – oprostimo i njima, nek se vrate, neka rade, neka privređuju, ako su već učili za ovu državu, ne moraju po belom svetu da budu, neka dođu ovde.
To je jedan od motiva da napokon stavimo tačku na priču o vojsci, na priču o dezerterima, na priču o takozvanim, narodnom rečju rečeno, pobeguljama iz vojske i da već jednom profesionalno postavimo stvari na svoje mesto, a to je da imamo savremenu, modernu vojsku, a da one koji žele da se vrate amnestiramo, da ih pustimo da stvaraju za dobrobit ovog društva.
To je jedan od motiva zbog kojih ću ja sa svojim kolegama glasati za ovaj zakon. Nadamo se da u narednom periodu neće biti nekih novih amnestija, da neće biti nekih novih stvari, već da ćemo svi zajedno raditi na tome da ova naša država i naše društvo u celini napreduje i ide dalje.
Sa ovog mesta mogu da pozovem te mlade ljude da se posle donošenja ovog zakona vrate ovde i da sve svoje znanje koje su stekli ulože u savremeni razvoj ove države, a mi smo spremni i uvek ćemo biti spremni da im damo priliku za to. Ovaj zakon i donošenje ovog zakona je upravo prilika da to uradimo. Stoga pozivam sve narodne poslanike, sve kolege da svi zajedno damo dodatni doprinos i pozovemo tu omladinu da se vrati, a mi da usvojimo ovaj zakon. Hvala.

Hvala. Posle ovako žustre rasprave u kojoj je tema bila prevashodno vojska, status vojske ili nešto što se zove tradicija vojske i tradicija svega, u čemu su učešće uzeli zaista kompetentni, a bogami i nekompetentni, narodni poslanici za tu materiju, želim da kažem samo jedno. Oni ljudi koji su ovu državu branili nisu bili ničiji vojnici, nego su bili vojnici države. Oni ljudi koji ovu državu nisu branili, oni su bili dezerteri. Želimo da tim ljudima oprostimo za ta dela, pogotovo zato što se ovaj zakon odnosi na period od 2006. godine pa naovamo, kada nije bilo tih ratnih dejstava.
Naravno, kolega Periću, u vašoj diskusiji vi ste se osvrnuli na jedno moje mišljenje i razgovor sa građanima, da kažem tako. Konkretno, kažem vam i otvoreno tvrdim – svi ratnici koji su branili ovu državu i ovaj narod, barem ogroman deo njih, spremni su da oproste svojim sugrađanima, da bi sutra bilo bolje i njima i njihovoj deci.
Ostavimo ratnike da svoju muku i svoju bitku biju danas onako kako to najbolje znaju i umeju, za bolje sutra za sebe i svoje porodice. Pomozimo ovima koji nisu imali razumevanja i hrabrosti da odsluže svoj dug otadžbini. Njihov dug otadžbini koji nisu služili ide njima na čast, pre svega, a nama ide na ponos, da budemo ponosni kao najviše zakonodavno telo zato što smo spremni da i takve stvari, barem onaj deo koji je do nas, uradimo.
Naravno, te jeftine poteze, koje određene kolege rade ne bi li prikupile koji poen više, ostavljamo njima na čast, a što se tiče ovih 5.000 građana, želim im dobrodošlicu u državu Srbiju, u Republiku Srbiju i da daju pun doprinos onome, a mi smo naš doprinos dali ovako, nadam se, što ćemo usvojiti ovaj zakon. Hvala.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, na član 7. razdeo 21 podneo sam amandman sa predlogom da se u ekonomskoj klasifikaciji 481 izdvoji više sredstava za boračke i invalidske organizacije.
Naime, Predlogom budžeta za 2010. godinu predloženo je da se za boračke i invalidske organizacije, kao ne vladine organizacije, izdvoji 49.211.000 dinara. Ovim predlogom da se na ovu izdvojenu sumu dodaju još 50 miliona dinara, zamisao je da se pomogne veoma značajnim i veoma važnim organizacijama koje se bave jednim ozbiljnim poslom, tj. partnerskim poslom sa državnim organima.
Naime, u drugom delu obrazloženja Vlade pri odbijanju amandmana jasno je stavljeno da odbijanje amandmana ne znači negiranje osnova da se obezbede dodatna sredstva namenjena dotacijama nevladinim organizacijama koje su programski opredeljene za podršku i pomoć veteranima, ratnim vojnim invalidima, civilnim invalidima i njihovim porodicama itd.
Predlogom amandmana je predviđeno da se sa pozicije 472, gde je naknada po osnovu bolesti i invalidnosti, skine tih 50 miliona dinara i prebaci na ovu ekonomsku klasifikaciju – pomoć nevladinim organizacijama. To bi možda i delovalo malo i čudno, kako skidati sa nečega što je prioritet Vlade Srbije, kako stoji u obrazloženju, da iza nas ne stoje podaci, pa ću sada iskoristiti vreme poslaničkog kluba da objasnim malo i zamolim, pre svega predlagača budžeta, da još jednom razmisli o ovom amandmanu.
Za ovu namenu u ovoj klasifikaciji je 2008. godine izdvojeno 14.754.000.000, od čega je 550 miliona dinara isplaćeno po osnovu duga za ratne vojne invalidnine iz 1999. godine do 2002. godine, koje nisu usklađivane. Onda je došlo da raznih utuženja. Za 2009. godinu isplaćeno je do sada, sa decembarskom invalidninom, 13.739.000.000, od čega 200 miliona upravo kao i 2008. godine, tj. za tužbe.
Znači, 13,5 milijardi dinara je za ovu godinu bilo potrebno za invalidnine, tj. pad potrebnih sredstava od skoro milijardu dinara za osnovna prava boraca, invalida i porodica palih boraca.
Tendencija pada je, kako smo u pripremi za ovu sednicu razgovarali sa predstavnicima ministarstva, da je po prirodi stvari starija generacija učesnika NOB, pre svega, koji imaju ostvarena prava, nekako biološki odlaze sa ovog sveta i dolazimo u situaciju da sve više i više država može na ovim pravima da uštedi.
Naravno, ušteda na ovim pravima nije dobra. Mi smatramo da posao koji boračko-invalidske organizacije rade, jeste upravo da poboljšaju odnos društva prema onim građanima, tj. prema borcima, invalidima i porodicama palih boraca.
Ovde se često koristi reč „ratna dnevnica“ kao, po meni, dnevno politikantstvo i trudi se da se ubere poneki politički poen zato što neko nije izdvojio sredstva. Slažemo se da je potrebno da za sve ratne veterane u Srbiji ova država ima isti aršin i nama je izuzetno žao što ni u jednoj od ovih klasifikacija nije predviđena isplata socijalne pomoći, kako je to urađeno za vreme prethodne vlade, pomoći sedam opština juga Srbije, pa da se na taj isti način odnosi država prema svim ratnim veteranima.
Naravno, siguran sam, jer ne bih podnosio amandman, da nećemo na ovaj način, ukoliko Vlada prihvati ovaj amandman, oštetiti ova prava ni za jedan jedini dinar, već da ćemo samo na taj način formirati jedan partnerski odnos između ovih veoma važnih organizacija i države, tj. Vlade, kao nekoga ko gazduje budžetom i novcem iz budžeta.
Koliko je to značajno, navešću samo jedan primer, da u okviru ovih organizacija, kojih ima 23, koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, po Zakonu o boračkim i invalidskim organizacijama iz 1999. godine, imamo tri organizacije koje su članice međunarodnih asocijacija antifašističkih organizacija, država itd. Imali smo primer da na godišnju skupštinu ove godine predstavnici SUBNOR nisu mogli da odu, tj. otišla su dva predstavnika na izuzetno težak način, tj. isprosili smo pare za njihov put, da bi otišli da tamo blokiraju prijem, zamislite sada, prijem UČK u Međunarodnu organizaciju antifašističkih zemalja. Oni su svoj posao odradili, uspeli su da spreče, i naš osnovni zadatak je da u nekom narednom periodu obezbedimo više sredstava za takve organizacije, da njihov posao i njihov rad na terenu, tj. sa građanima, sa veteranima, sa borcima svakodnevno rade, da pospešimo koliko je to moguće.
Zaključujem, zaista smatramo da nećemo ošteti EK bolesti i invalidnosti izdvajanjem još 50 miliona na ovu EK, naknade i dotacije nevladinim organizacijama, te još jednom molim ministarku da razmili i da usvoji ovaj amandman.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, shodno situaciji u kojoj se nalazi privreda Republike Srbije, od čega u velikoj meri zavisi realizacija budžeta, odnos prema socijalnim davanjima iz budžeta u 2010. godini može se posmatrati kao zadovoljavajuće rešenje, uprkos situaciji u kojoj se nalazi naše društvo u celini.
Problem socijalnih zahteva i njihovo izvršenje iz budžeta zavisi od privrednog rasta. U tom smislu očekujemo da subvencije za privredu, delom kroz razvojne projekte, nađu svoj put i do onih građana koji sada koriste socijalna davanja za svoje životne i egzistencijalne probleme. Potrebno je omogućiti mladim ljudima i ostalim radno sposobnim kategorijama nezaposlenih građana da sopstvenim radom stiču prihode, a ne da stoje na šalterima nacionalnih službi za zapošljavanje. Sigurni smo da će Vlada svojim posebnim aktima, a u skladu sa budžetom i programom razvoja privrede, omogućiti lakša zapošljavanja i stimulativno delovati na otvaranje novih radnih mesta.
Potrebno je da se ovaj posao sprovodi kroz angažovanje većeg broja državnih institucija i organa. Socijalna politika ne može biti samo zadatak jednog ministarstva, već cele Vlade i svih ministarstava i ostalih državnih institucija.
Budžetom za 2010. godinu predviđena su sredstva za boračku i invalidsku zaštitu. Ova vrsta davanja prati sudbinu državnog budžeta i privrednog razvoja. Određena potraživanja naših građana iz ove oblasti, mislim na ratne rezerviste, oni nisu budžetski predviđeni za 2010. godinu, što smatram da nije najbolje rešenje, ali u slučaju velike ekonomske krize i podizanja naše srpske, posebno ove privrede, čekaće bolja vremena i neka nova zakonska rešenja.
U ovom, kao i u mnogim drugim slučajevima, državi su potrebni partneri, jer smo u tom smislu uložili i amandman kojim predlažemo predlagaču uvažavanje partnerskog odnosa u ovoj oblasti sa nevladinim sektorom, a u cilju efikasnijeg rešavanja problema sa kojima se suočavaju korisnici ovog budžeta.
Na kraju svega rečenog može se zaključiti samo jedno, da je Predlog budžeta kompromis jedne ekonomske realnosti i velike potrebe korisnika. Poslanički klub SPS - JS će u danu za glasanje podržati Predlog ovog budžeta. Hvala. (Aplauz.)

Poštovana predsednice, poštovani ministre...

Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o tajnosti podataka i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji su na dnevnom redu su zakonski predlozi kojima, na neki način, započinje uvođenje reda u ovu veoma delikatnu oblast života društva u celini, s osvrtom na prava svojih građana.
Većim delom izlaganja, osvrnuću se na Predlog zakona o tajnosti podataka. Krenuću sa članom 2. Predloga zakona, gde su jasno definisani pojmovi značenja tajnog podatka. U narednim članovima Predloga ovog zakona ograničava se tajnost podataka i definiše da svi podaci koji se tiču krivičnog dela ili zloupotrebe službenog položaja ne mogu imati oznaku tajnosti podatka.
U članu 8. Predloga zakona jasno su pobrojane oblasti iz kojih se mogu utvrditi podaci koji nose oznaku tajni. Definisani su i posebni slučajevi, određivanje i označavanje tajnih podataka, kao i oznake tajnosti i stepenovanje tajnosti i sadržine podataka.
U članu 15. Predloga zakona, definisano je i označavanje stranih tajnih podataka.
Članovima 16, 17, 18. i 19. Predloga zakona o tajnosti podataka predviđena su vremenska ograničenja tajnosti podataka, kao i rokovi za prestanak tajnosti određenih podataka.
Posebno bih istakao mogućnost da se s određenih dokumenata skine oznaka tajnosti u slučaju određenih događaja kojima prestaju razlozi za postojanje tajnosti podataka, koji se tiču navedenih događaja.
Poglavljem III Predloga zakona definisane su mere zaštite tajnih podataka, članom 32 – opšte mere, a članom 33 – posebne mere zaštite tajnosti podataka.
U poglavlju IV predložena su rešenja za pristup tajnim podacima. Tako je u članu 37, bez posebnog odobrenja, pristup svim podacima omogućen predsedniku Republike, predsedniku Skupštine i predsedniku Vlade.
U članu 38, pravo na odobrenje bez prethodne provere omogućen je širem broju državnih funkcionera, što smatramo dobrim rešenjem.
Poglavlje V Predloga zakona, od člana 49. do člana 84, detaljno razrađuje postupak izdavanja odobrenja, odnosno dozvole za pristup podacima koji nose klasifikaciju tajni, kako fizičkim, tako i pravnim licima, ali i stranom licu. Pojašnjen je sadržaj zahteva, način bezbednosne provere, kao i organ koji je nadležan za vršenje bezbednosne provere.
Članom 85. definisano je vršenje unutrašnje kontrole nad sprovođenjem ovog zakona. Novina je otvaranje Kancelarije Saveta, kao Vladine službe sa svojstvom pravnog lica, u čijoj su nadležnosti određeni tehnički poslovi, koji su definisani članom 88. ovog predloga zakona. Navedenom kancelarijom upravljaće direktor koga imenuje Vlada.
Iako je u javnosti stvoren utisak da ovaj zakon zadire u osnovna ljudska prava, ubeđen sam da njegovim donošenjem započinje uređenje ove veoma osetljive zakonske materije.
Amandmani koji su podneti na ovaj predlog zakona će, siguran sam, doprineti njegovom poboljšanju.
U obrazloženju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dat je pravi razlog zašto, posle četvorogodišnje primene, ovaj zakon treba doraditi. Određena ranija zakonska rešenja nisu bila do kraja dorečena, pa je posledica toga i ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Predložene izmene i dopune jasnije definišu postojeće članove. Navešću jedan primer. Umesto dosadašnjeg naslova iznad člana 16. koji glasi: „Odlučivanje o zahtevu“, unosi se novi pojam: „Postupanje po zahtevu“.
Ovakvih izmena je u ovom predlogu dosta, čime se, uz preciznije dodavanje kada su u pitanju rokovi, već postojeće zakonsko rešenje u velikoj meri unapređuje.
Na kraju, treba dodati da se ovim predlogom zakona na određeni način omogućuje Povereniku za informacije od javnog značaja da preciznije obavlja svoj posao.
Predložena rešenja uvek mogu biti predmet kritike, postavlja se samo pitanje namere kritičara.
U ime Poslaničkog kluba SPS – JS, u danu za glasanje, mi ćemo podržati predloge navedenih zakona.