Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Gospođo guvernerko, potpredsednici Narodne skupštine, kolege i koleginice narodni poslanici, kada smo u avgustu usvajali prvi put izmene i dopune ovog zakona, imali smo priliku da vidimo da je on naišao na kritike ne samo opozicije, čak i vanparlamentarnih stranaka u Republici Srbiji, nego i na kritike stručne javnosti, Evropske komisije, Svetske banke, MMF, a kritike Evropske komisije su se nakon toga vrlo brzo očitovale i u Izveštaju Evropske komisije koji je upravo ovaj zakon ocenio, tada kao predlog grupe narodnih poslanika, kao nešto što predstavlja korak nazad u procesu priključenja Srbije EU. Mi smo tada u avgustu bili protiv izmena i dopuna ovog zakona, a bićemo opet protiv njih. Razlozi za to su brojni. Pokušaću da ih navedem u svom izlaganju.
Ovo je inače bio prvi zakon koji je počeo Srbiju da udaljava od tog evropskog puta, prvi zakon za koji smo otvoreno dobili primedbe međunarodnih i monetarnih institucija i političkih institucija koje smo tom prilikom, odnosno koje je većina u ovoj skupštini tom prilikom odlučila da ignoriše. Nakon toga smo imali još nekoliko tih izjava raznih zvaničnika naše države, koje bi se mogle svrstati u red izjava koje Srbiju udaljavaju od evropske porodice zemalja koje narušavaju odnose u regionu koji su vrlo teško građeni. Međutim, mislim da bi Narodna skupština trebalo da se zadrži na tome da ona ne bude ta koja će donositi propise koji će Srbiju, prema ocenama Evropske komisije, koja ipak jeste jedina koja odlučuje o tome, udaljavaju od priključenja EU.
Naravno da se u ovoj diskusiji, kao i tada kada smo prvi put usvajali ovaj zakon, nekoliko najčešćih reči, izgovorenih i od strane poslanika i od strane predlagača i od strane stručne i međunarodne javnosti, su – nezavisnost NBS. Nezavisnost NBS, osim toga što je bila i jedna od osnovnih primedaba i Evropske komisije i MMF i Svetske banke, je nešto o čemu Srbija treba da vodi računa, sve i da zanemarimo te primedbe koje su došle iz međunarodnih institucija, zbog toga što je nezavisnost NBS, osim što je izuzetno važna za funkcionisanje Narodne banke, definisana Ustavom Republike Srbije i to je nešto na čemu bi i Narodna banka i ova skupština i Vlada Republike Srbije trebalo da insistiraju, sve i da ne postoje ove primedbe iz Evropske komisije i drugih institucija koje su dolazile i u Skupštinu i u Narodnu banku i koje su se mogle čuti u javnosti.
I pre nekoliko dana smo u ovoj skupštini, jednom drugom prilikom, kada je predsednik prekinuo sednicu koja je u toku, mnogo razgovarali o nezavisnosti i nadležnostima NBS, zbog toga što je Zakonom o preuzimanju banaka ozbiljan deo nadležnosti NBS, Ministarstvo finansija preuzelo na sebe. Tad smo imali polemiku sa Mlađanom Dinkićem, koji je na dosta uvredljiv način govorio ne samo o postojećim bankama u Republici Srbiji, nego u krajnjem i o Narodnoj banci, zbog toga što ukoliko te banke zaista toliko loše posluju, zbog čega im onda Narodna banka ne oduzme dozvolu za rad.
U obrazloženju ovog zakona piše da se ovaj zakon usvaja da bi se učinio pozitivan korak i dalje približavanje njegovih odredaba odredbama ugovora o EU, Ugovor o funkcionisanju EU, a naročito odredbama Statuta Evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke, imajući u vidu strateško opredeljenje Republike Srbije da pristupi EU.
Svako ko pogleda ovaj dopis koji je stigao uz zakon bi u tom slučaju očekivao da ono što je u avgustu bilo izneto kao primedba Evropske komisije, MMF, Evropske centralne banke bude otklonjeno sada ovim novim izmenama i dopunama. Međutim, ovaj zakon ne samo da ne otklanja ono što je u avgustu izneto kao primedba, nego smo mi danas na sastanku Odbora za evropske integracije dobili mišljenje Evropske komisije, za koje gospođa guvernerka kaže da nije upoznata sa njim. Vaši saradnici, koji su zakon predstavljali na Odboru za evropske integracije, su isto tako rekli da prvi put vide taj dopis Evropske komisije, iako na njemu stoji da je poslat i NBS kao predlagaču. Mislim da je poprilično čudno da ukoliko zaista namera zakona jeste da se otklone nedoumice, da se približimo tim međunarodnim monetarnim institucijama, da se u tom slučaju ne zatraži prethodno mišljenje ili konsultacija ili makar neki vid upoznavanja onih koji su nadležni da o tome cene sa samim sadržajem zakona.
Naime, da krenemo redom. Sada ću pokušati da sublimiram ono što jesu bile primedbe Evropske komisije i MMF na zakon ranije, kao i sada, jer se ne radi, a u odgovoru ste gospodinu Vargi rekli da je to političko mišljenje koje nije obavezujuće za NBS, međutim, Evropska komisija je u ovom dopisu sasvim jasna da se ne radi samo o njenom mišljenju,nego se radi i o mišljenju Evropske centralne banke i MMF, koji ni na koji način niti jesu, niti mogu biti političke institucije. Radi se o institucijama sa kojima Republika Srbija svojim opredeljenjem mora da sarađuje.
Ono što je u avgustu bila prva zamerka i Evropske komisije i MMF i Evropske centralne banke je hitnost koja je pratila donošenje ovog zakona. Ovaj put imamo još kraći rok za donošenje ovog zakona. Moja kritika tu ide pre svega predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, koji, istina, nije prvi koji uvodi praksu prekidanja sednica da bi se u okviru sednice održala druga sednica, ali to činite mnogo češće nego bilo koji drugi predsednik do sada.
Uverena sam da bi gospođa Tabaković, kao dugogodišnja narodna poslanica, imala razumevanja da ste vi rekli da je sednica Skupštine trenutno u toku i kada se bude završila, da ćemo isto tako po hitnom postupku usvojiti ovaj zakon i da ćete ga staviti na razmatranje narodnim poslanicima.
Nadam se samo, opet se vraćam na ono što je rekao gospodin Varga, da hitnost zakona, odnosno predloga koji dolaze po hitnom postupku ne klasifikujete prema predlagaču i da će se, isto tako, Predlog zakona koji je predložila Skupštini AP Vojvodine o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, naći pred ovom skupštinom vrlo hitno. Ne vidim zbog čega je ovaj zakon hitniji od nekog drugog zakona, samim tim što i sam predlagač u obrazloženju zakona navodi da se čak razmatrala i mogućnost da ovo i ne bude materija koju bi regulisao zakon, što relativizuje sam značaj zakona.
Ono što je druga stvar koja je opet u svim primedbama koje su u avgustu stizale na ovaj predlog zakona, a koja opet nije otklonjena jeste to da se narušava nezavisnost NBS. Kao što sam rekla, sve i da to nisu zamerile te druge institucije, to je Srbija, to je Narodna skupština Srbije sama po sebi morala da zaštiti, i da insistira na nezavisnosti NBS, zbog toga što je to izuzetno važno, zbog toga što je to definisano Ustavom, zbog toga što ne iziskuje nikakva finansijska sredstva, pa da to bude neki razlog da nemamo nezavisnu NBS i zbog toga što to jeste posao narodnih poslanika i posao Narodne skupštine. To bi trebalo da radimo i da apsolutno zanemarimo preporuke Evropske komisije.
Ono što je dalje bio problem u avgustu, opet se ne otklanja ovim predlogom zakona, to je način biranja vice guvernera. Vidimo da to nije otklonjeno, a vidimo da nema ni namere da se to tako nešto desi, a to je izuzetno loše. Svetska banka je u svom izveštaju u avgustu usporila nadležnosti, odnosno izrazila svoju zabrinutost zbog nejasnoće mandata i uloge Uprave za nadzor finansijskih institucija kao jednog tela koje ima izuzetno velike nadležnosti i jednog moćnog tela. Ovaj zakon i ove nove izmene i dopune Zakona i dalje ni na koji način ne menjaju ovu situaciju i ne daju nam jasnu sliku o mandatu i jasnim nadležnostima ovog tela. Naprotiv, vidimo da je cilj ovih izmena i dopuna Zakona da se to telo još naknadno ojača.
Jutros smo dobili zajedničko mišljenje Evropske komisije, MMF i Evropske centralne banke, koji izražavaju kritike na skoro svaki član ovih predloženih izmena i dopuna. Oni imaju konkretne predloge na koji način da se izbegnu ove nove neusklađenosti sa propisima Evropske komisije i EU. Naime, njih brine i institucionalna nezavisnost NBS-a, brine ih i personalna nezavisnost NBS-a, brine ih i nacrt nad radom i način izbora vice guvernera, trajanje mandata, način ograničavanja mandata. Sve su to stvari koje brinu Evropsku komisiju. Na karaju, mada mislim ne manje važno, činjenica da je guvernerka politička ličnost i da je nedavno izabrana za zamenicu predsednika najveće stranke u vladajućoj koaliciji u Srbiji.
To su sve stvari koje je NBS trebalo da uzme u obzir kada je predlagala ove nove izmene i dopune Zakona, s obzirom na to da bi bilo logično pretpostaviti da oni koji su jedini nadležni da ocenjuju usklađenost bilo kog akta koji se usvaja u ovoj skupštini sa propisima EU, nisu ni konsultovani prilikom donošenja ovog zakona.
Na kraju, postoji u ovom zakonu još jedan veći problem sa aspekta ljudskih prava, a to je postojanje člana 10. u ovom zakonu, koji uskraćuje pravo koje je garantovano svim građanima Republike Srbije – pravo na ustavnu žalbu. Da stvar bude još gora, u samom obrazloženju zakona stoji sledeća rečenica – iako je Ustavom Republike Srbije pravo na pravno sredstvo zagarantovano kao jedno od osnovnih ljudskih prava, pa se čak i navodi član 36. Ustava Republike Srbije, koji kaže da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, o obavezi ili na pravu zasnovanom interesu zbog pravne sigurnosti, a imajući u vidu i uporednu pravnu praksu, predlaže se da se ovo pitanje uredi na izričit način kako bi se izbegle sve eventualne nedoumice u praksi.
Kada se govori o osnovnim ljudskim pravima zagarantovanim Ustavom Republike Srbije, tu nema mesta za rečicu "iako". To su prava koja ni pod kojim uslovima ne mogu biti suspendovana. Slažem se da je namera bila druga i ima čitav niz amandmana od različitih poslaničkih grupa koje su predložile različite načine kako da se ovo pitanje bliže uredi, ili kako da se bolje formuliše, ili da se preformuliše tako da bude jasno šta je namera predlagača, ali suspenzija Ustavom zagarantovanih ljudskih prava zarad nekih viših ciljeva, niti je novost ni u političkoj praksi svetskoj, niti u našoj. Duboko verujem da to nije bila namera ni predlagača, zbog toga što je to izuzetno opasno.
Kada smo govorili o Zakonu o preuzimanju banaka, isto tako je tim zakonom bio suspendovan čitav niz odredaba drugih zakona. Svakako da osnovna ljudska prava, garantovana Ustavom, ne mogu biti predmet suspenzije. Verujem da će se naći način da se preformuliše ova zakonska odredba na neki način.
Da završim, svakako da bez usvajanja čitavog niza amandmana koji će, plašim se, promeniti čitav smisao zakona i verujem da neće biti usvojeni od strane poslanika u ovoj skupštini, LSV ne može podržati Predlog ovog zakona zbog toga što on ne samo što ne otklanja one zamerke koje su bile iznesene kada su prvi put izmene i dopune zakona donošenje, nego i dalje udaljava Srbiju od važećih propisa EU i samim tim šteti evropskim integracijama Republike Srbije.
Nećemo biti u mogućnosti da podržimo ovaj zakon, pre svega i da zanemarimo preporuke koje su došle iz EU zbog toga što on na ozbiljan način ugrožava nezavisnost NBS. Hvala.