Moj amandman je isključivo pravno-tehničke redakcije.
Naime, u Predlogu zakona stoji da pravilnik o radu donosi nadležni organ kod poslodavca, utvrđen zakonom, odnosno opštim aktom, itd.
Podneo sam nekoliko amandmana, pošto se kroz ceo tekst zakona koristi ova terminologija, ali sam onda te amandmane povukao, signalizirajući na taj način ministru i Vladi da je potrebno da se izvrši pravno-tehnička redakcija.
Moj predlog je da stav 6. člana 2. Predloga zakona glasi: „Pravilnik o radu donosi nadležni organ poslodavca“.
Vlada odbija taj predlog uz obrazloženje da je odbijen amandman, jer je rešenje u Predlogu zakona pravno-tehnički ispravnije.
Sa tim se ja ne slažem, jer nadležni organ nije kod poslodavca, već je sastavni deo organizacione strukture poslodavca kao pravnog lica.
Recimo, ministre, ako koristimo analogiju, da li ćemo reći – nadležni organ kod Narodne skupštine ili nadležni skupštinski organ?
Da li ćemo reći – nadležni organi kod Vlade ili Vladini organi, organizacija, službi?
Da li ćemo reći – nadležni organi kod institucija ili institucije i njeni organi?
Znači, nadležni organ se ne nalazi kod poslodavca, već je sastavni deo organizacione strukture poslodavca kao pravnog lica. Organ nije – kod, pored, već je unutar te organizacione strukture.
Mislim da je ovo osnova pravno-tehničke redakcije i da preko nadležnog odbora treba da razmislite da nadležni odbor interveniše, jer je ovo po novoj tehnici koju svi mi koristimo, i želimo da zakon, pored toga što su norme jasne, budu i jezički ispravnije.
U najboljoj nameri sam podneo ovaj amandman. Hvala vam.

Hvala.
Mislim da je dobro što je data ova pauza, jer da sam na mestu građana Obrenovca, koji gledaju ovaj prenos ili građana iz drugih poplavljenih područja i područja ugroženih klizištima, rekao bih da je rasprava koja je vođena u zadnjih pola sata velika neodgovornost prema tim građanima koji očekuju od zakona koji ćemo usvojiti, odluke koje ćemo doneti, da zimu dočekaju u svojim domovima, bezbedno i sigurno, a ne da gledaju stranke i njihove predstavnike ukopane u stranačke rovove, kako jedni druge optužuju ko je kriv za poplave, ko je šta preduzeo, ko nije preduzeo i da se međusobno politički prepucavaju.
Mislim da postoje dani u Narodnoj skupštini kada svi treba da budemo narodni poslanici, a ne predstavnici svojih stranaka i da je upravo to današnji dan.
Zbog toga ću pokušati da više sa aspekta ovoga, a potkrpljeno stručnom analizom, ukažem koji su to glavni razlozi koji su doveli do poplava, uz apsolutnu procenu da prvi put jedna Vlada posle ovakvih elementarnih nepogoda dostavlja jedan relevantan, ozbiljan i sveobuhvatan izveštaj. Mi smo i ranije imali slične poplave, slične prirodne katastrofe, ali nikada jedan ovako ozbiljan izveštaj.
S druge strane, šta je to što mi moramo kao društvo od države Republike Srbije, preko onih gazduju vodama, znači, „Srbijavode“, „Vojvodinavode“, „Beogradvode“ i jedinice lokalnih samouprava preduzeti da nam se na ovakav način više prirodne katastrofe ne dešavaju, uz našu procenu, a na bazi stručnih procena da će se Srbija i dalje suočavati sa ovom vrstom problema. Doduše, verovatno se nikada više neće desiti jedan Obrenovac na koji se desio sada, ali Obrenovac se desio po sličnom scenariju kao pre 33 godine, 1981. godine, kada je poplavljen, jer se nalazi u niskom području i okružen je sa tri reke koje imaju svoje probleme u odbrani od poplava.
Pri tom, apsolutno treba reći da mi nismo Holandija, da nemamo tako razrađen sistem odbrane od poplava, da nismo Nemačka, da nismo ni Engleska, da mi živimo u Srbiji i da živimo sa našim problemima i da je sistem odbrane od poplava, koji nije sveobuhvatan i koji je građen u različitim periodima sa različitim materijalima, sa različitim tehnologijama pokazao svoje nedostatke i da mnogo toga treba da se uradi u odbrani od poplava kod vodotokova prvog reda, a da sigurno država, odnosno lokalne samouprave sada neće moći da ulažu u vodotokove nižeg reda, drugog i trećeg, kod tzv. bujičnih reka, gde nastaju kod velikih padavina vrlo velike bujice, kratko traju, a nanose ogromnu štetu.
Ono što je i gospođa Mihajlović rekla i što je gospodin Velimir nagovestio, mi treba da donesemo jednu projekciju za budućnost, ali za to će nam trebati do 2019. godine 19 milijardi dinara, što je velika svota novca za našu državu.
Zbog toga treba analizirati kakve su mogućnosti da se unapredi prognoza i najava poplava, kakvu sigurnost pružaju izgrađeni objekti za odbranu od poplava, kako se upravlja vodama u Srbiji, da li su vodoprivredna preduzeća dobro organizovana, kako se finansira održavanje vodne infrastrukture i odbrane od poplava.
Kod majskih poplava oboreni su brojni rekordi na više lokacija u Srbiji. Na pojedinim mestima u Srbiji količina vode je nadmašila jednu trećinu ukupnih godišnjih padavina, a poplavama je ugroženo 18% teritorije Republike Srbije, posebno priobalje Dunava, Tise, Save, Morave, Drine, Kolubare, Timoka. Potencijalna opasnost postoji i kod dobro izgrađenih sistema. Mi imamo negde oko 99 značajnih poplavnih područja u Srbiji.
Zbog čega otkazuju i izgrađeni sistemi zaštite od poplava? Pre svega, zbog grešaka pri projektovanju, izgradnji i održavanju zaštitnih sistema, zatim, zbog grešaka naših građana koji razgrađuju nasipe, grade kuće na nasipima i kanalima itd. Zbog toga je stepen zaštite od poplava potrebno definisati državnim planskim aktima.
Šta su naše smernice za budućnost? Kompletiranje, dogradnja, rekonstrukcija i redovno održavanje sistema vodnih objekata za zaštitu od poplava, redukcija poplavnih talasa i lokalne mere zaštite, bez obzira što znamo da su opštine, kao i sama naša država, u teškom stanju.
Pomenuo sam da će ipak sve ovo što mi treba da uradimo zavisiti, pre svega, od novca, od ekonomske snage zemlje, a onda, samim tim dolazimo samo do jedne političke poruke, da moramo što pre uraditi sve da postanemo normalna, uređena država, da raščistimo sa kriminalom i korupcijom, da zaposlimo što više ljudi, da se što više novca odvaja za prevencije od poplava, a ne zaboravimo da u slivu, recimo, Velike Morave skoro svake godine dolaze poplavni talasi, ali se oni preusmeravaju na poljoprivredno zemljište da bi se spasili gradovi, naselja, industrijski objekti i ono što je od većeg značaja u odnosu na poljoprivredno zemljište, koje je takođe naše veliko blago.
Zbog toga se moraju raditi rekonstrukcije odbrambenih linija, recimo, na desnoj obali Save. Onda, kejski zidovi i nasipi u centralnoj zoni Beograda ne obezbeđuju adekvatan sistem zaštite. To niko nije rekao. Gori scenario se može ponovo javiti. Bilo bi gore da talas nije smanjen posle popuštanja nasipa, izlivanja vode na teritoriji BiH i Hrvatske. Da se to nije desilo, mi bismo ovde imali tek posebnu katastrofu. Potrebno je kompletno preispitivanje koncepta zaštite poplave u slivu Kolubare. Recimo, u poplavama 2010. godine uočene su slabe tačke na Drini i Limu. Potrebno je preispitati i tu sistem zaštite u saradnji sa BiH.

Završavam.
Srpski pokret obnove apsolutno oseća potrebu da se zahvali građanima Srbije, posebno mladim ljudima koji su pokazali veliku solidarnost i odgovornost. Ono što očekujem od narodnih poslanika, to je da ubuduće pričamo o onome što je tema, da se makar danas zbog ugroženih građana ne bavimo politikanstvom. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, moje pitanje je za ministra zdravlja. Naime, SPO-DHSS su svim prethodnim ministrima zdravlja ukazivali na nedopustivo veliki broj građana, trenutno oko 60.000 građana je na raznoraznim listama čekanja za medicinske intervencije.
Nijedan prethodi ministar zdravlja nije hteo sistemski da reši ovaj problem, veliki zdravstveni problem, 60.000 građana Srbije.
Naime 7.500 naših građana trenutno čeka na neku od operacija iz oblasti kardio-hirurgije, a u tom delu smo, što se tiče smrtnosti, na negativnoj listi, najveći u Evropi.
U srpskim klinikama, obavi se oko 5.000 intervencija godišnje, sa 10% povećanja broja intervencija, to bi se za 500 operacija na godišnjem nivou povećalo, a mi bismo imali u velikoj meri smanjenu listu čekanja.
Klinika u Nišu ima najsavremeniju opremu za ovu vrstu intervencije, dok bi bolnice, Užice sa nekim kadrovskim pojačanjima i sa ulaganjima do 200.000 evra, bolnica bi bila osposobljena za ovu vrstu intervencije.
Mnogi stručnjaci koji poznaju ovu problematiku, smatraju da bi se sistemskim rešenjima liste čekanja za šest meseci, skoro nestale, ali treba reći pošteno da one postoje svuda u svetu i da su naša izdvajanja za zdravstveni sistem mala i ne treba očekivati da nestanu liste čekanja.
Uz kadrovska rešenja, opremu i neažurnost, ali postoji sumnja da postoje namerno pravljenje liste čekanja zbog raznoraznih i privatnih intervencija i drugih nezakonitih radnji, mislimo da je zadatak Ministarstva zdravlja da sistemski priđe rešenju ovog problema.
Recimo, velika su čekanja za preglede na magnetnoj rezonanci, čak i na Univerzitetskoj klinici u Tiršovoj klinici. Tu je za pregled na magnetnoj rezonanci potrebna i anestezija i umesto obučenih anesteziologa za tu vrstu intervencija koriste se anesteziolozi iz operacionih sala, ali nedopustivo je da naši najmlađi pacijenti budu zbog nedostatka kadrova, zbog odsustva sistemskog rešenja da budu lišeni pravovremenih lekarskih intervencija.
Trideset osam centara u Srbiji ugrađuje veštački kuk, u 15 centara veštačka kolena, ali se u proseku za te intervencije čeka jedna, odnosno dve godine. Doduše, treba pošteno reći da 70% pacijenata se odaziva na ugradnju veštačkog kuka i samo 30% pacijenata na ugradnju veštačkog kolena.
Na radio-terapiju se čeka jedino u Nišu i Sremskoj Kamenici dok jedan aparat za radio-terapiju ne radi u Kragujevcu i tu je odsustvo sistemskog rešenja, jer prethodni ministar zdravlja nije hteo da zaključi servisne ugovore redovne i da se bavi nabavkom opreme. Ono što očekujemo mi od novog ministra zdravlja je da taj problem reši.
Drugi problem, pored toga što recimo, za operaciju katarakte se čeka, recimo, u Kliničkom centru Vojvodine pet hiljada pacijenata čeka na operaciju, na očnoj klinici tri hiljade pacijenata, u Pančevu se operaciju katarakte zakazuje za 2017. godinu, u Čačku i u Novom Sadu za 2018, a u Kliničkom centru Srbije za 2016. godinu.
Drugi problem je nedostatak kadrova, anesteziologa, radiologa, patologa, čak i pedijatara. Mislimo da ministar zdravlja treba da se pozabavi i ovom problematikom. Moja konkretna pitanja su sledeća – šta će Ministarstvo zdravlja uraditi da sistemski reši problem listi čekanja? Zatim, šta će se uraditi što se tiče nabavke novih aparata i redovnog servisiranja aparata neophodnih za dijagnostiku i za lečenje, koji su često u paru? Treće, šta će Ministarstvo zdravlja uraditi da sistemski reši nedostatak potrebnih kadrova za lečenje naših građana? Hvala.

Gospodine ministre, molio bih vas da obratite pažnju. Svi znamo da građani nemaju poverenje u institucije države i da je naš zajednički zadatak da to poverenje građana vratimo. Da bi građani vratili poverenje u institucije sistema i u državu, ona mora imati u svakom segmentu svog delovanja krajnje pošten odnos prema građanima. Ne sme zloupotrebljavati aparat državne sile.  U ovom slučaju, recimo, neko može biti na godišnjem odmoru, na lečenju u inostranstvu, bilo gde, može mu se obračunati porez ili nepostojeći ili u mnogo većem iznosu od zaista dugovanog poreza, jednostavno će ljudi iz pošte reći – mi smo dostavili rešenje, a građanin će posle nekoliko meseci videti nepravilnosti i doživeće državu na najlošiji mogući način.
U procesno pravnom smislu ne postoji kod dostavljanja ovako važnih akata, dostava bez uručenja ovlašćenom licu, ili bez dokaza o dostavi. Da je makar određeno u ovom članu da se izvrši dostava preporučenom pošiljkom pa bismo i to razumeli. Ovako će država verovatno uz usluge pošte koristeći svoj monopol, koristeći svoje trikove koje su i ranije koristile poreske uprave, jer ja ću vam reći nešto, znam zaposlene u poreskoj upravi koji rade u drugostepenim rešenjima o žalbama na obračunati porez, i znate šta najčešće kažu, uglavnom šefovi kažu – odbijte sve žalbe. Ne možemo tako graditi institucije i vraćati poverenje građana u institucije sistema. Ništa ne košta da postoji dokaz o primljenom poreskom rešenju, od tada teku svi procesni rokovi i građani tada nemaju pravo da ističu prigovore koje će sigurno isticati ako ostane ovakvo rešenje. Hvala.

Hvala predsedavajući, ako prekoračim vreme koristiću vreme poslaničke grupe.
Evo gospodine ministre, vi ste ovim članom predvideli da se ubuduće izbegava komforna metoda obračuna kamate, odnosno da se izbegava plaćanje kamate na kamatu što je i do sada bilo zabranjeno Zakonom o obligacionim odnosima koji su izradili još 1978. godine uvaženi akademik Slobodan Perovi i Konstantin Obradović.
Međutim i u tu je država zaista pokazala ono o čemu sam malo pre govorio. Bez obzira što je Zakon o obligacionim odnosima kao krovni zakon zabranjivao obračun kamate na kamatu poreska uprava je to stalno radila. Onda su građani sa jedne strane kada pogledaju zakonsko rešenje, kada pogledaju šta radi jedan važan organ državne uprave doživljavali državu na način o kome sam malo pre pričao. Mislim da je to rešenje i to je dobro.
E sada, u potpunosti razumemo da je zaista obim sive ekonomije među najvišima u Evropi, sa Bugarskom i Rumunijom, da i ovde kod nas radi u velikoj meri taj balkanski sindrom, da je izvor budžetskih sredstava, odnosno kod naplate javnih prihoda manji od očekivanog, da mnogi posluju u sivoj zoni i svi ti ciljevi su veoma jasni i mi ih podržavamo.
Znamo da u određenim državama da je plaćanje poreza svetinja. Sada se samo radi o tome da i država i pored toga što sada se povećavaju i kazne, u mnogim segmentima se biva rigorozniji, to je skroz u redu, ali mislim da se sa ovim rešenjem prvo naplaćuje kamata sa troškovima, pa onda glavnica. Plašim se samo da li će ovo destimulativno delovati ili stimulativno na plaćanje poreza.
Mislim da su predložene kazne sasvim dovoljne da unapred preventivno deluju da poreski obveznici na vreme izmiruju svoje obaveze.
Ako pogledamo stanje u našoj privredi, stanje unutrašnjeg duga, ko kome sve duguje i po kom osnovu, verujem da i onaj koji bi sa najčasnijim namerama pravedno poslovao, pravično i na vreme izmirivao sve obaveze državi, da će to jako teško raditi zbog ostalih privrednih subjekata.
Zbog toga se plašim da će mnoge firme ili pojedinci biti u situaciji da ne mogu nikako da otplate kamatu.
Ovo je na neki način konforna metoda samo u drugom obliku. Znači, neko će doći u situaciju da nikada neće moći u potpunosti da otplati glavnicu, a da će mu stalno teći kamata.
Mislim da je pravičnije rešenje, s obzirom na stanje u našoj privredi a ne s obzirom na nešto drugo, jer mi živimo u Srbiji u poznatim okolnostima, da ostane rešenje da redosled namirenja bude takav da se prvo plaća glavnica, pa kamata, pa troškovi. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, postoje dani kada je zaista veliko zadovoljstvo zaista biti narodni poslanik. Vojska Srbije po istraživanju javnog mnjenja, po reformama koje je sprovela unutar same sebe je sigurno institucija koja uživa najveće poverenje među građanima Srbije, institucija koja kada pogledate objektivno šta je uradila, opet zaslužuje najveće poverenje. Tradicija oslobodilačkih ratova vojske Srbije je zaista velika. Meni je drago da se svi narodni poslanici, moje kolege, sa puno poštovanja odnose pre svega prema toj instituciji i sa puno razumevanja podržavaju politiku koja je nastavak politike koja je ustanovljena posle petog oktobra.
Vi znate, gospodine ministre, da smo mi vrlo korektno sarađivali i sarađujemo, da smo zajedno bili na prošlim izborima upravo zbog toga što su mnoge nade koje su trebale i reforme da se sprovedu, i da se unapredi život građana posle petog oktobra, izneverene. Ali, u ovoj oblasti, ne. Mislim da ćemo svi uraditi nešto dobro za našu političku scenu ako ono što je zaista bilo dobro, bez obzira ko je bio promoter te politike, kažemo da je dobro, i ako, bez obzira ko je promoter loše politike, kažemo da je nešto loše zato što je objektivno loše.
Zbog ovih niza bilateralnih sporazuma, jednog memoranduma o razumevanju sa UN, pre svega Republika Srbija će imati dvostruku korist. Korist je i privredna i ekonomska i turistička i vojna i bezbednosna. Mi smo kao Narodna skupština izglasali mnoge akte, strategiju odbrane, strategiju bezbednosti, i sve ovo što je danas na dnevnom redu je u duhu tih strategija i u duhu nove politike.
Kao potpredsednik SPO, narodni poslanik, koji nastupa ispred stranke koja je devedesetih kritikovala određenu vrstu politike u javnosti je to na pogrešan način tumačeno, kao da SPO ima nešto protiv tadašnje vojske. Vojska je čak i devedesetih u okviru svojih nadležnosti uradila sve što je trebalo. Druga je stvar šta je bila politika Vlade i politika zvaničnog državnog vrha, a vojska po Ustavu mora da sluša odluke Vlade. ono protiv čega smo bili to su para-vojne formacije i mnogi kriminalci koji su oblačili uniformu ili stavljali kapu Vojvode Stepe, ali nisu imali ni glavu Vojvode Stepe, ni obrazovanje Vojvode Stepe, ni patriotizam Vojvode Stepe, ni odnos prema neprijatelju Vojvode Stepe i zbog toga smo platili jednu užasnu cenu i danas to treba otvoreno reći.
Srbija sa nizom bilateralnih sporazuma unapređuje sve vidove saradnje sa zemljama potpisnicama tih sporazuma. Opet, devedesetih je išla jedna pogrešna matrica. Smatralo se da se Beograd brani u Kninu, a mi smo jedni od retkih koji su zagovarali politiku da se Knin brani u Beogradu. Na koji način? Pre svega diplomatijom, vojnom diplomatijom i ovakvim oblicima saradnje. Nažalost, kada smo to shvatili bilo je za mnoge stvari kasno.
Treba pomenuti i zaista veliki ugled koji pripadnici vojske Srbije imaju i u međunarodnoj zajednici i sa svim zemljama sa kojima imamo dobru bilateralnu saradnju. Čak i 1999. godine, kada smo se sukobili sa najvećom vojnom armadom sveta od kako je sveta i veka, pripadnici tada neprijateljskih vojski su imali neviđen odnos poštovanja prema hrabrosti i prema junaštvu srpskih oficira i srpskih vojnika koji su to tada iskazali.
Šta ćemo mi sa ovim sporazumima postići? Ono što je i gospodin Šutanovac spomenuo, vi ste to komentarisali, pre svega očekujemo veće upošljavanje naše namenske industrije. Ono je zadnjih godina, posle nekoliko godina jedne stagnacije, bilo u konstantnom usponu i na vama je jedan i lak i težak zadatak. Lak je što treba da nastavite tu vrstu politike, a težak je zadatak zaista što je ta vrsta saradnje jako specifična, jako složena i treba da se složi niz činilaca da bi se ona u potpunosti unapredila i bila onakva kakva mi želimo da bude.
Sa druge strane, neko je pomenuo i to sam ja želeo da kažem da posle petog oktobra najveće donacije su stigle upravo od zemalja sa kojima imamo odličnu bilateralnu i vojnu saradnju. Gospodin Vučić kada je bio potpredsednik Vlade je rekao nešto što sam ja komentarisao kao hrabru i odgovornu izjavu, da ni sam dok nije postao ministar odbrane nije znao koliko je značajna bilateralno-vojna saradnja ili naše učešće u kolektivnim sistemima bezbednosti i koliko to u diplomatskom smislu utiče na povećanje ugleda naše zemlje. Mislim da je zaista dobro što je ta politika protiv koje su mnogi bili devedesetih danas ne samo zvanična državna politika, nego to je danas politika koju zastupaju sve parlamentarne stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije i to je najveća pobeda te vrste razumne politike.
Pomenuo bih i jednu studiju UN-a koju niko ovde pomenuo kada smo pričali o vojsci i o tome šta se dešavalo zadnjih dvadesetak godina. Ona ukazuje da u Evropi, a nažalost jedino na prostorima bivše Jugoslavije su vođeni etnički sukobi posle Drugog svetskog rata, i u Africi i u Aziji su nakon ideoloških sukoba zamenjeni etničkim sukobima gde su određeni narodi postavljali pitanje ko smo mi. Odgovore su tražili u okviru predaka, religije, jezika, istorije, vrednosti, običaja, institucije itd, i to je cena izlasku iz autoritarnog režima u kome se svako smatra podjednako obezvređenim i ugnjetavanim.
Dobro je što se Srbija otreznila, dobro je što se Srbija vratila sebi, dobro je što Srbija ima civila kao ministra odbrane, dobro je što Srbija…

… u potpunosti sprovodi jednu razumnu i odgovornu politiku i sve dok tako bude imaćete našu podršku. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima donet je pre pet godina, ali nisu doneti svi prateći pravilnici i podzakonski akti, iako je zakon dugo pripreman i hvaljen kao rešenje koje treba da promeni haotično stanje, što se tiče našeg saobraćaja, tehničkih pregleda i svih ostalih problema koji se javljaju u saobraćaju.
Novi Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima je delimično sredio haotično stanje, ali zbog ne donošenja pratećih pravilnika i dalje su prisutne mnoge anomalije koje treba ispraviti.
Pošto je Vlada bila u obavezi da donese najvišu i najnižu cenu tehničkih pregleda, to još uvek nije urađeno, imamo pojavu mnogo vlasnika tehničkih pregleda koji nesavesno obavljaju svoj posao, čiji je jedini cilj da za što kraće vreme izvrše što više tehničkih pregleda, prodaju što više polisa osiguranja, daju što više pogodnosti klijentima. Često se tehnički pregledi obave delimično ili se uopšte ne obave. Obave se samo uz pomoć saobraćajne dozvole i mislimo da takvo stanje treba prekinuti, jer je u potpunosti nezakonito. Podsetiću vas samo da je u susednim zemljama obavezno fotografisanje vozila na tehničkim pregledima, što treba podzakonskim aktima kod nas urediti, ali to još uvek nije urađeno.
Postoje i mnoge primedbe udruženja koja su osnovali vlasnici tehničkih pregleda da Agencija za bezbednost saobraćaja izdaje potvrde u kojima se određuje kategorija tipa vozila, pri čemu se ne uzimaju u obzir odredbe propisa o bezbednosti saobraćaja na putevima, već odredbe međunarodnog sporazuma koje se odnose na jednoobrazne tehničke propise za vozila na točkovima. Posledicu toga imamo da mnogi vlasnici ne mogu da izvrše tehnički pregled vozila jer se, na primer, vozilo marke „audi A5“ tretira kao teretno vozilo.
U tom smislu mislimo da treba i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima uskladiti sa međunarodnim propisima, jer je očigledno da se i u ovom delu ne primenjuje aktuelni Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Pojave nesavesnog i nepropisnog rada i naplaćivanja usluge tehničkih pregleda imaju direktne posledice i na budžet Republike Srbije i procene su da budžet zbog takvog stanja na godišnjem nivou gubi ogromna finansijska sredstva. Podsetiću vas da je prosečna starost vozila u Srbiji veća od 15 godina i da je zaista zbog svih anomalija i zbog toga što nema fotografisanja vozila na tehničkim pregledima potrebno što pre urediti tu oblast.
Vlada Republike Srbije je odredila najvišu i najnižu cenu u oblasti usluga obuka vozača i polaganja vozačkog ispita, ali ne i u oblasti tehničkih pregleda. Na tehničkim pregledima trenutno u Srbiji radi oko 4.000 ljudi na 1.100 tehničkih pregleda i mislimo da se sa ovakvim stanjem, oni koji savesno i odgovorno vrše svoj posao, kažnjavaju, a oni koji nesavesno rade svoj posao nagrađuju.
Pitanje postavljam Ministarstvu trgovine, Ministarstvu saobraćaja i MUP, kada će inicirati da Vlada donese propise koji će na precizniji i zakonitiji način urediti ovu oblast? Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Gospodine Petroviću, vi ste dobili jednu časnu ulogu i čini mi se da je časno radite. Kada je pre godinu i nešto dana bio u poseti nemačkom parlamentu Bundestagu tadašnji potpredsednik Vlade, a sadašnji premijer, gospodin Aleksandar Vučić izneo je jednu ocenu koja se duboko slaže sa našim načinom razmišljanja.
Naime, ministri i premijer Nemačke, u zadnja tri mandata imamo Helumata Kola, Gerharda Šredera i Angelu Merkel, ne zna se koji je bolji, ali se svi više plaše pozicionih poslanika, kada im postavljaju poslanička pitanja i kada raspravljaju o važnim temama, nego opozicionih. Čak su stari Rimljani imali jednu dobru praksu u vreme najvećih trijumfa i dočeka njihovih imperatora. Kada je ceo Rim izlazio da proslavi svoje velike vođe, osvajanje novih teritorija i podizanje slave Rima, imali su građanina koji je bio zadužen da imperatoru tada non stop dovikuje: „I ti grešiš, i ti si smrtan“.
Mislim da je vaša uloga, bez obzira da li ćemo se sa mnogim vašim zaključcima složiti ili ne, jako časna. Vi ste izveštaj sastavili, telegramski bi mogao da se svede na to da rečima bude tesno, a mislima jako široko i da se o svim temema, a mogli smo ih naći u drugim dokumentima, povede jedna ozbiljna rasprava. Mi smo na prošlim izborima učestvovali na listi SNS upravo zbog toga što smo se dogovorili da ćemo krenuti u ozbiljne reforme, a kada se analiziraju vaši izveštaji i preporuka posle svakih vaših predloga je - krenite u odlučne i hrabre reforme.
Izneću jednu svoju slobodnu procenu. Da ste vi sada premijer i da su vaši savetnici članovi Vlade, vi biste sa većinom ovih mera verovatno izgubili sledeće izbore ili postigli mnogo lošiji rezultat, ali biste uradili nešto dobro za državu. To je odgovor na vođenje politike.
Kada sam pomenuo Helmuta Kola, znate kakvi su otpori bili uvođenju evra u Nemačkoj i odricanju njihovog nacionalnog ponosa dojč marke? Samo je trećina stanovništva podržavala takve mere. Međutim, budući događaji, Helmut Kol je ubeđivao Nemački narod da će upravo nemačka privreda najviše imati koristi od uvođenja evra i to se desilo. To je odgovorno vođenje politike i mi zaista očekujemo da će pre svega i premijer i ministri ove Vlade, jer smo se tako dogovorili, tako smo nastupali u kampanji, poći tim putem.
Kada se radi o projekciji budžeta, izradi budžeta, ja sam to dosta analizirao, koji je samo jedan od segmenata vašeg delovanja i kontrole izvršavanja budžeta. U zemljama EU to se radi na dosta različite načine. Negde to priprema ministarstvo nadležno, negde administracija, a negde resorni odbori. Negde je to, kao u Nemačkoj, u predstavničkom domu veća staraca, kako bi Latini rekli „kolegijum fetijalis“, koji sa komisijom za budžet priprema predlog budžeta.
Ono što smo mogli da znamo iz nemačke prakse, jeste da najvažniji nemački instituti i nezavisni eksperti takođe daju svoje mišljenje. U momentu kada se usvoji budžet Nemačke, to je na neki način nacionalni praznik, jer su se odredili osnovni ciljevi ekonomske politike za narednu godinu. Mislim da je zbog toga vaša uloga jako bitna i dobro je što smi mi 2011. godine izabrali Fiskalni savet koji je s jedne strane i državno telo, a s druge strane i nezavisno telo.
Nešto slično postoji i u Grčkoj. Imao sam nekoliko sastanaka sa predstavnicima grčke Komisije za budžet, koji su nam takođe rekli da su oni delom i vladino telo jer ih finansira Vlada, ali su delom i nezavisno telo jer su u davanju svojih ocena, pre svega vezanih za finansijsku stabilnosti i makro ekonomska kretanja, u potpunosti nezavisni.
Znate šta je zanimljivo? Malopre je neko pomenuo Grčku nekoliko puta, pa sam se ja toga prisetio. Oni su najavili da će uskoro izaći iz recesije. Čini mi se da je i pod uticajem EU, jer su se Grci zaista u velikoj meri, shodno balkanskom mentalitetu, posle ulaska u EU i vođenja odgovorne fiskalne i monetarne politike, malo uljuljkali i napravili su niz grešaka koje se ne prave u drugim zemljama EU. Protivnici EU u Srbiji to pripisuju greškama EU. Mislim da im je EU najviša pomogla.
Ono što sam želeo da kažem, to je da Komisija za budžet u Grčkoj svaka tri meseca na svom sajtu objavljuje utrošak budžeta, njihove ocene o utrošku budžeta, punjenju budžeta i takođe predloge da li je potrebno nešto promeniti ili eventualno izvršiti rebalans budžeta. Ocena javnosti je takva da se Komisiji za budžet u Grčkoj mnogo više veruje nego Vladi i Grci su nekako u njoj videli nekoga ko je zaista neko ko obavlja neki sličan posao, za koji kažem da mislim da ga vi obavljate.
Odbor za finansije i kontrolu utroška budžeta Narodne skupštine Republike Srbije je predložio zaključke u kojima stoji da se vaš izveštaj prihvata takav kakav je. On je u velikoj meri pre svega ocena nasleđenog stanja, predlog mera za rešenje nasleđenih problema i predlog mera za ozbiljne strukturne reforme. I opet bih pomenuo gospodina Vučića i mislim da se iz nekih vaših predloga mera to jasno vidi, da vi predlažete mere koje su bolne i koje su politički nepopularne. Pre svega se misli na vaš odnos prema starosnoj granici za penzionisanje, na smanjenje penzija iznad 25.000, na oporezivanje plata u javnom sektoru iznad 40.000 dinara, ali uz istovremeno održavanje dobrih kadrova u javnom sektoru.
Ja se u tom delu ne bih u potpunosti složio, posebno kod smanjenja penzija iznad 25.000, jer zaista, bez obzira na ideološku pripadnost i što smo mi neko ko je smatrao da je u potpunosti sistem koji je postojao do devedesete bio pogrešan u svim segmentima svog delovanja, ipak penzionerima treba omogućiti uslove za iole dostojan život, ako ne mogu makar u skladu sa onim što imaju njihove generacije u razvijenijim zemljama, makar im treba omogućiti da plate komunalije, da se prehrane i da imaju sredstva za lekove, a to je sa ovim merama vrlo teško sprovesti.
Vi ste pomenuli neophodnost zaokreta u vođenju fiskalne politike i to je nešto u duhu sa onim što je najavila i Vlada. Sada ćemo videti, kada Vlada krene sa tim konkretnim merama, u kojoj meri će se one podudarati sa vašim viđenjem stanja.
Onda ste dali ocenu stanja i perspektive fiskalne decentralizacije u 2013. godini, predložili način popunjavanja manjka u budžetu od 25 milijardi dinara i predložili sistemsko unapređenje poreza na imovinu na lokalnom nivou što je, po mojoj proceni, u duhu sa vašim predlogom za reformu poreske administracije i za prenošenje nadležnosti lokalnim samoupravama kod naplate poreza na imovinu. Očigledno da bi se na taj način budžet bolje popunjavao i da bi mnogo lakše bilo sprovoditi sve te mere, a kada budem pričao o reformi poreske administracije onda ću se dotaći ove teme.
Mi smo politička stranka koja od osnivanja priča o nečemu što je i danas, nažalost, postojeće stanje - da se u beogradskom krugu dvojke okreće 3/4 ukupnog kapitala ove zemlje; da imamo najveći disbalans u stepenu neravnomernog regionalnog razvoja u Evropi 1:15 i on je, nažalost, posle 2000. godine povećan sa 1:10 na 1:15; da Beograd godišnje dobija oko 40-50 hiljada stanovnika, što uzrokuje pražnjenje ostatka Srbije, a sa druge strane ovde je ogroman pritisak na radna mesta, na stambeni prostor, na saobraćaj i da to za posledicu ima pražnjenje istočne, južne, centralne i zapadne Srbije, delom i Vojvodine, ali u Vojvodini je tu opet najbolje stanje i u slivu Velike Morave.
Vezano za to, vi ste učestvovali u jednoj zaista interesantnoj studiji o kojoj smo mi često pričali u Narodnoj skupštini, i pre neki dan je naš poslanik postavio i pitanje Vladi, a studija se tiče projekcije stanovništva Srbije u periodu od 2010. do 2060. godine. To je urađeno po zahtevu Evropske komisije i pakta za stabilnost i rast Evropske unije. Tu su zaista date katastrofične procene, ali one se ni u čemu ne razlikuju od procene naše poslaničke grupe, niti ostalih studija i SANU je pre neku godinu izradila sličnu studiju i crne prognoze su, nažalost, veoma slične.
Evo o čemu se radi. U studiji se konstatuje da je sve više ispražnjenih sela i gradova, da je Srbija na rubu demografske propasti, za desetak godina biće nas samo šest miliona. Prvi efekti podrške rađanju, ako se odmah preduzmu, uslediće tek 2050. godine. Godine 2030. šest miliona stanovnika će biti u Srbiji, od čega će čak 2/3 živeti u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i još nekoliko većih gradova. Najveći broj sela van Vojvodine i doline Morave biće napušten. Nezaposlenost će zameniti nedostatak radne snage. Zdravstveni i socijalni fondovi doživeće kolaps, jer će biti dvostruko više starih nego mladih.
Sadašnja situacija je teška, ali najgore tek predstoji. Popis stanovništva, statistika, demografski istraživači govore svi isto – da svakog dana u Srbiji se, nažalost, 80 dece manje rodi nego što građana Srbije umire; da nas je danas za 311.000 manje nego 2002. godine; da je prosečna starost stanovništva 42 godine, a negde čak i preko 50 godina; da u 1458 naselja u Srbiji nije rođeno nijedno dete; da zadnjih 10 godina u inostranstvo je otišlo da živi i radi 146 i po hiljada visokoobrazovanih ljudi na vrhuncu reproduktivne zrelosti, a oni su trebali da budu nosilac razvoja ovog društva; da smo na ivici demografskog sunovrata, pravo lice demografskog sunovrata videćemo tek za dvadesetak godina, a da pravi potezi još izostaju.
Ono sa čime se u potpunosti slažem, koga treba okriviti za ovo stanje? Pa, sve prethodne. Jednostavan odgovor – kako rešiti ovaj problem – ne postoji. Nema ga ni naša poslanička grupa. Naprosto, treba ozbiljno raditi na strukturnim reformama, na podizanju životnog standarda i stvaranju uslova, pre svega, da se ekonomski poboljša život stanovništva, a onda će biti rađanja i biće manje iseljavanja.
Vi ste dali i ocenu uredbe o energetski zaštićenom kupcu. To je jedna od socijalnih mera i slažem se da je ad hok mera iznuđena, s obzirom na ocenu stanja onih koji su najugroženiji, a korisnici su električne energije, toplotne energije i gasa. Ali, u potpunosti se slažem sa vama, da mi socijalnu politiku nećemo rešiti, probleme socijalne politike nećemo rešiti ad hok merama, već sveobuhvatnom reformom socijalne politike. Socijalna politika podrazumeva pre svega dve vrste delovanja države. To je jedna materijalna pomoć, da li u novcu, da li u odeći, obući itd, a drugo su usluge. Da li su to zdravstvene usluge, usluge centara za socijalni rad, intervencije države kod nasilja u porodici, zlostavljanja dece, teškog ekonomskog položaja ili nekih drugih razloga. Ali, slažemo se u potpunosti sa vama da je potrebna nova strategija oko nove socijalne politike.
Vi ste dali analizu Zakona o porezu na dohodak građana, o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje, Zakona o porezu na imovinu. Mi smo skoro doneli odluke u ovom parlamentu i mi smo kao poslanička grupa u potpunosti bili svesni da i zaista su to takođe ad hok mere i da nam u ovom delu predstoji jedan ozbiljan rad i jedno sistemsko delovanje.
Vi ste bili protiv olakšica, privremenog oslobađanja poslodavca od plaćanja dela poreza i doprinosa na zarade i smatrate da to neće rešiti problem nezaposlenosti niti osetnije suzbiti sivu ekonomiju i da treba unaprediti radno zakonodavstvo, poboljšati uslove poslovanja i poboljšati uslove konkurentnosti naše privrede. Čini mi se da se na neki od ovih rešenja već radi i mi očekujemo skorije da dođe i novi Zakon o radu. Što se tiče poboljšanja uslova poslovanja, to je niz mera koje moramo usvojiti.
Dali ste i ocenu fiskalnih kretanja u 2012. godini, 2013. godini sa nekim procenama i za 2014. godinu. Vaša ocena je da kriza javnog duga još nije izbegnuta. I nama se to čini da je tako. Da smanjenje javnog duga treba isključivo raditi smanjenjem javnih rashoda, a ne dodatnim povećanjem javnih prihoda. Mi smo neko ko je stalno pričao da ima još mnogo, mnogo segmenata u trošenju javnih sredstava gde mi zaista možemo imati ozbiljne uštede, da možemo i na drugim poljima povećati znatno prihode.
Jedna analiza pokazuje da je posle 2000. godine, znači, imalo je tu niz dobrih mera za deset puta povećan prihod od carina. Da je za 25% povećano utvrđivanje nepravilnosti kod carinskih prekršaja, ali smo i tu predlagali neke od mere, recimo, da se i pored interne kontrole koja postoji decenijama i koja je umrežena sa carinicima, jednostavno sprovede i eksterna kontrola i da se mnogo bolje kontroliše rad carinskih službi jer će prihod u budžetu biti mnogo veći i da zaista nećemo sa nekim trivijalnim uštedama, poput ukidanja vode ministrima i poslanicima i stručnjacima koji dolaze na sastanak odbora, da ćemo tu imati beznačajne uštede. Mnogo je, mnogo je tih polja delovanja i utroška javnih sredstava gde zaista mi možemo uštedeti.
Što se tiče penzione reforme, ovde se u potpunosti slažemo da treba da bude tema broj jedan, ali da se o njoj malo govori. Naravno, to je i vrlo bitna politička tema i vrlo bitna tema za sam život penzionera koji su u trećoj životnoj dobi i koji su zaista, a to sam nekoliko puta rekao, najsavesniji deo ovog društva jer kada prime i tako male penzije, prvi su u redu da plate komunalne usluge, dažbine državi, a njima šta preostane.
Postoji nešto što je problem prevremenog penzionisanja. Čak 70% muškaraca je kod nas prevremeno penzionisano i 50% žena. Zbog čega?
Ovde nije naveden ni jedan podatak da smo mi među zemljama koje imaju najveći broj invalidskih penzionera i da je najčešće, uz poštovanje prema onima koji su zaista invalidski penzioneri, da se vrlo često radi tu o korupciji i kriminalu i o sticanju invalidskih penzija na nezakonit način. Kako to Nemci rade? Kako proveravaju invaliditet lica? Ako se ne varam svake godine invalidski penzioneri, oni za koje postoji sumnja da li su zaista invalidi dođu na poziv njihove komisije u određeno mesto i ne znaju u koje mesto će tog dana i kod lekara, niti lekar zna koji invalidski penzioner doći da se proveri zaista njihov invaliditet na osnovu zdravstvenog pregleda. Ako se utvrdi da je invalidsku penziju stekao na nezakonit način, jako su oštre mere i protiv takvog lažnog invalidskog penzionera, a posebno protiv lekara koji su im dali lažnu zdravstvenu dokumentaciju i koji su uveliko oštetili budžet Republike Srbije.
Jedna od mera sa kojima se slažemo to je i beneficirani radni staž. Neću pominjati profesiju. Ali zaista postoje penzioneri koji u dobru penziju, na osnovu benecifiranog radnog staža, odu sa 50 godina. Mogu konju rep da iščupaju i dalje rade poslove, posebno u oblasti obezbeđenja, sekjuriti usluga, portiri, čuvari i šta ja znam. Zamislite jednu nakaradnu situaciju da takav čovek prima od države penziju, a neko ko je zaista na ivici radne sposobnosti i životne dobi još uvek mora da radi, i ko zna kakvu će penziju imati i to je nešto što je kažem ocena sa kojom se mi u potpunosti slažemo.

Gospodine predsedavajući, naša poslanička grupa, ove izveštaje posmatra u svetlu rezultata primene zakona koji smo izglasali nedavno i u kontekstu svih problema sa kojima se susreće u praktičnoj primeni, Zakon o javnim nabavkama.
Mi smo se uvek trudili da u našim diskusijama po ovako važnim temama, prvo damo ocenu stanja, zatim da ukažemo na dobre strane u primeni zakonskih rešenja, da ukažemo na probleme i ponudimo rešenja, pa će tako u tom kontekstu danas biti i moja diskusija.
Ne treba zaboraviti da smo mi od skora zakonodavno uredili ovu oblast. Godine 1990. su bile mračno doba u našoj istoriji, u svemu, pa i što se tiče javnih nabavki. Jednostavno, zakon o javnim nabavkama nije postojao i važila je ona narodna, kod svih vrsta poslova koje tretiraju javne nabavke, „Pola pije, pola Šarcu daje“. Tek u duhu sa Deklaracijom UN u borbi protiv korupcije i podmićivanja i u međunarodnim transakcijama i brojnim preporukama Saveta Evrope, septembra 2001. godine, tadašnja SRJ donela je zakon o sprečavanju pranja novca, a 2002. godine su izmene Krivičnog zakona Srbije, gde je uvedeno devet novih krivičnih dela iz oblasti korupcije, a 2002. godine Vlada Srbije je formirala Saveta za borbu protiv korupcije koji ima savetodavno telo, a tek 2004. godine usvojen je prvi Zakon o javnim nabavkama i nekoliko antikorupcijskih zakona, gde je nacionalna strategija za borbu protiv korupcije od 2005. godine predlagala formiranje Agencije za borbu protiv korupcije, a koja jeste kasnije formirana, a donet je i zakon o oduzimanju imovinske koristi stečene krivičnim delom itd. To pokazuje želju države da se izbori sa korupcijom.
Međutim, mi smo apsolutno svedoci toga da korupcija i dalje jeste prisutna u našem društvu u velikoj meri.
Šta je doneo novi Zakon o javnim nabavkama? On je, u svakom slučaju, korak napred u odnosu na sva prethodna rešenja. Mislimo da je zaštitio u velikoj meri interese države i javne interese, ne samo interese naručioca i ponuđača.
Mislim da je dobro što je prekršajni postupak sada u prvom stepenu pred komisijom, dobro je što su prekršajna rešenja komisije najčešće potvrđena u drugom stepenu, dobro je što Narodna skupština raspravlja o ovim izveštajima i ukazuje na probleme. Dobro je što su svi prigovori oko javnih nabavki bili osnovani, što su po tim prigovorima, poništavane javne nabavke, što je uvedeno novo krivično delo zloupotrebe u postupcima javnih nabavki.
Postoje i određeni problemi. Komisija ukazuje na nešto sa čime se mi slažemo, da rokovi treba da teku od dana kompletiranja dokumentacije.
Pregovarački postupak koji je bio izvor najvećih zloupotreba, jeste smanjen, ali očigledno je da on i dalje postoji i da je najpogodnija osnova za korupciju.
Mislimo da i zloupotrebu instituta žalbi treba eliminisati na taj način što će se povećati takse na žalbu. Ono na šta su neke kolege ukazale, na profesionalne ponuđače, to je nešto sa čim je teško se boriti.
U svakom slučaju, nama se čini da je neophodna izmena i dopuna ovog zakona, da pokušamo da sve ove probleme, koji postoje, svedemo na što manju meru.
Neki od izveštaja govore da je ušteda od primene ovog zakona oko 220 miliona evra, što nije mala ušteda. Ono čega smo mi svesni to je da postoje kadrovski organizacioni potencijali u radu Komisije i mislim da nadležni odbor treba u tom delu da izađe u susret Komisiji, jer bez kadrova i bez ostalih neophodnih tehničkih potencijala sigurno ne možemo i od Komisije da očekujemo rezultate kakve svi želimo da vidimo.
Dobro je što smo prvi put na ovaj način izabrali članove komisije. Ja sam zamenik nadležnog odbora i prisustvovao sam prilikom intervjua sa svim kandidatima i mislim da je to po prvi put da se na jedan zaista transparentan način biraju članovi komisije.
Ono što su takođe problemi to je da nemamo taj spisak naručilaca, da nemamo ujednačenu primenu zakona i podzakonskih akata, da su dodatni uslovi kod ponuđača često izvor velikih zloupotreba, da i dalje postoji forsiranje pregovaračkih postupaka, da je teško iskoreniti postojeće navike i već uhodane šeme, da je građanski nadzornik angažovan samo u nekoliko slučajeva, da postoje očigledno problemi sa velikim infrastrukturnim projektom zbog primene Zakona o javnim nabavkama što se tiče njihovih rokova, da postoje problemi kod nabavke lekova i medicinskog materijala i da su možda neke procedure komplikovanije nego što je potrebno.
Zbog toga mislimo da je potrebno doneti izmene i dopune zakona, a zatim je apsolutno potrebna sveopšta edukacija i još ofanzivnije medijsko izveštavanje o ovoj vrsti borbe protiv korupcije. Mislimo da je zaista neophodno ujednačiti praksu kod primene zakona i podzakonskih akata, jer primećujemo da ona pokazuje određene neujednačenosti. Hvala lepo.

Hvala, predsedavajući.
Gospođo ministarka, ono što nije rečeno, to je da su putevi jedan od glavnih resursa jedne zemlje i kada bi se pod pretpostavkom prodavali, to bi bila najskuplja roba na eventualnom tržištu.
Drugo, mnoge su kolege rekle da su putevi jedan od osnovnih preduslova ekonomskog razvoja zemlje i ravnomernog razvoja cele Srbije, a investitor stranac ili putnik namernik kada dođe u Srbiju prvo što vidi je stanje na graničnim prelazima i na carini, a drugo što vidi je stanje naše infrastrukture.
Što se tiče infrastrukture, ona bi mogla skraćeno telegramski da glasi – imamo loše puteve, među najlošijima u Evropi, ali zato nam je železnica katastrofalna. Samo za obnovu železničke infrastrukture je potrebno investirati negde oko šest i po milijardi evra, a mi taj novac nemamo.
Pokazalo se da i demagogija koja je bila prisutna godinama oko projekata infrastrukture nije rešila probleme u infrastrukturi, jer je jednostavno nedostajalo novca, a i tamo gde je imalo novca pokazali smo krajnju neodgovornost kod povlačenja nekih kredita i plaćanja nepotrebnih penala ili kod predugog izvođenja radova na mnogim deonicama, gde su bile i izgradnja novih deonica puteva i rekonstrukcija.
Pomenuću, recimo, rekonstrukciju Mostarske petlje u Beogradu. Verujte mi, da sam brže stizao od Novog Sada do Kragujevca nego što sam prolazio Beograd, ne samo ja nego svi građani koji su godinama maltretirani. Mislim da je rekonstrukcija po mojoj slobodnoj proceni trajala jedno šest, sedam godina i to nije jedini primer. Magistralni put na ulasku u Čačak iz pravca Kragujevca rekonstruisan isto nekoliko godina, evo sada magistralni put Topola – Kragujevac, ulazak u Kragujevac radi se jedno, dve godine, pored toga što se maltretiraju građani svakodnevno ostavljamo jednu jako ružnu sliku o nama samima. To je nešto što treba ukazati kao na lošu pojavu koju mi što pre treba da eliminišemo.
Sa aspekta bezbednosti saobraćaja, rekonstrukcije puteva je osnovni preduslov za smanjenje velikog broja saobraćajnih nezgoda i za očuvanje najveće hrišćanske vrednosti koje imamo, a to je ljudski život. Savremeni uslovi projektovanja bezbednih i lako upotrebljivih puteva podrazumevaju zadovoljavanje tri osnovna sistema, to su vozač, vozilo i okolina.
Pošto mi 90-ih godina i to niko nije rekao 10 godina zbog uslova rata, sankcija, bombardovanja NATO pakta nismo uopšte ulagali u infrastrukturu, mi smo tada imali jedno katastrofalno stanje, znači, od udarnih rupa na auto-putu, rušenja zaštitnih ograda, čak nije bilo ni košenja trave na auto-putu. Primera radi magistralni put Kragujevac – Topola, kada je očišćena okolina oko puteva, kada su ponovo iskopani kanali videli smo neke bedeme i zaštitne ograde od kamena koje postoje od pre Drugog svetskog rata koje su u potpunosti bile zarasle u šiblje i u trnje i u granje i ostavljale pored toga što je bila apsolutno nebezbedno upravljati takvim putem. To je za posledicu imalo i ogroman broj saobraćajnih nezgoda i 90-ih pored svih naših gluposti i u ratovima i svim ostalim obračunima, kriminalnih bandi, bukvalno je toliko ljudi ginulo na našim putevima kao da je bio neki omanji rat.
Što se tiče broja saobraćajnih nezgoda, bez obzira što je auto-put, kao zatvoreni sistem kretanja vozila najbezbedniji sa aspekta bezbednosti saobraćaja posledice saobraćajnih nezgoda na auto-putevima su fatalne zbog velikih brzina. Magistralni putevi učestvuju sa 50% učešća u saobraćajnoj nezgodama, regionalni sa 32%, a rekonstrukcije i to niko nije rekao, podrazumeva tri osnovna posla koja treba da se obave, presvlačenje ili ojačanje kolovoza, obnovu kolovozne konstrukcije i obnovu puta i okoline, znači oko puta putnog zemljišta.
Nedovoljno održavanje puteva 90-ih i nedovoljno ulaganje u infrastrukturu, a stanje putne infrastrukture posle 2000. godine po svim pokazateljima jako dobro. Kada uporedimo, recimo, ukupne troškove ili štetu koju svi od pored znači gubitka života, pored telesnih povreda, pored materijalne štete na vozilima i okolini koju pretrpi jedno društvo, analize pokazuju da mi godišnje gubimo zbog saobraćajnih nezgoda sedam stotina miliona evra. Za taj novac mogli bi da rekonstruišemo pet stotina kilometara magistralnih i sedam stotina kilometara regionalnih puteva godišnje. Mi i sa ovim novcem, sa kreditima koji su jako povoljni, koji su jako dobri, činjenice i svi smo svesni da novca druge vrste izuzev onih ulaganja koje smo predvideli u budžetu mi ne možemo da nađemo, da ga jednostavno nema mi bismo pohvalili ovu vrstu angažovanja ministarstva koje je u skladu i sa usvojenim Master planom da se uzimaju povoljni krediti sa ovako povoljnim uslovima otplate kredita i niko nije ni pomenuo i deo koji besplatno dobijamo od donacija kao vrstu donacija iz ovih kredita.
Mi možemo finansirati i rekonstrukciju izgradnju novih puteva pored budžeta iz fondova predpristupnih i pristupnih EU, kredita Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke itd. Po Master planu izgradnja i razvoj mreže puteva u Srbiji bi zahtevao, ako se ne varam do 2027. godine oko 13,7 milijardi eura, za železnicu 7,5 milijardi eura, za vodni saobraćaj 475 miliona eura, za vazdušni 376 i za kombinovani transport 136 miliona eura.
Ono što je bitno napomenuti, a kolega Čotrić je o tome pričao, da mi sa malim ulaganjem od samo 135 miliona eura u vazdušni saobraćaj možemo sadašnji godišnji promet putnika od 2,5 miliona putnika povećati na promet od osam miliona putnika, što bi bio izvanredan skok sa jako malim ulaganjem.
Što se tiče aktivnog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, to ću gospođo ministre i postaviti kao posebno poslaničko pitanje, ali ću vam skrenuti pažnju na nešto što verujem da je u zajedničkom interesu.
Mi smo sa vama nastupali na izborima zbog borbe protiv korupcije i kriminala na svim nivoima i zbog toga što smo obećali građanima da ćemo da uredimo državu na bolji način. Na tom kursu ostajete vi, ostajemo i mi, ali u svim aspektima naših delovanja mi tako treba da se ponašamo. Posle donošenja Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima nije doneto niz podzakonskih akata ili pravilnika.
Jedan od njih je i Pravilnik o tehničkom pregledu i po sadašnjem stanju mi nemamo kao u razvijenim zemljama EU, fotografisanje vozila na tehničkom pregledu što je osnova. Pa tako, privrednici koji se bave tehničkim pregledom koji posluju na ivici zakona ili sa one strane zakona jednostavno skoro pola tehničkih pregleda završe na taj način da uopšte ne vide vozilo na liniji tehničkih pregleda. Time kažnjavamo one koji rade zakonito, koji neće da daju saglasnost da je tehnički ispravno vozilo prošlo tehnički pregled i time postižemo dva jako negativna efekta. One koji rade savesno i zakonito kažnjavamo, one koji rade nesavesno mi pospešujemo. To je nešto sa čim vi, pre svega, morate odmah da reagujete kao Vlada i da donesete pravilnik onakav kakav postoji u zemljama EU i u zemljama u okruženju.
Što se tiče broja saobraćajnih nezgoda, on je posle donošenja novog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima smanjen. U zadnjih nekoliko godina osećamo blagi trend porasta, ali ono na šta smo mi stalno skretali pažnju kao poslanička grupa, to je da ne treba da se prestane sa medijskom kampanjom o značaju bezbednosti saobraćaja na putevima i o pravilima ponašanja u saobraćaju. Ta pravila jesu u velikoj meri zaživela i u našem obrazovnom sistemu. Jeste ministarstvo jedno vreme išlo sa snažnom kampanjom posle donošenja zadnjeg Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, ali čini mi se, da je ta kampanja koja je neophodna da bi se podigla svest naših građana, čini mi se, da bi ona trebalo da se pojača.
Recimo, mi nemamo izraz koštanje saobraćajnih nezgoda kao što ih imaju Šveđani koji se mogu nazvati šampionima u oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima. Ogroman je broj, ogroman je iznos pored gubitaka ljudskih života i invaliditeta koji naši građani i cela država plaćaju zbog nedovoljnog poštovanja bezbednosti saobraćaja na putevima. Verujem da će sa ovim znatnim ulaganjem i bezbednost da se poveća. Hvala.

Što se tiče predmeta regulisanja ovog zakona, dosta sam koristeći uporedno zakonodavstvo težio da pomognem na taj način da se predmet regulisanja ovog zakona odredi malo preciznije jer je po mom mišljenju osnova kod zaštite interesa potrošača zaštita interesa pri kupovini i drugim oblicima prometa proizvoda i usluga na tržištu. Tačno je da u članu 1. se navodi da se ovim zakonom uređuju prava i obaveze potrošača, instrumenti i načini zaštite potrošača, prava i obaveze udruženja i saveza čija je oblast delovanja ostvarivanje ciljeva zaštite potrošača i informisanje i zaštita potrošača, unapređenje vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, prava i obaveze državnih organa u oblasti zaštite potrošača i druga pitanja od značaja za zaštitu potrošača.
Ovo što sam predložio postoji u nekim susednim zemljama.
Recimo, Crna Gora navodi da se Zakon o zaštiti potrošača bavi, između ostalog, i zaštitom prava potrošača pri kupovini i drugim oblicima prometa proizvoda na tržištu. Doduše, oni ne pominju usluge, ali, recimo, Zakon o zaštiti potrošača u Hrvatskoj kaže da, pored ostalog, zakon reguliše zaštitu osnovnih prava potrošača pri kupnji proizvoda i usluga, kao i u drugim oblicima stjecanja proizvoda i usluga na tržištu. Zbog toga sam ja očekivao da ova dobronamerna i preciznija formulacija bude prihvaćena od strane Vlade. Hvala.

Gospodine ministre, mislim da je i Vlada u nekoj meri u pravu zbog toga što nije prihvatila deo predloženog amandmana ali mislim da sam u nekom delu i ja u pravu. Mislim da je možda imalo mogućnosti da se izvrši i pravno-tehnička redakcija amandmana, evo zbog čega.
U članu 5. Predloga zakona stav 1. tačka 7) predložio sam da se navede da je roba svaka telesna, pokretna stvar osim stvari koja je prodata u postupku izvršenja ili na drugi način po sili zakona, voda i gas koji se ne prodaju u ograničenoj ili unapred utvrđenoj količini i da se doda reč koja glasi „i električna energija“, jer se govori o toplotnoj energiji, govori se o vodi i gasu. Svaki naš potrošač ne može unapred znati koliko će na mesečnom nivou potrošiti ni električne energije, ni toplotne energije, ni vode, ni gasa.
Ovo sam posebno predložio zato što zakon u nekim drugim članovima gde pominjem vodu, gas i toplotnu energiju, pominje i električnu energiju. Ako to čini u drugim članovima zakona onda nema razloga da to ne stoji i u članu 5. Predloga zakona.
Što se tiče mog predloga da se u članu 5. Predloga zakona stav 1. tačka 20) da se promeni i da glasi – da je nedozvoljeni uticaj iskorišćavanja nadmoći u odnosu na potrošača upotrebom pritiska na način kojim se u znatnoj meri ograničava njegova sposobnost da donese odluku zasnovanu na potpunoj obaveštenosti bez obzira da li su primenjeni obmana, sila ili pretnja.
On je u duhu onog našeg pristupa da ako već naš potrošač nije u zakonskoj mogućnosti tamo gde je potrošač u takvoj mogućnosti da recimo i posle dan, dva ili tri, nekoliko dana posle kupljene robe, bez ikakvog obrazloženja prodavcu vrati robu. Mislim da je možda trebalo razmisliti da se takva mogućnost ostavi ako se vrši nedozvoljeni uticaj i iskorišćavanje nadmoći, a znamo da se u praksi to često dešava.
Što se tiče moje primedbe da treba brisati stav, odnosno definiciju posebnog potrošača, mislim da je Vlada u pravu što nije prihvatila taj stav jer je u pitanju međunarodni standard. Ono što je mene kod definicije prosečnog potrošača bunilo to je ko je to ko utvrđuje da je neki potrošač prosečan, prosečno obavešten ili obavešten manje od proseka ili iznad proseka. Koji je to organ, koje je to lice i u kom postupku itd? Ali, kada su u pitanju međunarodni standardi mi tu nemamo nikakvih standarda i mislim da je u tom delu Vlada u pravu.
Kažem da je možda trebalo pravno-tehničkom redakcijom amandmana prihvatiti moj prigovor koji se tiče toga da u članu 5. stav 1. tačka 7) da se doda reč „električna energija“, a ovo sve posebno, s obzirom na životnu situaciju koju sam kasnije i u nekim amandmanima predložio da se reguliše na jasniji način, da su korisnici električne energije kao dobra u opštoj upotrebi, skoro sva domaćinstva, skoro sva fizička i pravna lica u našoj zemlji i zbog toga kažem da je ovde bilo mesta da se ovo prihvati. Hvala.

Prvo gospodine ministre da vam se zahvalim za korektnost. Dobra je namera i vaša i moja. Apsolutno sam bio svestan toga da taj drugi deo amandmana nije u duhu zakona i sam sam rekao da je Vlada bila u pravu, kao što ste vi vrlo korektno i javno izjavili da je moje rešenje u prvom delu amandmana bilo prihvatljivije.
Što se tiče amandmana na član 6. Predloga zakona stav 1, predložio sam da se doda stav 2. kod isticanja cena – da trgovac može isticati dve cene, redovne i snižene. Snižene cene se odnose na sezonska sniženja, rasprodaju, akcijsku prodaju, prodaju proizvoda sa greškom, proizvoda kojima ističe rok upotrebe kao i za ostale ponude trgovaca u okviru kojih potrošači mogu kupovati proizvode sa nižim cenama.
To je pre svega zbog toga što u praksi se često srećemo sa isticanjem dve vrste cena. Znači, trgovac istakne jednu cenu, a onda se ta cena precrta i ispod nje stoji druga cena i piše sniženo ili akcija itd. Vlada je u pravu što kaže, a ja sam to znao da se ovo reguliše i Zakonom o trgovini. Pošto se radi o Zakonu o zaštiti potrošača, naprosto verujem da većina potrošača neće biti u tom smislu pravno edukovana da sada ako brinu o zaštiti svojih potrošačkih prava i interesa pored Zakona o zaštiti potrošača još gledaju i Zakon o trgovini i mnoge druge zakone koji regulišu ovu oblast. Zbog toga sam smatrao da od viška glava ne boli i da je uputno da jedna ovakva odredba stoji i u ovom zakonu. Hvala.