Kada sam govorila o kolokvijalnom terminu, mislila sam na termin azilant. Lice koje traži zaštitu je termin koji se koristi. Mislimo da bi imalo pežorativni prizvuk ako bi se ovako i zvanično koristio termin.

Gospođo Banović, da su prethodni premijeri imali bar deo ili stepen odgovornosti koji ima aktuelni premijer Ivica Dačić, on bi danas sedeo ovde. Oko termina o kojima ste govorili, supsidijarna zaštita. Termin je apsolutno definisan u Zakonu o azilu, objavljenom u "Službenom glasniku", broj 109/07. Dakle, da li ćemo ga sada ponovo objaviti i ponovo definisati, mislim da nije neophodno da dva puta u zakonodavnoj materiji definišemo iste termine. Uverena sam da bi vam to isto rekao i premijer Dačić.

Gospodine Veselinoviću, kao vrlo kompetentan pravnik znate da jedno definisano ne treba ponovo definisati u drugom zakonu. To znate bolje od mene. Ja sam to od vas pravnika u Skupštini i naučila.
Drugo, sigurno razlikujete jedninu i množinu. Nisam htela da personalizujem, da ne bih izlazila iz dnevnog reda, ali govorila sam o prethodnim vladama sa tendencijom da ne pomenem i da ne individualizujem pitanje koje je bilo pokrenuto.

Načela koja su utvrđena Ustavom, načela poštovanja ljudskih prava i zabrane diskriminacije su kao što ste rekli detaljno urađeni i nije MUP analiziralo ovaj amandman već pravnici, dakle zakonodavstvo. Tako da je stav da nešto što je definisano i detaljno uređeno u tom osnovnom pravnom aktu ne treba ponavljati. Oko vas su takođe vrlo kompetentni pravnici, tako da je ovo zapravo sugestija struke.

Zakon o zabrani diskriminacije jedan je od zakona na koji se svi sigurno ponosimo. Ustav je dao načelne okvire za donošenje ovog zakona, a kompletna konkretizacija je i po imenu zakona već našla svoje mesto u ovom zakonu. Tim pre, sadržaj i zabrane tog zakona iz Ustava ne treba ponovo elabolirati, kažu pravnici.

Drago mi je da Skupština može imati i treba da ima završnu reč, posebno kada je u pitanju jaka argumentacija suštine. Ja sam ovde u obavezi da vam prenesem stav pravnih stručnjaka, odnosno zakonodavstva, ali poslanici uvek mogu izglasati i prosto pozivam ne moć parlamenta u suštinskim odlukama koje možda nekada treba još jednom analizirati.

Ideja o tome da se predvidi zaštita prava i saradnje sa dijasporom i Srbima u regionu je po oceni Vlade sadržana u članu 5, koji kaže  da upravljanje migracijama ostvaruje se poboljšanjem položaja i zaštitom prava, interesa pripadnika dijaspore i Srba u regionu, očuvanjem, jačanjem i ostvarivanjem veza pripadnika dijaspore i Srba u regionu sa Republikom Srbijom, posebno nakon dodatog člana 5a, koji kaže da upravljanje migracijama se zasniva na zaštiti prava lica u procesu migracija, uz uvažavanje u najvećoj mogućoj meri specifičnosti njihovih potreba i interesa u skladu sa mogućnostima Republike Srbije. Ocenjuje se da je načelo zaštite prava zapravo ugrađeno u ove sadržaje i da je tendencija o kojoj ste razmišljali zadovoljena kroz ova dva člana na Vladi.

Upravo je, uvaženi gospodine poslaniče, ustavno načelo razrađeno u Zakonu o nadzoru državne granice i kompletan sadržaj o kojem ste govorili je predviđen ovim zakonom.

Nadzorna funkcija je svakako jedna od najbitnijih funkcija Narodne skupštine i vaša ideja da na ovom pitanju ona bude realizovana je više nego umesna i potrebna. Međutim, Zakon o državnoj upravi u članu 3. predviđa da Narodna skupština nadzire rad organa državne uprave preko nadzora nad radom Vlade i članova Vlade, a odredba 78. stav 1. Poslovnika Vlade predviđa da Vlada usvaja godišnji izveštaj o svom radu koji podnosi Narodnoj skupštini.
Kao što znate, kada smo razgovarali u načelu o ovom zakonu, regulisano je već da je Komesarijat dužan da najmanje jednom godišnje i kad god Vlada zatraži dobije izveštaj iz svih ovih tema o kojima govorima, a član 78. ovog istog zakona kaže da Narodna skupština kad god to zatraži od Vlade dobija svaki izveštaj koji njoj pristiže.
Prema tome, mislim da je ova materija potpuno regulisana već, doduše, na način da Komesarijat podnosi jednom godišnje a može i češće Vladi izveštaj, a Narodna skupština zatraži taj izveštaj kad god ocenjuje da je potrebno da ga analizira.

Ono što jeste bitno, to je da porodica zapravo nikada nije te troškove platila, a mi smo kompletan stav međunarodnog sporazuma ugradili u ovaj zakon, zbog toga Vlada ne prihvata vaš amandman.
Naime, međunarodni sporazum je predvideo da kada su u pitanju nestala lica predviđa se da svaka država snosi troškove eshumacije, identifikacije, pogrebne opreme i prevoza posmrtnih ostataka na svojoj teritoriji. To već tako funkcioniše, zaista bez ikakvih problema, i ono što jeste suština, to je da porodica koja je zaista unesrećena samim činom i događajem koji stoji kao osnova ove regulative, koju pokušavamo da uredimo, nikada nije u prilici da sama se stara u bilo kom segmentu koji se pominje.
Tako da je vaša tendencija potpuno na mestu, ali mislim da je međunarodni sporazum to rešio i život nije demantovao.

Minimalna struktura Saveta je data predlogom ovog člana. Vaš amandman bi to proširio, ali se ne isključuje takva mogućnost gde se ukazuje potreba da upravo i obrazovanje i zdravstvo i sport i ostali segmenti života budu uključeni. Prosto, data je mogućnost da se dopuni u zavisnosti od sredine i potrebe svake sredine, ali je određena minimalna struktura Saveta.

Ima opština gde nema nijednog jedinog migranta, ali će neko proći kroz tu opštinu, pa i ona treba da ima savet neke minimalne strukture.
Tamo gde postoji problem, zdravstveni problem ili ima više migranata, uverena sam da će član Saveta biti i predstavnik zdravstva.
Dakle, prosto je malo različita situacija i zbog toga je samo predlogom određen minimum.
Kao ministar zdravlja, mislim da, gde god ima potrebe, naravno da zdravstvo treba da bude uključeno.

Tendencija zakonodavca je zapravo nešto što je i svakoga od nas, da u kolektivnom centru onaj ko se nađe provede što
manje, što kraće i da mu se učini maksimum u pogledu dokumenata, zdravstvene, socijalne, bilo koje potrebe.
Imamo jednu od statistika koja je još uvek tužna za ljude koji žive u 20 postojećih kolektivnih centara, ali koja zaslužuje da posebno zahvalimo entuzijazmu ljudi koji rade već dugo godina u Komesarijatu, jer smo imali nekada 700 kolektivnih centara. Zbog toga je važno da Komesarijat bude i dalje odgovoran i sa istom tendencijom da rešava probleme tranzitnih članova kolektivnog centra na što efikasniji i što bolji način, ali će mu nekada za to rešenje biti potreban "Crveni krst", nekada Centar za socijalni rad, nekada neka zdravstvena usluga. Zbog toga je zakonodavac na ovaj način formulisao ovaj stav. To je ujedno i razlog zbog čega Vlada nije prihvatila vaš amandman.

Samo radi informacije, centre za azil otvara Vlada i to je potpuno druga materija i drugi sadržaj, a ovu problematiku reguliše i drugi zakon.
Gospođa Sanda Rašković, koja se bavila ovim pitanjem, verovatno pravi distinkciju, razliku između jednog i drugog i može biti da bi ona i u vreme kada je bila najodgovornija, slala i odgovarajuća rešenja, davala odgovarajuća rešenja i slala odgovarajuće poruke, tako da se može napraviti jedna komparacija. Mislim da je ovaj zakon zaista jedan korak napred.

Član 16. se zapravo ne odnosi na lične podatke. Podaci iz člana 16. ovog zakona predstavljaju zbir numeričkih podataka o migracijama koje su relevantne za upravljanje migracijama. Apsolutno se odnosi na statističke podatke i  zbog toga je rečeno, a u skladu sa zakonom, uzimajući u obzir upravo sve ovo o čemu vi govorite. Apsolutno se na odnosi ni na jednu jedinu personalnu karakteristiku, odnosno obeležje bilo kog lica.