Dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću da član 2. Ustava RS propisuje da suverenost pripada građanima Republike Srbije i da građani suverenost vrše putem referenduma i narodne inicijative i svojom slobodno izraženom voljom izborom svojih legitimnih predstavnika. U tom kontekstu peti deo Ustava Republike Srbije, koji govori o uređenju vlasti, definiše Narodnu skupštinu kao najviše predstavničko telo građana Republike Srbije i nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti.

Upravo na ovim ustavnim načelima i na toj liniji, kao i na svim odredbama koje se tiču Narodne skupštine, a koje su regulisane Ustavom RS, pred nama je i tekst Predloga zakona o Narodnoj skupštini. Intencija predlagača bila je da zakon sadrži materijalno-pravne odredbe, a da procesno-pravne odredbe, koje se tiču razrade postupaka, načina donošenja akata, načina odlučivanja itd. ostaju poslovniku.

Podsetiću samo okvirno na komparativno iskustvo, komparativnu praksu pojedinih zemalja u okruženju i Evropi. U nekim državama postoje i egzistiraju zakoni kojima se reguliše parlament. U drugima je izbor prava samo poslovnik, kao što je na primer u Republici Mađarskoj i Republici Hrvatskoj i nekim drugim zemljama.

Naš Ustav nas obavezuje na donošenje zakona o Narodnoj skupštini i smatram da je ovaj zakon i sve odredbe koje sadrži upravo ne samo razrada odredbi koje se tiču Narodne skupštine u glavi 5. Ustava RS i one su uopšte u duhu Ustava Republike Srbije.

Istakao bih dva aspekta koje sadrži ovaj zakon, koji možda nisu dovoljno pomenuti do sada, a to su međunarodna saradnja Narodne skupštine i imovina i finansiranje Narodne skupštine. Pored svoje zakonodavne, predstavničke i kontrolne funkcije, veoma važan aspekt našeg rada kao predstavničkog tela građana Srbije jeste međunarodna saradnja i to je nešto što će u narednom periodu biti intenzivirano, naročito u postupku harmonizacije našeg pravnog poretka sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Ono što je takođe važno istaći jeste imovina i finansiranje Narodne skupštine. Ove odredbe sadrže jedan pravni osnov za razradu načela nezavisnosti vlasti, odnosno nezavisnosti parlamenta od, na prvom mestu, izvršne vlasti.

Koliki je značaj parlamenta govori i jedna stvar koja možda izgleda trivijalna na prvi pogled, ali peti deo Ustava RS govori o uređenju vlasti, počinje sa razradom, odnosno sa odredbama o Narodnoj skupštini, zatim o predsedniku Republike i dalje o Vladi i sudstvu kao trećoj grani vlasti.

Pozivam kao ovlašćeni predstavnik predlagača sve narodne poslanike da aktivno učestvuju u ovoj raspravi. Smatramo da ovo nije stvar ni jedne poslaničke grupe, da ovo nije stvar ni jedne političke stranke. Moramo pravno normirati i institucionalizovati ovaj dom kao najviše predstavničko telo građana i kao nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti.

Smatram da amandman ne treba prihvatiti. On traži brisanje člana 52. koji se odnosi na zavod za javno zdravlje, koji će danom početka rada preuzeti na korišćenje pokretnu i nepokretnu imovinu, pravo i obaveze zavoda za javno zdravlje, osnovanog za teritoriju južnog Bačkog okruga.
Ovaj član je bitan, ne samo što utvrđuje, da kažem, jedan segment nadležnosti AP u ovom sektoru, on je bitan i zbog stava 2, odnosno ovaj stav 2. demantuje tvrdnje pojedinih poslaničkih grupa da će biti bilo kakvog dupliranja administracije, zaposlenih itd. U stavu 2. jasno stoji da zavod za javno zdravlje je osnovan za teritoriju AP Vojvodine, preuzima i zaposlene u zavodu za javno zdravlje, osnovanog za teritoriju južnog Bačkog okruga.

Tačka 1. stava 1. ovog člana je izuzetno značajna, jer ona eksplicitno govori o tome da AP Vojvodina ukoliko obezbedi sredstva u svom budžetu, može da realizuje i ostvari veći obim prava iz oblasti socijalne zaštite.
Ovo je značajno ne samo za AP Vojvodinu, ovo je značajno za sve lokalne samouprave.
Znači, i opštine i gradove. Poželjno je da i opštine i gradovi obezbede u svojim budžetima novčane iznose i materijalna sredstva za jedan širi korpus prava iz oblasti socijalne zaštite, kao što je to u gradu Beogradu, Jagodini, Novom Sadu itd.

Član 63. Predloga zakona ne govori o beloj šengen zoni, ne govori o ukidanju viza, ni o kandidaturi za članstvo u EU, već govori o nadležnosti AP Vojvodine u oblasti javnog informisanja. Dakle, to su povereni poslovi, prema stavu 2. ovog člana. Suština ovog člana je da AP Vojvodina preko svojih organa vrši nadzor nad sprovođenjem zakona kojima se uređuje oblast javnog informisanja na teritoriji AP Vojvodina.
Amandman narodnog poslanika Dušana Marića, kojim se traži brisanje člana 63, smatram da ne treba prihvatiti.

Uvažena gospođo Bjelobaba, dame i gospodo narodni poslanici, Ustavom proklamovana načela o Srbiji kao pravnoj državi, kao državi u kojoj su vrhunski principi vladavina prava i jednakost svih građana pred zakonom, ostaće samo mrtvo slovo na papiru ukoliko ne sprovedemo sveobuhvatnu reformu pravosuđa.
Mi smo u ovaj, mogu slobodno reći, istorijski projekat krenuli u poslednjih godinu-dve dana donošenjem i sistemskih i sektorskih zakona iz oblasti organizacije pravosuđa, donošenjem materijalno-pravnih, procesno-pravnih zakona.
Vladavina prava i pravna država ne može postojati ukoliko u jednoj godini ima hiljadu zastarelih krivičnih predmeta, ukoliko parnični postupci traju po 10 i više godina. Upravo je naša percepcija i skeniranje ove oblasti generisalo jednu potrebu da se izvrše i normativne i personalne promene u sistemu pravosuđa.
Danas raspravljamo o izboru nosilaca javnotužilačkih funkcija i o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda, kao najviše sudske instance. Biću kratak i reći da ja i DS podržavamo sve predloge, s obzirom da iza ovih ljudi stoje biografije, da su sva tri kriterijuma, a to su stručnost, osposobljenost i dostojnost, ono čime su se rukovodili nadležni organi u predlaganju ovih kandidata i da ćemo mi, kao zemlja i naš pravosudni sistem, već od 1. januara započeti implementaciju svih zakona i intencija čitave ove reforme, koja će podrazumevati bržu dostupnost pravde strankama u postupku, jednaku dostupnost pravde svim građanima i da ćemo na taj način postići standarde koje naši građani i očekuju.

Smatram da je rešenje koje je dato u Predlogu zakona sveobuhvatnije i celishodnije, s obzirom da ono u jednom segmentu inkorporira ono što smo mi već u sistemskim oblastima, naročito u oblasti prostornog planiranja i razvoja, već i uredili setom zakona u oblasti prostornog planiranja.
Amandman je, da tako kažem, na intenciji redukcije utvrđivanja nadležnosti iz ove oblasti. Dakle, amandman predlaže da to bude osam nadležnosti, a član 10. Predloga zakona predlaže 15 nadležnosti.
Uređivanje i razvijanje prostornog planiranja mora da podrazumeva i određene akte, kao što su saglasnost na prostorne i urbanističke planove jedinica lokalne samouprave sa teritorije AP Vojvodine, predlaganje mere aktivnosti za program implementacije prostornog plana Republike Srbije za teritoriju Vojvodine, donošenje programa mera aktivnosti za sprovođenje regionalnog prostornog plana AP Vojvodine, osnivanje razvojne banke AP Vojvodine u skladu sa zakonom kojim se uređuje osnivanje, poslovanje i organizacija banaka.
Dakle, ovo apostrofiram, da je osnivanje razvojne banke vezano i uslovljeno i biće determinisano zakonom kojim se uređuje poslovanje organizacije i osnivanje banaka i tu ne sme biti nikakvih ni spekulacija da se to uređuje ovim zakonom.
Osnivanje razvojne banke Vojvodine, to mora biti jasno naglašeno, uređeno je zakonom, sistemskim zakonom iz te oblasti, tako da predlažem da se ovaj amandman ne prihvati.

Hvala, gospođo potpredsednice. Ako se analizira ili prosto pročita član 13. Predloga zakona, ne znam u bilo kojoj reči da li se može naslutiti bilo kakva tendencija separatizma. Ovo je prosto groteskno  tako nešto reći.
U čemu se ogleda secesionizam? U tome što autonomna pokrajina, preko svojih organa, u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, u skladu sa zakonom, osniva prognozno-izveštajnu službu, predlaže nadležnom ministarstvu uslove uvoza i izvoza određenih poljoprivrednih proizvoda, donosi, sprovodi i nadzire mere agrarne politike i mere ruralnog razvoja itd, ali sve u skladu sa zakonom.
(Zoran Nikolić, sa mesta: Kojim zakonom?)
Kojim zakonom? Zakonom koji donosi i koji jedino može da donese Republika Srbija.
Dakle, imamo trenutno u našem pravnom sistemu čitav niz zakona u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja i čitav taj set zakona je parlament je doneo u ovom sazivu.
Što se tiče amandmana narodnih poslanika Poslaničke grupe DSS-Vojislav Koštunica, amandman ide na redukciju nadležnosti u oblasti poljoprivrede, tako što umesto sedam, kako to predviđa Predlog zakona, amandman predlaže četiri nadležnosti, pri čemu apostrofira da se mere agrarne politike i mere ruralnog razvoja realizuju, ostvaruju, u skladu sa strategijom razvoja poljoprivrede Republike Srbije.
Strategija je akt egzekutive, odnosno izvršne vlasti, odnosno Vlade Republike Srbije. Strategiju usvaja Vlada. Ona je nižeg pravnog ranga u odnosu na zakon, kako to predviđa Predlog ovog zakona. Iz tih razloga predlažem da se amandman ne prihvati, odnosno smatram da je rešenje dato u Predlogu zakona celishodnije.

Dakle, pod jedan, ovaj član ima dva stava.
Prvi stav glasi da AP Vojvodina preko svojih organa u oblasti korišćenja poljoprivrednog zemljišta u skladu sa zakonom, rešava po žalbi protiv rešenja opštinske odnosno gradske uprave na teritoriji AP Vojvodine.
Drugi stav glasi da se poslovi iz stava 1. ovog člana vrše kao povereni.
Član 178. Ustava kaže da Republika Srbija može zakonom poveriti autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti. To je što se tiče aspekta ustavnosti ovoga člana.
Što se tiče celishodnosti, smatram da je rešenje koje je dato u Predlogu zakona takvo da ono pruža efikasnije i brže rešavanje sporova koji nastanu ili koji mogu nastati u oblasti korišćenja poljoprivrednog zemljišta. To ne znači da onaj ko je nezadovoljan rešenjem drugostepenog organa, u konkretnom slučaju, organa AP Vojvodine, on uvek ima mogućnosti da pokrene upravni spor u skladu sa Zakonom o upravnim sporovima pred Vrhovnim sudom Srbije.
Kad se već govori o efikasnosti administracije, podsetiću da je pokrajinsko izvršno veće, odnosno pokrajinska administracija, kako se to kolokvijalno naziva, 97% predmeta rešilo u zakonskom roku. Zahvaljujem.

Citiraću deo, jedan segment člana 20, ali ne zakona o utvrđivanju nadležnosti AP, već drugog zakona, a to je Zakon o lokalnoj samoupravi, koji je usvojila ova skupština.
U članu 20. u stavu 1. tačka 5) kaže se da opština preko svojih organa u skladu sa Ustavom i zakonom obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti, prečišćavanje i distribuciju vode, prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda, proizvodnje i snabdevanje parom i toplom vodom, linijski i gradski prevoz itd.
Zakon o lokalnoj samoupravi, na osnovu Ustava odredio je nadležnosti lokalnih samouprava, u oblasti vodoprivrede. Iz ove nadležnosti, iz ovog delokruga kojih ima, a koje konzumiraju sve opštine na teritoriji Republike Srbije, ne proizilazi nijedan zaključak, niti indicija da ima separatizma, zato što je jedinica lokalne samouprave nadležna u oblasti vodoprivrede. Zahvaljujem.

Neosnovane su tvrdnje i interpretacija da Ustav operiše terminom pitanja, samo pitanja. Dakle, ovde su relevantni članovi na prvom mestu 177. i 178. Ustava Republike Srbije. Istina je da Ustav u članu 177. stav 2. kaže jasno koja su pitanja od republičkog, pokrajinskog i lokalnog značaja, određuje se zakonom.
Ali, isto tak u članu 178. stav 3. Ustav koristi termini „poverene nadležnosti“. Jednostavno moramo da imamo u vidu da Ustav koristi oba pojma, oba pravna termina, i pitanja i nadležnosti, zato se ovaj zakon zove Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti.
Što se tiče člana 16. Predloga ovog zakona, samo ću da apostrofiram član 1. taku 4. da AP Vojvodina preko svojih organa u oblasti vodoprivrede u skladu sa zakonom donosi vodoprivrednu osnovu za teritoriju AP Vojvodine u skladu sa vodoprivrednom osnovom Republike Srbije. Zahvaljujem.

Predlažem da se amandman kolege Milorada Buhe odbije, iz dva razloga. Prvi razlog je odredba člana 183. koja, između ostalog, kaže da AP Vojvodina, u skladu sa zakonom, uređuje pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti, između ostalog, i priređivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija. Tako glasi naslov desetog poglavlja.
Sadržina ove ustavne odredbe razrađena je u članu 32. Predloga zakona, tako što AP Vojvodina, preko svojih organa, a u skladu sa zakonom, uređuje sajmove i druge privredne manifestacije od pokrajinskog značaja i uređuje osnivanja kategorizacije i način rada sajamskih centara i uređuje mrežu sajamskih i drugih privrednih manifestacija na teritoriji AP Vojvodine.
Spomenuću samo još i jedan fakticitet, a to je da Novosadski sajam ima izuzetno dugu tradiciju i da on promoviše, ne samo u oblasti privrede, turizma itd, nečega samo što se odnosi samo na teritoriju AP Vojvodinu, nego na teritoriju cele Republike Srbije, a ono što je takođe izuzetno značajno, taj sajam promoviše Republiku Srbiju i sve njene potencijale jer je međunarodnog karaktera. Hvala.

Poštovani predsedniče Vlade, potpredsedniče Vlade, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, autonomija Vojvodine i njen kvantum, sadržaj, kvalitet, institucionalizacija autonomije Vojvodine jeste nešto što je generisano i opredeljeno u Ustavu Republike Srbije iz 2006. godine.
Za ovaj Ustav glasala je ogromna većina građana Srbije. Za ovaj Ustav glasala je ogromna većina poslanika u ovom visokom domu, kao najvišem predstavničkom telu građana Srbije i telu koje je nosilac zakonodavne i ustavotvorne vlasti.
Biću srećan ako raspravu i dijalog o ovoj veoma važnoj temi, sa jednog površnog i demagoškog diskursa vratimo u okvire jedne ustavno-pravne rasprave i pristupa koji podrazumeva da sistemski i jezički tumačimo odredbe Ustava, a na isti način da tumačimo i odredbe zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, kako bi argumentovano dokazali i potvrdili da su odredbe ovog predloženog zakona u potpunoj harmoniji sa Ustavom Republike Srbije.
U poslednje vreme i od pojedinih poslaničkih grupa, poslanika, isto tako i u javnosti, a i u ovom domu, mogle su se čuti određene primedbe i određena percepcija da autonomija uopšte nije ni potrebna, da autonomija Vojvodine navodno cepa državnost Republike Srbije. Išlo se jednim potpuno neargumentovanim i uopštenim pristupom, demagoškim pristupom, na nivou fraza i parola.
Potrebno je, to govorim kao predsednik Zakonodavnog odbora, da sistemski i jezički, metodom tumačenja pristupimo ovoj veoma važnoj materiji za građane Republike Srbije.
Potreba da se prošire postojeće nadležnosti AP Vojvodine u odnosu na postojeća zakonska rešenja jeste dosledno sprovođenje Ustavom zajamčenog prava građana na pokrajinsku autonomiju i to ustavno pravo opredeljeno je u članu 12. Ustava Republike Srbije, koji kaže da je državna vlast ograničena pravom građana na pokrajinsku autonomiju, između ostalog, kao i pravom na lokalnu samoupravu.
Drugi veoma važan razlog jeste da se dosledno sprovede proces decentralizacije Republike Srbije i koncept široke pokrajinske autonomije, naravno, bez ikakvih elemenata državnosti.
Ukratko, što se tiče samog Predloga zakona, nadležnosti Autonomne pokrajine podeljene su u dve grupe. Prva grupa su izvorne nadležnosti i ovo je zasnovano na odredbi člana 183. stav 2. Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da autonomne pokrajine, u skladu sa Zakonom, uređuju pitanja pokrajinskog značaja u Ustavom određenim oblastima.
Druga grupacija nadležnosti su poverene nadležnosti. Ovaj institut proističe iz odredbe člana 178. stav 1. Ustava Republike Srbije, kojim je utvrđeno da Republika Srbija može zakonom poveriti autonomnoj pokrajini pojedina pitanja iz svoje nadležnosti.
Pitanja imovine i pitanja finansiranja nadležnosti AP urediće se posebnim zakonima u okviru planiranih sistemskih rešenja u tim oblastima.
Na sednici Zakonodavnog odbora pojedini poslanici su iznosili pojedine argumente kojima su osporavali ustavnost pojedinih rešenja iz Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti. Ukratko ću se osvrnuti i pokušaću da iznesem argumentaciju i Zakonodavnog odbora i moju kao predsednika tog skupštinskog radnog tela.
Ono što je posebno naglašeno kao da je neustavno jeste odredba člana 3. stav 3. Predloga zakona, koji kaže da AP Vojvodina, kao regija u kojoj se tradicionalno neguju evropski principi i vrednosti, može biti član evropskih i svetskih udruženja regiona i u okviru svoje nadležnosti može osnovati predstavništvo u regionima Evrope, odnosno u Briselu, u skladu sa Zakonom i Statutom.
Intencija zakonodavca odnosno predlagača zakona u ovoj odredbi, naročito što je potenciran Brisel, u samom kontekstu norme kao evropski centar u kome se nalaze centri udruženja regiona evropskih, pa je u tom smislu apostrofirana sama odrednica ''u skladu sa Zakonom i Statutom'', upravo ostavlja mogućnost i potrebu kasnije paralelne primene ovog zakona sa zakonskim rešenjima koja će ovo pitanje detaljnije urediti.
Podsetiću da AP Vojvodina i prema starom Ustavu je imala svoje predstavništvo u jednoj evropskoj regiji. Da ne govorim o tome da sve evropske regije, u okviru država članica EU, imaju svoja predstavništva i da je ovo nešto što je ne samo u skladu sa citiranom ustavnom normom, nego je i u skladu sa nečim što zovemo duh Ustava Republike Srbije.
Član 4. je posebno napadan i kritikovan od strane opozicije. Podsetiću, odnosi se na teritoriju AP Vojvodine. Stav 1. toga člana kaže da teritoriju AP Vojvodine čine teritorijalne jedinice lokalnih samouprava, u njenim geografskim oblastima Bačka, Banat i Srem, utvrđene zakonom.
Podsetiću da je Zakon o teritorijalnoj organizaciji, koji je usvojila ova Narodna skupština, odredio koje su to lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine.
Njih ima 45. Tradicionalne geografske oblasti su Bačka, Banat i Srem. Kritike na navodnu neustavnost ovoga člana odnosno ovoga stava su potpune neutemeljene.
Što se tiče člana 5. stav 3, namera predlagača, po mom stanovištu i mišljenju Zakonodavnog odbora, nije bila da Vladi i izvršnim organima AP Vojvodine prepusti nadzor nad zakonitim radom organa AP, s obzirom da su Ustav i važeći Zakonik koji uređuje ovo pitanje već to pitanje i uredili.
Što se tiče poverenih poslova u okviru nadzora, da bi se primenjivale odredbe važećeg Zakona o državnoj upravi, odgovarajuće ustavne odredbe koje govore o nadzoru nad radom organa AP su relevantne. U tom smislu, cilj, intencija ove odredbe upravo je bila da omogući obezbeđivanje jednog vida koordinacije potrebnih konsultacija u okviru nadležnih organa, pri čemu bi sve mere koje podrazumeva zakon primenjivale, pre svega, u okviru primene nadzornih ovlašćenja Vlade koje ona ima prema odgovarajućim propisima koji uređuju organizaciju i način rada Vlade i položaj organa državne uprave.
Što se tiče člana 7, i od strane političkih stranaka i od strane pojedinih tzv. nezavisnih analitičara napadana je odredba o imovini AP i o finansiranju. Član 7. sadrži načelnu odredbu koja upućuje na neposrednu primenu Zakona o javnoj svojini. Imovina AP Vojvodine biće, kao poseban oblik javne svojine, detaljno razrađena u budućem zakonu o javnoj svojini, koji će ova skupština, nadam se, vrlo brzo i usvojiti.
Vratio bih se na ono što je interesantno i za javnost i za poslanike koji su izdvojili mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora, i koji su kritikovali ovo pominjanje Bačke, Banata i Srema kao geografskih kategorija ili geografskih oblasti u AP Vojvodini.
Spominjanje ovih oblasti nije zakonska kategorija, to su govorili, sada one postaju zakonska kategorija i, navodno, prema kritičarima ove norme, može tobože dovesti do osporavanja državnih granica, jer delovi tih geografskih oblasti se nalaze delimično i u državi Rumuniji i u državi Hrvatskoj.
Smatram da je spominjanje ovih geografskih oblasti konstatacija notornih činjenica u najvišem aktu AP Vojvodine, a to je Statut, koji ćemo takođe razmatrati, a i u ovom zakonu. Dakle, niko još nije osporio koje jedinice lokalne samouprave pripadaju Bačkoj, koje Banatu, a koje Sremu. Notorna je činjenica da je Kikinda grad u Banatu, a da nije grad u Sremu. Prema tome, opet se pozivam na Zakon o teritorijalnoj organizaciji donet 2007. godine, koji je tačno utvrdio jedinice lokalnih samouprava.
(Predsednik: Vreme.)
Ako dozvolite samo završnu rečenicu.
Predlog ovog zakona u potpunosti je usaglašen, u potpunosti je harmonizovan sa Ustavom i pravnim sistem Republike Srbije.

Ili replika ili mojih pet minuta koji mi pripadaju po Poslovniku kao predsedniku Zakonodavnog odbora.
Gospodine Tomiću, kolega dragi, upravo sam, da kažem, pohvalio učešće vašeg predstavnika u Zakonodavnom odboru, gospodina Palalića. Nisam ga imenovao zato što je na Odboru iznosio jednu argumentovanu, sa stanovišta DSS, raspravu i nije se kretao u okviru fraza, parola. To sam apostrofirao.
Moja namera je bila da pozovem narodne poslanike da se vratimo u analizu odredbi ovog zakona u kontekstu Ustava RS. Prema tome, postoje definitivno stranke koje kažu da je Vlada Srbije izdajnička zato što će da potvrdi statut, da je parlament izdajnički što će potvrditi statut, pa prema tome zaključak je da su takve stranke protiv bilo kakvog vida autonomije RS, pri čemu su se te iste stranke zaklinjale i danas se zaklinju u Ustav RS.

Zahvaljujem, gospođo potpredsednice. Uvaženi, ministre Ljajiću, dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem da je socijalni dijalog nešto što je imperativ za svako društvo, naročito tranzicijsko društvo kao što je Srbija. Mi ovim zakonskim projektom upravo institucionalizujemo jedan od segmenata socijalnog dijaloga, a to je, u svakom slučaju, ovaj institut mirnog rešavanja radnih sporova. Ovaj proces smo započeli još 2004. godine kada smo doneli Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova, kada je formirana Agencija, Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova, godinu dana nakon toga. Učinci implementacije ovog zakona i rada Republičke agencije, kao i svih socijalnih partnera su takvi da ne možemo da kažemo da smo prezadovoljni efektima primene Zakona i rada Agencija, ali, u svakom slučaju, veliki pomaci su napravljeni na ovom planu.
Kolega Munjić je u svom govoru apsolutno bio u pravu da postoji jedna prilično sumorna i siva statistika koja se tiče efikasnosti našeg pravosuđa, odnosno postupanja sudova u radnim sporovima. Ja kao advokat neposredno znam da radni sporovi predugo traju, da se ročišta zakazuju sa velikim pauzama, da tužioci (u principu, tužilac u radnom sporu je u najvećem broju slučajeva zaposleni, radnik) teško i mukotrpno ostvaruju svoja prava. No, to je jedan segment koji ćemo sigurno popraviti, počev od 1. januara 2010. godine, kada će početi primena čitavog seta pravosudnih zakona i nakon opšteg izbora sudija na teritoriji Republike Srbije.
Ovim zakonskim izmenama mi jačamo kapacitete socijalnih partnera u konzumiranju svih onih prava koja oni imaju i koja proističu iz Zakona o radu i drugih zakona, između ostalog i Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova. Kada kažem – jačamo kapacitete socijalnih partnera, mislim i na poslodavce, ali pre svega mislim na zaposlene, na prvom mestu zaposlene u privrednim društvima, odnosno preduzećima.
Jedan od efekata efikasnog okončanja spora, bilo da je on kolektivni ili individualni, između poslodavaca i sindikata, odnosno između poslodavca i zaposlenog jeste da se smanjuje broj sudskih postupaka, ali, kažem, to je samo jedan od efekata. Najvažniji efekat je da se prava učesnika u socijalnom dijalogu, odnosno stranaka u sporu, koji je po prirodi kontradiktorni postupak, efikasno rešavaju.
Kao što smo već čuli od ministra i od prethodnih govornika, prava, obaveze, odgovornosti koje propisuje Zakon o radu, koje on normira, konkretizuju se ne samo kolektivnim ugovorom, već i drugim aktima opšteg karaktera. To su, pre svega, pravilnik o radu, razni sporazumi kojima se utvrđuju tehničko-prostorni uslovi za rad sindikata, plaćeno odsustvo predstavnika sindikata itd. Ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona upravo proširuje taj teren i na ovu oblast.
Pravo na informisanost sindikata i članova sindikata takođe može biti predmet spora i ovaj zakon normira i rešava i ovu oblast.
Ono što je takođe jedan novi kvalitet koji imamo sadržan u ovom projektu jeste da se proširuju strane u kolektivnom ugovoru; primera radi, dakle, ne samo reprezentativni sindikati koji su učestvovali u zaključivanju kolektivnog ugovora, već i sindikati koji nisu učestvovali a koji učestvuju u implementaciji kolektivnih ugovora u kojima nisu bili učesnici u zaključenju.
Postoje i određene odredbe koje se tiču usaglašavanja sa Zakonom o parničnom postupku, a to je, primera radi, da će sud zastati sa postupkom u radnom sporu ukoliko se pokrene postupak za mirno rešenje radnog spora, o čemu su stranke dužne da obaveste sud.
Važniji od ovog... Ovo je, da kažem, formalno-pravno usaglašavanje sa Zakonom o parničnom postupku, ali jedna suštinska pravna odredba jeste to da su strane u postupku obavezne da pokrenu postupak mirnog rešavanja spora u slučajevima primene kolektivnog ugovora, izmena i dopuna, kao i u slučaju povodom ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i delovanje i štrajka. Dakle, u svim ovim situacijama imamo ovu obavezujuću normu da stranke u postupku pokrenu postupak mirnog rešavanja spora.
Što se tiče arbitara, ovo je novi kvalitet i arbitri, s obzirom na to da rešenja koja se donose u ovom postupku imaju karakter pravosnažnih izvršnih naslova, moraju da imaju određene reference.
Ovde imamo odlično rešenje, a to je da arbitri, pored opštih uslova koji su predviđeni zakonom, moraju imati završen pravni fakultet, položen pravosudni ispit; arbitar može biti i profesor univerziteta iz oblasti neke od grana pozitivnog prava, kao što je radno pravo, upravno pravo, ustavno itd.
Uloga Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova je ovde daleko veća u odnosu na postojeća rešenja. Sasvim jedno logično rešenje, s obzirom na to da ekonomsko-socijalni savet nema te kapacitete, u smislu informacija o pokretanju i toku postupka, tako da je uloga Agencije ne samo u vođenju imenika i brisanju iz imenika arbitara, već i u vođenju evidencije, kao i u drugim aspektima njenog učešća u mirnom rešavanju radnih sporova.
Želim na kraju da kažem da DS podržava ovaj zakon. Na taj način podržavamo i socijalni dijalog, podržavamo jednu ideju, jednu konstantu u našem zalaganju i u ovom parlamentu da se zakoni moraju sprovoditi, na prvom mestu Zakon o radu, podzakonska akta, kolektivni ugovori. U svakom slučaju, institut mirnog rešavanja radnih sporova ide u tom pravcu i zbog toga smatram da je ovo izuzetno važan dokument. Podržaćemo i amandmane u dogovoru sa gospodinom Ljajićem, kao i dogovor sa podnosiocima samih amandmana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo potpredsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dužan sam da vas obavestim da sednica Odbora koju je zakazala predsednica Narodne skupštine nije održana iz razloga što nije obezbeđen kvorum za punovažan rad i odlučivanje.
Sednici je prisustvovalo manje od 11 članova. Podsetiću vas da je član Odbora Biljana Hasanović-Korać na kućnom lečenju i oporavku zbog povreda zadobijenih u razbojničkoj pljački, da je gospodin Konstantin Samofalov na službenom putu, gospodin Nebojša Ranđelović, koji prisustvuje sednicama Odbora, takođe je na službenom putu, tako da nije bilo uslova za punovažan rad i odlučivanje.
Kao narodni poslanik sam dužan da iznesem svoja stanovišta u vezi s primedbama koje je izneo gospodin Čedomir Jovanović, kolega poslanik.
Član 8. Zakona o eksproprijaciji, dozvolićete mi da citiram ovaj član, kaže sledeće: „Eksproprijacija se može vršiti za potrebe Republike Srbije, autonomne pokrajine, grada, grada Beograda, opštine, javnih fondova, javnih preduzeća, privrednih društava koja su osnovana od strane javnih preduzeća, kao i za potrebe privrednih društava sa većinskim državnim kapitalom osnovanim od strane Republike Srbije, autonomne pokrajine, grada, Grada Beograda, opštine, ako zakonom nije drugačije uređeno.“
Gospodin Jovanović je samo delimično citirao ovaj član kada je reklamirao povredu Poslovnika i kada je izneo svoj stav. Zakon o eksproprijaciji omogućava da se zakonom, neki drugim zakonom, izvrši eksproprijacija za određene korisnike, za određene potrebe.
Takođe, član 2. citiranog zakona kaže da se javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti utvrđuje zakonom ili odlukom Vlade u skladu sa ovim zakonom.
Iz ovih razloga smatram da je Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje magistralnog gasovoda MG-11 u skladu sa ustavnim i pravnim sistemom Republike Srbije. Zahvaljujem se.