Uvaženi gospodine predsedniče, cenjeni potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, kada parlament svoju nadzornu funkciju obavlja na ovaj način, imam veliko osećanje zadovoljstva. Tema i pitanja koja su mi sada konkretno postavljena jesu nešto već duže u etru i proizvod su dela rečenice koju sam izgovorila kada sam, bez obzira što je, naravno, Ministarstvo poljoprivrede neposredno zaduženo da prati ispravnost mleka kao hranljive materije, sve što se tiče zdravlja u obavezi da sa svojim saradnicima iz Ministarstva zdravlja, ne samo analiziram, nego učinim i sve na unapređenju zdravlja i određivanju vrlo striktnih, jasnih i konkretnih koraka u vezi sa tim.
Želim da kažem da ni jednog momenta građani zbog aflatoksina M1 nisu bili zdravstveno ugroženi. Deo izjave koji sam zapravo dala, a komentarišući da i sama sa svojom porodicom koristim mleko, se odnosio na taj deo. Drugi deo je bio da je napravljena atmosfera panike. Svetska zdravstvena organizacija definiše zdravlje ne samo kao fizičko, mentalno i socijalno blagostanje, već i odsustvo različitih drugih negativnih elemenata. Dakle, komponenta psihološkog, pa i panike je takođe deo brige Ministarstva zdravlja. Objašnjenje je bilo da oni koji imaju strah, a čekaju rezultat laboratorije iz Holandije, ako nekoliko dana ne piju mleko, neće se desiti ništa strašno, kao što sigurno nema štetnih posledice za one koji ga piju. Istrgnuto iz konteksta delovalo je da sam rekla da građani treba sami da se opredele, kao da Ministarstvo zdravlja i struka nemaju jasne stavove.
Aflatoksin je toksična supstanca. Ima, poznato je, i kancerogeno i teratogeno i mutogeno dejstvo. Utiče na imunitet, ali u enormnim količinama i kod kumuliranog dejstva. Standard koji je dat i koji je sasvim na mestu, 0,05 mikrograma po kilogramu, je standard zemalja EU i mi treba da težimo tom standardu. Ali, ako se prethodni koraci ne standardizuju, onda je prosto nemoguće ispoštovati ovaj standard i zbog toga smo zapravo ušli u situaciju koja je bila najviše panična, najviše političkim razlozima inspirisana, a ne realnim opasnostima po zdravlje. U tom smislu, nadam se da sam bar delimično odgovorila na pitanja koja ste postavili, ali sam spremna da saslušam i još dva minuta dopunskih potpitanja i da dam odgovor. Hvala vam.

Da, poslanik Petrović je konstatovao nešto što je činjenica. Nije bilo opasnosti po zdravlje, ali poštovanje određenih standarda, uključujući, naravno, i standard da treba težiti što nižim vrednostima aflatoksina M1 u mleku je nešto što je zaista neophodnost ka kojoj moramo ići kao društvo.
To, naravno, nije tako jednostavno i bez prethodnih standarda koji se odnose na standardizaciju vezanu za pojedine supstance, ne samo aflatoksin, u stočnoj hrani, prosto nije moguće doći do one vrednosti koja bi bila najmanja, ali ono što su stručna tela Svetske zdravstvene organizacije radila, ono što su stručnjaci naših renomiranih institucija ovih dana govorili i na medijima, mislim pre svega na toksikologe VMA, na stručnjake institucija za javno zdravlje, na stručnjake inspekcijskih službi, jeste da granica 0,05 mikrograma po kilogramu i 0,5 mikrograma po kilogramu bitno ne povećava, odnosno ne daje različit rizik za razboljevanje i one efekte koji na duže staze mogu biti nepoželjni po stanje zdravlja.
Jedan od parametara je i činjenica da u periodu od 10 godina, kada je u našoj zemlji bilo dozvoljeno da koncentracija aflatoksina bude 0,5 mikrograma po kilogramu od 2000. do 2010. godine, govori u prilog ovakvom stavu. Naime, u tom periodu nije došlo do povećanja karcinoma jetre. Naprotiv, došlo je do smanjenja, a ipak smo imali ovu vrednost. To, naravno, ne znači da globalne procene koje već postoje o tome da je dobro ići na što niže vrednosti i standarde, treba da nekako zanemarimo. One moraju biti naš prioritet i zbog toga tzv. alara preporuke, a koje znače da taj procenat aflatoksina treba da bude toliko nizak koliko god je to moguće, odnosno što je niže to je bolje, jeste cilj kome moramo težiti.

Čini mi se da smo o bezbednosnom aspektu uticaja aflatoksina na različite kategorije i dobne grupe već dali dovoljno informacija. Dobro je što nas posebno zanima tema i što fokusiramo našu pažnju ka najmlađima, dakle pitanje hrane za odojčad i mleka koje koristi odojčad.
Prema Zakonu o bezbednosti hrane koji je donet 2009. godine Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je odgovorno za određene aktivnosti inspekcijske poslove mleka. Međutim, Ministarstvo zdravlja je zaduženo za kontrolu dijetetskih proizvoda gde spada i hrana za odojčad i malu decu, hrana za osobe sa dijetom, za mršavljenje, hrana za posebne medicinske namere, za one koji su i tolerantni na gluten, zamenu za so za ljudsku ishranu, soli, aditivi, aroma, ezimski preparati neživotinjskog porekla, kao i pomoćna sredstva neživotinjskog porekla, voda za piće i voda za javno vodosnabdevanje stanovništva je takođe u ingerenciji inspekcijskih službi Ministarstva zdravlja.
U vezi sa tim mogu reći da u prethodnom periodu posebno u vreme za koje su poslanici zainteresovani, granice do kojih je bilo aflatoksina M1 u mleku za odojčad nikada nisu prelazile 0,025 mikrograma po kilogramu.

Pitanje saradnje pojedinih ministarstava je našlo možda svoju punu primenu ne samo u ovim okolnostima kada smo rešavali problem aflatoksina, već naravno i kada donosimo različita podzakonska akta.
Tema za koju se vi interesujete jeste tema Ministarstva poljoprivrede, ali sigurno da je za zdravlje građana izuzetno značajno šta je sa hormonima u namirnicama životinjskog porekla i sigurno da davanje saglasnosti na sva akta našeg ministarstva Ministarstvu poljoprivrede podrazumeva da ćemo uključivati naše stručne timove, republičke stručne komisije i najkompententnije stručnjake, čiji predstavnici sede sa moje desne strane, kako bismo doneli akta koja su krajnje u interesu zdravlja građana.

Organski i neorganski apsorbenti su supstance koje povuku razne materije, eliminišu ih, nemaju nikakvih neželjenih dejstava i, zapravo, vrlo efikasno mogu rešavati probleme. To je deo odgovora na vaše postavljeno pitanje.

Aflatoksin M se metaboliše tako da je za pola sata njegova koncentracija u krvi maksimalna, za sat je u jetri. Relativno brzo se eliminiše iz organizma i to putem žuči 60%, a ostale količine putem urina i mleka. To praktično znači da ga u mesu ne može biti.

Aflatoksikozu nikada nismo registrovali, nikada nije bilo nikakvih neželjenih efekata u tom smislu.
Što se tiče hrane za odojčad, već sam dala nekoliko informacija od kojih je da je i dalje na vrlo rigidnoj granici od 0,025 mikrograma po kilogramu mleka, zapravo je dozvoljena koncentracija ovog toksina, a nikada nije i u ovom periodu za koji smo zaintersovani bila detektovana veća koncentracija, te mislim da nije bilo nikakvih razloga za razmišljanje o tome da smo ugroženi. Da li treba raditi na organizovanju laboratorijskog rada sa najvišim mogućim standardima? Da li specijalizovane laboratotrije treba da funkcionišu na način da ne moramo slati
svoje uzorke bilo gde van zemlje, sigurno se tu slažemo. Potrebno je, ali kada donosimo budžet kao osnovni zakon koji donose narodni poslanici moramo malo razmišljati o tome da se nalazimo u ovakvim okolnostima i zbog toga što su izdvajanja za inspekcijske poslove, za naše laboratorije dosta skromna i onda se naše želje ne podudaruju sa realnim finansijskim potencijalom najčešće.
Naš stručni potencijal u ovoj oblasti je zaista izvanredan.

Gospodin Đurić  je pomenuo Folnak, lek koji se koristi za lečenje anemije. U jednoj apoteci u Nišu, naš inspektor za lekove je ustanovio, najpre posumnjao, a kasnije Agencija za lekove i utvrdila, da taj oblik leka koji se nalazi u toj apoteci nije imao uobičajenu, odnosno potrebnu koncentraciju folne kiseline, aktivne supstance zbog koje se daje. Zbog toga je povučen. Nije bilo ništa planirano. Radi se o redovnim aktivnostima koje rade inspekcijske službe Ministarstva zdravlja.

Stručnjaci kažu da takve studije nisu rađene, ocene bi bile paušalne, ali ono što jeste činjenica, to je da uz poznate elemente postoje imunomodulatorni, kancerogeni, teratogeni, mutageni uticaji aflatoksina u velikim količinama na organizam, na čoveka. Činjenica je da i individualni odgovori i individualna svojstva imaju izuzetno veliku ulogu u etiopatogenezi hepatičnih bolesti. Tako da, osobe koje imaju cirozu jetre ili hepatitis C su već u neuporedivo većem riziku od drugih i sigurno je, možemo zaključivati onda, da ista koncentracija ne deluje potpuno isto, ali taj individualni odgovor je i te kako bitan. No, iz činjenice da nema studija u svetu iz ove oblasti, možemo zaključiti da se malo bavimo sholastičkim pitanjima. Da li može biti đavo i na vrhu igle?

U našoj zemlji ima akreditovanih laboratorija za pojedine namirnice, za mleko takođe i mlečne proizvode. Ono što jeste činjenica, to je da kada se poštuju limiti za koncetracije aflatoksina u mleku, samim tim je obezbeđena sigurnost korišćenja hrane i za sve mlečne proizvode, ali jeste činjenica da je koncentracija ovog toksina u mlečnim proizvodima tri do pet puta veća nego u samom mleku, ali je obezbeđena sigurnost. Upravo su zato bitni ovi limiti.
S druge strane, nama relativno bliska i po mentalitetu i po mnogo čemu, Italija ima za pojedine proizvode, na primer za tzv. teške sireve, parmezan na primer, dozvoljenu koncentraciju od 0,45 mikrograma u odnosu na neke druge sireve, gde je koncentracija 0,20 grama, zbog toga što štite svoj nacionalni proizvod.

Slažem se da je bilo dosta nejasnoća i da, kada se struka ne sluša, da su onda interpretacije svakog čoveka kada je zdravlje u pitanju i te kako raznolike i, nažalost, često prožete i neosnovanim strahovima. Ali, ono što jeste istina, to je da mi u sistemu zdravstvene zaštite ove zemlje imamo institucije koje rade na vaspitno-obrazovnom radu, zbog čega je Ministarstvo zdravlja ocenilo, u momentu kada je priča o aflatoksinu počela da bude interpretirana od onih koji nemaju dovoljno stručnog znanja, da institucije, a to su zapravo i instituti za javno zdravlje, zavodi za javno zdravlje, 23 institucije tog tipa funkcionišu u našem sistemu i oni zapravo, između ostalog, treba da obaveštavaju opštu populaciju o tome šta znači javno zdravlje, šta može biti rizik po javno zdravlje, koji su to realni problemi. Dakle, u neku ruku, vaspitno-obrazovne aktivnosti su, posebno u takvim okolnostima, na njima.
Ono što je Ministarstvo zdravlja učinilo, uz apel da se zaista sluša struka i da političari ustupe mesto stručnjacima oko suzbijanja straha vezano za korišćenje aflatoksina M1, to je i da je angažovalo zaista rukovodioce svih ovih institucija za javno zdravlje da rade svoj posao, čime je zapravo postojala realna mogućnost da kroz institucije sistema je najkompetentnije osoblje u njima, građani dođu do pravih informacija.
Možda je ovo prilika da zamolimo i medije da proprate rad ovih institucija koje su nepravedno u poslednjih 10-ak godina i više zapostavljene.

I 0,05 i 0,5 mikrograma po kilogramu mleka su apsolutno bezbedni nivoi, ali treba da težimo, u skladu sa principima o kojima sam malopre govorila, što nižim nivoima, upravo zbog svega onoga o čemu smo govorili, da se koncentracije u mlečnim proizvodima povećavaju, da postoje individualne sklonosti ka određenim razboljevanjima i da svakako moramo znati da u kumuliranim efektima postoji mogućnost i teratogenog i mutagenog i kancerogenog dejstva.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče, naravno da je dijalog način da se razumemo. Kod rasprave u načelu dala sam delimično odgovor na vaša pitanja, ali ću naravno ponoviti.
Mi govorimo ovde o dve vrste dugovanja u zdravstvu. Prva je, vezana za ona dugovanja koja su napravile zdravstvene ustanove na ime neugovorenih obaveza i deo tih dugovanja jeste vezan za saradnju zdravstvenih ustanova sa veledrogerijama, od kojih očigledno imate dosta informacija i deo dugovanja jeste pre svega vezan za dugovanja za tzv. neugovorene obaveze. Dakle, za ono što ugovorom između te ustanove i RZZO nije bilo predviđeno. Fond tu vrstu dugovanja ne prihvata i ne priznaje. Ta dugovanja tačno iznose 13 milijardi i 200 miliona. Država je ocenila da može samo dug od vrednosti od 13 milijardi uzeti na sebe kroz javni dug, o čemu smo pričali, a ovaj ostatak će se rešavati na drugi način. Dakle, same ustanove će morati da rešavaju taj drugi deo.
Da li znamo tačno koja ustanova duguje i koliko? Naravno. Sravnjivanje je bilo prema tačnim podacima koje su ustanove sravnjivale sa onima sa kojima su dužne. Podaci o tome se nalaze u RZZO. Da li svaki poslanik može doći do tih podataka? Naravno da može, čak i kroz formu pitanja, odnosno upita da li mu se to može dostaviti? Da, može i treba da se dostavi.
Druga vrsta duga su dugovi RZZO prema apotekama. Ti dugovi su bili preko 210, čak i preko 270 dana. Zakon reguliše u cilju poboljšavanja finansijske discipline da se oni moraju apsolutno vremenski ograničiti. Dakle, RZZO zbog nediscipline punjenja samog fonda RZZO nije u stanju da istog momenta i u roku od 60 dana isplati sva svoja dugovanja. Ali, moramo skraćivati sa perioda od 270 dana i predloge da u prvoj godini, a to je 2013. godina najviše se može dugovati 150 dana. U narednoj 2014. godini najviše 120 dana, da bi se prešlo na 90 dana koliki je vremenski period predviđen za 2015. godinu.
U tom smislu ovo je samo jedan deo pokušaja da se manje duguje. Da li će biti dugovanja? Kod poboljšanja finansijske discipline i činjenice da se predviđa da krivično delo bude neuplaćivanje doprinosa za zdravstvo, uverena sam da ćemo se negde sresti i da ćemo imati finansijski okvir za funkcionisanje zdravstva bolji u narednom periodu. Ali, tačno se zna koja ustanova koliko duguje i tačno se zna o kojoj vrsti duga se govori.
U momentu kada smo analizirali kompletnu finansijsku situaciju, a to je bilo u novembru mesecu, u prvoj polovini novembra, dugovanja na dan 30 oktobra su bila tačno 13 milijardi i 200 miliona dinara ustanova prema veledrogerijama, a dugovanja RZZO prema apotekama oko 17 milijardi. Prvi deo duga je već isplaćen, fonda prema apotekama i danas u ovom momentu on iznosi 13 milijardi. Mislim da će se u ovoj godini on smanjiti za još milijardu do dve.
Prema tome, mi ćemo ući u neke normalnije finansijske tokove. Naravno, predlagač ovih izmena je Ministarstvo finansija, ali je Vlada usvojila ovo kao svoj predlog i zbog toga ja i dajem odgovore na ova pitanja.

Dug svih transfuzija, dakle, ne samo te za koje vi pitate će sigurno biti plaćen, sigurno.

Uvažena poslanice, sasvim je jasno da od 1. novembra, od 30. oktobra direktori nisu mogli praviti nove dugove na osnovu dopisa koje sam im poslala, a kod onog momenta kada smo ustanovili da će deo duga, najveći deo duga, 13 milijardi duga zdravstvenih ustanova, preuzeti država, proglasiti javnim dugom, direktori su dobili obavezu da se striktno pridržavaju ugovora koji imaju sa RZZO.
Za slučaj da to nisu učinili i da su imali neku preku potrebu, morali su konsultovati RZZO koji ima rezervna sredstva i kojima će nadoknaditi tu vrstu troškova, kao i do kraja godine, kao i dugove za koje se vi posebno interesujete.
Dakle, Fond ima rezervna sredstva, planirano je da se iz tih rezervnih sredstava nadoknade dugovi svih transfuzija u zemlji, planirano je da objektivni dugovi koje su napravile ustanove u dogovoru sa Fondom, što bi moralo i trebao bi da bude manir međusobne saradnje i pre nego što su se napravili ovoliki dugovi, ali ako se aktuelno ministarstvo bude bavilo pitanja na koje nas vi upućujte šta je bilo pre godinu dana.
Mi prosto nećemo moći da rešavamo ovde i sada, vrlo akutne probleme zdravstvene zaštite.
U tom smislu, direktori zdravstvenih ustanova i veledrogerije, svaki korak znaju. Sa njima smo se dogovarali o svakom koraku koji činimo i obe strane su dale saglasnost na ovakvo rešavanje.
Dakle, neće ovde niko biti oštećen ni iznenađen. Veledrogerije su bile potpuno svesne da ulaze u relacije sa zdravstvenim ustanovama, koje ne proističu iz ugovora fonda i zdravstvenih ustanova. U tom smislu su i one ušle u određeni rizik, međutim, pokušaj da razrešimo zaista ovu situaciju, jer u procesu posebno potrebe da snabdevenost lekovima bude što je moguće kvalitetnija za ovako malo para, koliko mi imamo po glavi stanovnika.
Prosto, mora biti motivisan i proizvođač i transporter, veledrogerija i naravno zdravstvene ustanove. Mi ne mislimo da ovde neko treba mnogo da izgubi, mnogo da dobije. Mi jednu tešku situaciju, a koja proističe iz činjenice da 6% BDP se odvaja za zdravstvo, a to je 250 evra po glavi stanovnika.
Pokušavamo da uvedemo više reda, kako bi što veći broj naših građana imao što je moguće bolji nivo zdravstvene zaštite. U anarhiji u kojoj smo se našli, da smo dalje išli tim trendovima i da nismo pokušali da uradimo nešto na finansijskoj disciplini, mi bismo sigurno danas imali potpuno drugačiji razgovor na ovu temu.