Potpuno je preuzeta forma iz 2005. godine. Vreme je pred nama, slažem se potpuno. Do sada nije bilo problema sa ovim članom. Ako bude bilo, predlažem da ga zajednički menjamo, brišemo.

Odbor je kompletnu dokumentaciju gospodina Aligrudića vrlo ozbiljno razmatrao i ubedljiva većina članova odbora nije glasala za amandman.

Liste lekova ozbiljno kompromituju funkcionisanje zdravstvenog sistema Srbije i zaista jesu jedna od lošijih karakteristika koja je sa negativnim reperkusijama po građane Srbije.
Ono što je činjenica i što smo do sada uradili, to je da na tim listama prioriteti podrazumevaju da ne može nikako čekati neko ko će zbog čekanja imati pogoršanje zdravstvenog funkcionisanja. Dakle, ima intervencija, i dijagnostičkih i terapijskih, kod kojih se bitno ne menja stanje zdravlja pri čekanju i o tome se mora zaista voditi računa i to je naša sugestija i republičke stručne komisije aktivno rade na ovom pitanju.
Pomenuli ste katarakte. Biću sasvim otvorena. Narodni poslanici i građani Srbije moraju znati šta je bio razlog da je bio zastoj i u toj hirurškoj intervenciji za koju je edukovan ogroman broj oftamologa širom Srbije. Prosto, nabavljala su se sočiva u prethodnom periodu bez dodatnih elemenata za završetak same intervencije. Jedna tako nekvalitetna nabavka je rezultirala činjenicom da je Klinički centar Srbije operisao po nekoliko hiljada katarakti godišnje, a da su mnoge zdravstvene ustanove sekundarnog nivoa, bolnice širom Srbije, koje imaju izvanredne stručnjake, bile u nemogućnosti da to učine.
Republička stručna komisija je zapravo za oftamologiju konstatovala najpre šta je razlog i napravila je predlog da svi oni koji su kompetentni stručno budu snabdeveni na adekvatan način svim elementima, a to su i sočiva i dodati elementi za operaciju. Mi ocenjujemo da u narednom periodu ne bi trebalo da bude nikakvih problema.
Dakle, zaista mislim da je situacija različita. Tamo gde nema dovoljno instrumenata za rad, tamo gde nema dovoljno kvalitetnih stručnjaka, naš prioritet je da radimo na opremi i instrumentima i što bržem obrazovanju stručnjaka. Tamo gde ima dovoljno stručnjaka i organizacija je bila loša, moramo otvoreno reći da je to bilo tako i moramo menjati. Katarakta je primer koji prosto ne sme više biti problem. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je već jedna suštinska razlika u načinu kako mi, predlagači, mislimo da treba da izgleda ovaj zakon i kako predsednik Odbora za zdravlje i porodicu razmišlja o tome.
Mislimo da zdravstvena zaštita mora biti dostupna i efikasna. Mislim da 70% do 80 % građana treba da se informiše o svim svojim pravima tamo gde živi. Jedinice lokalne samouprave su i osnivači primarne zdravstvene zaštite, domova zdravlja i, u skladu sa svim ovim činjenicama, smatramo da pravnik koji ima najmanje tri godine iskustva, koji će proći edukaciju iz domena zakonodavstva vezanog za pravnu medicinu, treba zapravo da bude medijator.
Nije ideja samo da štiti prava i uočava nepravilnosti, zajedno sa pacijentom koji dođe kod njega, nego je ideja i da nauči pacijenta, građanina šta su sve njegova prava na svim nivoima, i u domu zdravlja, i u bolnici, ako treba u tercernom nivou.
Zbog toga smatramo da je Zaštitnik građana, koji je do sada bio u radnom odnosu u zdravstvenoj ustanovi, koga je plaćao direktor, odnosno zdravstvena ustanova, bio u izvesnom sukobu interesa. Ako treba da štiti prava pacijenata, a plaća ga RFZO, dakle, zdravstvo, on nije u stanju da sigurno bude krajnje objektivan i da štit na najbolji način pacijenta. Zbog toga, prvo, mislimo da je to izmeštanje u jedinicu lokalne samouprave, dakle, u skupštinu grada, odnosno u skupštinu opštine izuzetno značajno.
Mislim da su, naravno, po svom obrazovanju najkompetentniji pravnici koji imaju najmanje tri godine radnog iskustva i koji će proći tu edukaciju i mislimo da zapravo treba zaštitnik, a Zaštitnik građana je sugerirao da se on ne zove zaštitnik, nego da bude savetnik prava pacijenata, da bude najviše medijator, manje neko ko će eventualno pokretati postupke za sankcije. Zašto? Zato što razne inspekcije, i sanitarna i zdravstvena, i dalje funkcioniše, zato što postoji i zdravstveni savet na nivou najvećeg broja jedinica lokalne samouprave, a pravo je svih da ga formiraju i zbog toga što na ovaj način postižemo da, s jedne strane, neko ko je neutralan, a obrazovan, dobro poznaje zdravstveni sistem, može na najkvalitetniji, na najvalidniji način biti zaista zaštitnik prava pacijenata.

Mi smo na Odboru već razgovarali o pitanjima Saveta za zdravlje. Zakon o lokalnoj samoupravi, poštovani narodni poslanici, koji smo doneli u ovom parlamentu pre jedno dve godine, izmene i dopune definitivne, predviđa i instalira, da kažem savete za zdravstvo u jedinicama lokalne samouprave.
Struktura je određena tada. Dakle, nikakvo novo telo ne predlažemo ovim zakonom. Mislimo da bismo prosto pojeftinili efekte koje želimo da postignemo ovim zakonom, da je dobro ne formirati nova tela koja će sada iziskivati nove finansije, nove procedure izbora, novo uhodavanje, nego da taj savet za zdravlje na nivou jedinice lokalne samouprave, može rešavati i po prigovorima savetnika i pacijenata koji su nezadovoljni i prosto može biti jedna instanca u čitavoj ovoj proceduri o kojoj govorimo.
Zašto je struktura različita i zašto je data mogućnost jedinici lokalne samouprave, da negde, na primer ima predstavnika udruženja pacijenata, negde ne? U endemskim područjima gde ima određenih oboljenja, na primer endemske nefropatije sasvim je logično da će u toj jedinici lokalne samouprave biti predstavnika pacijenata, jer su oboljenja češća i ona će moći u tom savetu da daju značajan doprinos kvalitetu rada. Tako da nismo imali ideju da treba to da menjamo, ali kažem radi se o zakonu koji je ovaj parlament usvojio pre jedno dve godine. Stalna konferencija gradova je podržala ovakva naša razmišljanja i ovaj predlog zakona.

Želela bih da zahvalim na izuzetnoj konstruktivnosti i na razmišljanju gde se negde susrećemo. Mislimo da zaista Republički fond za zdravstveno osiguranje nije samo finansijska institucija, banka, nego mora štititi i prava svojih osiguranika.
Gde je problem? Ovo je Zakon o zaštiti prava pacijenata, dakle, ne samo osiguranika. Širi je pojam.
Slažem se da je ogroman broj građana koji koriste zdravstvene usluge u Srbiji, da su zapravo osiguranici Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Republički fond za zdravstveno osiguranje već sada ima kontrolnu funkciju. Imaju nameru da instališu, da naprave instituciju nadzornika koji bi upravo radili sve ovo o čemu vi govorite. Raspolažu kapacitetima već sada i već sada mogu krenuti. Mislim da oni planiraju i da će oni vrlo brzo početi da rade.
Htela bih da kažem da ne smeta da, s jedne strane, prava osiguranika štiti Republički fond za zdravstveno osiguranje kroz nadzornike i da imamo te medijatore, savetnike u jedinici lokalne samouprave, koji, prosto, podučavaju pacijente njihovim pravima sve, ne samo osiguranike. S druge strane, prihvatili smo amandmane kolega iz SNS na član 38, o tome da, zapravo, kroz dva nova stava regulišemo da osiguravajuće kuće, ne mora to biti samo Republički fond za zdravstveno osiguranje, mislimo da treba ići na nove modalitete osiguranja, mogu praviti posebna akta vezana za regulisanja odnosa sopstvenih osiguranika i njih.
Na taj način slično razmišljamo, te mi se čini da ćemo kroz ove različite instrumente, zaista popraviti informisanost, znanje pacijenta i pomoći svima nama da nam zdravstvena kultura bude na višem nivou, ali i naša prava, na šta to mi sve imamo prava.

Da, Vlada je prihvatila ovaj amandman.

Planirano je da nadzornici budu lekari, kao što je planirano da savetnici budu pravnici. Prema tome, mislimo da je dobro da jedni budu lekari, a drugi pravnici.
Sa druge strane, sadržaj rada savetnika je samo sadržaj po prigovoru i nema razloga da stiče uvid u sve ono što stoji u kartonu, a šta pripada vrlo osetljivim podacima samog pacijenta. To je regulisano drugim članovima i mislim da nema bojazni da će savetnik ući u one informacije koje bi bile čak i neovlašćeno otkrivanje lekarske tajne, a što je krivično delo.

Stav 3. je iz tehničkih razloga izostao, inače kompletan amandman je prihvaćen, pa samo molim da se to ima na umu kod definitivnog izjašnjavanja i usvajanja teksta.

U sklopu deinstitucionalizacije, mreža institucija centara za mentalno zdravlje je zapravo neminovnost. Mi smo po mnogim aktima i, na kraju, realnim okolnostima u kojima funkcioniše briga o mentalnom zdravlju, napravili nekoliko važnih koraka. No, podzakonskim aktom ćemo u narednih šest meseci detaljnije urediti ovu problematiku i mislim da će to biti zaista na dobrobit podizanja zdravstvene kulture i nivoa zdravstvenog funkcionisanja građana.

U okviru IPA deset projekata već smo krenuli i radne grupe Ministarstva rada za socijalu i zdravstva upravo rade na implementaciji svih ovih segmenata u jedinicama lokalne samouprave, zajednički i svako sa svojih aspekata. Osobe koje su u stanju socijalne potrebe i osobe koje imaju mentalne smetnje su sigurno posebna briga. Mislim da ćemo relativno brzo, pošto to rade radne grupe i drugih ministarstva, ne mogu decidno reći kada, ali bih volela da to bude najviše u narednih šest meseci, izaći sa zajedničkim programima, pa i izmenama određenih zakonskih akata, kako bi u jedinicama lokalne samouprave socijalni radnici, psihijatri, defektolozi i drugi predstavnici institucija, u zavisnosti od sredine, dali svoj doprinos da ovo funkcioniše na kvalitetan način.

Lice u koje osoba sa mentalnim problemima ima poverenja ne mora uvek biti najbliži srodnik, komšija, rođak, već može biti i neko sasvim drugi. Mislimo da je to lice zapravo širi pojam. Ne mislimo, nego je širi pojam lice u koje osoba sa mentalnim problemima ima poverenja, od svih ovih srodnika, poznanika koji se navode ovde, pa je to bio razlog što nismo prihvatili amandman.

Pošto su prinudne hospitalizacije zaista više nego delikatne i one se odvijaju jedino u onim okolnostima kada iz bolesti pacijenta pacijent bude životno ugrožen ili može ugrozi živote lica iz okoline, iz okruženja. Dakle, jedino u tim okolnostima prisilne hospitalizacije se, nažalost, neretko događaju i noću i onda kada je gotovo nemoguće naći tri nepristrasna svedoka koja bi svedočila o tome kao građani da je ova hospitalizacija neophodna. Odluka je poverena ovim zakonom isključivo psihijatru. Dakle, više ne ni lekar opšte medicine, ni lekar službe hitne pomoći, najkompetentnije je stručno lice, a to je psihijatar koji sigurno poseduje i etiku i stručna znanja u vezi sa tim i već sutradan, odnosno prvi radni dan, nakon eventualne takve hospitalizacije, timski, odnosno konzilijarno se mora potvrditi odluka pojedinca lekara.
Čitav postupak je uređen tako da u roku od tri dana sud mora izreći meru obaveznog lečenja, jer pacijent verovatno u tom periodu još uvek u velikom broju slučajeva neće biti u stanju da dobrovoljno prihvati hospitalizaciju, a inače se prinudna hospitalizacija prekida onog momenta kada se stanje pacijenta tako popravi da on može samostalno odlučivati.
Dakle, iz razloga efikasnosti i iz poverenja prema psihijatrima, koji zaista raspolažu znanjem i veštinama, etikom koja nikako neće prinudno doneti odluku o hospitalizaciji ako to nije neophodno, i iz činjenice da već sutradan konzilijarno ova odluka sada od tri psihijatra mora biti potvrđena, mišljenja smo da bi tri nepristrasna svedoka usporila proceduru i da prosto ne bi bilo to primenjivo, jer, kao što znate i iz sopstvenog iskustva, često se događa da su prinudne hospitalizacije upravo noću, u onim vremenskim periodima kada nije uvek lako naći svedoka.

Zapravo smo sadržaj o kome je gospođa Rašković govorila predvideli članom 31, gde kažemo da: "Sud može pre isteka vremena određenog za zadržavanje lica sa mentalnim smetnjama u psihijatrijskoj ustanovi po službenoj dužnosti ili na predlog ovog lica, njegovog zastupnika ili psihijatrijske ustanove da odluči o njegovom otpustu iz psihijatrijske ustanove ako utvrdi da se zdravstveno stanje ovog lica poboljšalo u tolikoj meri da su prestali zdravstveni razlozi za njegovo dalje zadržavanje bez pristanka odnosno da više nije opasan po sopstveno zdravlje i sopstveni život i živote lica iz okruženja."

Da, članom 50. smo predvideli da je psihijatar dužan da prati zdravstveno stanje lica koje je fizički sputano, odnosno izolovano, a podzakonskim aktom se mora po satima, odnosno po minutima odrediti šta se događa u vreme dok medikacija ne počne da deluje i dok neko mora biti u 21. veku fizički sputan.
Dakle, to ćemo morati detaljno da uradimo podzakonskim aktom, a mislimo da to lice mora biti psihijatar koje je odgovorno za sve vreme i za sve procedure. Ne može se spuštati ispod tog nivoa. To smo predvideli članom 50. Može biti da smo rekli da je član 49. jer smo pomerali neke članove. Pogledajte član 50, tu je predviđeno.