Poštovani građani, kao što sam kazao i kada sam obrazlagao amandman na član 1. smatram da je ova Vlada nedostojna da se bavi problemima i dece i majki i demografske politike. Pogledajte, u ostalom, nijednog ministra ovde iz redova Vlade zaduženog za socijalnu politiku, za brigu o porodici. Razumeo bih da su oni možda otišli da vide ova područja uništena gradom, ali ne, ovde imamo predstavnike Vlade, koji ćute, kao da posmatramo mrtvu prirodu, nema ni reči da se čuje o amandmanima koje smo predložili.
S druge strane, imamo neke frapantne diskusije, kojima prisustvujemo čitavog dana. Malopre smo čuli recimo, jednu šokantnu rečenicu u prepodnevnom delu rasprave, da su za NATO bombardovanje krivi građani i opozicija, a ne NATO pakt i vlast, ne režim, nego opozicija i građani su krivi što su bombardovani.
S druge strane imamo i jednu amneziju i zaborav tog vremena. Podsetiću vas, ove koji bi da brinu o deci. Godine 2000. ovi ovde preko puta mene ljudi, su ukrali, pazite, ukrali, 24 dečija dodatka, pazite 24, dečija dodatka je morao da isplati vlada Zorana Đinđića, zato što su ovi to pokrali. Pokrali su 26 materijalnih obezbeđenja porodica, 26. Trideset šest poljoprivrednih penzija. Prosečna plata koju su ostavili Srbiji bila je 35 evra, da bi samo za par meseci porasla na 164. evra. Sada će oni da se pokažu kao spasioci, alhemičari, doktori ekonomskih nauka, kandidati za Nobelovu nagradu. Nemojte ljudi, pamtimo, kupone za so, šećer i zejtin. Pamtimo novčanice od nekoliko hiljada milijardi koje ste nam ostavili, i nemojte vi da vodite računa ni o čemu, osim gde ćete završiti političku karijeru, u Zabeli.