Poštovani građani Srbije, e, ovo sam čekao. Lepo je kad padnu maske. Lepo je kad svako pokaže svoje pravo lice i svoju pravu cenu.

Pošto sam dobio priliku da repliciram, koju ste mi juče uskratili, prvo, vas da ukorim Orliću, nije lepo da iznosite neistine u direktnom tv prenosu. To je ružno, to je nevaspitano. Juče ste kazali da sam groktao i dahtao u Skupštini Srbije. treba da vas je sramota što iznosite neistine. Vaša medijska zvezda u padu, je juče trokirala četiri minuta nije mogla do reči da dođe.

Sada ćutite i mene slušajte. Nemojte da me prekidate.

Ćuti i hvataj beleške i slušaj. Simo gluvaću ćuti i hvataj beleške, nemoj da me prekidaš.

Nemoj me prekidati, ovo ti nije RTS, tako možeš da se ponašaš na RTS-u, ako se usudiš sa mnom na TV duel, ti izvol, izaberi televiziju i reci ja smem sa Srđanom Milivojevićem na TV duel. Evo izazivam vas na TV duel. Kad hoćete po tim vašim pravilima pa tamo upadajte u reč. Ovo je Skupština i ponašajte se vaspitano i ako vam je to teško.

Dakle, juče je vaša medijska zvezda trokirala četiri minuta, reč nije mogla da kaže, i pošto nije mogla reč da kaže, onda je posle četiri minuta vašeg dobacivanja bez i malo stida mene ste optužili da sam ja, evo 30 svedoka oko mene, reč nisam kazao, i vi ste Orliću meni dali opomenu zbog toga.

(Isključen mikrofon.)

(Srđan Milivojević: Vratite mi vreme.)

Dakle, ja odgovaram narodnim poslanicima, ovim preletačima nemam potrebe da odgovaram, oni sa svojom savešću nek se porazgovaraju.

(Nebojša Bakarec: Kukavice!)

Ja nisam bio potpredsednik Skupštine opštine Šid, meni je savest čista, nisam nikada bio u koaliciji sa SNS i ne želim zaista uopšte ni da primećujem ove preletače.

(Nebojša Bakarec: Kukavice!)

Ovde vidim neke koji pominju da treba da podnesem ostavku, još me teraju da se izvinim nekome. Evo, ja se sada zaista najljubaznije izvinjavam narodnoj poslanici Iloni Štaler, poslanici italijanskog parlamenta, što sam je uporedio sa bilo kim u srpskom parlamentu iz redova SNS. Ta žena nikada nije rekla – ubite jednog Srbina, ubite jednog Italijana… (Isključen mikrofon.)

Drago mi je Orliću da ste me primetili.

Reklamiram povredu Poslovnika član 104. Mislim da sam apsolutno imao pravo na repliku, ja nisam izazvao repliku sa gospodinom Bulatovićem. Toliko.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.

Zadovoljstvo je kada vi predsedavate sednicom Narodne skupštine, jer onda makar možemo da poštujemo Poslovnik kada me neko pomene imenom i prezimenom, ja mogu konačno da dobijem i pravo na repliku. Inače, kada to radi gospodin koji tu sedi umesto vas i odaziva se na Orlić, ja mislim da bi prvo morali da mi pročitaju matični broj, pa da dobijem pravo na repliku.

Ponovo smo čuli bestidne neistine i laži sa ove strane zalazećeg sunca prekoputa, besmislene optužbe. Evo, neki se tek sad probudili kao orlići i pitaju ko je. Pa, znate valjda, koleginice, ko je, valjda pratite sednicu Skupštine, ne mogu ja da vam budem prevodilac. Kakvo vam je to obraćanje - kaži bre? Šta to znači kaži bre? Jeste li vi u kafani ili ste u Skupštini? Ja ne znam šta je sa vama. Jeste li opet trokirali?

Dakle, ovde se danima bestidno nasrće na poslanike opozicije, a pogotovo na gospodina Jovanovića, na mene, na Miroslava Aleksića. Danas se donela neka fotografija koja je jutros urađena u školi, gde se jutros ovaj nesrećnik upisuje u knjigu žalosti, gde ga niko nije video da je ušao u tu školu, jer ne sme da uđe uopšte među narod, među ljude, jer te ljude naziva ustašama, strvinarima, hijenama, zlikovcima.

(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)

Konačno se pojavio, upisao u knjigu žalosti na četrdeseti dan i sad nam još drže moralna predavanja.

Ja sam zaista užasnut ovim beskarakternim ponašanjem.

Ja nikog nisam pomenuo. Ja sam samo kazao da se neko, neka osoba pojavila i fotografisala. Niti sam je imenovao. Oni reaguju kao da je prepoznaju. Dajte, kažite nam koga ste prepoznali?

Poštovana gospođo predsedavajuća, reklamiram član Poslovnika 287. Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara, funkcionera i drugih republičkih organa i organizacija o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa itd.

Dakle, pitam predsednika, bivšeg predsednika SNS, zašto koristite fotošopiranu fotografiju iz škole „Vladislav Ribnikar“? Kako vas nije sramota to da radite? Hvala.

Poštovani građani Srbije, reklamiram povredu Poslovnika, član 104. stav 4. koji kaže – replika ne može da traje duže od dva minuta.

Ne znam zašto, Orliću, dajete repliku gospodinu Jovanovu uvek preko dva minuta. Možda on zaista ne ume da odgovori za dva minuta. Možda se uplaši. Možda zamuckuje. Prošli put ste imali neko opravdanje da mu dobacujemo. Reč se nije čula sada kada je govorio, a opet ste mu dali pravo na repliku dužu od dva minuta.

Nama u sekund gasite mikrofon. To je vaše pravo da se tako ponašate, ali to u Poslovniku ne piše. U Poslovniku piše drugačije. Sada vi imate pravo da mu date po vašem pravu naravno i po 10 minuta da replicira, ako mislite da je to dovoljno.

Ja vam predlažem da mu date jedno dva sata sada da replicira svima nama pa ćemo videti, možda će uspeti da nam odgovori. Hvala.

Orliću, reklamiram povredu Poslovnika, član 104.

Član 104. stav 4. kaže da replika ne može da traje duže od dva minuta.

Ako imate problem da gledate na sat, mogu da vam donesem peščani sat i kad iscuri ono vreme, tad da ugasite kad govore poslanici Srpske napredne stranke.

Tri minuta i 34 sekunde je trajala ova replika.

Poštovani građani Srbije, reklamiram povredu Poslovnika, član 104. koji je izvršio Vladimir Orlić.

Orliću, ti bi trebalo da čuješ kad ja kažem replika i da imam pravo na repliku.

Orliću, ja očekujem da kad neko mene pomene po članu 104. Poslovnika imam pravo na repliku. Ne razumem, zašto kršite Poslovnik o radu?

Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. koji glasi da je govornik na sednici Skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Molim da se upozore narodni poslanici da ne lažu u direktnom TV programu. Ovo gledaju mala deca. Znači, zabranjeno je laganje u direktnom TV programu. Hvala.

Poštovani građani Srbije, živimo u vremenu kada je napredni, mafijaški i izdajnički režim naše društvo otrovao mržnjom. Naše društvo je tolio otrovano mržnjom da se ta mržnja prelila u sve pore našeg društva.

Što je pozicija u toj piramidi zla viša i veća, to je veći izliv mržnje ka građanima Srbije. Građani sa razlogom pitaju, šta smo to uradili ovom režimu da ovako mrzi ovu zemlju i njene građane. Zlo je ovde kod nas uzgajano, selekcionisano, odabirano, ne jednu ili dve godine, decenijama se zlo ovde uzgajalo. Tragedija koja nas je zbog tog zla zadesila, je teško, neviđena, nezapamćena, bolna, ali mi smo iz DS smo 11 godina ukazivala da ste prepunili bure baruta i da ste oko prepunjenog bura baruta pustili piromane da se igraju šibicama i vatrom.

Pomahnitali tiranin je namerno dao šibice u ruke svojim posrnulim sledbenicima. Ovi pucnji iz Osnovno škole „Vladislav Ribnikar“ nisu bili samo pucnji u našu decu. Nažalost, to su bili pucnji i u mali svet u koji je svaki od ovih malih ljudi pobegao zatvorivši se, uzmakavši pred ovakvom količinom nasilja i mržnje.

Sada su mnogi shvatili da taj mali svet ne postoji i da nema sigurnosti u tom malom svetu, ako je društvo neuređeno i zadojeno mržnjom. Zebnja malog čoveka koji se sklanja od politike, strah za budućnost izveli su te ljude na ulicu. To su ove slike. Evo, građani Srbije da vidite ove slobodne, dostojanstvene građane Srbije za koju su za vas strvinari, hijene. A ja bih zamolio režisera i kamermana, da ne prikazujete ovo zalazeće i poročno sunce, ovde kameru molim vas, ovde sunce tek izlazi, ovde se rađa novi dan. Molim vas, nemojte snimati ovu pomračinu, zalazeće sunce i gluvo doba noći, preko puta mene. Tako je ovo ispravan potez ka zalazećem suncu, okrenite vaše kamere.

Dakle, ti kojima kažete da ih sram bilo što su duvali u pištaljke, njih ste nazivali – lešinarima, hijenama, strvinarima, a to su naši građani i njih 200 hiljada građana, baš zbog tih poziva da su strvinari, hijene, lešinari, izašli su da ih prebrojite, da ih vidite, zaljuljali su Gazelu, ali su mnogo više zaljuljali temelje ovog trulog mafijaškog režima.

Kako je reagovao vlasnik svih neistina, gospodar svih morbidnosti, kako je reagovala državna narikača broj jedan, kada se suočila sa besom ljudi koji su zadovoljni i to odavno zadovoljni samo na njegovom propagandnom servisu. Način na koji medijski servis REM uredio, dugo će se proučavati u krivično-pravnom zakonodavstvu ne samo Srbije, biće tu posla za mnoge druge države.

Vidim, kada god se javim i kad god se javim ovde za reč, jedan od poslanika, preko puta mene, iz redova vladajuće većine, prikazivala se neka šauma nekog čoveka koji u stvari nije ovde. Ja ne znam šta znači to šauma i nisam ja član te napredne elite da razumem te lepe i fensi nazive, mi u Srbiji kažemo priviđenje i znam da on kad god se ja javim za reč ima priviđenje, ali ne mene, nego Vladimira Cvijana. Kad god kaže Gazela, on pomisli na Vladimira Cvijana, ali nije Vladimir Cvijan skočio u Savu sa Gazele, u Dunavu je nađen Vladimir Cvijan kada se kandidovao protiv bivšeg predsednika, Aleksandra Vučića, bivšeg predsednika SNS za stranačku funkciju.

Baš na tom mestu, gde vi dobacujete, je sedeo. Tu kao sad da ga vidim. I meni se priviđa uspravan, prav i pita – što u hladan Dunav, braćo?