Samo kratko potpitanje, a tiče se opet ovog mog prvog pitanja i odgovora koje su dale i ministarka i predsednica Visokog saveta. Ono što nazivamo kolokvijalnim držanjem predmeta u fiokama, da li je od početka reforme, da tako kažem, da li možete barem da date aproksimativno jedan podatak o tome koliko je takvih predmeta bilo koji su bukvalno držani u fiokama, a što je po meni eufemizam, ne samo za nesavestan rad sudija, već i za neke teže povrede pravnih normi? Koliko je takvih predmeta bilo i da li je došlo do zastarelosti u nekim slučajevima krivičnog gonjenja, ili su ti predmeti izvađeni iz fioka i da li su dobili sudski epilog.

Gospodine ministre, predstavnici Ministarstva i Vojske Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem da se profesionalizacija Vojske Srbije odvija u skladu sa vremenom i zahtevima vremena u kome živimo, sa vrednosnim sistemom koji gradimo čitavu deceniju i sigurno da je reforma vojske najznačajniji segment reforme čitavog sistema odbrane.
Kao građanin Srbije sam ponosan na to što smo reformisali ovako jedan važan segment i države i društva i što smo kao parlament doneli veoma važna strateška dokumenta u 2009. godini, a ta dokumenta upravo predstavljaju normativni osnov za dalju reformu i profesionalizaciju vojske.
Ispunjen sam osećanjem ponosa kada sam svestan činjenice da je Vojska Srbije deo sistema kolektivne bezbednosti, kada smo pod zajedničkim kišobranom u Partnerstvu za mir, u kojem su sve zemlje zapadne hemisfere, ali isto tako Rusija i mnoge druge zemlje, što aktivno učestvujemo na izgradnji na jednog novog sistema planetarne bezbednosti, u kojem opasnosti i rizici koji su postojali sredinom ili krajem dvadesetog veka su danas anahroni i prevaziđeni i da je danas čovečanstvo suočeno sa drugim vrstama rizika i opasnostima.
Vojska Srbije sigurno ima značajno mesto u regionu jugoistočne Evrope, ali uopšte na evropskim kontinentu i u planetarnim okvirima, kroz sve ovo što sam govorio. Ponosan sam kada vidim da pripadnici vojske moje države imaju izuzetno dobre odnose na Nacionalnom gardom Ohaja. To je jedan veliki iskorak nakon čitave decenije autizma, izolacije, ksenofobije i izdvojenosti, izopštenosti od celog sveta.
Takođe sam ponosa, gospodine ministre kada znam da učestvujemo u međunarodnim multinacionalnim operacijama, u međunarodnim misijama. To je sve rezultat izuzetnog rada Ministarstva odbrane, vas, gospodine ministre, Vojske Srbije, ali isto tako i ovog parlamenta, koji je glasao i donosio važna strateška dokumenta.
Odbrana države, međunarodne misije i podrška civilnim strukturama tri su glavna zadatka i glavne misije u drugoj deceniji 21. stoleća i Vojska Srbije samo profesionalizovana i osposobljena, između ostalog i na način kako to predviđaju ova dokumenta koja su pred nama, može kvalitetno da ispuni i kvalitetno završi.
Profesionalizacija vojske kroz ovu odluku i kroz ovaj zakon, odnosno izmene ovog zakona koji je pred nama, ima i svoje političke implikacije, svoje ekonomske, spoljnopolitičke, ali implikacije u smislu jednog vrednosnog sistema koji gradimo.
Kroz reformu Vojske šaljemo jasnu poruku i EU i SAD i celom svetu da smo zemlja koja se demokratija, koja gradi demokratske institucije, koja reformom vojske reformiše i tako što uvodi civilnu kontrolu, jača tu civilnu kontrolu, pre svega kroz vid parlamentarne kontrole.
Čvrsto podržavamo ne samo ove odluke, nega uopšte reformu vojske koji sprovodi ministar Šutanovac i njegov kabinet i establišment Vojske Srbije. Istrajaćemo na tome da Vojska Srbije bude značajan činilac u regionu jugoistočne Evrope u Partnerstvu za mir, istrajaćemo i podržaćemo da se NATO standardi koji su u velikoj meri postignuti već u mnogim oblastima u Vojsci Srbije i dalje izgrađuju i unapređuju.
Želim da kažem na kraju da ću glasati, kao i sve moje kolege iz DS i Poslanička grupa ZES, za ova dokumenta koja su pred nama i da kažem kao što je neperspektivan tenk T55, koji nikakvim modelacijama ne može da se popravi ni da se izmeni, isto tako je anahrona jedna ideja koju smo danas mogli da čujemo u ovoj sali, da se vreme zaustavi ili, što je još gore, da se neko staro vreme vrati.
U to ime pozivam još jednom i ostale poslanike, poslanike opozicije da podrže reformu vojske. Ovo nije političko, jeste političko, ali nije politikantsko pitanje, ali nisam optimista u tome da će moje apel naići na odobravanje opozicije, kao što isti ti poslanici nisu, ili poslaničke grupe nisu glasale ni onda kada smo usvajali zakone koji su Srbiju stavili na beli šengen ili koji su Srbiji omogućili da počne pristupanje evropskim integracijama.
Još jednom se zahvaljujem na pažnji i podržavam ove reformske zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Kao predsednik Odbora za zakonodavstvo, želim da kažem nekoliko reči o novelacijama ovog zakona.
Dakle, radi se praktično, kao što vidimo, o izmenama svega dva člana. Osobina jedne dobre države svakako je i dobra državna uprava i to je ono čemu mi ove dve i po godine, kao saziv parlamenta, stremimo u mnogim segmentima državne uprave, zahvaljujući na prvom mestu ministarstvu na čijem čelu je gospodin Marković. Mislim da smo dosta stvari uradili na poboljšanju rada državne uprave.
Daleko od toga da smo mi na nivou jedne Bavarske ili Nemačke ili Italije u pogledu kvaliteta, efikasnosti, otvorenosti državne uprave, u kvalitetu pružanja usluga koje je država dužna da pruža strankama, odnosno građanima, ali u svakom slučaju ovaj normativni okvir i normativni okviri koje smo do sada imali pružaju dobru osnovu za poboljšanje rada naše države.
Birokratija je nešto što je, neki kažu, nužno zlo. Ona mora da postoji u svakom sistemu. Stvar je u tome da birokratiju svedemo na prvo nominalno, odnosno brojčano, jednu podnošljivu za društvo meru i s druge strane, kvalitet rada te birokratije da podignemo na viši nivo, kroz edukaciju, kroz bolji rad, kroz njihovu stručnu osposobljenost.
Jedan član se odnosi na usklađivanje, kao što je rekao ministar, sa drugim zakonima, na prvom mestu zakonima o visokom obrazovanju, i usklađivanjima ovih zvanja, odnosno stručne spreme sa terminologijom koja se odnosi na akademske studije, studije master, specijalističke strukovne studije, odnosno na osnovne studije u trajanju od najmanje četiri godine.
Drugi član koji se dodaje u ovim izmenama ovog zakona odnosi se suštinski na obaveze organa državne uprave da u svom radu i u radu sa strankama koriste podatke drugih organa i organizacija lokalne samouprave, organizacija autonomne pokrajine, kao i organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja.
Ono što je važno ovde reći jeste da vršenje uvida u ovakve podatke i pribavljanje podataka iz evidencija, odnosno registara koji se vode u elektronskom obliku, vrši se putem informacionih sistema koji obezbeđuje sigurnost i zaštitu podataka. Dakle, ključne reči su podržavanje novih informacionih tehnologija, ali sa druge strane i sigurnost i zaštita podataka u odnosu na građane na koje se ti podaci odnose.
DS podržava ovaj zakon, podržava ove izmene i naravno da ćemo se u danu za glasanje opredeliti za ovaj zakon.

Gospodine predsedniče Vlade, moje pitanje tiče se osnovnih elemenata  ekonomske politike Vlade Republike Srbije.
Zamolio bih vas da pred ovim parlamentom, a i zbog javnosti Srbije, zbog građana Srbije elaborirate i ukratko obrazložite osnovne vektore ekonomske politike u narednom periodu Vlade Republike Srbije, kao i dosadašnje parametre koji se tiču makroekonomske i makrofinansijske politike.
To je ono što smo već videli u rebalansu budžeta i raspolažemo velikim delom ovih podataka, ali u delu javnosti mislim da se veštački indukuje jedna percepcija i predstava o tome da smo pred rubom bankrota, pred ekonomskom kataklizmom i prilično katastrofični scenariji idu i od dela medija, i od štampanih i elektronskih.
Gospodine predsedniče Vlade, molim vas da pred narodne poslanike, pred javnost Srbije iznesete osnovne elemente ekonomske politike i aktuelne parametre makroekonomske i makrofinansijske situacije.

Pravo na repliku, s obzirom na to da sam spomenut u izlaganju kolege Martinovića, a tiče se postavljanja kamena temeljca u selu Hrtkovci za izgradnju fabrike za proizvodnju hrane za kućne ljubimce.
Koliko je meni poznato, radi se o francusko-slovenačko-srpskoj korporaciji, kompaniji koja je odlučila da projekat izgradnje ovog pogona realizuje na teritoriji opštine Ruma.
Kao narodni poslanik i kao građanin koji živi na teritoriji opštine Ruma, pozdravljam ovu investiciju u vreme kada nema direktnih stranih investicija, naročito na našoj teritoriji, kada nema mnogo ovakvih projekata. Dakle, radi se o proizvodnji hrane za kućne ljubimce, jednoj respektabilnoj evropskoj kompaniji, referentnoj, najpoznatijoj i najjačoj u toj oblasti, koja će zaposliti na teritoriji Hrtkovaca nekoliko desetina radnika direktno, a indirektno i veliki broj poljoprivrednih proizvođača koji će ovu fabriku snabdevati repromaterijalom.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što Rezolucija o osudi zločina učinjenih u Srebrenici koju je usvojio ovaj visoki dom nije bila samo pravni akt ili neki opšti pravni akt, tako i današnja deklaracija koju usvajamo i o kojoj raspravljamo nije samo pravni akt, ona je jedan civilizacijski stav, ona je jedan politički stav koji se temeljni ne samo na, ono što stoji u preambuli ovog dokumenta, duhu i slovu Ustava Republike Srbije, ne samo na duhu i normama Univerzalne deklaracije UN o ljudskim pravima, ona se temelji i na našem iskrenom i nedvosmislenom ubeđenju da su na prostorima bivše Jugoslavije nakon Drugog svetskog rata izbili strašni oružani konflikti u kojima su stradale nevine žrtve.
Mi smo, kao parlament, osudili žrtve koje je neko počinio u naše ime, pozivajući se na nas, osudili zločince i, između ostalog, na tome temeljimo naše pravo da pozovemo druge države, zemlje u okruženju da njihovi parlamenti i njihove institucije učine sve, ne samo na osudi zločina koji su počinjeni nad srpskim narodom i građanima Srbije, već i da prikupljaju dokaze, procesuiraju osumnjičene za ratne zločine i da sarađuju sa relevantnim međunarodnim institucijama.
Zbog toga mi ovu deklaraciju donosimo, ona je vrlo jednostavna i temelji se na tome da je ljudski život neprikosnoven, da se svi ljudi rađaju jednaki i to su samo očigledne istine, da je pravo na život svakog čoveka neprikosnoven.
Kategorički imperativ koji se postavlja pred nas, kao deo političke elite, na nas 250 poslanika koji predstavljamo osam miliona građana Srbije, jeste pomirenje. Do pomirenja se dolazi istinom, a istina je i istorijska, i krivično-pravna i samoočigledna istina.
Te samoočigledne istine govore nedvosmisleno da su na prostorima bivše Jugoslavije činjeni teški zločini nad svim narodima, nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Republike Srbije. zbog toga mi izražavamo svoje žaljenje i solidarnost, istovremeno sa osudom svih zločina.
Želim da kažem da ova generacija političara treba da preuzme odgovornost da ljudima koji danas žive i u Srbiji i u zemljama u okruženju, i u državama sa kojima smo imali konflikte u ne tako davnoj prošlosti, ne treba da ostavi jedan deformisan, iskrivljen, konfuzan, zbrkan vrednosni sistem, već treba da uputimo jasnu poruku da je trajan i stabilan mir ono što zaista nema alternativu na prostorima ovog dela Evrope, dakle, u jugoistočnoj Evropi, odnosno na zapadnom Balkanu.

Gospodine predsedniče Republike, predsedniče Vlade, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u današnjoj raspravi o ovako važnoj odluci sigurno nema mesta demagogiji, populizmu, kao što u danima i mesecima koji su pred nama nema mesta ni defetizmu, ni malodušnosti.
Mi se nakon odluke MSP nalazimo u jednom potpuno drugačijem kontekstu, u jednoj geopolitičkoj konfiguraciji koja je potpuno drugačija. Zbog toga je potrebno, upotrebiću izraz koji često ne koristim, ali zaista, državno i političko jedinstvo, jer pitanja sadržaja Predloga odluke koji se nalaze pred nama, jesu jedna od ključnih pitanja našeg društva i naše države.
Kao što smo privrženi evropskim integracijama, kao što istrajavamo u evropskim integracijama, tako moramo da istrajavamo na politici očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije na KiM.
Danas su se ovde u raspravi čule dve ključne reči, odnosno dva pitanja su postavljena. Da li će iko ikada reći građanima Srbije istinu? I pre mišljenja MSP-a, državni organi su vodili i promovisali realističnu politiku. Niko nije bio nerealno optimističan, niti Vlada, niti parlament, ni predsednik Republike.
Vlada je dala svoj maksimum. Dala je maksimum maksimuma u sprovođenju državne politike. Sa političkog, ovaj problem smo prebacili na pravni teren. Činjenica je da je MSP pravni krov sveta, kako se to kaže. Činjenica je, da ovaj sud zaista svojom odlukom nije odgovorio na suštinsko pitanje i svojim savetodavnim mišljenjem nije legalizovao pokušaj etnički motivisane secesije kosovskih Albanaca.
Drugo, što se provlači kroz današnju raspravu i na to pitanje treba dati odgovor – šta je nova politika? U toku današnje rasprave slušamo to pitanje, da je potrebna nova politika. Mi postavljamo pitanje – šta je to nova politika? Imamo li mi pravo da eksplicitno ili implicitno priznamo nezavisnost Kosova? Imamo li prava da prekršimo Ustav? Imamo li mandat od građana Srbije za tako nešto? Naravno da nemamo.
Iz tih razloga, kao narodni poslanik, kao pripadnik DS-a podržavam Vladu Srbije u njenim naporima da nastavi politiku koja će pred Generalnom skupštini omogućiti ostvarivanje državnih interesa Republike Srbije, koja će omogućiti istorijsko pomirenje Srba i Albanaca, trajni i sveobuhvatni mir na Balkanu.

Samo ukratko o amandmanu. Koleginice i kolege poslanici, dobri poslovni običaji, poslovni moral nije nikakva neprecizna formulaciji, to je jedan pravni standard koji egzistira i u mnogim drugim pozitivnim propisima Republike Srbije, u Zakonu o privrednim društvima i mnogim drugim zakonima.
Dakle, trgovina kao delatnost, prema odredbi člana 1. Predloga zakona, mora da se uređuje i vodi na bazi ovog zakona, drugih propisa kojima se uređuje promet robe i usluga, ali i na bazi dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala.
To nije formulacija koja će omogućiti neka različita tumačenja. Dakle, kada sudovi odlučuju u privrednim sporovima primenjuju i pravila poslovnog morala i dobrih poslovnih običaja. To je jedan pravni standard koji postoji u pravu zemalja EU, koji postoji i u pozitivnom pravu Republike Srbije i zbog toga smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti.

Mi raspravljamo o jednom zakonu koji sadržinski predstavlja sistemski zakon, a ovde se ne radi ni o tehničkom zakonu, ni o sektorskom zakonu, radi se o jednom zakonu koji je, u suštini, kodifikacija propisa u oblasti trgovine. Prema srpskoj pravnoj tradiciji nomotehnike i prema savremenim iskustvima ovakvi zakoni treba da sadrže načela u svojim uvodnim odredbama, kao što sadrži i ovaj zakon.
Ako bismo pošli od logike da se podrazumeva da državni organi sarađuju i dužni su da sarađuju u vršenju tržišnog nadzora itd., onda bismo mogli reći da se podrazumeva i da postoji načelo jedinstvenog tržišta i načelo slobodne trgovine i idući tom logikom nijedno načelo ne bi trebalo da stoji u ovom zakonu.
Mi smo na suprotnom stanovištu, odnosno smatramo da ovaj zakon treba da sadrži ova načela i ona su opšteg bazičnog karaktera i ona se razrađuju kroz kasnije odredbe. Uostalom, tržišni nadzor je normiran kasnije u posebnom poglavlju ovog zakona. Vidimo da su ovlašćenja inspekcijskih organa, dakle, i Ministarstva preko tržišnih inspektora, lokalnih samouprava veoma važna. Imamo i odredbe o Centru za razvoj trgovine i integrisanom sistemu.
Dakle, mora da postoji jedno načelo opšteg karaktera koje se kasnije razrađuje kroz ove odredbe. Ne možemo prihvatiti logiku da se nešto podrazumeva i da time opterećuje tekst zakona.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, sa stanovišta izgradnje pravnog sistema Republike Srbije, Predlog zakona o trgovini je izuzetno važan zakon iz više razloga. Pre svega, predstavlja kodifikaciju propisa u ovoj oblasti. Podsetiću da je ova materija do sada bila regulisana u tri zakona – Zakon o trgovini, čiji je osnovni tekst bio iz 1993. godine, sa novelacijama od 2002. godine, Zakon o cenama i Zakon o uslovima za obavljanje prometa robe, vršenje usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru.
Ovaj zakon je zaista krovni zakon u ovoj oblasti. Njegova implementacija omogućiće investicije na prvom mestu. To je jedan od najpozitivnijih efekata ovog zakona uz već ovaj normativni aspekt koji sam pomenuo.
Zakon jasno normira uslove u pogledu obavljanja trgovinske delatnosti kao jedne veoma značajne grane ekonomske delatnosti i privredne grane za naš i ekonomski pravni sistem.
Zakon tretira dve grupe subjekata i to su na prvom mestu trgovci, privredna društva, javna preduzeća, kao i dosadašnji izvesni broj društvenih preduzeća. Takođe se odnosi na poljoprivrednike, na registrovana poljoprivredna gazdinstva, ali što je veoma važno istaći, tretira i položaj potrošača, dakle, finalnih korisnika ove delatnosti, odnosno finalnih korisnika trgovinske delatnosti.
Dakle, kodifikacijom propisa u ovoj oblasti koju imamo sadržanu u ovom aktu mi ćemo omogućiti i postojećim privrednim društvima i preduzetnicima koji obavljaju ovu delatnost jedan ambijent koji je mnogo povoljniji, mnogo jednostavniji.
S druge strane, mi ćemo poslati jasnu poruku i domaćim i stranim investitorima da investiraju u ovu veoma važnu oblast srpske ekonomije.
Ono što je takođe važno istaći, mada je to ministar već u svom uvodnom izlaganju izneo, jesu veća ovlašćenja lokalnih samouprava tako da imamo jasnu decentralizaciju, što je razrađeno u ovom zakonu.
Istaći ću samo još jedan institut, a to je mera oduzimanja robe koja je bila do sada prisutna u sadašnjoj legislativi. Ona se ubuduće neće primenjivati na registrovane subjekte koji obavljaju ovu delatnost, već samo na tzv. sivu zonu.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da izrazim zadovoljstvo što će u pravnom poretku Republike Srbije egzistirati vrlo brzo jedan kvalitetan akt, Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije.
Često greškom i poslanici, a i deo stručne javnosti smatra Poslovnik Narodne skupštine nekakvim internim aktom. Sa takvim stanovištem ne mogu da se složim. Ovo nije interni akt parlamenta, Poslovnik je izvor ustavnog prava. On detaljno i precizno normira proceduru donošenja zakona, dakle, zakonodavnu funkciju parlamenta, ustavotvornu funkciju parlamenta i ono što je posebno važno, a to imamo u ovom tekstu – izbornu i kontrolnu funkciju Narodne skupštine.
Ovaj poslovnik nije rađen, kao što smo čuli u prethodnim diskusijama, po meri pojedinih poslaničkih grupa, nije rađen po meri i ukusu vladajuće većine, on je rađen i temelji se na činjenici i na ustavnoj normi da je Narodna skupština nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti i najviše predstavničko telo građana Srbije.
Ako uporedimo tekst predloga ovog poslovnika sa dosadašnjim rešenjima, moramo konstatovati da imamo razrađenu efikasnu proceduru donošenja zakona, efikasnu proceduru kontrole Vlade, efikasnu proceduru izbora koje sprovodi Narodna skupština, a s druge strane, imamo u jednom potpunom smislu afirmaciju položaja narodnog poslanika kroz zakonodavnu inicijativu, kroz podnošenja amandmana i naročito kroz rad odbora.
Čuli smo dosta primedbi koje se odnose na predložene odredbe o proceduri u radu odbora. Izražavam svoje zadovoljstvo da se u velikoj meri težište rada prenosi na parlamentarne odbore. To je jedna komparativna praksa.
Kada smo radili tekst ovog predloga, imali smo komparativna iskustva parlamenata država koje imaju mnogo dužu i mnogo kvalitetniju pravnu tradiciju i parlamentarnu tradiciju.
Poslovnik je semantički dosledan. Ima dobru sistematiku. Imamo na jednom mestu regulisane u jednom poglavlju procedure koje do sada nismo imali regulisane. Moram da kažem da smo predlogom ovog akta zapravo pokrili skoro sve situacije koje su se pojavljivale ili koje se mogu pojaviti u ostvarivanju funkcija Narodne skupštine. Do sada to nije bio slučaj.
Imali smo u nekim oblastima vakuume, nedoslednosti, potrebe za tumačenjem. Mislim da ovoga više nema i da smo ovim normama pokrili celokupan rad, od ulaza predloga zakona do njegovog usvajanja, a naročito smo detaljno razradili rad odbora.
Ono što je poseban kvalitet, po meni, to ću apostrofirati, to je institut javnog slušanja. To je, kao što svi znamo, nešto što do sada nismo imali. Možda smo imali, ali nismo imali normirano u praksi. Mislim da u ovom sazivu toga nije bilo.
Institut javnog slušanja je jedan demokratski parlamentarni institut koji je veoma važan kada se raspravlja o kakvim važnim pojavama i problemima, dakle, ne samo o nečemu što treba normativno kasnije urediti zakonima, nego i nešto što je u našem društvu u određenom trenutku veoma važno.
Institut javnog slušanja uključuje i odbore i poslanike, ali uključuje i stručnu javnost, naučne i stručne radnike, nevladin sektor i to je ono što ćemo, nadam se, upražnjavati vrlo često u narednom periodu.
Potreba za regulisanjem određenih situacija veoma je važna. Dosad nismo imali regulisane situacije kada smo davali prethodnu saglasnost na Statut AP. Procedura za donošenje skupštinskog budžeta je implicirana Zakonom o Narodnoj skupštini, odnosno o fiskalnoj samostalnosti parlamenta. Ono što je posebno važno, to je postupak za vršenje nadzora nad radom državnih organa, organizacija i tela.
Dakle, imamo Poslovnik koji će omogućiti svim narodnim poslanicima, i poslanicima koji sede u redovima pozicije i koji sede na drugoj strani, da kontrolnu funkciju, na prvom mestu prema Vladi, sprovode i efikasnije i doslednije. Nema restrikcije nijednog prava koje je do sada postojalo u odnosu na narodne poslanike. Imamo odličan spoj efikasnosti i prava narodnog poslanika.
Dakle, imamo jedan akt koji u jurisprudenciji će egzistirati, u srpskoj jurisprudenciji, i koji će omogućiti da Narodna skupština efikasno, da ne bude fabrika zakona, kao što je to rekao kolega, donositi na kvalitetan način zakone u jasno normiranoj proceduri zakone i druga akta, ali imaćemo i parlament koji ima propisanu proceduru za kontrolu rada Vlade, izvršavanje propisa.
Ono što je naročito važno, a što do sada nije bilo regulisano, to je postupanje sa izveštajima nezavisnih regulatornih tela, organa, organizacija itd.
Na kraju da kažem da demokratija po svojoj definiciji nije samo volja naroda i vlast naroda, demokratija je, između ostalog, i procedura. Bez procedure nema demokratije. Bez jasno propisanog postupka, pa radilo se to o privrednom društvu ili o kakvoj ustavnoj instituciji, a naročito kada je reč o parlamentu koji je nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti.
Detaljno smo proučili amandmane koji su podneti na ovaj akt. U danu za glasanje ili pre toga imaćemo konsultacije, opredelićemo se koje ćemo amandmane prihvatiti, odnosno za koje ćemo glasati i na taj način doći do najboljeg rešenja.

Samo bih kratko prokomentarisao amandman kolege Dobrislava Prelića na član 130. stav 1. Dakle, ovaj član i ovaj stav govore o obavezi operatera u pogledu zaštite zadržanih podataka. Rešenje sadržano u Predlogu zakona je celishodno i kvalitetno i nema ništa logičnije nego da se propiše obaveza operatera da na podesan način zadržane podatke čuva, ne samo od nedopuštenog i namernog uništenja, nego i od slučajnog uništenja.
Amandman ide u pravcu da se briše obaveza operatera u pogledu zaštite podataka od slučajnog uništenja. Podaci mogu biti uništeni, oštećeni i uništeni na nedopušten način sa namerom, ali se može desiti i situacija i da podaci budu slučajno uništeni. Zbog toga je potrebno da u zakonu stoji i ova odrednica koja se odnosi na obavezu operatera da štiti podatke od slučajnog uništenja. Prema tome, smatram da amandman ne treba prihvatiti koji je podneo kolega Prelić.

Zahvaljujem, gospođo potpredsednice. Uvažene koleginice i kolege, sigurno je i medijski i politički atraktivnije i profitabilnije raspravljati o jednoj teoriji zavere, o jednom Čvorovićevskom diskursu, koji personifikuje ovaj junak iz filma, Ilija Čvorović.
Ovaj zakon sadrži 150 i nešto članova. Na njega je podneto, mislim, 65 amandmana. U raspravi po amandmanima koje smo danas raspravljali, stigli smo do člana 3. ili člana 5, svi učesnici u debati, dakle, svi poslanici, podnosioci amandmana govore o članovima 128, 129. i 130. Dakle, dve stvari želim da kažem.
Što se tiče standarda zadržavanja statističkih podataka, odnosno tzv. zadržanih podataka, ovaj zakon o elektronskim komunikacijama, koji nije matični zakon za prisluškivanje, odnosno presretanje, jeste na nivou evropskih standarda. Republika Hrvatska ima identična rešenja, apsolutno identična, a ona je zvanični kandidat za članstvo u EU. U nekim rešenjima koja daje ovaj zakon mi smo čak liberalniji i imamo demokratičnija rešenja u odnosu na neke države Evropske unije. Primera radi, Letonija, koja je članica EU, u onom segmentu kontrole praćenja zakona i statističkih podataka, daje ovlašćenje vladi, dakle, ne uređuje to zakonom nego daje ovlašćenje svojoj vladi da ona to radi. Mi smo to uredili zakonom, propisali jasan postupak i dali, između ostalog, i Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu javnosti podataka. Prema tome, ovo su demokratična rešenja.
Što se tiče ovoga što je govorila koleginica Milica Vojić Marković, Ustavni sud Republike Srbije nije ocenjivao sa stanovišta ustavnosti odredbe Zakona o telekomunikacijama iz 2003. i 2006. godine u pogledu pristupa zadržanim statističkim podacima bez odluke suda, već odredbe o mogućnosti presretanja elektronskih komunikacija sa uvidom u njihov sadržaj. Dakle, ne u pogledu zadržavanja nego u pogledu prisluškivanja.
Uvaženi i dragi kolega Krasiću, vi ste rekli da Poglavlje XVII sadrži odredbe o presretanju. To je tačno. Dakle, naslov tog poglavlja je – Tajnost elektronskih komunikacija, zakonito presretanje i zadržavanje podataka. Niste bili korektni do kraja, jer da ste bili, pročitali biste stav 1. člana 126. koji glasi: "Presretanje elektronskih komunikacija kojima se otkriva sadržaj komunikacije nije dopušteno bez pristanka korisnika, osim na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom".
I, još jednom ću se, i poslednji put, nadam se, pozvati na član 129. stav 3. Predloga ovog zakona, koji kaže, da je zabranjeno zadržavanje podataka koji otkrivaju sadržaj komunikacije.
Danas se, takođe, veštački indukuje jedna potpuno pogrešna teza. Prvo, ovaj zakon uopšte ne reguliše zadržavanje niti prisluškivanje. To regulišu matični zakoni, Zakonik o krivičnom postupku, zakoni o vojnoobaveštajnoj službi, kontraobaveštajnoj službi, Zakon o BIA. I, naši građani moraju i treba da znaju da niko ne može biti prisluškivan bez prethodne odluke suda, a na temelju ovih zakona koje sam sada citirao.
Imamo jedan kvalitetan zakon o elektronskim komunikacijama. Ako Srbija teži da bude deo postindustrijskih društava, moramo urediti oblast. Odličan je ovaj zakon, gospođo ministarka, jer on pre svega uvodi red u ovu oblast koja je prilično haotična i prevazilazimo ona loša i anahrona rešenja koja smo imali u Zakonu o telekomunikacijama, liberalizuje tržište. Krajnji cilj ovog zakona jeste viši kvalitet telekomunikacionih usluga, prema tome, i mobilne telefonije, interneta, fiksne telefonije, itd. i kvalitetnije i jeftinije usluge našim građanima.
Dakle, nemojte da obmanjujete javnost, da obmanjujete naše građane. Nisam verovao da su se danas, izvinjavam se što nisu ovde, poslanici Nove Srbije kandidovali da budu gosti emisije "Peščanik", pošto vidim da, otprilike, pričaju istu priču kao što priča i deo nevladinog sektora i autori emisije "Peščanik", tako da možemo očekivati da će Velimir Ilić, ili neko iz njegove poslaničke grupe, biti redovan gost emisije "Peščanik". Zahvaljujem. (Aplauz)

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Uvaženi ministre Ljajiću, dame i gospodo narodni poslanici, sa stanovišta pravnog poretka Republike Srbije ova dva zakona koja se danas nalaze pred nama su izuzetno važna, rekao bih neophodna, ne samo za naš pravni sistem, nego uopšte za uređenje društvenih odnosa u jednoj tako važnoj oblasti kao što je oblast rada.
Ustavom Republike Srbije proklamovana načela zaštite dostojanstva ličnosti na radu, bezbednih uslova rada ne znače mnogo ukoliko se ne konkretizuju zakonom, a upravo je to ovaj zakon o zabrani zlostavljanja na radu, odnosno o zabrani mobinga, kako se to popularno kaže.
Podsetiću, gospodo poslanici, da u našem pravnom sistemu već egzistiraju određene norme i određeni zakoni koji tretiraju ovu materiju, na prvom mestu Zakon o radu i čitav niz drugih zakona.
Ove norme su, da kažem, disperzivne, razuđene i nisu dovoljno efikasne u smislu preventive, a preventiva je ključna reč kada govorimo o mobingu, odnosno o predlogu ovog zakona. Znači, ne samo sankcionisanje zlostavljanja na radu, bilo po vertikalnom, bilo po horizontalnoj osnovi, već stvaranje uslova da do zlostavljanja ne dođe.
Vi ste, gospodine ministre, izneli u svom uvodnom izlaganju jednu da kažem sumornu statistiku Viktimološkog društva Srbije i drugih organizacija koje imaju za cilj sprečavanje zlostavljanja na radu. Ta statistika govori da je najveći broj zlostavljanja upravo u ovoj oblasti, u oblasti rada.
Zlostavljanje na radu ili mobing nije jedna endemska kategorija karakteristična samo za Srbiju. Ona postoji, kao što je to rekao Meho Omerović, i u zemljama razvijenijih demokratija i uređenih ekonomskih, pravnih i radno-pravnih sistema, kao što su zemlje zapadne Evrope. No, razlika je u tome što su intenzitet i frekventnost tih pojava u takvim društvima mnogo manji nego kod nas.
Dakle, naša je obaveza, gospodo poslanici, da uredimo ovaj sistem na jedan kvalitetan način, kako je to predloženo ovim zakonom, za sada, u načelu. Kroz raspravu o amandmanima ćemo procenti koji amandmani poboljšavaju eventualno tekst ovog zakona.
Samo ću još da kažem da je kvalitet ovog zakona to što on omogućava i daje pravni okvir za sprečavanje zlostavljanja na radu. Posebno bih istakao tu jedan pravni mehanizam, da ne ulazim sad u detaljnu analizu svih odredaba, a to je posredovanje između lica koje smatra da je zlostavljano i onog koji vrši zlostavljanje. Dakle, za posrednika se konsenzusom, dogovorom bira lice koje uživa poverenje obe strane. Postoje rokovi u kojima lice koje smatra da je zlostavljano na radu može da pokrene postupak.
Efikasna zaštita, odnosno efikasnost ovih mera ogleda se u striktno propisanim normama koje se odnose na disciplinske mere koje se donose prema licu koje vrši zlostavljanje ili prema onom licu koje je zloupotrebilo ovo pravo, da tako kažem, a sigurno ima i takvih slučajeva, verujem, u mnogo manjoj meri. Sudska zaštita je takođe obezbeđena.
Samo da zaključim svoju opservaciju. Sa stanovišta Ustava i relevantnih međunarodnih dokumenata, ovaj zakon je, dakle, nama neophodan. On će sprečiti i u znatnoj meri smanjiti mobing, odnosno zlostavljanje na radu u svim pojavnim oblicima u kojima ono postoji u našem radnom pravu i uopšte u našem društvu.
Drugi zakon, zakon o volontiranju, takođe je važan zakon. Volontiranje u smislu ovog zakona nije volontiranje kao institut koji postoji u Zakonu o radu i koji podrazumeva stručno osposobljavanje, određeni radni angažman radi sticanja određenih znanja i polaganja pravosudnog ispita. Ovo je jedna, rekao bih, društvena i socijalna kategorija, koja će omogućiti svim onim licima, pravnim i fizičkim, koja žele da svojim angažmanom, svojim radom, svojim trudom omoguće takvu dobrobit bilo za svoju zajednicu, lokalnu zajednicu, bilo za širu zajednicu... Dakle, to je volontiranje bez naknade.
Zakon precizira i normira uslove pod kojima može da se volontira, prava volontera, prava organizacije u kojoj volontira.
Ono što je važno istaći jeste da se volontiranje kao jedan oblik pružanja usluga radi opšte dobiti i opšteg dobra ne vrši u organizacijama čije postojanje ima za cilj sticanje dobiti.
S druge strane, i u privrednim društvima omogućava se volontiranje, dakle i u kompanijama, u firmama, ali u onim oblastima i delatnostima za čije obavljanje to privredno društvo nije registrovano, kako ne bi došlo do zloupotreba.
Dame i gospodo, pozivam vas da uzmete konstruktivno učešće u raspravi o ova dva veoma važna zakona i da ih izglasamo. Ovo nije političko pitanje, ovo je mnogo šire pitanje, pitanje od opšteg društvenog značaja. Zahvaljujem se.

Poštovani gospodine ministre odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, Republika Srbija, prema članu 1. Ustava Republike Srbije, između ostalog je država zasnovana na evropskim principima i vrednostima. Ono što je konstanta u tim vrednostima svakako su mir i stabilnost našeg kontinenta, dakle evropskog kontinenta. Dakle, mir i stabilnost su ključne reči koje se tiču ne samo Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, već i čitave Republike Srbije i njenih institucija.
Upravo ovih devet bilateralnih ugovora, odnosno devet ratifikacija koje se nalaze pred nama, potvrda su da Ministarstvo odbrane, Vojska Srbije i Republika Srbija upravo implementiraju ove principe koji su zasnovani, ne samo na našem ustavu nego i na relevantnim evropskim dokumentima u ovoj oblasti.
Dakle, radi se o devet sporazuma ili memoranduma, odnosno ratifikacijama ovih dokumenata koji predstavljaju pravni okvir saradnje naše države, odnosno Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u oblasti odbrane. Ako bismo sublimirali suštinu svih ovih devet ratifikacija, mogli bi da ih svedemo na nekoliko ključnih reči. To su odbrambena i bezbednosna politika, zasnovana na principima suvereniteta, uzajamnog poštovanja i razumevanja, planiranju odbrane kao veoma važan segment u ovim oblastima.
Ono što je takođe važno istaći to je demokratska kontrola oružanih snaga, kontrola odbrane i razoružanja, vojno-naučna i vojno-tehnička saradnja, koja je inače u poslednje dve godine u izuzetnom zamahu, zakonodavstvo u oblasti odbrane, mirovne i humanitarne operacije i ostali vidovi saradnje.
Pozicioniranje Vojske Srbije i pozicioniranje Republike Srbije ne samo u regionu, nego i u čitavoj Evropi, ratifikacijom ovih sporazuma i memoranduma sigurno će biti učvršćeno.
Ono što je do sada učinjeno u oblasti odbrane možemo nazvati jednom revolucionarnom reformom naših ne samo oružanih snaga, nego sveukupnog sistema odbrane Republike Srbije, a upravo ovi sporazumi i memorandumi koje parlament treba da ratifikuje, odnosno potvrdi ovim zakonima, sigurno će tome doprineti.