Gospodine potpredsedniče, što se tiče amandmana na član 19. stav 1. koji su zajedno podneli Donka Banović, Zoran Šami i Nikola Lazić, zaista je suštinski, sadržinski istovetan sa amandmanom Gorana Mihajlovića na isti stav istoga člana, jezički nije, ali sadržinski i suštinski je isti. Amandman Gorana Mihajlovića je prihvaćen od strane Vlade i matičnog odbora. Time je postao sastavni deo zakona. Ispred Zakonodavnog odbora mogu da kažem da se i vaš amandman prihvata i dalje je sad stvar pravno-tehničke redakcije teksta zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Smatram da je amandman koji su podneli kolege Donka Banović, Miloš Radulović i Aleksandar Pejčić neprihvatljiv. On traži brisanje člana 23. Predloga zakona. Član 23. se odnosi na diskriminaciju na osnovu starosnog doba, odnosno zabranu diskriminacije starih osoba.
Smatramo da je necelishodno i spajanje u prethodnom amandmanu ove dve kategorije – dece i starih ljudi. Smatramo da su to posebno ranjive grupe i da ovaj zakon mora preventivno da deluje u zaštiti kako dece tako i starih.
Dakle, član je lociran u poglavlju trećem – posebni slučajevi diskriminacije i time dat značaj na zaštiti ove kategorije našeg stanovništva, a to su stari. Iz tih razloga amandman je neprihvatljiv. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo potpredsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o ovom zakonu koristimo sintagmu da je to krovni zakon. Pre bih rekao da je to bazični zakon koji reguliše jedno od centralnih pitanja našeg društva, pitanje ljudskih prava. Podsetiću da je dvadeseti vek, nakon svršetka totalitarnih režima, u središte ljudske civilizacije, mogu slobodno reći, kao prioritet postavio ljudska prava. Bez obzira što se prioriteti na međunarodnom planu s vremena na vreme menjaju, u jednom trenutku je to ekologija, u drugom su to energenti, ljudska prava ostaju u svakom slučaju prioritet UN i svih relevantnih međunarodnih organizacija, i zbog toga je potrebno, između ostalog, da ovu temu otvorimo, da je normativno zaokružimo i da na osnovu ovog zakona imamo jednu široku afirmativnu, ne samo državnu, nego i društvenu akciju.
Samo ću ukratko da podsetim da se ovaj zakon temelji ne samo na odredbama Ustava Republike Srbije, već i na relevantnim međunarodnim dokumentima, a pre svega na Povelji UN, Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, Paktu o građanskim i političkim pravima, Paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Međunarodnoj konvenciji o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije itd, kao i na relevantnim dokumentima Saveta Evrope i drugih evropskih institucija.
Mi kao društvo još uvek, mogu slobodno reći, određeni segmenti našeg društva promovišu određene vrednosti koje sigurno nisu ni na kursu ovih dokumenata, niti jednog opšteg trenda u svim zemljama i u okruženju i u Evropi uopšte.
Tradicionalizam i konformizam su odlike nekih društava koja su statična, koja nemaju nameru da se menjaju. Obično takva društva tumaraju istorijski, socijalno i kulturno.
Mi kao društvo koje pretenduje da bude deo porodice evropskih nacija, što je, mogu slobodno reći, u tradiciji političkih sistema koji su postojali i pre nas u Srbiji, svakako moramo da ovakav jedan važan dokument, koji predstavlja na određeni način i Povelju o ljudskim pravima, mada je formalno-pravno ovo zakon o zaštiti diskriminacije, usvojiti.
Meni je žao što ne možemo postići jedan veći konsenzus kao predstavnici građana, nas 250 poslanika, ali u svakom slučaju jedna afirmativna akcija koju moramo da pokrenemo u pogledu zaštite ljudskih prava je neophodna. Prioritet i polazište i ishodište, to je centralno mesto aktivne politike koju treba da imaju institucije sistema. Dakle, nije dovoljno samo zakonodavno-pravni, odnosno normativni okvir, a to je ovaj zakon koji treba da usvojimo, potrebno je, da kažem, nakon ovog zakona i usvajanje niza drugih zakona.
Disperzivno je naše zakonodavstvo u pogledu zaštite od diskriminacije i da kažem fragmentizovano. Već smo čuli i svi vi znate da određene oblike ovih normi imamo i u Zakonu o radu, u Zakonu o zaštiti osoba sa invaliditetom, u Zakonu o položaju nacionalnih zajednica, pojedinim zakonima iz oblasti osnovnog i srednjeg vaspitanja, ali u svakom slučaju jedan okvir, a to je ovaj zakon, treba da postoji.
Demokratska politička kultura, u čijem sedištu su ljudska prava su, dakle, naš prioritet. S jedne strane možemo da ostavimo stari status kvo i da određeni trendovi koji se oličavaju u ksenofobiji, u robovanju dogmama, u određenoj vrsti socijalnog i političkog autizma, da to egzistira i da se razvije i modifikuje. S druge strane, imamo mogućnosti, imamo obavezu da donesemo jedan propis koji će zabranom diskriminacije upravo promovisati ljudska prava.
Ljudska prava su širok pojam. To nisu samo manjinska prava, prava etničkih zajednica, to su i prava žena, to su prava osoba sa invaliditetom, to su prava osoba koje su drugačije od nas.
Demokratija nije samo poštovanje volje većine, demokratija je i uvažavanje manjine, bilo ona politička, sociološka, seksualna manjina ili bilo koja druga.
Zbog toga poslanička grupa ZES snažno podržava ovakav jedan projekat. On je neophodan našem pravnom sistemu, on je jedan korak ne samo ka normativnom približavanju standardima EU, što je takođe od važnog interesa, ali mislim da to nije na prvom mestu značajno.
Uvek govorimo da je ovo i poslednji u nizu zakona koji su potrebni za belu šengen listu, ali nije to od primarnog značaja, od primarnog značaja je stvoriti jedan zakonodavni okvir u kojem će ljudska prava biti podignuta na jedan univerzalni nivo, jedan nivo relikvije, slobodno mogu da kažem, na kojem ćemo mi dalje da izgrađujemo naš pravni sistem.
Zbog toga pozivam sve narodne poslanike, i one poslaničke grupe koje su u toku rasprave u načelu kritikovale pojedine odredbe ovog zakona, da aktivno učestvujemo i dalje raspravi po amandmanima i da dođemo do najboljih rešenja.
Dakle, zakon o zabrani diskriminacije je jedan, mogu slobodno da kažem, od najvažnijih zakona u pravnom poretku Republike Srbije. Zahvaljujem.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, transnacionalni kriminal menja modalitete svog delovanja, ali ono što je jedna zajednička nit u ovom sui generis, da kažem, kriminogenom miljeu jeste pranje novca, jeste terorizam i često su pranje novca i terorizam komplementarni, odnosno terorizam se najčešće i finansira iz sumnjivih, problematičnih transakcija, finansijskih transakcija sa imovinom itd.
Relevantni međunarodni dokumenti UN, Saveta Evrope jesu jedan pravni okvir za donošenje zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
S druge strane, praksa u poslednjih nekoliko godina, takođe, nameće potrebu da imamo jedan sistemski zakon, jedan jasan normativni okvir i hoću da kažem da jedan od kvaliteta ovog zakona jeste što on striktno normira i materijalno pravne odredbe i one koje su procesnog karaktera.
Tri su ključna pojma ili instituta koja treba pomenuti u vezi sa ovim zakonom. To su obveznici, stranke i analiza rizika. Ukratko bih se osvrnuo na sva ova tri instituta.
Dakle, ono što je bilo neophodno u promeni postojeće legislative jeste da se proširi krug obveznika koji prate i preventivno deluju u ovom sistemu kontrole pranja novca i na investicione fondove društva za upravljanje fondovima koji upravljaju dobrovoljnim penzijskim osiguranjem.
Takođe je bilo neophodno da se krug obveznika proširi i na one institucije koje pružaju usluge prenosa novca, koje pružaju usluge davanja jemstva, takođe, ono o čemu smo govorili u današnjem danu, i na advokate, na advokatske kancelarije i ortačka advokatska društva.
Ono što je bitno istaći u ovom zakonu jeste da su stranke na neki način objekti ovog zakona, predmeti ovoga zakona. Takođe je proširen krug tih stranaka, a polazeći od grupe rizika. Dakle, obveznik iz ovog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma mora da pođe od nekoliko važnih momenata kada radi analizu rizika, kada je u pitanju pranje novca to su tri grupe – rizik stranke, rizik usluge, rizik zemlje i prethodno iskustvo obveznika sa strankom.
Rizik stranke, podsetiću, prema modelu koji nam je ovde ponuđen za raspravu i usvajanje jesu politički eksponirana lica, kada stranka nije prisutna prilikom utvrđivanja i provere identiteta, poslovi koji uključuju velike gotovinske transakcije, postoje neke transakcije koje nemaju ekonomsku logiku itd.
Druga komponenta je rizik usluge koje obveznik pruža u okviru svoje delatnosti. Takođe je vrlo značajan rizik zemlje. Na prvom mestu su zemlje sa slabim sistemom zaštite i kontrole finansijskih transakcija, kao i prethodno iskustvo obveznika sa strankom.
Ono što je kvalitet ovog zakona jeste i normiranje odnosa uprave za sprečavanje pranja novca i obveznika, s jedne strane, kao i komunikacija uprave i ostalih državnih organa, državnog tužilaštva, sudova i drugih državnih institucija.
Mislim da rešenja iz ovog zakona ne ostavljaju nijednu prazninu u tumačenju. Oni striktno normiraju i ovu korelaciju između svih ovih institucija.
Na ovoj liniji nastaviću ukratko i o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.
Dakle, sutra nacionalne institucije, transnacionalne institucije i UN i Savet Evrope svojim relevantnim dokumentima prosto nameću obavezu da imamo jedan sistemski zakon, jedan zaokružen zakon kao što je ovaj ovde koji se nalazi pred nama. Time postajemo jedan aktivni činilac i u Evropi i šire u svetu u ovoj veoma važnoj oblasti, a naročito iz razloga što dosadašnja rešenja koja postoje u Zakonu o krivičnom postupku nisu dosledno sprovođenja, pružala su osnove za različita tumačenja, različitu primenu u pogledu zamolnice, u pogledu izručenja, u pogledu pritvora itd. Ovaj zakona u našem normativnom sistemu svakako će biti dragocen, a naročito njegova implementacija.
Ukratko ću se osvrnuti i o trećem zakonu koji se nalazi u objedinjenoj raspravi, dakle, na ovaj zakon o matičnim knjigama. Dosadašnja rešenja su, čuli smo i od predlagača, čuli smo i od predstavnika poslaničkih grupa, disperzivna, ne nalaze se na jednom mestu, anahrona su i terminološki, anahrona su u suštinskom smislu. Matične knjige, kako je rekao ministar, nisu možda politički atraktivna tema, ali su veoma važne za naše građane.
Iz svog nekog ličnog iskustva ja sam se, a verujem i svi vi, godinama i decenijama unazad pitao za onih famoznih šest meseci važenja jednog dokumenta, i na raznim šalterima i u sudovima ili pred organima uprave, u kom propisu stoji ta obaveza da određeni dokument, recimo, izvod iz matične knjige rođenih ili izvod iz matične knjige venčanih da "ne sme" da bude starije od šest meseci. Dakle, to je jedna ustanovljena praksa, nikakvog propisa nije bilo. Ovaj zakon definitivno raskida sa tom praksom i omogućava građanima da dokument koji predstavlja izvod iz matične knjige, bilo rođenih, bilo venčanih ili umrlih, može da koristi bez obzira kada je taj dokument izdat.
Kvalitet ovog zakona jeste i ovo o čemu smo u toku prepodnevnog dela pričali, a to je elektronska forma izdavanja matičnih knjiga i to duplo vođenje matičnih knjiga i potrebno je da se ispune i ove tehnološke pretpostavke, materijalne itd. Dato je ovde u Predlogu zakona koja su to finansijska sredstva potrebna.
Imamo nekoliko pilot projekata u Srbiji, u Beogradu, gde svaki građanin može da dođe do podataka odnosno da uzme dokument, izvod iz matične knjige i u mesto kojem ne pripada, bilo po rođenju, bilo po mestu zaključenja braka. Matični podaci su veoma važni i sama etimologija ove sintagme – matična knjiga, govori da su to bazični podaci iz koje proizilaze svi drugi podaci.
Imamo jedan zaokružen sistem i u pogledu matičnih knjiga. U raspravi po amandmanima ćemo analizirati pojedine institute koji su predloženi ovim zakonima. Trudićemo se da dođemo do najkvalitetnijih rešenja.
U svakom slučaju, pozivam sve poslanike, uočljivo je da su i poslanici iz poslaničkih grupa koje pripadaju opoziciji mnoga rešenja iz ova tri zakona podržali. Zahvaljujem vam. (Aplauz.)

Hvala, gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, gospodine predsedniče Vlade, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje tiče se IPA fondova, a u kontekstu izjave potpredsednika Vlade gospodina Đelića da ćemo iskoristiti mogućnost pristupa IPA fondovima za stabilizaciju budžeta i za investicije. Nema potrebe da naglašavam značaj svih ovih fondova za društva koja su bila u tranziciji i za zemlje koje pretenduju da apliciraju za kandidaturu u članstvu EU. Interesuje me koji su to nivoi aplikacija, a u kontekstu ovih mera koje Vlada preduzima. Zahvaljujem.

Kao predsednik Zakonodavnog odbora, obaveštavam narodne poslanik da je od strane Ustavnog suda zaprimljen dopis, i to jučerašnjeg dana u 18.15 časova, a meni je dostavljen negde oko 20.00 časova. Dakle, u pitanju su dve inicijative za ocenu ustavnosti predmetnog sporazuma, i to - inicijativa ocene ustavnosti pojedinih odredbi sporazuma, koje je podnela LDP, i inicijativa Milana Kovačevića, jednog građanina iz Beograda.
Naložio sam službi Zakonodavnog odbora da ovaj materijal iskopira, dostavi svim članovima Zakonodavnog odbora, kao i šefovima poslaničkih grupa. U dogovoru sa kolegama iz odbora, zakazaću sednicu čim pre.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
A propo govora kolege Ostojića, a čini mi se juče kolege Slobodana Maraša, kao predsednik Zakonodavnog odbora moram da ukažem na sledeće; dakle, ni Skupštini Srbije, ni Zakonodavnom odboru nije stigao nikakav zvanični dokument od Ustavnog suda Republike Srbije. Čim stigne, promptno ću zakazati sednicu Zakonodavnog odbora. Dakle, kolega Ostojiću, procedura mora da se poštuje - i zakonska i ova koja je uređena u Poslovniku.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem da je reforma srpskog pravosuđa conditio sine qua non pravne države.
Najveći broj naših građana podržava paket ovih pravosudnih zakona, a ovaj zakon o teritorijalnoj organizaciji, koji kolokvijalno nazivamo mrežom sudova i javnih tužilaštava, samo je jedan u segmentu ovih zakona. Neophodno je usvojiti sve zakone, i o sudijama, i o Visokom savetu sudstva, i o javnom tužilaštvu, i o Državnom veću tužilaca, i ovaj zakon o teritorijalnoj organizaciji, o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Parametri kojima se rukovodio predlagač su relevantni za formiranje sudova, čuli smo to i u izlaganju gospođe ministarke, kao predlagača zakona, videli smo to i u obrazloženju zakona i u raspravi koja je vođena u načelu, a i u pojedinostima.
Intervenisao sam amandmanski na član 3. stav 1. tačku 27, uvažavajući sve parametre kojima se rukovodio predlagač zakona, a to su i demografski i geografski parametri, tradicija, kao i aktuelno stanje u poslednjih nekoliko godina u sadašnjem opštinskom sudu u Rumi, broj sudija, broj predmeta, parničnih, krivičnih, izvršnih itd.
Našao sam za shodno da je potrebno intervenisati jednim amandmanom, kako bi se racionalizovala mreža sudova koja se tiče Sremskog okruga. Predlog zakona predviđa konstituisanje jednog osnovnog suda na teritoriji Sremskog okruga, a to je Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici, sa sudskim jedinicama u Rumi, Irigu, Pećincima, Staroj Pazovi.
Predložio sam amandmanom da se konstituiše i Osnovni sud u Rumi, za teritoriju opština Inđija, Irig, Pećinci, Ruma i Stara Pazova, sa sudskim jedinicama u Inđiji, Irigu, Pećincima i Staroj Pazovi, a da Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici bude konstituisan za teritoriju opština Šid i za grad Sremska Mitrovica, sa sudskom jedinicom u Šidu.
Rukovodio sam se, pre svega, geografskim i demografskim i infrastrukturnim parametrima kada sam predložio i formulisao ovaj amandman. Ukratko ću samo izneti neke od ovih parametra.
Sremski okrug, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, po popisu stanovništva iz 2002. godine, ima 335.901 stanovnika i on je treći po veličini okrug, izuzev grada Beograda. Veći su Južnobački i Nišavski okrug.
Što se tiče grada Rume, on broji 32.000 stanovnika, prema popisu iz 2002, a sama opština, grad Ruma i 16 naseljenih mesta, imaju oko 65.000 stanovnika.
Zašto ovo govorim? Svi navedeni gradovi, Subotica, Zrenjanin, Kikinda, Vršac, Pančevo, Sombor, Šabac, Valjevo, Smederevo itd, svi ovi gradovi, koji imaju više od 30.000 stanovnika, u koje spada i Ruma, imali bi sedište osnovnog suda, izuzev Rume.
Analitikom sam došao do sledećih podataka, da Loznica, Negotin, Paraćin, Požega i Prokuplje imaju manje od 30.000 stanovnika, a imaju, uglavnom, sedišta osnovnih sudova. Sremska Mitrovica, kako je to predviđeno Predlogom ovog zakona, imala bi sedište osnovnog suda, jer to je sedište Sremskog upravnog okruga. Sedište Osnovnog suda u Mitrovici, geografski, prostorno je postavljeno na periferiji teritorije okruga, jer centralni i istočni Srem predstavlja teritoriju sa 218.000 stanovnika. Tu su Stara Pazova, Inđija, Irig, Ruma i Pećinci, a stanovnici najvećeg dela Srema prolaze kroz Sremsku Mitrovicu samo kada putuju za Republiku Hrvatsku ili druge zemlje južno od Austrije. Drugi razlozi za put u Sremsku Mitrovicu su isključeni, s obzirom na blisku komunikaciju Rume sa Novim Sadom i Beogradom, koji su udaljeni od sedišta ovih opština između 20 i 50 kilometara.
Predložena teritorijalna organizacija osnovnih sudova zasnovana je na principu da, uglavnom, sedišta sudova predstavljaju geografski centar za područje za koje je sud osnovan, kao i trgovački, privredni i drugi centar za građane koji će pred tim sudom ostvarivati svoja prava ili biti stranka.
Dakle, Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici, kao teritorijalni centar za područje opština Mitrovica i Šid, obuhvatio bi ukupno 124.800 stanovnika. Moj amandmanski predlog, ukoliko bi se usvojio, formiranjem osnovnog suda u Rumi, sa sudskim jedinicama u Irigu, Pećincima, Pazovi i Inđiji, obuhvatao bi područje od oko 200.000 stanovnika.
Mojim amandmanom se sigurno ne bi narušio koncept ovog zakona, koji je odličan. Smatram da su parametri koje je predlagač zakona koristio relevantni i validni, ali isto tako smatram da bi se usvajanjem mog amandmana poboljšala teritorijalna organizacija, odnosno mreža sudova, naročito u odnosu na Sremski okrug. Dakle, osnovni koncept ne bi bio narušen, s tim što bi svi ovi elementi koje sam izneo doveli do formiranja osnovnog suda u Rumi, tako da bi Sremski upravni okrug imao dva osnovna suda – u Sremskoj Mitrovici i u Rumi.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, biću vrlo kratak.
U pogledu amandmana na član 66. stav 1. koji je podnela koleginica Jorgovanka Tabaković, dakle, član 66. lociran je u poglavlju Nespojivost tužilačke funkcije sa drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima. Smatramo da je ova amandmanska intervencija celishodna, bez obzira na to što je materija konflikta interesa, odnosno sprečavanja sukoba interesa predmet regulative iz drugih propisa i drugih zakona koje smo nedavno usvojili.
Prihvatanjem ovog amandmana precizira se i obaveza zamenika javnog tužioca, a i javnog tužioca, u stavu 2, da se o poslu i privatnom interesu i članova uže porodice i zamenika tužioca i tužioca obavesti nadležni organ koji je regulisan članom 66. Iz tog razloga poslanici poslaničke grupe Za evropsku Srbiju glasaće u danu za glasanje za ovaj amandman. Zahvaljujem se, s obzirom na to da imam sednicu Zakonodavnog odbora. Hvala.

Uvažena predsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, mi poslanici iz Poslaničke grupe ZES smatramo da je amandmansko rešenje koje je kolega Zoran Antić ovim amandmanom predložio celishodnije od onog kako je to predloženo u Predlogu zakona. Dakle, govorimo o disciplinskim merama definisanim u članu 105. Predloga zakona.
Član 104. sadrži norme koje propisuju i definišu koji su to disciplinski prekršaji. Stav 2. člana 104. govori o teškom disciplinskom prekršaju, a stav 3. istog člana o recidivu, odnosno o povratku disciplinskog prekršaja. Rešenje koje je ponudio zakon smatramo solidnim, ali smatramo da je fiksiran iznos od tri godine zabrane napredovanja celishodnija disciplinska mera za teže povrede disciplinskih mera.
Ukoliko bi ovo rešenje do tri godine ostalo, smatramo da bi se na određeni način ova disciplinska mera relativizovala, a to bi onda mogla biti i zabrana napredovanja u trajanju od jednog meseca, tri meseca, godinu dana.
Kada kažemo, ako prihvatimo ovaj amandman, da je zabrana napredovanja od tri godine fiksirana, smatramo da će se time i svrha sankcionisanja disciplinskih prekršaja efikasnije ostvarivati. Stoga će poslanici grupe ZES glasati za ovaj amandman.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, uvažena gospođo ministre pravde, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, moram da izrazim jedno veliko zadovoljstvo, kao republički poslanik, da je pred nama jedan važan set zakona, važan za državu, važan za društvo i važan za sve naše građane, na prvom mestu.
Ponoviću ono što je već u svom izlaganju iznela i ministar u Vladi Republike Srbije, gospođa Malović, a to je, da je normativni okvir za donošenje ovih zakona, Ustav Republike Srbije, ustavni zakon, Uputstvo Venecijanske komisije i sve ono što je moglo da se definiše i da se iskristališe u javnoj raspravi koja je prethodila donošenju ovih zakona.
No, ono što je važnije od svega ovoga jeste potreba građana Republike Srbije i potreba našeg društva da se izvrši sveobuhvatna reforma pravosuđa u Republici Srbiji.
Sveobuhvatna reforma pravosuđa podrazumeva donošenje i usvajanje ovih zakonskih projekata koji su sada pred nama. Ona podrazumeva i novelaciju i donošenje još nekih zakona, kao što su, zakon o parničnom postupku, zakon o krivičnom postupku, krivični zakonik, potrebno je da donesemo zakon o notarima, kao što su uradile sve zemlje u okruženju, novi zakon o advokaturi itd.
Trijalistički princip podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, mi ćemo dosledno da sprovedemo i kroz set ovih zakona, odnosno da definišemo poziciju nezavisne sudske vlasti, na prvom mestu kroz Zakon o uređenju sudova, a kasnije i kroz Zakon o sudijama, itd.
Dostupnost pravde i pravno načelo pravne države mora da bude vrhunski politički ideal svih poslaničkih grupa, svih političkih stranaka i sigurno je da taj politički ideal ne možemo da ostvarimo nijednim zakonom, nijednim setom zakona, već jednim mukotrpnim radom, pre svega, kroz ovaj visoki dom odakle kreću propisi koje mi donosimo, koji su često apstraktni, metafizički, da tako kažem, za građane, ali sudije i sudovi su tu koji u konkretnom slučaju primenjuju zakone koje mi donosimo. Naša mapa puta ka EU podrazumeva, takođe, usvajanje ovih važnih zakona koji podrazumevaju reformu pravosuđa, efikasno pravosuđe, kvalitetne sudije, sudije koje su obrazovane, ne samo u formalnom smislu, koje imaju samo formalna znanja, dakle, završen pravni fakultet, položen pravosudni ispit itd.
Mi kao dinamično društvo, kao što je rekao jedan od uvaženih prethodnika danas, moramo da se menjamo svi, i Parlament, i Vlada i čitavo društvo, ali moraju da se menjaju i mentalitetski i profesionalno i nosioci pravosudnih funkcija. Zbog toga su važni ovi zakoni, Zakon o uređenju sudova, Zakon o sedištima i područjima sudova, kao i svi ovi ostali zakoni koji se nalaze na sednici ovog parlamenta.
Dosadašnja rešenja, moramo priznati da su anahrona, prevaziđena i ona su jedan od razloga našeg ne efikasnog pravosuđa. Inertnost koju imamo u ovom sistemu vlasti posledica je, na prvom mestu, ovih postojećih zakonskih rešenja, a sa druge strane, posledica je jednog neodgovornog pristupa sudskoj funkciji od strane jedne manjine koja postoji u pravosudnom sistemu, odnosno podnosilaca pravosudnih funkcija. Načelo zakonitosti mora biti osnovni vrhunski princip koji podrazumeva da se sudovi mogu osnivati i ukidati samo zakonom, znači, ne mogu se osnivati nikakvi ad hok sudovi, nikakvi preki sudovi i to je ono što nije sporno i što proizilazi iz Ustava Republike Srbije.
Nezavisnost sudske vlasti podrazumeva da niko ne može imati niti vršiti uticaj na sud, niti politika, niti tajkuni, niti mediji.
U decenijama koje su iza nas svedoci smo svi mi, a i građani Srbije, da su sudovi bili pod uticajem i politike i određenih privrednih struktura, lokalnih struktura, a naravno i medija. Sve ovo mora da bude eliminisano kako bi imali pravosudni sistem kakav postoji u zemljama razvijenih demokratija, u zemljama EU.
Neću ulaziti u jednu dublju pravničku analizu. Želim da ukažem na prvom mestu, i na prvom mestu se obraćam građanima Republike Srbije, s obzirom na to da su svi narodni poslanici u ovom visokom domu detaljno analizirali sve odredbe zakona i učestvovaće aktivno u raspravi, ali važno je istaći da imamo ovim zakonom predviđene sudove opšte i posebne nadležnosti. Sudovi opšte nadležnosti, to su osnovni sudovi, viši sudovi i apelacioni sudovi.
Umesto opštinskih sudova imaćemo osnovne sudove. Terminološka razlika je ovde, takođe, potrebna, prvo što će osnovni sudovi prema definiciji i određivanju stvarne nadležnosti obuhvatati teritoriju više opština, a drugi razlog, koji mislim da ministarka nije ni iznela, jeste da je i sam termin ''opštinski'' anahron, i to je nešto što asocira na neku lokalnu vlast, na neke lokalne strukture u opštini koje mogu da utiču na rad sudova.
Takođe, ovaj zakon ustanovljava više sudove i apelacione sudove. Najviši sud u Republici Srbiji biće Vrhovni kasacioni sud koji će odlučivati o vanrednim pravnim lekovima. Sudovi republičkog ranga, pored Vrhovnog kasacionog suda, jesu i Privredni apelacioni sud i Viši prekršajni sud, kao i Upravni sud, to su, dakle, sudovi koji se osnivaju za teritoriju cele Republike.
Što se tiče nadležnosti, stvarne nadležnosti ovih sudova, ovde imamo značajne izmene u odnosu na dosadašnja rešenja. Osnovni sudovi će suditi u krivičnopravnim stvarima gde je zaprećena kazna za krivično delo do 10 godina, a u civilnim stvarima, odnosno građanskopravnim predmetima tamo gde se ne može izjaviti revizija. Tačno je, kao što je kolega Palalić rekao, da je revizijska vrednost prema ZPP-u 500 hiljada dinara i ovo nalaže potrebu izmene Zakona o parničnom postupku. Verujem da će to uslediti bilo na inicijativu Vlade ili poslanika, znači, izmene Zakona o parničnom postupku upravo iz razloga o kojima je govorio uvaženi kolega.
Viši sudovi prema Predlogu ovog zakona odlučivaće u prvom stepenu u građanskopravnim sporovima gde je omogućena revizija kao vanredni pravni lek, a zadržaće određene nadležnosti u pogledu suđenja u drugom stepenu. Odlučivaće na prvom mestu o žalbama na odluke osnovnih sudova samo u skraćenom krivičnom postupku, u pritvorskim predmetima, u sporovima male vrednosti kao u izvršnim i vanparničnim postupcima, tako da će viši sudovi biti relaksirani u odnosu na odlučivanje u drugom stepenu u odnosu na dosadašnja rešenja koja imamo u postojećim zakonima.
Ovaj zakon predviđa i osnivanje apelacionih sudova koji će odlučivati o žalbama na odluke viših i osnovnih sudova, dakle, odlučivaće o redovnim pravnim lekovima. Apelacioni sudovi su predviđeni Ustavom Republike Srbije, oni postoje, egzistiraju u svim zemljama, u većini zemalja EU i kao u većini zemalja u okruženju, kako onih koje su već postale članice EU tako i onih koje su na pragu ulaska u EU. Osnovni viši sudovi biće prvostepeni sudovi sa međusobno podeljenom nadležnošću, dok će apelacioni sud odlučivati po redovnim pravnim lekovima, osim u ovim slučajevima koje sam već ovde naveo.
Ono što je, takođe, kvalitet ovog zakona jeste specijalizacija sudova i efikasnost postupaka. Dakle, dostupnost pravde i načelo pravičnosti ne može za građane biti neka apstraktna i metafizička forma, dostupnost pravde znači da građanin kao stranka u parničnom postupku, primera radi, ne može da vodi spor 10 godina za naknadu štete ili da se u vanparničnom postupku za uređenje međe postupak vodi tri godine. Zbog toga je potrebna specijalizacija sudija i ta specijalizacija ne može da se svede samo na seminare u Vrnjačkoj banji ili na Kopaoniku ili u Budvi.
Sudije moraju pored ovog opšteg znanja da prate ukupnu legislativu, čak i onu koja se ne tiče konkretno njihove uže nadležnosti, da bi sudija civilista morao imati elementarna znanja iz oblasti krivičnog prava, mora imati znanje iz trgovinskog prava, iz prava trgovinskih društava, odnosno privrednog prava, iz upravnog prava, takođe.
Kolege advokati koji sede ovde u Skupštini vrlo dobro znaju da se često susrećemo sa, nažalost, i neznanjem i nezainteresovanošću sudija u rešavanju, odnosno obavljanju svojih funkcija, rešavanju predmeta, i zbog toga je neophodna specijalizacija koju predviđaju određene norme ovih zakona.
Reći ću nekoliko reči o Vrhovnom kasacionom sudu. Dakle, to je sud koji odlučuje o vanrednim pravnim lekovima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbije i drugim stvarima određenim zakonom. Ovaj sud odlučivaće i o sukobu nadležnosti i ono što je, takođe, važno utvrđivaće načelno-pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava. Unutrašnje uređenje je nešto što reguliše ovaj zakon i ostavlja dalje na regulativu sudskom poslovniku radi razrade ovih normi i oko toga se ne bih posebno zadržavao.
Apostrofiraću samo odredbe ovog zakona, a koje se tiču sudskog osoblja, veoma važnog segmenta u radu sudija i uopšte u radu sudova. Dakle, ovaj zakon predviđa postojanje sudskih pomoćnika, sudijskih pripravnika, kao i državnih službenika i nameštenika, koji rade na administrativnim i drugim poslovima.
Podsetiću na jedan interesantan primer, jednu komparaciju, da Republika Srbija sa sedam i po ili osam miliona stanovnika ima dve hiljade sudija, a da, primera radi, kraljevina Španija ima, takođe, dve hiljade sudija sa 40 miliona stanovnika. Priznaćemo da je stepen zaštite subjektivnih prava građana i stanovnika Španije, u odnosu na stepen zaštite subjektivnih prava građana Srbije, mnogo viši i to je jedan od razloga zašto naše sudije moraju da se usavršavaju, a ovo stavljam i u kontekst sudskog u Srbiji na prvom mestu.
Jedan novi kvalitet koji daje ovaj zakonski projekat jeste položaj Visokog saveta sudstva, koji je i ustavna kategorija. Mnogo veće nadležnosti ovog organa doprineće principu nezavisnosti sudstva i način izbora članova visokog saveta sudstva, njihov položaj, naročito sudski budžet i položaj visokog saveta sudstva u odnosu na novac kojim se raspolaže.
Dakle, nema nezavisnosti nijedne institucije ako ona nema budžeta i ako nema para. Zakon ovde daje jedno kompromisno rešenje – da će, predloge za budžet, dakle, zakon o budžetu koji će usvajati Narodna skupština, za tekuće poslove daje Visoki savet sudstva, dok će kapitalne investicije u sudovima, znači, u zgradama sudova, ostati u ingerenciji Ministarstva pravde, ali samo do 1. januara 2011. godine, kada će Visoki savet sudstva preuzeti i ovaj deo budžetske inicijative i raspolaganje budžetom.
Najveće polemike u ovoj tački dnevnog reda izazvao je Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i ovde moram da skrenem pažnju da princip dostupnosti pravde građanima neće biti narušen formiranjem osnovnih sudova i sudskih jedinica. Dakle, građani će svoja subjektivna prava ostvarivati i dalje u osnovnim jedinicama. Tamo gde ne postoje osnovni sudovi, tamo će se predavati podnesci, tužbe, žalbe, redovni i vanredni pravni lekovi, tamo će overavati isprave, ugovore, testamente itd. Tu će se i suditi. Tu ostaju i te zgrade, ti poslovi koje je dosad taj sud obavljao.
Ovde moramo da pomirimo dva principa. To je princip efikasnosti i smatram da je Vlada, odnosno Ministarstvo prilikom izrade Nacrta ovog zakona ponderisalo dovoljan broj kriterijuma za određivanje mreže sudova, odnosno osnovnih sudova i sudskih jedinica. Drugi princip je princip o kojem sam govorio, a to je dostupnost pravde i pravičnosti građanima kao strankama.
Dalje odredbe odnose se na broj sudova itd. Neću ulaziti u posebne analize ovoga dela, ali želim da ponovim da će građani u onim sredinama gde više neće postojati opštinski sudovi nego sudske jedinice osnovnih sudova i dalje ostvarivati svoja subjektivna prava. Sudije će se birati za sud a ne za sudsku jedinicu i time se postiže objektivniji rad suda.
Ovim se eliminiše sve ovo o čemu su moji prethodnici danas govorili, znači, mogućnost uticaja na rad sudova od strane lokalnih vlasti, od strane tajkuna, od strane raznih uticajnih lobi grupa itd.
Upravo će sudija iz druge sredine kada dobije predmet kao sudija osnovnog suda, a dobija predmet u sudskoj jedinici, po difoltu suditi sigurno nepristrasnije i objektivnije, nego sudija koji živi u jednoj maloj sredini i koji poznaje i sve komšije i građane iz druge ulice, neko mu je rođak, neko mu je prijatelj, neko mu je kum. Ova dva principa međusobno se mogu dovesti u jedan sklad, princip teritorijalne organizacije, odnosno racionalizacije i ovaj princip dostupnosti pravde. Dakle, važno je da građani znaju da će svoja prava i dalje ostvarivati u svojim mestima u kojima su do sada imali opštinske sudove.
Važno je da usvojimo ovaj set zakona, na prvom mestu, zbog građana Srbije. Važno je da izvršimo sveobuhvatnu reformu pravosuđa. To je imperativ koji su pred nas postavili građani, pred sve nas, i pred poslaničku većinu i pred poslanike opozicionih stranaka. Očekujemo konstruktivne kritike od strane opozicionih grupacija. Zakon ćemo u načelu prihvatiti. O svim amandmanima ćemo detaljno razgovarati, a verujem da će i ministarka i predstavnici Ministarstva, naravno, i poslanici vladajuće koalicije, odnosno poslaničke većine, svaki amandman detaljno proučiti i ukoliko ocenimo da on daje novi kvalitet ovom zakonu, mi ćemo ga i prihvatiti. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvažena ministarko pravde, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi set, kolokvijalno nazvan – setom antikorupcijskih i zakona protiv organizovanog kriminala, jedna grupacija pravnih projekata koje ovaj parlament treba da usvoji, jer su izuzetno važni za naš pravni sistem, za jačanje institucija države, za naše pravosuđe, naše građane. Ponoviću ono što se već ponavlja kao fraza, a to je činjenica da su oni važni jer impliciraju i dolazak građana Srbije na belu šengen listu, odnosno bezvizni režim, i našu kandidaturu za članstvo u EU 2009. godine.
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti baziran je na nekoliko strateških dokumenata, na nekoliko međunarodnih dokumenata koje je ministarka apsolvirala u svom ekspozeu, ne bih to sad ponavljao. Ono što hoću da kažem jeste da je potreba za ovim i ostalim zakonima generisana ne samo u Ustavu Srbije, nego i u Nacionalnoj strategiji koju je usvojila Vlada, kao i u međunarodnim dokumentima.
Potreba za ovim zakonima nastala je i uslovljena je našom realnošću. Mi živimo u društvu koje se nalazi u završnoj fazi tranzicije, koje, po mnogim pokazateljima, zauzima prilično lošu poziciju u odnosu na indeks korupcije, na stopu organizovanog kriminala, mada su veliki pomaci načinjeni naročito u ovoj poslednjoj oblasti, odnosno borbi protiv organizovanog kriminala.
U postojećem zakonodavstvu, odnosno našem pravnom sistemu, postojao je jedan vakuum u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. Nije postojao organ koji bi sprovodio taj zakon. Upravo ovo, a i niz drugih propusta koje smo imali u dosadašnjoj legislativi, rešava zakon o zaštiti podataka o ličnosti.
I materijalno-pravno, i strukturno, i po pravilima pravne normative, ovaj zakon je veoma kvalitetan, jer detaljno uređuje zaštitu podataka o ličnosti, obradu i korišćenje ovih podataka, kao i prava građana da izvrše uvid u svoje lične podatke. Hoću da kažem da je ovo jedan multilateralni postupak, kada govorimo o samom postupku, a ne o materijalno-pravnim aspektima, gde imamo obrađivača podataka, gde imamo stranku, odnosno građanina, i gde imamo organ koji vrši kontrolu nad radom obrađivača, a to je Poverenik za javne informacije.
Njegova uloga, kao jedne institucije demokratskog društva, naročito je značajna i ona se ovim zakonom posebno osnažuje.
Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije koju je usvojila Narodna skupština obavezuje nas, kao narodne poslanike, da usvojimo jedan ovakav zakonski projekat. Ovaj projekat je važan ne samo zbog svega ovoga što sam govorio, već i zbog koordinacije državnih organa u borbi protiv korupcije i u borbi protiv organizovanog kriminala, mada ovaj zakon eksplicitno ne dotiče ovu oblast.
Ono što obezbeđuje funkcionalnost ovog zakona, odnosno njegovu implementaciju i sprovođenje u praksi, jesu, upravo, organi ove agencije, a to su Odbor Agencije i direktor. Znači, struktura Odbora, danas smo pričali o tome, poslanici parlamentarne većine i poslanici opozicije, odnosno organi koji delegiraju svoje predstavnike u ovaj odbor garantuju zastupljenost najširih slojeva društva, strukovnih udruženja, zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, Državne revizorske agencije, Advokatske komore itd. Ono što je bitno, jeste da ovaj odbor odgovara ovom parlamentu.
Drugi organ je direktor Agencije, koji se bira po konkursu i smatramo da je to, takođe, jedan od pomaka ka departizaciji našeg društva i našeg sistema.
Dalje, postoje norme koje ne bih posebno apostrofirao, a odnose se na sam postupak. Ono što hoću da kažem i što je suština ovog zakona, mislim da to posebno interesuje građane Srbije i dužni smo da im to objasnimo, jeste da funkcioner ne može da vrši drugu javnu funkciju, izuzev po odobrenju organa koji ga je izabrao i Agencije. Propisano je da, ako funkcioner izabran na funkciju, suprotno ovom zakonu, ima i drugu funkciju, kasnija funkcija mu prestaje po sili zakona.
Prijavljivanje imovine funkcionera je nešto što je veoma važno i što je tema i javnosti, i medija, i ovog parlamenta, i svih institucija u ovom društvu. Kvalitet ovog zakona ogleda se u normama koje regulišu ovu materiju, a to je imovina funkcionera. Imperativnom normom određena je obaveza funkcionera da prijavljuje imovinu, taksativno nabrojanu, pokretnu i nepokretnu imovinu, korišćenje stanova za službene potrebe itd.
Još jedan kvalitet ovog zakona jeste javnost, odnosno transparentnost. Svi podaci koji se odnose na funkcionere su javni i to je sigurno ono što građani Srbije žele da znaju i ono što smo svi u predizbornoj kampanji govorili, da će transparentnost rada institucija i funkcionera koji personifikuju te institucije biti javan.
Ovaj zakon, dalje, sadrži mere koje se primenjuju kao sankcije za povredu određenih normi. Sem mera javnog objavljivanja, preporuka itd., postoje i određene sankcije koje su disciplinskog, prekršajnog, ali i krivičnopravnog karaktera.
Želim da razjasnim i jednu nedoumicu koja se pojavila ovih dana u javnosti, Savet za borbu protiv korupcije nastavlja svoj rad, jer to je nezavisno telo koje je formirala Vlada Republike Srbije i ovaj organ nije predmet ovog zakona. Republički odbor za rešavanje sukoba interesa je organ koji je pravni prethodnik ove agencije, a Agencija će, u zakonom određenom roku, preuzeti i predmete i zaposlene i lica od Odbora za rešavanje sukoba interesa.
Drugi zakon u ovom setu, ništa manje važan, jeste zakon o oduzimanju koristi stečene izvršenjem krivičnog dela. Ponovo želim da kažem da sve ono što smo isticali kao političke ideale, sve ono što je inkorporirano u naše političke programe, verujem, svih političkih opcija u ovom parlamentu, jeste načelo pravde, načelo pravičnosti, i ovaj zakon, između ostalog, omogućuje da se to načelo pravde dosledno sprovodi i da niko ne može imati koristi od krivičnog dela.
Dosadašnja praksa krivičnih sudova, to najbolje znaju kolege pravnici i advokati koji sede u ovom parlamentu, bila je takva da se rešenja koje sadrže Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku nisu dosledno, ili su se minimalno primenjivala kada se radi o oduzimanju protivpravno stečene imovinske koristi.
Ovaj zakon ima karakter leks specijalisa i on striktno normira i postupak i mere koje se odnose na oduzimanje imovinske koristi. Znači, u pitanju su krivična dela tzv. lukrativnog ili profitnog karaktera. Ono što je važno istaći, zakon sadrži i mehanizme, postupak i definiciju organa koji će sprovoditi ove odredbe, to su specijalizovani državni organi koji će upravljati imovinom. Ova imovina će da prelazi, po okončanju krivičnog postupka, u budžet Republike Srbije i strukturiranje njene raspodele biće takvo da ona bude, prvenstveno, u funkciji razvoja pravosuđa.
Ovim zakonom, dakle, jačamo i naš zakonodavni kapacitet, jačamo institucije pravosuđa, a, s druge strane, ovaj princip pravde, i s nekog viktimološkog i aspekta oštećenih u krivičnom postupku, stavlja ta lica u mnogo povoljniji položaj. Govorili smo već, ja ću samo ukratko nabrojati, da su to, uglavnom, krivična dela protiv privrede, protiv čovečnosti i protiv službene dužnosti. Znači, to su ta tzv. koruptivna krivična dela.
Moram istaći da je zakon veoma jasno izbalansirao poziciju državnog tužioca, poziciju suda, ali i okrivljenog, tako da se nijednom normom, nijednom odredbom ovog zakona ne zadire u prava okrivljenog i njegova ljudska prava, pa ovaj zakon prati i praksu Evropskog suda za ljudska prava i praksu evropskih sudova i zakonodavstava.
Postoji institut privremenog oduzimanja, trajnog oduzimanja imovine, zakon to detaljno razrađuje.
Ono što je važno istaći, to je i uloga tužioca u pretkrivičnom postupku, kao i uloga policije, odnosno Posebne jedinice koja se bavi finansijskim kriminalom.
Na kraju, samo nekoliko rečenica o Predlogu zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela.
Ovo je jedan nov institut u našem normativnom ambijentu. Znači, do sada smo imali odgovornost pravnih lica za prekršaje i privredne prestupe, ovim zakonom uvodimo institut odgovornosti pravnih lica za krivična dela, znači ne krivična odgovornost pravnog lica za krivična dela, nego odgovornost pravnog lica za učinjena krivična dela.
Ovde je važno istaći da nam komparativna iskustva pokazuju da ovakvi instituti postoje u većini država članica Evropske unije.
Još jedna rečenica, a odnosi se upravo na ovaj zakon, a to je kauzalitet između odgovornog lica u pravnom licu i samog pravnog lica.
S ova četiri zakona, mi zaokružujemo jednu kratkoročnu fazu normativnog jačanja naših institucija, omogućujemo bolje uslove za borbu protiv organizovanog kriminala, protiv korupcije i, u krajnjoj liniji, omogućujemo našoj državi i našem društvu brži put ka Evropskoj uniji.
Zahvaljujem.

Ja sam ovlašćeni predstavnik predlagača i želim da kažem da prihvatamo amandman koji je narodni poslanik Božidar Delić podneo na ovaj član 11, tako da nema potrebe za daljom raspravom o ovome.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. U pravu je gospodin dr Paja Momčilov, narodni poslanik, kada kaže da naša zakonska regulativa ne predviđa i ne dozvoljava izgradnju nuklearnih postrojenja. Upravo zbog toga želim da pojasnim odredbu u Predlogu zakona o ministarstvima u članu 10.

Kada se kaže - nuklearna energetska postrojenja itd., to se ne odnosi na izgradnju, ne odnosi se na građenje, već na istraživačke projekte i saradnju sa drugim državama koje imaju izgrađena postrojenja. Znači, ne radi se o građenju nuklearnih energetskih postrojenja, već samo o istraživačkim radovima. Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, evo odgovor uvaženoj koleginici Vjerici Radeti, koja je postavila pitanje vezano za današnju sednicu Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Sednicu sam zakazao za 11,30 časova, a o čemu su od strane stručnih službi Skupštine Srbije obavešteni svi članovi odbora. U 11,30 časova smo bili u plavom salonu, znači u sali gde je predviđeno održavanje sednice odbora. Tu su bili prisutni, tu su svi članovi odbora koji su bili prisutni tamo.
Jednostavno, čekali smo, s obzirom da pojedini poslanici nisu želeli da daju kvorum radu odbora, mi smo jednostavno čekali da jedan od poslanika, a član je Zakonodavnog odbora, koji je javio da će kasniti nekoliko minuta na odbor, kasnije je pristupio i počeli smo sa radom. Tako da je sednica odbora održana.