Svaki ministar zdravlja je neuporedivo uspešniji ako sarađuje sa gradonačelnicima.

Vaš amandman je apsolutno u skladu sa tekstom koji kaže da se dodatna sredstva obezbeđuju u budžetu Ministarstva zdravlja, odnosno u budžetu Republike Srbije,  što suštinski znači budžetska linija koja će ovo svakako obezbediti. Mislimo da je u predlogu teksta zakona, odnosno izmena i dopuna Zakona suštinski sadržano ovo o čemu vi govorite.

Gospodine poslaniče, sticanje prihoda je regulisano Zakonom o budžetskim sredstvima i sve je zapravo javni prihod. Svaka zdravstvena ustanova može tražiti saglasnost Ministarstva da koristi prostor u svrhe za koje ona to želi i ona dobija takvu saglasnost. Dakle, to je potpuno regulisano.
Iskoristiću priliku samo da kažem da je članom 159a stavom 6. predviđeno da se sredstva za obavljanje poslova, a misli se na zavode za javno zdravlje, obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Dakle, to je odgovor kolegi Obradoviću.

Institucija za javno zdravlje ima u Srbiji 23, na čelu sa Institutom za javno zdravlje Batut, će se finansirati iz budžeta, iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i imaće mogućnost da i na tržištu steknu određena sredstva za funkcionisanje.
Ono što nam se čini da nije bilo dobro, a to je što su uglavnom u prethodnom periodu bili prepušteni bici na tržištu. Dakle, onog momenta kada se uposleni u tako značajnim institucijama bore za svoje plate kroz različite oblike kompeticije, u trgovačkom smislu, onda povereni poslovi države dolaze u drugi plan i njihova realizacija.
U tom smislu smo napravili pomak da im se obezbeđuje uglavnom da imaju sredstva i iz budžeta i iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Mislim da su oni ovakvim izmenama vrlo zadovoljni.

Htela bih da kažem da je naša ideja da centralizovanje javne nabavke u zdravstvu budu organizovane na ovaj način. Dosta smo o tome razgovarali. Imali smo dilemu ko zapravo treba da bude subjekt koji se neposredno bavi nabavkama. Poslanici različitih, da kažem, političkih struktura, pa i ovde na Odboru za zdravlje i tokom rasprave u načelu razmišljali su glasno o tome da je možda primerenije da subjekt koji to radi bude pri Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. Takođe, isto mislim. Zbog toga sam ovaj amandman predložila Vladi da prihvati i Vlada je prihvatila ovaj amandman.

Htela bih samo da podsetim da će Vlada uredbom reći koji su to artikli, odnosno koji su to lekovi i sadržaji koji će ići, a gro toga će ići, upravo onoga što su bolnice same nabavljale. Jeste za razmišljanje i za izvesnu rezervu čitav postupak, posebno kada se u ovim okolnostima, kada prvi put imate želju da zapravo rešite problem percepcija da je korupcija u zdravstvu ogromna, nekako fokusira ka nabavkama. Jedna od ideja, da budem sasvim iskrena, jedan od motiva da na ovaj način pokušamo ovo da rešimo jeste bila i tendencija antikorupcijska. To apsolutno ne treba kriti. Ono što je činjenica, to je da je Klinički centar Srbije organizovao nabavku za, po mnogim elementima, trećinu potreba Srbije. Dakle, to puta dva, puta tri.

Zakon o budžetu predviđa da su ministarstva dužna da dostave kadrovski plan kako bi sve što finansira država RZZO daje 47% sopstvenih sredstava, odnosno ubranih sredstava na plate ljudima koji su zaposleni u mreži zdravstvenih ustanova. To nam je obaveza iz Zakona o budžetu.
S druge strane, to je od 2008. godine i to nije nikakva novina, da podsetimo da smo u toj obavezi. Pravilnik o normativnoj delatnosti takođe je usvojen,
postoji. Ono što jeste važno, a to je da sve sugestije za broj uposlenih u jednoj zdravstvenoj ustanovi, za kadrovsku strukturu daje "Batut" na osnovu komunikacije sa direktorima zdravstvenih ustanova, odnosno sa zdravstvenim ustanovama. Prosto, samo smo posebno izdvojili rečenicu koja ima svoje utemeljenje u Zakonu o budžetu.

Gospodine Poskurica, sasvim je jasna vaša briga za status lekara, kojoj se pridružujem. Ima nas u politici dosta. Ima nas na raznim funkcijama, imenovanih, izabranih i postavljenih. Sigurno je da čitav život ne treba da radimo ovaj drugi posao, nego da treba da se vratimo svojim pacijentima.
Pravo koje tražite da regulišemo ovim zakonom, može biti regulisano jedino izmenama i dopunama Zakona o radu.
Naime, u Zakonu o radu, pojam mirovanje je definisan. Svaka osoba koja je imenovana, izabrana ili postavljena na značajnu funkciju, njoj zapravo miruje radni odnos. Dok je na toj funkciji, u zavisnosti od potrebe institucije, može je neko zamenjivati, ali ta osoba se vraća na svoje radno mesto.
Ne samo zbog vaše vrlo logične argumentacije i brige, nego zbog toga što, nažalost, događa se da, kada se lekar vrati u zdravstvenu ustanovu i kad treba da se vrati, jer mu je istekla funkcija, ima određenih nerazumevanja.
Direktorima zdravstvenih ustanova ćemo se još jedanput obratiti kao Ministarstvo, da ih podsetimo da sva ova lica moraju čekati njihovo radno mesto.

Upravo ste naveli primer kršenja kadrovskog plana. Direktor je prekršio kadrovski plan i evo još jednog argumenta zbog čega je važno da imamo kadrovski plan.

Zaista mi se čini da potpuno isto razmišljamo. Biću sasvim konkretna i jasna.
Zakonodavstvo kaže da je ovo materija koju ne možemo regulisati ovim zakonom, nego eventualno sugestijama o dopunama i konkretizacijama Zakona o radu, u vezi sa statusom mirovanja. Još jedanput ću izneti vaš stav, nemam ništa protiv da regulišemo bilo koje pitanje vezano za zdravstvene radnike kojima miruje radni status, odnosno pozicija posla u ustanovi u kojoj rade.
Ako zakonodavstvo kaže da to nije tema ovog zakona, nego treba da bude tema Zakona o radu, prosto sam u obavezi da vam to prenesem. Dakle, apsolutno nemam ništa protiv i još jednom mogu testirati stav zakonodavstva.

Ne tiče se amandmana, ali jeste tema i ovog zakona. Od početka smo imali dilemu ne da li treba ići na centralizovano snabdevanje ili ne, dakle, treba i tu smo prilično slično razmišljali i od početka smo imali dilemu koja je to jedinica koja treba da realizuje sam postupak nabavki.
Razmišljali smo o tome da bi to moglo da bude uprava ili direkcija ministarstva, ali to bi morala da bude jedna potpuno nova organizaciona jedinica, koja bi morala da bude formirana, ili smo razmišljali da to u startu treba da radi Fond koji se već bavio nekim nabavkama. Naravno, on mora biti kadrovski ojačan.
Ne mislim da treba da razmišljamo u dimenziji da li to pripada jednoj ili drugoj partiji. Bilo bi mi žao da centralizovano snabdevanje uvodimo kao antikoruptivni zakon, zakon koji će dati mogućnost uštede, a da traje onoliko koliko i mandat jedne vlade. Mislim da centralizovano snabdevanje na duže staze može da da uštede. Pošto pominjete špriceve, naravno da će se centralizovano snabdevati i naravno da će morati sve zdravstvene ustanove da imaju najmanje mesec dana rezervi u pojedinim potrebama lekova, sanitetskog materijala i laboratorijskog materijala.
Ne bih htela u startu da budem skeptik, ali razmišljala sam o tome, čak su neki poslanici rekli – vi želite da zamenite malu korupciju velikom, jer mnogo malih je korumpirano kad snabdeva, a ovde će biti velike korupcije. Zbog toga smo se opredelili da obezbedimo apsolutno transparentnost pri nabavkama. Projekat Svetske banke će nam omogućiti logističku podršku u tome i vrlo sam zainteresovana da svaki korak u nabavkama, Ministarstvo zdravlja plasira građanima, ne samo zainteresovanim poslanicima i kompetentnim stručnjacima. Dakle, pokušaćemo, baš kao kad smo uvodili budžetsku kancelariju u Narodnu skupštinu, kada smo prvi put dobili svoj budžet.
Bilo je velikih razmišljanja o tome zašto Narodna skupština treba da ima sopstveni budžet, kad može Ministarstvo finansija da joj doznači određenu sumu novca. Mi smo objašnjavali da nam je to potrebno zato što želimo da budemo nezavisni, a onda se ukazala ona druga potreba, da se razmišlja o mogućnosti korupcije. Mi smo rekli – obezbedićemo javnost u radu i transparentno će se to raditi. Evo, sada to isto kažem. Potrudićemo se. Mislim da, da li je to subjekt pri Ministarstvu ili pri Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, većina poslanika je bila stava da je ipak logičnije da to bude pri Republičkom zavodu. Da budem sasvim iskrena, osećam se sigurnijom na tu vrstu kontrole vrše oni koji su kopetentni, a to su pre svega oni koji poznaju javne finansije, koji poznaju finansije uopšte, nego mi lekari, jer smo ministri zdravlja obično mi lekari.

Argumentacija poslanika je takva da iziskuje da napravimo još jednu konsultaciju sa Zakonodavnim odborom Vlade. Njihova sugestija je bila da se zajednički angažujemo kod Ministarstva za rad i radne odnose, odnosno da tu reagujemo zajednički, ako smo motivisani. Međutim, još jedanput ću proveriti taj stav.       

Očigledno je da ste se detaljno bavili problematikom roditeljstva i rodne ravnopravnosti, koju detaljno tretiraju zakoni koje ste pomenuli, porodični zakon i Zakon o brizi o deci, koji detaljno daje pravo i ocu da se stara o detetu kao i majci. U pogledu tih prava, oni su izjednačeni.

Kada je u pitanju član 22. i ova izmena koju smo predložili, ona se odnosi na to da je ideja da osiguranicima u smislu ovog zakona i pod uslovima propisanim ovim zakonom smatraju se lica koja pripadaju grupaciji stanovništva koje je izloženo povećanom riziku oboljevanja. To je majka. Porođaj, bez obzira što je fiziološki čin, značajan period iza porođaja ženu čini imunološki izmenjenog statusa. Ona je zapravo u poziciji da su joj potrebne poštede različitih nivoa, od fizičkih i psihičkih trauma i minimum obezbeđivanja materijalne egzistencije.

Dakle, tendencija je bila da porodilju zbog čina porođaja štitimo i njeno zdravlje, upravo ovom izmenom. Mi smo se i prošli put složili, kod rasprave u načelu, da treba da idemo na to, da tražimo način da nam zaštita porodice zaista bude osnov za zakonodavne i druge aktivnosti. Tu se potpuno slažemo i u tom smislu ćemo se dalje dogovarati.

Po ovom osnovu ako je otac deteta lice koje je nezaposleno ili pripada drugoj kategoriji socijalne ugroženosti, a čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđeni ovim zakonom, već to potpada pod član 22. Dakle, ako je otac iz te kategorije, tačka 9. člana 22. već predviđa da takvo nezaposleno lice i druge kategorije socijalno ugroženih, a to su upravo lica o kojima ste vi govorili, a čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa ovim zakonom, imaju pravo iz člana 22. te mislim da nema razloga jer borimo se potpuno za iste standarde. Mislim da nema razloga da ponovo kažemo da je to otac. Ako je otac iz ove kategorije on je već u članu 22.

Pitanja vezana za pravno-tehničku redakciju nikako ne bi mogla biti sporna u ovako korektnom dijalogu koji na moje veliko zadovoljstvo imamo, ali se ovde radi o finansijama.
Time što smo proširili prava, a u vezi sa članom 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju i što smo obezbedili da imunizacija, da skrininzi i da prava samohranih roditelja dece do sedam godina na zdravstvo budu apsolutna, mi smo apsolutno iscrpli one okvire koje u ovom momentu zdravstvo ima iz svih razloga o kojima smo danas u više navrata govorili.
Nema ni jednog jedinog razloga da u svim narednim aktivnostima, posebno kod novih tekstova i Zakona o zdravstvenoj zaštiti i o osiguranju, poljoprivrednici zaslužuju zaista jedan drugačiji tretman i moraćemo da imamo finansijsku osnovu da bismo to mogli da realizujemo.
Još jednom ponavljam da oni poljoprivrednici koji imaju manje od pola hektara imaju uslova da postanu korisnici stalnih novčanih pomoći po propisima o socijalnoj zaštiti, a to znači da su apsolutno u ovom članu već. Mnogi od njih i ne znaju za to pravo i funkcija svih nas, pa i poslanika je da zaista uputimo ljude za korišćenje ovog prava.

Sadržaj smo predložili Vladi i Ministarstvo finansija u ovom momentu nije pronašlo način, ali je to stalni zadatak ovog ministarstva.