Poštovani građani Srbije, evo već mesec i po dana slušamo u ovoj sali kolege iz SNS i oni nas uveravaju da je ta amnezija jedna divna bolest, ništa ne boli, a svakoga dana čujemo nešto novo. Udružena sa političkim amputiranim moralom, dovodi do čudesnih rezultata.
Danima nas ovde gospođa Brnabić uverava da nikada niko nije tražio ničiju ostavku posle nekog masovnog zločina. I evo, dok su kamere na meni, ovde vidite da je taj SNS 12. aprila, odmah posle zločina u Velikoj Ivanči 2013. godine, tražila ostavku Bojana Pajtića, čak je i miting organizovao. I to nije rađeno slučajno. To ste radili zato što ste obuzeti pohlepom, zato što ste alavi kada je reč o vlasti, zato što ste vlastoljubivi, zato što želite vlast po svaku cenu i ne birate sredstvo da dođete do vlasti i da je držite, jer vlast je za vas skup privilegija, a nikako odgovornost. Vlast su za vas Brozove vile, vlast su za vas privilegije, a ne odgovornost prema građanima.
A onda smo čuli, kad ste taj argument, suočeni sa činjenicama, kad ste zaboravili svoju ružnu prošlost, onda ste došli do činjenice da mi nismo u stanju da obezbedimo kvorum i to vam je bio argument u raspravi. I to kažete vi, čiji predsednik Skupštine Vladimir Orlić 50 dana nije bio u stanju da sazove redovno prolećno zasedanje, jer ne možete da se dogovorite ko će da ostane u SNS, a ko će da ide u novi pokret. Pedeset dana nismo imali kvorum, pa je morala opozicija da traži sednicu Skupštine i da vas natera da radite vaš posao. I onda vi nama spočitavate da mi nećemo da radimo. A na sve to, na sve to, morali su vaši ministri da donose vaša dosijea u salu, jer niste bili u stanju aplauzom da pozdravite premijerku. Pa kad ste videli svoja dosijea, ovaj u drugom redu je toliko aplaudirao, da vam ceo prvi red išijas ima. Marko Đurić bi mu pozavideo na tom aplauzu.
E, na sve to, imamo poslanika kome se kad god se ja javim javljaju neki glasovi, i to dvojicu poslanika, Vladimira Orlića i još jednog. Oni stalno čuju neke glasove sa „Gazele“, ali nije, ja znam da je to glas Vladimira Cvijana, ali on nije nađen na „Gazeli“, on je nađen na Adi Huji, nakon što se kandidovao za predsednika SNS. Gadno je to kad čujete glasove. Da li, gospodine Orliću, možda čujete i glasove tokom noći? Možda dođu u san ti ljudi. Možda dođu one žene koje su ostale bez posla na višoj školi u Ćupriji, da bi neki od vas primali sedmu i osmu platu. Pa onda ne možete da spavate noću, pa spavate na sednicama Skupštine.
A neki poslanik non-stop priziva neke šamare. Kaže, hajde, šamarajte me. Pa ako vam je do šamara, 16. januara idite do Kosovske Mitrovice, do Ulice Sutjeska, pa da vidite kako će savest da vas ošamari, možda i tu čujete neke glasove. Recimo, što u leđa, braćo Srbi? Možda čujete glas Olivera Ivanovića. Da vidite kako je to bolno kad čujete taj glas. A onda nam kažete… Kad govorimo o Oliveru Ivanoviću, čuli ste da je ovde jedan upitnik izvučen iz konteksta. Znate li koliki upitnik stoji nad Oliverom Cvijanom, Stanikom Gligorijević, Omerom Mehićem? Cela Srbija se čudi pred tim upitnikom.
Onda nam spočitavate kako je ovde došao Ćuta odeven. Pa, da je sreće, gospođo Brnabić, da su vam svi ministri ovako odeveni i da obilaze poplavljena područja, a ne da sedite ovde i da 20 pričamo o onome što svi znamo da će se desiti. Odgovorni ste za ovu tragediju i mora da se snosi politička odgovornost. A kad ste počeli da nam pričate o odgovornosti, onda ste nam rekli – e, znate kolika je plata bila policajaca pre toliko i toliko godina?
Jel znate kolika je bila plata policajaca kada je Aleksandar Vučić bio ministar u Vladi Mirka Marjanovića? Pa, 40 maraka ste ostavili platu policajcima. Kako tad ne pokazaste brigu?
Jel znate kolika je bila hiperinflacija? Jel znate da pročitate ovaj broj? Dakle, pet hiljada 578 triliona ste ostavili hiperinflaciju u Srbiji. Bonove za so, ej, za so bonove. Soli nije bilo. Sve ste počistili, kao termiti. Ovako su izgledale novčanice – 500 milijardi.
Pitate nas – što vi niste napravili pruge i mostove? Zato što smo ovakve mostove zatekli, ovakve pruge, pa je to neko popravio da se to ne ruši posle prve kiše.
Gledajte, čudite se. Znam, boli nečista savest. Boli nečista savest.
Onda nam kažete… Samo vi polako, pa svojim rečima.
Jel znate kako su ovi mostovi porušeni? Tako što je vaš prijatelj Aleksandar Vučić kazao jednu od najsramnijih rečenica u ovoj sali – ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu Muslimana. Pa, jel vi mislite da to može besplatno? Mislite da samo majke Muslimana kukaju posle te rečenice? Ne, kukaju i Srpkinje. Jeste, jeste.
Da li znato kakve su bile posledice te politike? Tri i po miliona ste ostavili bez posla. Tri i po miliona ljudi je ostalo bez posla kada ste se nekada zvali radikali. Dva i po miliona ljudi je ostalo bez zavičaja, bez zavičaja. Tamo gde ustaše sa Jasenovca nisu mogli da proteraju Srbe uspeli ste vi sa zarđalom kašikom. To je vaš uspeh. Dve stotine hiljada ljudi iz ste ostavili bez glave. To je vaša politika.