Gospodine poslaniče Zakon o socijalnom staranju štiti poljoprivrednika koji ima 0,5 hektara i manje. Daje mu mogućnost da država reguliše pitanje njegovog zdravstvenog osiguranja.

Dakle, samo sam to rekla i mislim da je to prilično jasno. Slažem se da treba napraviti valorizaciju onih prihoda koji proističu iz statusa čoveka koji se bavi poljoprivrednom. Iskreno mislim da će Ministarstvo poljoprivrede se baviti ovim pitanje i onda ćemo imati realniju mogućnost da ne koristimo plaćanje po najnižoj osnovici, što nije pravedno, ali je to manja greška, nego da uradimo nešto drugo. Samo sam pokušala da objasnim zašto nismo napravili predlog promene da se ide po nekom drugom osnovu.

Neću ni da govorim koliko vas poštujem. Mislim da pažnja koju usmeravam na sve što govorite, u krajnjem slučaju govori o tome. Moram reći da Zakon o doprinosima rešava suštinski pitanja o kojima govorimo i vi i ja. Znamo da ga predlaže ministar finansija i ne bih dalje.

Gospodine Obradoviću, na inicijativu pojedinih opština, napravili smo predlog ovakve izmene i dopune. Naime, ima onih lokalnih sredina koje žele da prime medicinsku sestru i hoće da je plaćaju, koja će raditi terenske poslove ili se baviti palijativnom negom ili će platiti iz svojih sredstava radije jednog lekara, nego što će uložiti u nešto drugo, te smo dali tu mogućnost. Zbog toga je baš i verbalna preporuka da usvojimo ovu izmenu dosta krhka. Dakle, može se, oni koji imaju nameru, nije nikakva obaveza, ali ako ima sredina koje hoće da investiraju i u zapošljavanje zdravstvenih radnika, prosto ne treba zakon da im isključi takvu mogućnost. Dakle, ovo je inicijativa upravo lokalnih sredina koju smo ugradili.

Poštovani poslaniče, sa vama bih se potpuno složila, kada vaš predlog ne bi značio povećanje budžeta. Samo da ima više para, to sve što ste rekli je idealno i mnogo bih lagodnije radila, kao ministar, ovaj posao.

Poštovane dame i gospodo, nekada dobra praksa prethodi zakonskim odredbama. Gradonačelnik, gospodin Đilas, zapravo je bez pravnog osnova uradio nešto što je bilo jako korisno. Primio je značajan broj lekara u domove zdravlja Beograda, a mi sada to legalizujemo.

Svaki ministar zdravlja je neuporedivo uspešniji ako sarađuje sa gradonačelnicima.

Vaš amandman je apsolutno u skladu sa tekstom koji kaže da se dodatna sredstva obezbeđuju u budžetu Ministarstva zdravlja, odnosno u budžetu Republike Srbije,  što suštinski znači budžetska linija koja će ovo svakako obezbediti. Mislimo da je u predlogu teksta zakona, odnosno izmena i dopuna Zakona suštinski sadržano ovo o čemu vi govorite.

Gospodine poslaniče, sticanje prihoda je regulisano Zakonom o budžetskim sredstvima i sve je zapravo javni prihod. Svaka zdravstvena ustanova može tražiti saglasnost Ministarstva da koristi prostor u svrhe za koje ona to želi i ona dobija takvu saglasnost. Dakle, to je potpuno regulisano.
Iskoristiću priliku samo da kažem da je članom 159a stavom 6. predviđeno da se sredstva za obavljanje poslova, a misli se na zavode za javno zdravlje, obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Dakle, to je odgovor kolegi Obradoviću.

Institucija za javno zdravlje ima u Srbiji 23, na čelu sa Institutom za javno zdravlje Batut, će se finansirati iz budžeta, iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i imaće mogućnost da i na tržištu steknu određena sredstva za funkcionisanje.
Ono što nam se čini da nije bilo dobro, a to je što su uglavnom u prethodnom periodu bili prepušteni bici na tržištu. Dakle, onog momenta kada se uposleni u tako značajnim institucijama bore za svoje plate kroz različite oblike kompeticije, u trgovačkom smislu, onda povereni poslovi države dolaze u drugi plan i njihova realizacija.
U tom smislu smo napravili pomak da im se obezbeđuje uglavnom da imaju sredstva i iz budžeta i iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Mislim da su oni ovakvim izmenama vrlo zadovoljni.

Htela bih da kažem da je naša ideja da centralizovanje javne nabavke u zdravstvu budu organizovane na ovaj način. Dosta smo o tome razgovarali. Imali smo dilemu ko zapravo treba da bude subjekt koji se neposredno bavi nabavkama. Poslanici različitih, da kažem, političkih struktura, pa i ovde na Odboru za zdravlje i tokom rasprave u načelu razmišljali su glasno o tome da je možda primerenije da subjekt koji to radi bude pri Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. Takođe, isto mislim. Zbog toga sam ovaj amandman predložila Vladi da prihvati i Vlada je prihvatila ovaj amandman.

Htela bih samo da podsetim da će Vlada uredbom reći koji su to artikli, odnosno koji su to lekovi i sadržaji koji će ići, a gro toga će ići, upravo onoga što su bolnice same nabavljale. Jeste za razmišljanje i za izvesnu rezervu čitav postupak, posebno kada se u ovim okolnostima, kada prvi put imate želju da zapravo rešite problem percepcija da je korupcija u zdravstvu ogromna, nekako fokusira ka nabavkama. Jedna od ideja, da budem sasvim iskrena, jedan od motiva da na ovaj način pokušamo ovo da rešimo jeste bila i tendencija antikorupcijska. To apsolutno ne treba kriti. Ono što je činjenica, to je da je Klinički centar Srbije organizovao nabavku za, po mnogim elementima, trećinu potreba Srbije. Dakle, to puta dva, puta tri.

Zakon o budžetu predviđa da su ministarstva dužna da dostave kadrovski plan kako bi sve što finansira država RZZO daje 47% sopstvenih sredstava, odnosno ubranih sredstava na plate ljudima koji su zaposleni u mreži zdravstvenih ustanova. To nam je obaveza iz Zakona o budžetu.
S druge strane, to je od 2008. godine i to nije nikakva novina, da podsetimo da smo u toj obavezi. Pravilnik o normativnoj delatnosti takođe je usvojen,
postoji. Ono što jeste važno, a to je da sve sugestije za broj uposlenih u jednoj zdravstvenoj ustanovi, za kadrovsku strukturu daje "Batut" na osnovu komunikacije sa direktorima zdravstvenih ustanova, odnosno sa zdravstvenim ustanovama. Prosto, samo smo posebno izdvojili rečenicu koja ima svoje utemeljenje u Zakonu o budžetu.

Gospodine Poskurica, sasvim je jasna vaša briga za status lekara, kojoj se pridružujem. Ima nas u politici dosta. Ima nas na raznim funkcijama, imenovanih, izabranih i postavljenih. Sigurno je da čitav život ne treba da radimo ovaj drugi posao, nego da treba da se vratimo svojim pacijentima.
Pravo koje tražite da regulišemo ovim zakonom, može biti regulisano jedino izmenama i dopunama Zakona o radu.
Naime, u Zakonu o radu, pojam mirovanje je definisan. Svaka osoba koja je imenovana, izabrana ili postavljena na značajnu funkciju, njoj zapravo miruje radni odnos. Dok je na toj funkciji, u zavisnosti od potrebe institucije, može je neko zamenjivati, ali ta osoba se vraća na svoje radno mesto.
Ne samo zbog vaše vrlo logične argumentacije i brige, nego zbog toga što, nažalost, događa se da, kada se lekar vrati u zdravstvenu ustanovu i kad treba da se vrati, jer mu je istekla funkcija, ima određenih nerazumevanja.
Direktorima zdravstvenih ustanova ćemo se još jedanput obratiti kao Ministarstvo, da ih podsetimo da sva ova lica moraju čekati njihovo radno mesto.

Upravo ste naveli primer kršenja kadrovskog plana. Direktor je prekršio kadrovski plan i evo još jednog argumenta zbog čega je važno da imamo kadrovski plan.

Zaista mi se čini da potpuno isto razmišljamo. Biću sasvim konkretna i jasna.
Zakonodavstvo kaže da je ovo materija koju ne možemo regulisati ovim zakonom, nego eventualno sugestijama o dopunama i konkretizacijama Zakona o radu, u vezi sa statusom mirovanja. Još jedanput ću izneti vaš stav, nemam ništa protiv da regulišemo bilo koje pitanje vezano za zdravstvene radnike kojima miruje radni status, odnosno pozicija posla u ustanovi u kojoj rade.
Ako zakonodavstvo kaže da to nije tema ovog zakona, nego treba da bude tema Zakona o radu, prosto sam u obavezi da vam to prenesem. Dakle, apsolutno nemam ništa protiv i još jednom mogu testirati stav zakonodavstva.