Neću više to činiti ukoliko vi ne budete dopuštali i narodnim poslanicima SNS da u svojim govorima izriču optužbe na račun drugih narodnih poslanika, vređaju ih i time vređaju i dostojanstvo ove Skupštine. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, gospodin Arsić je reklamirao član 102. Poslovnika. Član 102. glasi – kada se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda i odlučivanje o njima, predsednik Narodne skupštine zaključuje sednicu Narodne skupštine.
Gospodine Arsiću, molim vas malo koncentracije. Nemojte da se na ovakav način vodi rasprava. Obesmišljava se naš razgovor time. S obzirom na to da niste u stanju da citirate član Poslovnika za koji smatrate da je povređen…(isključen mikrofon)

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Uvaženi gosti, koleginice i kolege narodni poslanici i narodne poslanice, gospođa predsednica nije bila u sali, pa bih na početku svog izlaganja rekla da mislim da je trebalo da reaguje na početku izlaganja prethodnog govornika, koji je ustvrdio da su nezavisne institucije čije izveštaje zajedno sa zaključcima nadležnih odbora razmatramo ovih dana, same sebe proglasile nezavisnima i da se ne radi ni o kakvim nezavisnim državnim institucijama, nego samo zato što je neko sebe proglasio sam nezavisnim i treba tako i da ih tretiramo.
Član 138. Ustava Republike Srbije koji konkretno govori o Zaštitniku građana, kog je gospodin Đukanović, nazvao tzv. nezavisnom državnom institucijom, verovatno se ugledajući na predsednika svoje stranke, kaže da je Zaštitnik građana nezavistan državni organ i dalje navodi njegove nadležnosti.
Mislim da je tu bilo prostora za reakciju, ali vratiću se na svoje izlaganje, jer ta diskusija zapravo pokazuje ono što smo imali prilike da vidimo juče na kraju sednice i već dve godine imamo prilike da vidimo, a to jeste, upravo odnos prema nezavisnim institucijama.
Kada su u pitanju izveštaji koje razmatramo isto kao i juče…

Juče sam ja isto tako bila ovlašćena za 1. tačku dnevnog reda ove današnje sednice. Govornica koja je govorila posle mene je sedam i po minuta svog 20-ominutnog izlaganja posvetila isključivo polemisanju sa onim što sam ja rekla. Verujem da se ista pravila odnose na sve…
(Predsedavajući: Molio bih vas da se sada vratite na temu.)
Evo prelazim, ako je najveći problem to što ja govorim. Prosto, mislim da odnos prema nezavisnim državnim organima jeste tema današnjeg rada. Ni jedan poslanik nema pravo da naziva ljude o kojima ovde danas raspravljamo tzv. nezavisnim organima i ubeđena sam da to jeste tema, a kolege mogu da se jave pa da kažu ako misle da nije.
Isto kao i juče, smatram da je ovo izuzetno važna tema nezavisne državne institucije i organi i regulatorna tela jesu nešto što je stvorena kao tekovina demokratizacije Srbije, kontrola vlasti jeste nešto na čemu počiva i vladavina prava i pravna država i demokratija i zapravo mera nezavisnosti tih institucija, mera našeg slušanja onih preporuka koje nam oni daju jeste i mera demokratičnosti Srbije.
Sa gospodinom Sretenovićem sam i u prethodnom sazivu dosta sarađivala i kroz Odbor za finansije i on zna koliko smo na početku imali problema da sa samom percepcijom DRI, kada je zaista na početku postojao jedan broj ljudi koji su tu instituciju doživljavali kao neku vrstu lova na veštice i očekivali od njega da bude neka vrsta Eliot Nesa koji će sada da se obračuna sa celokupnom korupcijom u našoj zemlji. Mislim da je dosta vremena i dosta energije potrošeno da se ta institucija postavi na onaj način na koji to zakon predviđa. Ostalo je još nekoliko stvari da bude urađeno koje su isto tako veoma važne.
On je na početku svog izveštaja i sam konstatovao da jedna od osnovnih domena njegovog rada jeste upravo saradnja sa Narodnom skupštinom. Veliki deo izveštaja posvećen je u pravo i tome. Nadležni odbor jeste mesto gde, ja verujem, da je on uvek nalazio sagovornike za sve one teme i u poslanicima DS svakako da hoće imati i podršku za one zakone koje spominje u vidu inicijative da ih treba promeni, ali svakako da kada to bude trebalo pretočiti u predloge, da će poslanici stajati na raspolaganju.
Jedan od stvari o kojoj čini mi se treba razgovarati kada je u pitanju rad DRI, mislim da je to nešto, isto tako oko čega će se sve kolege složiti. S obzirom na to da je naša DRI ustanovljena poprilično po ugledu na Slovenačke model. Tamo smo imali prilike da čujemo i da nadležni odbor koji se tamo ne zove Odbor za finansije, oni imaju skupštinski odbor koji je zadužen baš za kontrolu trošenja javnih sredstava, ima mogućnost da preporuči, sugeriše ili kaže DRI koje su to institucije, koje sve to lokalne samouprave i preduzeća, treba da budu predmet revizije.
Ukoliko postoji mogućnost da i mi postignemo takav neki dogovor u Skupštini, mislim da bi to bilo nešto što bi bilo korisno i za jačanje pozicije parlamenta, ali i za poboljšanje nekakve naše međusobne saradnje.
Isto tako kada su u pitanju izmene zakona koje je preporučila Agencija za borbu protiv korupcije u svom izveštaju, pre svega koliko sam shvatila, donošenje čak i novog Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, poslanici DS stoje otvoreni za takvu vrstu saradnje. Važno je jačati takve institucije. Što su jače institucije, slabija je mogućnost pojedinaca da ih pritiskaju, da ih nipodaštavaju, i da lome pozicije i uticaj tih institucija.
Ono o čemu bih volela da razgovaramo kada je u pitanju Agencija za borbu protiv korupcije isto tako mislim da gotovo nema poslaničke grupe u kojoj nije postojao sličan problem. Veoma često se dešavalo, a vi ste kao jedna od svojih delokruga radnje naveli i saradnju sa medijima. Veoma često se dešavalo da narodni poslanici iz medija saznaju da se vode nekakvi postupci protiv njih. Veoma često se dešavalo da iz Agencija za borbu protiv korupcije u tabloide izlaze stvari koje nisu poznate onima na koje se odnose.
Mislim da bi trebalo da povedete računa o tome da se takve stvari ne dešavaju, jer mislim da one zaista nikome ne idu u korist, osim toga što se manje više, to je stara zamerka DS celokupna borba protiv korupcije izmestila na naslovne strane tabloida koji preuzimaju ulogu i tužilaštva i policije i sudova i svega drugog.
Mislim da je agencija ta koja ne bi trebalo da doprinosi tome i da zaista neki tamo „kuriri“ ili „informeri“ ne bi smeli da imaju informacije koje se odnose na pojedince a da sami ti ljudi nemaju informacije da se o njima vode nekakve istrage.
Molim vas da poradimo na tome da zaista primena svih, naravno ne treba posebno govoriti u ovom slučaju zakona bude jednaka. Mi i u ovom sazivu Narodne skupštine imamo poslanike koji su direktori javnih preduzeća. Zbog čega ne možemo da napravimo zakon tako da takve stvari prosto budu nemoguće?
Da li je to nedostatak političke volje, to nas opet vraća na raspravu koju smo imali juče, da li politička volja može da bude uslov za sprovođenje zakona, jer sprovođenje zakona nije stvar političke volje, sprovođenje zakona je stvar vladavine prava, stvar pravne države, mi stojimo na raspolaganju da se ti zakoni učine što povoljnijim za vas, jer što imamo manje nekih mogućnosti da se zakoni kreativno tumače, to su oni zapravo povoljniji za građane.
Kada govorimo o Zakonu o javnim nabavkama, o kom dosta govorite, to jeste još jedna posebna tema. Videli smo da zakon koji je najavljivan kao najveći uspeh prethodne vladajuće koalicije, iste ove vladajuće koalicije, zapravo i nije dao one spektakularne rezultate koji su bili očekivani, posebna tema je čitav deo u vašem izveštaju koji se bavi o sukobu interesa nastalom iz nepotizma.
Ja bih volela da se pozabavite i sukobom interesa koji je nastao iz nekih drugih razloga kao političke pripadnosti. Mi imamo širom Srbije, konkretno u Novom Sadu, odakle ja dolazim, situacije da novopridošli odbornici stranaka na vlasti, preko noći postaju direktori javnih preduzeća. Sve su to stvari kojima treba da se bavimo, sve su to stvari o kojima treba da razgovaramo, sve su to stvari o kojima i nemamo gde drugde da razgovaramo osim sa vama i o kojima nemamo gde drugde da razgovaramo osim ovde.
O onome što su drugi poslanici govorili zaista mislim da ne treba posebno trošiti reči. Mi smo imali prilike da čujemo kao ovi ovde ljudi koji nisu radili svoj posao sve dok SNS nije došla na vlast, pa ja prosto mislim da je to nipodaštavanje tih istih ljudi koji su taj posao radili pre tri, četiri itd, godina, imali smo prilike da čujemo da narodni poslanici imaju nekakve informacije o zloupotrebama u raznim lokalnim samoupravama i javnim preduzećima, državnim organima, institucijama.
Ja zaista molim zbog istine da svako ko takve zloupotrebe ima to dostavi nadležnim organima. Nemojte, gospođa Tomić je govorila o tome da, kada neko ima nekakve dokaze da je bilo nekakvih zloupotreba, onda postavlja poslaničko pitanje. Pa nećemo valjda postavljati poslaničko pitanje kada čujemo, ne da čujemo, nego kada znamo i imamo dokaze da je negde bilo nekakvih zloupotreba. Zna se šta se radi u takvom slučaju.
Ne možemo se svi na takav način neodgovorno ponašati prema sredstvima građana i zato molim poslanike koji takve informacije imaju da to nekako kanališu na pravi način, a ne da bi ovde govorili stvari samo da bi ovoj sednici dali nekakvu sadržinu.
Zaista mislim da je zajednički zadatak, i time ću završiti, svih narodnih poslanika da radimo na tome da vi nesmetano možete da radite na tome da obavljate posao za koji ste i oformljeni, da ne dozvolimo da vas neko naziva „takozvanim“ nezavisnim institucijama, da ne dozvolimo da neko o vašim izveštajima govori kao političkim kompletima, jer to ne daje dobru sliku niti o vama, niti o ovoj skupštini, niti o Srbiji kao takvoj. Hvala.

Hvala vam, gospodine potpredsedniče.
Gospodin Đukanović verovatno nije svestan šta je rekao. Neka pogleda stenogram i videće da je rekao da to nisu nikakva nezavisna regulatorna tela nego obični državni organi koji su sami sebe proglasili nezavisnima.
Svakako su dostupni i građanima, što je mnogo važnije od toga što vi odmahujete glavom. Svako može da vidi šta ste rekli.
Gospodin Babić, kada govori o velikom uvažavanju koje SNS ima za nezavisna regulatorna tela, nije bio u sali kada je gospodin Đukanović rekao da je izveštaj Zaštitnika građana najobičniji politički pamflet, a pošto će cela stranka punim kapacitetom glasati za taj izveštaj, pretpostavljam da su kolege gospodina Đukanovića svesne da će glasati za najobičniji politički pamflet koji je ovoj Skupštini predstavio najobičniji državni organ, tzv. nezavisni Zaštitnik građana.
To, kako je ko glasao, ja sam molila gospodina Babića da ne razgovaramo o tome, s obzirom na to da ako počnemo da pričamo o tome…
(Predsedavajući: Molim vas, ne obraćajte se poslaniku direktno.)
… Ja se obraćam vama. Rekla sam da sam zamolila gospodina Babića da ne razgovaramo o tome, jer nisu poslanici DS glasali protiv povećanja broja zaposlenih u DRI ili kod Zaštitnika građana, nego su to bili poslanici SRS, koji su glasali protiv svakog od zakona koji je ustanovio svaki nezavisni državni organ u ovoj zemlji i ne samo što su glasali protiv, nego su direktno opstruisali donošenje tih zakona u tom momentu, praveći od Narodne skupštine Republike Srbije instituciju sa najmanje ugleda u ovoj zemlji, tako da nemojte da pričamo ko je kako glasao, nećete se dobro provesti.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Dragi gosti, i jedni i drugi, uvaženi narodni poslanici i narodne poslanice, svakako da mi danas ne govorimo samo o ova tri izveštaja. Kad god se govori o nezavisnim regulatornim telima, govori se o mnogo više stvari nego o izveštajima. Mi danas govorimo i o vladavini prava i o postojanju pravne države i o ljudskim pravima, o stabilnosti institucija, o tome kako naša država treba da izgleda i o tome kako ona danas i izgleda.
Ne treba posebno naglašavati važnost ovih izveštaja i važnost tema o kojima danas govorimo. Kada god govorimo o ljudskim pravima, kad god govorimo o ravnopravnosti, kad god govorimo o jednakim šansama, o zabrani diskriminacije, o položaju osoba sa invaliditetom, pravima dece, rodne ravnopravnosti, govoru mržnje, sve su to stvari koje su među najvažnijim političkim temama u našoj zemlji, iako možda njih građani i ne prepoznaju kao nešto što utiče na njihove svakodnevne živote, ili bar ne u tolikoj meri u kojoj prepoznaju ekonomske teme. Treba da budu uvereni da su upravo ove stvari teme i principi na kojima je zasnovana svaka moderna demokratska država, a Srbija svakako takva država treba da bude.
Kroz sva tri izveštaja mislim da možemo izvući jedan zaključak, mislim da su ga čak sva tri predlagača i izgovorila, a to je rečenica da stanje jeste poboljšano, ali da ima još jako mnogo posla i da još ima nedostataka koje treba otkloniti.
Gospodin Čotrić je rekao jednu stvar koja je čudno zazvučala – da su izveštaji uravnoteženi. U tom nekom smislu, pa, eto, negde je bolja situacija, negde se baš i ne poštuju toliko ljudska prava i ovo jeste oblast u kojima ne smemo dozvoliti da izveštaji budu, da upotrebim njegov izraz – uravnoteženi.
Dok god mi budemo govorili o političkoj volji da se sprovode zakoni, dok god mi budemo govorili da je neko dobio uveravanja od ovog ili onog državnog funkcionera da će se zakon primeniti i poštovati, dok god mi budemo govorili o tome da građani ne znaju zbog čega je diskriminacija loša, zbog čega je zabranjena, dok god budemo govorili o tome da i ne prepoznaju diskriminaciju ili pak smatraju da neka ljudska bića imaju manja prava u odnosu na druga ljudska bića samo zbog toga što im se ne dopada način na koji razmišljaju, žive, funkcionišu ili im se ne dopada neko njihovo drugo nevoljno svojstvo, do tada situacija neće biti dobra i do tada će svaka ovakva tema zasluživati najveći nivo naše pažnje.
Krenuću istim onim redosledom kojim su nam i naši gosti ovde predlagali izveštaje.
Kada je u pitanju Izveštaj poverenice za ravnopravnost, ona zna koliku smo borbu zajedno vodile za ostvarivanje ravnopravnosti, ne samo nas dve, nego i mnoge narodne poslanice iz prošlog saziva, pretprošlog i ovog. To i jeste jedna od borbi koje se nikada ne završavaju i to jeste jedna od onih pokretnih meta i teško da ćemo ikada doći do toga da kažemo da imamo punu ravnopravnost.
Svakako da diskriminacija nije, makar ona otvorena diskriminacija, više glavna tema u našem društvu. To su situacije u kojima se reaguje, u kojima nadležne institucije reaguju, sudovi reaguju. Ljudi su naučili već da je prepoznaju i to više nije toliko goruća tema kao što je ranije bila.
Ono sa čime, međutim, imamo problem, jeste prikrivena diskriminacija, jeste diskriminacija koja se ne vidi i koja je utoliko mnogo, mnogo opasnija. Poverenica je, kao uostalom i druga dva predlagača, iznela jedan problem koji se odnosi na to da preporuke koje nezavisna regulatorna tela daju državni organi ne primenjuju.
S obzirom na to da sam se i sama bavila time, a da je ona upravo i taj primer istakla kao jedan od osnovnih problema kao preporuku koju je dala pre dve godine, koja i dalje nije promenjena, još jednom ću govoriti o diskriminaciji u udžbenicima, o stereotipima koji se nameću u udžbenicima, jer to je osnovni početak sve diskriminacije.
Ja sam sa sobom donela nešto što ne znam da li su poslanici imali prilike da vide, a radi se o udžbeniku koji je odobren od strane Ministarstva prosvete, udžbeniku iz kriminalistike, u kom se u delu u kom se govori o silovanju nalaze sledeće rečenice:
„U praksi su ređi slučajevi da žrtva silovanja nije dala doprinos nastanku krivičnog dela. Tada se njen doprinos nastanku krivičnog dela najčešće ogleda u nepromišljenom ponašanju, usamljenom kretanju mračnim ulicama, predgrađima i livadama u kasnim večernjim časovima, putovanjima autostopom, čime je sebe objektivno dovela u situaciju da postane žrtva krivičnog dela, npr. silovanja ili razbojništva.
Ženska osoba neretko svojim ponašanjem stvara, doprinosi ili prihvata seksusalno napetu situaciju. Aktivno i pasivno ponašanje oštećene u takvoj situaciji utiče na pogrešnu procenu učinioca. Oštećena i prestupnik na svoj način opažaju i ocenjuju iste objektivne okolnosti. Ženska osoba svojim ponašanjem dopušta stvaranje situacije u kojoj je ona na osnovu prosuđivanja bila dužna da predvidi mogućnost konfrontacije.
Ženina provokacija može da bude nesvesna kada ona usled neiskustva ili lakovernosti ne shvata provocirajući karakter svoga ponašanja. Motivi koji ženu pokreću za ulazak i prihvatanje situacije u kojoj ona ne želi seksualni kontakt sa osobom koju nedovoljno poznaje može biti neurotski karakter njene emotivne nestabilnosti i nezadovoljstva, iz kojih proizilazi snažna, pa čak i grčevita želja za emotivnom i čisto duhovnom bliskošću sa u mašti stvorenim idealnim muškarcem, pristajući lakomisleno na situacije koje ona ocenjuje kao romantične, a druga strana kao seksualno naelektrisane. Moguće bi bilo kod takvih oštećenih utvrditi postojanje seksualne i emotivne nezrelosti.“
Ovo je Ministarstvo prosvete odobrilo da bude udžbenik koji uče studenti iz predmeta kriminalistike. Ovo je sramota. Takvih primera ima jako mnogo.
Godinama sam govorila o pripovetki „Nemušti jezik“, za koju ne znam koliko je poznata poslanicima. To je narodna pripovetka u kojoj zmija daje glavnom junaku dar da razgovara sa životinjama. Njemu se dešavaju razne dogodovštine. Između ostalog mu kobila saopštava da mu je žena trudna. On dolazi kući, smeje se i žena ga nekoliko puta upita zbog čega se smeje. On neće da odgovori, izlazi napolje i na nagovor petla se vraća u kuću i uzima toljagu i njome isprebija tu svoju trudnu ženu.
To je narodna pripovetka i svakako da niko nema problem sa tim da se naša narodna književnost obrađuje u okviru gradiva za osnovnu školu. Međutim, ono što jeste problem je pitanje na koji način se ta pripovetka obrađuje. Verovali ili ne, učenike u osnovnim školama pitaju i pitanje je postavljeno na sledeći način - zbog čega je žena glavnog junaka pripovetke „Nemušti jezik“ zaslužila da dobije batine? Dakle, pitanje je postavljeno tako da je žena nečim mogla zaslužiti da dobije batine. Tačan odgovor je zato što je radoznala.
Drugo pitanje iz iste pripovetke je – koje vrline krase junaka pripovetke „Nemušti jezik“? Tačni odgovori su hrabrost i radoznalost. To znači da je žena zaslužila da dobije batine zato što je radoznala, a muškarca krasi vrlina radoznalosti.
To su samo neki od primera i nije ovo jedina tema, svi znaju kako su žene prikazane u udžbenicima itd. Imamo u Novom Pazaru, koliko sam čula, prilike da se u školama uče igre kojima se zimi igraju devojčice i one kojima se igraju dečaci itd. Udžbenici jesu veliki problem, kvalitet udžbenika jeste veliki problem. Mislim da je zadatak svih nas, a ja ću se svakako kao predsednica Odbora za nauku i obrazovanje posvetiti tom problemu, jer to jeste nešto što je izuzetno važno.
Kada je u pitanju Izveštaj Zaštitnika građana, i kod njega smo imali prilike da čujemo da neke stvari jesu unapređene, a na nekima još treba raditi. Mislim da je zadatak svih nas pomognemo Zaštitniku građana u tome da se sve one stvari koje je detektovao kao problem i koje je dao kao preporuke zapravo i primene.
On je u svom izveštaju govorio o tome da je izostala ta tzv. depolitizacija državne uprave, da do toga nije došlo. Mislim da su svi naši građani i te kako svesni da od najavljene departizacije javnih preduzeća ne da nema ništa, nego su građani direktno dovedeni u neravnopravan položaj samo zbog toga što nisu članovi stranaka na vlasti prilikom zapošljavanja. Poslodavci i dalje izbegavaju svoje zakonske ugovorene obaveze u pogledu uredne isplate zarada i drugih primanja zaposlenih, kao i u pogledu blagovremene uplate doprinosa za obavezno zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje.
On je govorio i o skandaloznoj primeni Zakona o solidarnom porezu, na koju smo mi kao poslanici DS upozoravali, na koju sada upozorava Zaštitnik građana. Očigledno da ne postoji nikakva volja da se prihvati to da je i sam zakon bio greška i da je sama primena zakona bila greška. Ne znam koliko se poslanika odazvalo pozivu nevladine organizacije „Pravo za mame“ da se susretnu sa jednom mladom mamom. Oni koji su to učinili, svakako da su imali da čuju puno od njih o načinu na koji se njima uplaćuju zarade.
Nisu samo mlade porodilje oštećene primenom Zakona o solidarnom porezu, kojim odjednom ta svota od nekoliko desetina hiljada dinara pređe 60.000 dinara kada im budu uplaćeni prihodi za nekoliko meseci, pa bude još i oporezovano kao solidarni porez. To se dešava i mladim naučnicima kojima, recimo, oporezuju sredstva koja im se uplaćuju za objavu knjiga. Dakle, ne prihode koje imaju od prodaje knjiga, nego sredstva koja dobijaju za objave knjiga, to se sve uredno oporezuje itd.
Poverenik posebno upozorava na ono što smo i mi radili zbog izmena poreskih zakona, u kojima je navedeno zastarevanje utvrđivanja naplate i namirivanja neuplaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Prava radnika su ozbiljno ugroženi. To su ljudi koji verujući da imaju uslove za penziju odu i kada podnesu zahtev, im se saopšti da oni zapravo te uslove ne ispunjavaju, jer neko nekada nije uplaćivao doprinose. Oni su do sada mogli te doprinose da naplate na neki način, zahvaljujući zakonima koje je ova vladajuća većina samo u drugom sastavu u prethodnom sazivu parlamenta usvojila, oni više nemaju načina da ostvare ta svoja prava. To su sve neke stvari u kojima smo imali prilike da slušamo.
Zaštitnik građana dosta govori o medijskim slobodama, to jeste nešto što je izuzetno važno. Sam ukazuje na slučajeve o kojima su i drugi poslanici govorili o tome da se ta sprega između bezbednosnih struktura tužilaštva policije i pojedinih medija čini u ovom momentu neraskidivom što je izuzetno opasno. A u medijima se pojavljuju poverljivi podaci iz istraga, iz pritvora, sa saslušanja, crtaju se unapred ćelije za ljude protiv kojih čak nisu podignute ni optužnice, na veoma senzacionalistički način o čemu se isto tako govori o izveštaju se piše o mnogobrojnim temama.
Samo ću podsetiti na slučaj gradonačelnika Kraljeva, bivšeg gradonačelnika Kraljeva koji je uhapšen, priveden pod optužbom da je zloupotrebio sredstva koja su bila namenjena za obnovu Kraljeva nakon zemljotresa. Tom prilikom gotovo da nije bilo medija koji tog čoveka nije nazivao kriminalcem, čudovištem, čak se i direktor policije potpuno mimo svojih nadležnosti, a to su mediji uredno prenosili, zgražavao nad tim kako postoje ljudi koji na takav način imaju nameru da profitiraju nad ljudskom nesrećom.
Kada se ispostavilo da ništa od toga nije istina, kada su svi oni pušteni, zato što se ispostavilo da ne samo da građani nisu oštećeni nego naprotiv izvedeno je i više radova nego što je bilo planirano. Tada se ništa nije desilo. Tada se nijedan od tih tabloida nije izvinio tim ljudima. Tada niko nije napisao da je ustanovljeno suprotno i očigledno da je to praksa koja onda ponese mnogo druge i koja zaista stvara jednu atmosferu u našem društvu koja svakako nije dobra, ne toliko za političare, nego i za građane.
Nažalost, u izveštaju Zaštitnika građana se govori o jednom slučaju koji je izuzetno problematičan, to je primer porodice koja je izgubila svoje dete, koja je bila nedeljama izložena neviđenoj hajci obe strane jednog tabloida. Ono što posebno zabrinjava jeste ne samo poštovanje zakona od tih tabloida koji na vrlo čudnovat način, rekla bih uz blagoslov nadležnih organa, uspevaju da izbegnu svoje zakonom propisane obaveze nego i to da u tom momentu regulatorna tela koja nisu ustanovljena zakonom nego novinskim udruženjima, nisu reagovala na tako jedan očiti primer linča.
Zaštitnik građana u svom izveštaju govori i o svom odnosu sa medijima, o predstavljanju institucije Zaštitnika građana u medijima gde konstatuje jednu stvar, a to je da je prvi sukob o kome je, čini mi se, koleginica Nestorović govorila, nastao prilikom slučaja mala matura kada je on imao stav koji je bio različit u odnosu na stav Vlade Republike Srbije. To nas dovodi do jedne teme o kojoj čini mi se, danas moramo da razgovaramo, a to jeste taj jedan pokušaj da se suzbije svaka vrsta, utiša, svaka vrsta kritičke misli, svaka vrste kritike gde svako onaj ko se usudi da izrazi svoje mišljenje koje jeste suprotno onome što je zvanična politika Vlade Republike Srbije mora biti svestan da će na ovaj ili onaj način biti izložen takvoj vrsti negativne kampanje.
Pre nekoliko dana je Zaštitnik građana, rekla bih vrlo hrabro ustao u odbranu Ustavom zagarantovane slobode mišljenja i slobode izražavanja. Ono što je usledilo nije dostojno zemlje koja pretenduje da bude demokratska i koja sebe naziva demokratskom. Mi smo u tih nekoliko dana imali prilike da čujemo premijera kako Zaštitnika građana naziva tzv. nezavisnom institucijom. Imali smo prilike da čujemo da OEBS laže. Imali smo prilike da čujemo da su profesori univerziteta glupaci i imali smo prilike da vidimo jednu kampanju na internetu u kojoj veoma aktivno učestvuju aktivisti SNS, koja neodoljivo podseća na kampanju u kojoj je smenjena Nata Mesarović, predsednica Vrhovnog kasacionog suda, a na njeno mesto doveden sudija kome je zastareo slučaj pedofilije.
To su sve stvari o kojima mi treba da razgovaramo. Ukoliko je istina da ne postoji cenzura u Srbiji. Ukoliko će vaše pitanje biti – recite mi jednog novinara kog je bilo ko iz vlasti zvao i rekao mu da nešto ne objavi. Hajdete onda da pričamo o tome zašto postoji autocenzura, jer autocenzure nema bez cenzure. Neće biti da novinari sami od sebe cenzurišu ono što su želeli da napišu, neće biti da oni baš vole da skidaju tekstove sa portala. Očigledno je da svesni da će proći baš kao i svako drugi ko se usudi da govori kritički.
Kada govorimo o izveštaju Poverenika za informacije od javnog značaja, ono što jeste glavni problem, on je to rekao o svom izveštaju na Odboru, jesu javna preduzeća. Najbolji primer jeste primer Etihada od septembra meseca traje naša borba da se ugovor objavi. Od januara, februara do kraja kampanje tog ugovora nema. Hajdete da pokažemo da su institucije jače od nepostojanja političke volje da se zakon primeni, šta god nepostojanje političke volje da se zakon primeni moglo biti. Zahvaljujem se svima i pozivam vas da zajedno radimo na ovome. Hvala.

Hvala, gospodine potpredsedniče.
Gospodin Babić me je upitao koja je politika DS, mislim da zaista nema potrebe to objašnjavati, ta politika je očitovana kada su u pitanju nezavisna regulatorna tela upravo u uspostavljanju i tih tela i zakonodavnog okvira kojima je definisana njihova nadležnost i stalnom borbom za unapređenje njihovog položaja, bilo kada su u pitanju ovde prisutni predstavnici ili oni koji će biti predlagači u okviru naredne tačke dnevnog reda – DRI, Agencije za borbu protiv korupcije.
Nema potrebe da se to dodatno objašnjava jer ta politika, znate gospodine Babiću, već izvesni niz godina ista…
(Predsedavajući: Zamolio bih vas samo da se ne obraćate direktno narodnom poslaniku, već meni kao predsedavajućem.)
… nema potrebe gospodinu Babiću, to objašnjavati, niti građanima, zato što je ta politika već izvesni broj godina ista.
Međutim, ono što je gospođa Čomić rekla je apsolutno tačno.
Hajde da se ne sećamo ko je kako glasao u prethodnom periodu, da se ne sećamo ko je deklarativno, nakon svoje katarze podržavao evropske integracije, a glasao protiv svih zakona iz evropskog paketa zakona, jer nas to nikuda neće odvesti.

Zahvaljujem.
Član 238. stav 2, pročitaću ga, pa samo ako možete da objasnite koji deo nije jasan. „U radu na sednici nadležnog odbora i sednici Narodne skupštine učestvuje predstavnik nezavisnog državnog organa čiji se izveštaj razmatra“.
Da li možete da objasnite na koji način oni učestvuju u raspravi ako u njoj ne mogu da govore? Da li možete da objasnite, ne toliko nama, nego prosto građanima, jer nama je jasno, to očigledno samo vama nije jasno od svih poslanika prisutnih u sali, na koji način smatrate da oni nemaju pravo da govore u raspravi u kojoj ih Poslovnik obavezuje da učestvuju?
Ovo što ste gospodinu Omeroviću, već sam govorila o tome, zaista je neozbiljno da vi kao potpredsednik Skupštine ne znate šta znači jedinstveni pretres i na opasku gospodina Babića da smo mi sad u nekakvoj neprijatnoj situaciji iz koje ćemo izaći ako date pauzu, ne, nismo u neprijatnoj situaciji. Ovo što se sada dešava je posledica onoga o čemu smo govorili na celoj sednici, a to je lomljenje institucija, nepoštovanje procedura i nepoštovanje pravila. Da niste ove ljude naterali da izađu iz sale svojim ponašanjem, možda ste nešto mogli o tome i da čujete.

Član 104. je u pitanju.
Na početku zajedničkog rada mislim da je veoma važno da razjasnimo da se nalazimo u jednoj situaciji koju prosto zbog svih nas treba da razjasnimo. Vi kažete da narodni poslanik kada reklamira povredu Poslovnika ne može da izazove repliciranje. Međutim, ovde piše da ako se narodni poslanik u svom izlaganju uvredljivo izrazi o poslaničkoj grupi ili nekom poslaniku, taj poslanik može imati pravo na repliku.
Ja smatram da je svaki govor narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije nekakvo njegovo izlaganje i da u tom smislu prosto nije prihvatljivo obrazloženje da onaj ko govori o povredi Poslovnika ako tom prilikom uvredi nekoga drugoga ne može da izazove replike. Prosto da bismo zauzeli neki zajednički stav. Čini mi se da vi imate jedno mišljenje, a da drugi potpredsednici kada predsedavaju nekako drugačije tumače, pa da se ne bismo našli u situaciji da u zavisnosti od toga ko predsedava narodni poslanici imaju drugačija prava, prosto treba da ustanovimo neko pravilo. Meni se zaista čini da je svako izlaganje narodnog poslanika izlaganje.

Hvala vam gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, kandidati za članove Vlade i gospodinu Vučiću, vi ste govorili puno, govorili ste dugo. U svom izlaganju dozvolili ste sebi neke stvari za koje smatram da predsednica Skupštine nije smela dozvoliti, jer tako nešto sebi ne bi trebalo da daje za pravo niko ko dolazi u ovu skupštinu, da od poslanika traži podršku.
Vi ste opominjali poslanike, delili nam ovde zadatke. Osim toga što ste ranije nekoliko dana odredili radno vreme današnje Skupštine i rekli da će Vlada, odnosno ova sednica biti završena do 19,00 časova. Rekli ste i nešto verovatno nehotično, ali ste time uvredili narodne poslanike, rekli ste da bez obzira na to šta vi ovde govorili, ekspoze će biti prihvaćen i Vlada će biti izglasana.
Vidim da se ne sećate da ste tako nešto rekli, pogledajte u stenogramu. U jednom momentu ste izjavili - molim vas da poslanici čuju, mada bi izglasali da ne čuju šta govorim. Znate, ovde neko sluša šta vi govorite, nismo svi baš tako spremni da na vaš mig radimo do određenog vremena, diskutujemo do određenog vremena, mada razumem da postoje poslanici koji prihvataju i takav način rada.
Iako ste govorili mnogo, vi zapravo niste rekli mnogo. Svakako niste rekli nešto epohalno ili novo, a složiću se sa onim kolegama koje su rekle da uprkos svom savetu i niste govorili mnogo o budućnosti, govorili ste više o prošlosti. Jednom morate da shvatite, gospodine Vučiću niko vama ne brani pravo da promenite i sebe i svoju politiku i niko nije toliko crn da ne može da dobije priliku za drugu šansu, ali ovo vama nije druga šansa, ovo je vama i mnogima koji su oko vas treća, četvrta šansa, a nekima i možda neka šansa više koja im se pruža. Ne mislim pritom na promenu u odnosu na vas od pre šest ili sedam godina, jer to je zaista daleka prošlost, mislim na promenu vas danas u odnosu na promenu vas juče ili vas pre nekoliko meseci.
Na osnovu čega vi očekujete da vama ovde poslanici ili građani veruju kada kažete da je sa nekim praksama završeno ako ste vi do juče ili čak danas radili apsolutno suprotno. Nemojte očekivati da prihvatimo taj vaš stav, pa dobro pogrešio sam, koji ste u nekoliko navrata u javnosti, ne toliko danas ovde gde je zaista svaka samokritika izostala ponovili, jer te vaše greške imaju nekakve posledice i za njih nekako mora neko da snosi odgovornost. Vi zaboravljate da su previše velike posledice vaših postupaka, neodgovornosti i stranačke zaslepljenosti koju, da, i dalje pokazujete.
Za mnoge stvari krivite situaciju koju ste zatekli, a zamislite tek da ste zatekli ono što ste ostavili 2000. godine i što je demokratska opozicija Srbije zatekla kada je došla na vlast, koliko biste tada izgovora imali i zbog čega niste uradili nešto zbog čega ste se obavezali da ćete uraditi.
Kao važan razlog za javni dug i ekonomske probleme u kojima se naša zemlja nalazi vi ste naveli i odluku iz 2008. godine da se povećaju penzije. Zanimljivo je onda što ste sada u Vladu uzeli i one koji su bili najveći zagovornici takve odluke, zanimljivo je to da su oni imali tada mogućnosti da takvu odluku nametnu Vladi Republike Srbije kao odluku Vlade, zbog toga što je alternativa tome bila da vaša stranka tada još nereformisana odvede zemlju u nekakvom potpuno drugom pravcu.
Međutim, ne sećam se gospodine Vučiću da ste ni vi lično ni vaša stranka tada se bunili protiv tog povećanja penzija, ili da ste govorili protiv toga. Zato mi uliva strah šta ćete govoriti za tri godine, ili za tri meseca o ovoj odluci da se sada penzije ne smanjuje, za koju već danas kažete da je loša. Mi je podržavamo, ali nemojte da opet bude nečija tuđa odgovornost za tri godine. Očigledno je da ništa što se u ovoj zemlji dešava nije vaša odgovornost, nego je odgovornost neke pretprošle ili Vlade pre toga.
Moje pitanje ide upravo ka tome – kada će početi vaša odgovornost? Kada je taj dan kada SNS postaje odgovorna za ono što se dešava u ovoj zemlji, a da to više nisu neki pre njih, pre njih i pre njih, itd. Hajde da govorimo o onome što ste danas ovde izgovorili. Čuli smo u nekim naznakama, ne otvoreno, da opet planirate da sprovedete fiskalnu konsolidaciju smanjenjem prihoda građana i povećanje nameta. Govorite o štednji, a mandat vam počinje mitingom koji organizujete ispred ove zgrade i ja vas pitam da li ćemo opet i taj miting da platimo parama koje nemamo, gospodine Vučiću? Jer, ste za nekoliko stvari u toku svog dugog izlaganja rekli da su plaćeni parama koje nemamo.
Ako narodni poslanici ne znaju, mislim da je predsednica dužna da nas obavesti ispred Skupštine Srbije se okupljaju pristalice vaših stranaka …

Gospodin Vučić govori o štednji, gospođo Gojković i o tome kako se neke stvari plaćaju.

Povređen je član 97. Da li možete samo da nam kažete kako je moguće da smo potrošili vreme poslaničke grupe, s obzirom da je gospodin Šutanovac jedini govornik iz naše stranke i da je govorio 11 minuta i 20 sekundi?

Da li možete onda da nas obavestite ko račun to vreme i koliko iznosi to vreme?

Da li možete da nam kažete ko je u stanju da nam pruži informaciju na koji način je sa 11 minuta jednog govornika potrošeno vreme naše poslaničke grupe?

Ko može da nam odgovori na pitanje na koji način je poslanička grupa DS sa jednim govornikom koji je govorio 11 minuta potrošila 23 minuta poslaničke grupe?