Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7205">Radoslav Milovanović</a>

Govori

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, povređen je član 107. i 109. Poslovnika Narodne skupštine.
U članu 107. se kaže da sednici Narodne skupštine, stav 2, nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao i iznošenje činjenice i ocena koje se iznose na privatni život drugih lica.
Član 109. opomena se izriče narodnom poslaniku, pa sad ide red, ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika i na drugi način ugrožava slobodu govora.
Ovo dobacivanje od strane kolege Atlagića, ja se nadam da ste vi to čuli, traje od kako je počela sednica Skupštine. Molim vas da upozorite našeg kolegu da ne dobacuje kolegi Veselinoviću i naročito da ne upotrebljava uvredljive izraze, koji ne priliči dostojanstvu Narodne skupštine. Hvala.
Podržavam amandman kolege Srđana Milivojevića u kome se kaže u stavu 2. reči „31. decembar 2014. godine“ zamenjuju se rečima: „30. juna 2014. godine“.
U obrazloženju moj kolega kaže – usvajanjem amandmana omogući će se produženje roka do koga su organizacije za osiguranje koje su na dan stupanja na snagu Zakona o osiguranju obavljale poslove i životnog i neživotnog osiguranja dužne da NBS podnesu dokaze o razgraničenju životnih i neživotnih osiguranja.
Produženje roka samo za razgraničenje životnih i neživotnih osiguranja, poštovani građani, i za to je potrebno godinu dana?
Uvaženi gospodine ministre Krstiću, da ste vi u Vladi nekih evropskih zemalja predložili jednu ovakvu izmenu zakona, vi biste morali da odnesete ostavku. Polovinu zakona koje smo donosili se tiče produženja rokova. Sećate se Zakona o izmenama i dopunama Zakona o imovini gde smo direktorima javnih preduzeća dali još godinu dana da upišu imovinu.
Gospodine Krstiću, pitam vas kada se očekuje sistemski zakon o osiguranju, šta je sa osiguranjem u otplati kredita, šta je sa osiguranjem u poljoprivrednoj proizvodnji, šta je sa osiguranjem koje imaju firme koje rentiraju vozila npr, koje imaju ozbiljne probleme? Kako se zaštititi od prevara osiguravajućih kuća? Šta planirate sa „Dunav osiguranjem“? Da li ono ide u privatizaciju kao što se priča, pod kojim uslovima i šta će biti sa tom firmom. Hvala.
Poštovani potpredsedniče, uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, problemi u ovoj oblasti osiguranja neće se rešiti izmenama i dopunama, tj. pomeranjem rokova, već donošenjem novog zakona, ali ne po hitnom postupku, što je postala praksa u ovoj Skupštini. Probijanje rokova isplata šteta i nerazumevanje uslova osiguranja najčešći su uzroci nesporazuma klijenata sa osiguravajućim društvima. Stručnjaci smatraju da su prigovori opravdani, kao i da uslove pod hitno treba pojednostaviti.
Iako se poslednjih godina polako vraća poverenje u osiguravajuća društva, ni danas nisu retki slučajevi nesuglasica između osiguravača i klijenata, koji su često posledica nerazumevanja ugovora o osiguranju, ali i svesnog kršenja pravila sa obe strane.
Gospodine ministre, samo u prvom polugodištu ove godine Centar za korisnike finansijskih usluga NBS primio je 94 prigovora na rad osiguravajućih društava, što je za 57% više nego za isti period prošle godine. Naravno, ne verujem puno ovim podacima NBS, jer sam iznenađen izjavom guvernerke da je trenutno najmanja inflacija u istoriji Srbije. Mislim da guvernerka ne posećuje markete i ne zna kakve su cene trenutno.
Vraćam se nazad. U NBS kažu da se žalbe odnose na visinu ponuđene naknade štete, neblagovremene isplate naknade štete i odbijanje isplate nespornog dela. Gospodine ministre, 62% prigovora se odnosi na osiguranje od autoodgovornosti, 9% na kasko, na nezgode je 7%, a osiguranje života 4%.
Što se tiče Predloga autentičnog tumačenja odredbi člana 22. stav 1. tačka 1) i člana 29. stav 5. Zakona o javnim preduzećima, a koji se odnosi na uslove izbora direktora javnih preduzeća, interesuje me vaše mišljenje, gospodine ministre – da li je normalno da u 2013. godini se partijski direktori biraju na sednicama predsedništva jedne stranke i da ona donosi odluku kako su ti partijski direktori radili, da li su radili dobro ili ne? Zamolio bih vas da mi to odgovorite. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre Krstiću, kolege narodni poslanici, moj amandman i odbijanje Vlade da prihvati ovaj amandman pokazuje karakter ovog vašeg budžeta. Ono što je kolega Cvijan spomenuo da se na sednicama predsedništva priča o hapšenjima, verovatno je samo zaboravio da kaže da se verovatno o ovom budžetu pričalo i na sednicama predsedništva SNS.
Zašto ovaj budžet nije ni razvojni i socijalni. Nije razvojni, gospodine Krstiću zato što nema podsticaja za preostalih 104 privatnih preduzetnika koliko ih je likvidno u Srbiji. Podsetiću vas da je za samo godinu i po dana rada ove Vlade čak 30.000 privatnih subjekata prestalo sa radom. Nema nameru vaša Vlada da ukine porez na dve godine za novo otvorene firme, nema sredstava za regionalne projekte, nema para za ženski biznis.
Vaš budžet nije ni socijalni, to sam pokazao ovim amandmanom, jer ne želite da obezbedite dodatna sredstva u iznosu od 500 miliona za Fonda solidarnosti. Fond solidarnosti je državna institucija koja kroz devet prosečnih plata u Srbiji vrši nadoknadu radnicima koji su kroz stečajne postupke ostali bez posla. Čemu onda služi ovaj vaš budžet, gospodine Krstiću? Služi za subvencionisanje loše vođenih državnih firmi od strane neodgovornih partijskih direktora, za ministre u Vladi Srbije koji su od strane svojih kolega osumnjičeni da rade suprotno interesima države Srbije ili uzimaju proviziju za velike infrastrukturne projekte, za otpuštanje radnika i enormno obeležavanje istorijskih događaja. Hvala.
Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, da li se na sednicama predsedništva SNS o budžetu, kao što je rekao kolega Cvijan, ali vas pitam i vi mi niste odgovorili – kako planirate dalje da funkcioniše Fond solidarnosti,
gospodine ministre? Da li će sada Ministarstvo privrede preuzeti sve nadležno i da li planirate da ukinete taj fond? Šta ćete raditi sa Fondom za razvoj Republike Srbije? Nejasne su vaše tvrdnje i tvrdnje koje iznosi ministar privrede.
Znači, da li će sve naplate za kredite za privatne preduzetnike ići preko banaka? Vidim da ste u ovom budžetu predvideli sredstva za subvencionisanje kamata kod banaka za likvidnost banaka i šta planirate u tome. Da li ste svesni težine koju privreda trpi radom ove Vlade u prethodnih 15 meseci? Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, Demokratska stranka ovim amandmanom želi da spreči štetu koja će sigurno nastati i odraziti se na život građana koji žive u svim lokalnim samoupravama. Ministarstvo će zbog svog neprofesionalnog ili neodgovornog rada odbijati opravdane zahteve za prijem novih radnika.
Demokratska stranka ovim amandmanom želi da da mogućnost sudske zaštite prava podnosioca zahteva da ospore negativno rešenje kako bi se sprečila samovolja i mogućnost pojave korupcije, a s druge strane obezbedio profesionalni rad ovih institucija. Takođe zahtevamo da u situaciji u kojoj se odbija opravdani zahtev za prijem novih radnika, a zbog toga nastanu negativne posledice, Vlada Republike Srbije snosi odgovornost za nastalu štetu.
Ukoliko se ne da saglasnost za prijem novih radnika u lokalnim samoupravama koja, na primer, više nema izvršioca koji po važećim propisima mogu voditi upravni postupak ili postupak izdavanja građevinskih dozvola, stoga će lokalne samouprave trpeti i štetu. neophodno je utvrditi da za ovakvu vrstu štete ne mogu biti odgovorni predstavnici lokalne samouprave. Nažalost, pitanje je da li se sve štete mogu ispraviti?
Koleginica je pre nekoliko dana postavila ključno pitanje na koje nismo od vas dobili odgovor – šta se dešava kada u nekoj osnovnoj školi učiteljica ode na trudničko ili porodiljsko bolovanje? U tom smislu đaci verovatno dolaze u školu i sede u praznim učionicama bez nastave dok se ministarstvo namoli da odgovori verovatno negativno na ovaj opravdani zahtev. Tu, nažalost, nastaje šteta koju nikako ne može da nadomesti ni Vlada Republike Srbije ukoliko preuzela odgovornost.
Da se sve ovo navedeno ne bi dešavalo, od izuzetne je važnosti propisati rok za odgovor nadležnog ministarstva. Neefikasan rad ovih institucija mogao bi u potpunosti da zaustavi rad javnih službi u slučajevima kada je prijem novih radnika neophodan.
Gospodine ministre, šta se dešava kada prijem novog hirurga umesto preminulog radnika nije mogao biti podnet blagovremeno, a potrebno je spasiti živote ili smo u situaciji da ne možemo da zaposlimo vatrogasce koji svakodnevno rizikuje živote spasavajući živote građana? To su, ministre, pitanja na koja se plašim da neću dobiti odgovore. Zamolio bih vas da još jednom razmotrite ovaj naš amandman i prihvatite ga. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, odredbe ovog zakona ne bi trebalo da se odnose na lokalne samouprave koje imaju manji broj zaposlenih u odnosu na onaj maksimalan broj koji je propisan zakonom.
Nadam se da ćete vi, kada čujete argumente, usvojiti ovaj amandman.
Spomenuću da u Srbiji ima 170 opština, gradova i gradskih opština, da svaka od njih u proseku ima najmanje 20 različitih organa, ustanove javnih preduzeća, da ima 3.400.00 pravnih lica.
Gospodine ministre, najmanje zaposlenih imali su grad Beograd, Novi Sad, opštine Despotovac, Temerin, Senta, Valjevo, Arilje, Ivanjica i Inđija.
Davanje nadležnom ministarstvu i Vladi da odlučuje na osnovu akta Vlade kojoj lokalnoj samoupravi i u kom slučaju će odobriti zapošljavanje radnika, ukoliko ne premašuje broj zaposlenih, propisanih zakona, predstavljalo bi kršenje prava na lokalnu samoupravu. To predstavlja jasnu suspenziju ustavnih prava lokalne samouprave da samostalno propisuje uređenje i nadležnost svojih organa i javnih službi.
Nadležno ministarstvo i telo Vlade neće biti u stanju da blagovremeno odgovore na zahteve lokalnih samouprave, čime će njihov rad biti doveden u pitanje, dok istovremeno ne postoji razlog da se sprečava prijem u radni odnos radnika u onim lokalnim samoupravama koje imaju broj radnika, u lokalnoj administraciji ispod broja propisanih zakonom.
Možemo da pretpostavimo da će se svaka od ovih institucija bar jednom godišnje obratiti zahtevom za dobijanje saglasnosti, a pošto u toku radne godine, bez godišnjih odmora ima 2.880.00 radnih sati to zapravo znači da će se telo Vlade i nadležna ministarstva tokom čitave godine baviti samo zahtevima lokalnih samouprava.
Sa druge strane znamo da ne postoji nikakva kadrovska i organizaciona mogućnost da nadležno ministarstvo realno i sa potpunom pažnjom, obradi sve podnete zahteve, što će dovesti do toga, da ili ne budu odobravani opravdani zahtevi ili da se opravdavaju ne opravdani zahtevi.
Ono što će se desiti jeste da se neće sprečiti povećanje broja zaposlenih ili da će se lokalne samouprave dovesti u situaciju da ne mogu da obavljaju najosnovnije funkcije.
Na taj način, ugroziće se sistem lokalnih samouprava u Srbiji i ugroziti pružanje usluga građanima. Otvara se prostor za pojavu korupcije.
Ovim zakonom nije propisano u kojim slučajevima telo Vlade i nadležno ministarstvo moraju dati saglasnost, pa je moguće da iz razloga političke korupcije, saglasnost ne dobiju opštine koje nisu u milosti nadležnog ministarstva i tela Vlade iz ličnih ili političkih razloga. Zato je neophodno propisati da to telo Vlade ne mogu sprečavati lokalne samouprave, koje ispravno posluju i koje nemaju višak zaposlenih u lokalnoj administraciji, da angažuju radnike samostalno, uređujući rad svojih organa u skladu sa Ustavom, ako time ne prelaze maksimalni broj radnika određen Zakonom o određivanju maksimalnog broja u lokalnim samoupravama.
Podsećam vas, gospodine ministre, još jednom, da lokalne samouprave, prema članu 179. Ustava Republike Srbije, u skladu sa Ustavom i zakonom samostalno propisuju uređenje i nadležnost svojih organa i javnih službi. Hvala.
Gospodine ministre, radi se o sistemskim zakonima koji su predvideli tačno i jasno utvrđene kriterijume. Ne može se dozvoliti da određeno telo Vlade to odokativno radi.
Mi smo svedoci u ranijem periodu, naročito u zadnje dve godine, da je Vlada selektivno primenjivala određene standarde prema određenim lokalnim samoupravama. Sećam se da je bivši gradonačelnik Leskovca otpustio čak 400 ljudi koji su bili višak u lokalnoj samoupravi u Leskovcu. Imao je mnogo problema zbog toga. Imate primer dobrog domaćinskog poslovanja u mnogim lokalnim samoupravama u Srbiji. Zašto bi one sada bile ograničene da ne mogu same da povećaju broj zaposlenih, naročito u onim službama koje su neophodne za funkcionisanje tih opština. Arilje ima, rekao sam, Despotovac i još neke. Evo, opština Žabari je, na primer, dobar primer u Braničevskom okrugu, koju nisam spomenuo. Zar bi oni morali da se obrate zahtevom vama, ako se radi o nekim hitnim situacijama vezanim za funkcionisanje lokalne samouprave? Hvala.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi gospodine ministre, potrudiću se da vas ubedim da prihvatite ovaj amandman iz više razloga.

Amandman se odnosi na sudsku jedinicu u Žabarima, Braničevski okrug. Žabari su po veličini slični Žagubici, imaju 14 sela. Udaljenost pojedinih sela od Požarevca je 50 kilometara. Na vlasti u Žabarima nije Demokratska stranka. Ukidanjem sudske jedinice u Žabarima, kako je to dato u Predlogu zakona, koje sada dobro funkcioniše, u dobro opremljenoj zgradi, sa kompletnom opremom potrebnom za rad, ne bi se postigla ušteda u budžetu, jer za 15 zaposlenih koji sada rade u ovoj sudskoj jedinici, samo za karte za prevoz do Požarevca bi se mesečno izdvajalo iz budžeta po 180.000 dinara mesečno.

Lokalna samouprava je obavestila predsednika Osnovnog suda Požarevac da je spremna da plaća troškove održavanja zgrade. Pošto ste vi naveli u razlozima za odbijanje amandmana upravo tu stavku – troškovi održavanja zgrade, sudske jedinice Žabari, u kojoj radi i radi će odeljenje Prekršajnog suda koji ostaje i dalje kao i katastar.

Tako da funkcionisanje sudske jedinice ne bi dodatno opteretilo budžet gde bi se ostvarile već bi se ostvarile godišnje milionske uštede u budžetu Republike Srbije. Izbegli bi se troškovi i za građane jer građani nemaju dobro organizovani javni prevoz do Požarevca. Javni prevoz do Požarevca funkcioniše samo za prevoz đaka i samo u vreme kada to odgovara đacima. Sudska jedinica je dobro kadrovski opremljena. Struktura i broj predmeta opravdava opstanak ove sudske jedinice, a ukidanje bi znatno otežalo ostvarivanje prava građana pred sudom.

Mene isto tako zanima, gospodine ministre, razlozi za opredeljivanje za osnovne sudove u Velikom Gradištu i Petrovcu na Mlavi, a da to pravo nisu ostvarili meštani u opštini Kučevo. Mogu vam samo još nešto na kraju reći. Postoji samo jedan prekršajni sudu u Požarevcu. Nadam se da ćete u budućoj nekoj mreži prekršajnih sudova naći mesta da Kučevo dobije osnovni sud. Hvala.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici. Prema globalnom izveštaju o konkurentnosti, kvalitetu puteva, putne infrastrukture, Srbija se nalazi na 122 mestu od 144 zemlje, upozoravaju stručnjaci Svetske banke za transport.
Poslednjih 20 godina na putevima u Srbiji je poginulo čak 24.000 ljudi. Prema dužini auto-puteva Srbija je vrlo skromno zastupljena sa 610 km auto-puteva, za razliku od Slovenije koja ima 636, Hrvatske 1043, Mađarske 1274, o Nemačkoj i Francuskoj da ne govorim 12.000 i 13.000 km.
Prostornim planom Republike Srbije, pošto ja dolazim iz istočne Srbije, ovo je vrlo važno da kažem, pre nego što nastavimo o zakonu, predviđena je izgradnja puta prvog reda Požarevac-Kučevo-Majdanpek-bugarska granica, a još nije urađena ni projektna dokumentacija. Tamo živi 380.000 ljudi. Ne znam kada ste zadnji put, gospodine ministre, bili u to kraju i putovali od Kučeva do Majdanpeka. Put je u katastrofalnom stanju, tako da je teško porediti šta je značajnije od značajnijeg.
Demokratska stranka će uvek glasati za zakone koji predviđaju izgradnju puteva i to nam se ne može inputirati da smo protiv ovog ugovora. Mi smo u predlogu prošlog budžeta podneli amandman vezan baš za ovaj put koji ide kroz moj kraj, to ćemo uraditi i ovoga puta, pa bih hteo odgovor da li može da se nađe tih 200 miliona za projektnu dokumentaciju.
Sledeće moje pitanje je vezano za upravo ovaj predlog zakona, a ono je sledeće. Pošto se predlagač poziva na komercijalni ugovor sa izvođačem, kako poslanici mogu da glasaju za ovaj zakon kada ne znaju baš potpuno uslove komercijalnog ugovora? Sledeće pitanje. Kolika je zastupljenost domaćih izvođača radova, domaćih materijala i usluga?
Predlagač zakona, kao što stoji u materijalu je Ministarstvo finansija i privrede. To je sada rekonstrukcijom Vlade, koja je trajala šest meseci, odvojeno na dva ministarstva. Meni je žao što ministar finansija, gospodin Lazar Krstić, nije ovde, jel bi sa njime mogli da razgovaramo o ovim problemima. Neki poslanici su se uglavnom bavili Beogradom. Moram da kažem da je u Beogradu u protekle četiri godine urađeno 1.000 km puteva, od toga 580 km potpuno novih puteva.
Koliki je evropski prosek? I o tome se pričalo ovde. Ja mogu da kažem da se na našoj južnoj pokrajini Kosovo uradi 40 km puteva. Ono što je važno i što bih ja hteo da znam, a i građani Srbije, to je sama kontrole izgradnje ovih puteva. Ja sam kao narodni poslanik prešao 200.000 km, obišao čitavu Srbiju. Gotovo malo je deonica gde je bezbednost na putevima potpuna.
Da li su ministarstvo i nadležni organi, da li su izvršili kontrolu gradnje donjeg, gornjeg stroja puteva, debljine asfalta? Šta je sa direktorom „Puteva Srbije“ Drobnjakom? Čiji je on kadar? Kakvi su sve poslovi rađeni i kakve su mahinacije bile?
Sledeće pitanje za vas gospodine ministre, krajnje dobronamerno. Vi ste otprilike oko sedam godina ministar posle petooktobarskih promena. Da li ne osećate bar deo odgovornosti za ovakvu katastrofalnu situaciju na putevima Srbije? Menjali se malo vi, malo gospodin Mrkonjić. Demokratska stranka nije puno učestvovala u tome. Prosto je neverovatno da kada god se ukaže na neki problem, sva odgovornost se u ovoj Skupštini prebacuje na DS. Ponovo vas pitam, da li i vi osećate deo odgovornosti za ovakvo stanje, a putevi su nam katastrofalni i kao što vidite među najgorim zemljama smo u Evropi. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, gospodine predsedniče ovo što ste nam vi predložili nije ništa novo.
Da postoji suštinska briga za ove kategorije stanovništva potrebno je poboljšati kvalitet zaštite ugroženih kategorija stanovnika.
Šta je sa invalidima i starim licima? Član 1. vašeg zakona upućuje nas da deca, trudnice i porodilje imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, bez obzira na to da li se ova prava mogu ili ne, da ostvare po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i da imaju pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite.
U članu 22. važećeg zakona o zdravstvenom osiguranju se navodi da se ova lica smatraju osiguranicima jer pripadaju grupaciji stanovništva koje je izloženo povećanom riziku obolevanja.
Postojeći zakon čak obuhvata širi krug lica, pa tako obuhvata ne samo decu do 18 godina, već i školsku decu i studente do navršenih 26. godina. Ne samo trudnice i porodilje, već i žene u vezi planiranja porodice.
Mi smo iz DS glasali za prvi predlog zakona iz 2005. godine, a i u vreme kada smo mi vodili Vladu izmene i dopune Zakona. Zašto je ovaj zakon, vi ćete se naljutiti, demagoški? Zato što sam gledao komentare posle vašeg predstavljanja zakona. Bravo, Nešo, majstore. Bravo, bravo, ti jedini brineš o nama, o trudnicama, o deci i ostalom. Pročitajte komentare posle vaše konferencije za štampu.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, devojke u Srbiji se danas za potomstvo odlučuju tek na kraju treće decenije. Prosečna prvorotka danas ima 27,2 godine, dok je 60-ih godina imala 23 godine. Veliki broj žena po utvrđivanju trudnoće od strane ginekologa ne želi da se vrati na radno mesto. Razlozi su, kako to prepišu lekari, medicinske prirode, ali realnost govori da su loši uslovi rada, neprofesionalan odnos prema koleginicama u drugom stanju, naročito od strane nadređenih, pravi razlog otvaranja bolovanja.
Jedna od ideja koja definiše EU je i sastav socijalnih potpora. Uverenje da je država odgovorna za brigu o svojim građanima raširena je u svim zemljama članicama i postala je vrsta zajedničke kulture izjednačena u mišljenju 27 zemalja.
Evo kako, na primer, ta briga izgleda u Danskoj. Studenti koji redovno studiraju mogu živeti u bračnoj ili vanbračnoj zajednici i imati decu, te iako nemaju posao. Izdržavanje porodice im je omogućeno zahvaljujući potporama danske vlade. Svi redovni studenti studije mogu pohađati potpuno besplatno i mesečno primati stipendiju koja mesečno iznosi više od 800 evra. Nije dovoljno samo zalagati se za evropske vrednosti, a ne razumeti ih.
Naravno, podržaću ovaj zakon, jer nam vi sve vreme spočitavate da ukoliko imamo primedbe na zakonska rešenja da ne treba ni da glasamo za ovaj zakon. Kao što smo glasali za izmene i dopune Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju, tako ćemo glasati i za ovaj zakon.
Poštovani potpredsedniče Skupštine, uvaženi gospodine ministre i predsedniče Vlade, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, kada je u pitanju bezbednost i ljudska prava, to je jedna od najvažnijih oblasti u našem društvu i ponosan sam što sam član DS koja se tim pitanjima bavila godinama. Spomenuću samo neke zakone koji su se time bavili. Najvažniji je krovni Zakon o zabrani diskriminacije, kao i drugi zakoni koji štite ljudska prava.
Koliko je tema bezbednosti važna i koliko je ovaj zakon o privatnom obezbeđenju važan, najbolje pokazuje sledeća ilustracija. Dana 17.09.2013. godine, poštovani građani, nepoznati lopovi su opljačkali Agenciju za obezbeđenje u Nišu. Zamislite. Za razliku od drugih zemalja EU, gde praktično 200 godina postoje ove delatnosti koje su uređene i krajem prošlog veka zakonski potpuno uređene, u našoj zemlji ovom oblasti počelo je da se bavi tek od 1988. godine. Nažalost, jedna od prvih agencija za privatno obezbeđenje je bila Agencija sa nazivom „Tigar“. Građani znaju o kome se radi.
Kako je to uređeno u drugim zemljama? U Belgiji, Finskoj i Francuskoj je najpre određeno da 6% radnika obezbeđenja mogu nositi oružje, ali u strogo određenim delatnostima. Radne nedelje su od 28 do 48 sati, sa najmanje devet praznika i obaveznim plaćenim slobodnim danima. O proverama da ne govorimo.
Prema podacima Evropske konfederacije Udruženja za privatno obezbeđenje u Srbiji kaže se da je oko 50.000 ljudi angažovano na poslovima obezbeđenja, što odgovara broju policajaca. Međutim, ti podaci se razliku i oni se kreću od 25.000 do 60.000 u zavisnosti od toga ko ih procenjuje. Procenjuje se da aktivno deluje oko 600 preduzeća i 3.000 agencija. Procenjuje se da je na domaćem tržištu trenutno aktivno 6.000 ugovora. Vrednost poslova je oko 150 miliona evra. Dakle, radi se o vrlo unosnim poslovima.
Ono što mene čudi, a to je i pitanje za ministra i premijera, jeste šta će obezbeđenje predsednicima opština ako su opštine manje od 20.000 stanovnika, direktorima javnih komunalnih preduzeća ili direktorima raznih društvenih firmi? Kakve su tu procene bile da ti ljudi imaju obezbeđenje? Imate opštine koje imaju video nadzor u čitavoj sredini, u čitavoj varošici, koje završavaju u kancelariji predsednika opštine.
Šta je još važno ovde reći? Pošto je ministar nadležan za pravilnike koji bliže određuju ovu oblast, važno je da u tim pravilnicima stoji protiv koga se ne vodi krivični postupak za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, kome radni odnos u MUP nije prestao zbog teške povrede službene dužnosti i da nije kažnjavan za vršenje porodičnog nasilja. Tu su i amandmani koje je podnela DS.
Imam sada još jedno pitanje, s obzirom da su se VMA i neke nevladine organizacije bavile ti problemom, pa bih voleo da mi ministar nešto na tu temu odgovori. Kod nas ne postoji evidencija ljudi ili tačna evidencija ljudi koji su bili u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije. Prema analizama VMA, čak 30.000 ljudi pati od postratnog sindroma. Ako ne postoji adekvatno lečenje i ako ne postoji tačna evidencija, da li će neko od tih ljudi raditi u ovakvim agencijama, bilo da se radi o detektivskim, bilo da se radi o agencijama za privatno obezbeđenje? Imamo slučaj u Mladenovcu koji je tipičan primer postratnog sindroma. Imali smo takvih slučajeva i od strane pripadnika policije u prethodnom periodu. Bezbednost građana je dosta ugrožena.
Podsetiću na neke podatke koji se tiču bezbednosti. Godine 2010. smo bili relativno bezbedna zemlja sa nekim parametrima, a danas se procenjuje da je broj ubistava u Srbiji dvostruko veći nego u prethodnim godinama. Tada je stopa ubistava imala neki koeficijent 1,2, pa smo bili po bezbednosti bolji od Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Podsetiću da neke zemlje imaju potpunu bezbednost, kao što je Monako i Honduras, gde je stopa ubistava najmanja. Koliko je ovo važno? Mislim da ovom problemu, kako detektivskim agencijama, tako i privatnom obezbeđenju u Srbiji treba posvetiti punu pažnju, jer ni jedan zakon ne može da bude sam za sebe. Svi su oni povezani sa drugim zakonima i to je i te kako važno.
U Srbiji se dnevno proda najmanje 100 špijunskih uređaja za ličnu upotrebu. To najviše kupuju obični ljudi, a ne detektivske agencije, kako se misli. Za cifru od samo 50 evra može da se postane špijun početnik. Prisluškuju se i snimaju bračni partneri, roditelji prisluškuju decu, a u poslednje vreme i poslodavci svoje radnike. Da su spravice za uhođenje u Srbiji veoma tražena roba govori i to što postoji veliki broj prodavnica špijunske opreme, sajtova za njihovu prodaju, a oglasi su puni ponuda za iznajmljivanje bubica i drugih detektivskih gedžeta. U 90% slučajeva opremu kupuju pojedinci, a dnevno se proda najmanje stotinak ovakvih spravica u našoj zemlji. Čim je cena manja od 50 evra, znajte da se radi o opremi koja je već korišćena i koja je lošeg kvaliteta, kako kaže jedan od ljudi koji se bavi detektivskim poslovima.
Mislim da je pored potrebe uređivanja ove oblasti kroz zakonsku proceduru potrebno urediti i ovu oblast koja se tiče prodaje opreme, pošto se čak i na buvljaku može kupiti oprema, tzv. oprema „spajtek“. To je jedan softver koji služi čak za uhođenje telefona „Ajfon“.
Moje lično mišljenje je da su problemi neovlašćenog nadzora državnih organa, što pojedinaca, privatnih kompanija i agencija, ozbiljni u našem društvu. Mislim da je zakon mogao da bude mnogo detaljniji. Mislim da ubuduće svaki zakon koji uđe u proceduru u Skupštinu treba da ima jače obrazloženje.
Ako se već pozivamo na iskustva EU, onda je dobro i da pogledamo kako su to rešili Belgijanci, Francuzi i drugi koji se time bave mnogo godina pre nas, jer mislim da su bezbednost i ljudska prava na prvom mestu. Svedoci smo političkog i svakog drugog nasilja u našem društvu. Svakog dana tema u svim novinama je nasilje i gotovo da ne možete ujutru da otvorite nijedne novine, a da ne pročitate da je neko ubijen, da nema porodičnog nasilja, silovanja i bilo čega drugog.
Podsećam da nije odgovornost samo na policiji, odgovornost je i u zakonima i u sprovođenju zakona, ali mislim da bi mnogo bolje uređenje ovih propisa moglo da donese olakšanje građanima, pre svega onima koji šalju svoju decu u škole i koji sa nestrpljenjem očekuju da se ona bezbedno vrate kući. Zahvaljujem se.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.
Poštovani potpredsedniče, uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, zašto je grupa narodnih poslanika DS predložila brisanje ovog amandmana? U Predlogu zakona kaže se ovako – komisija može doneti zaključak o prekidu postupka ispitivanja povrede konkurencije, kojim se određuje mera iz člana 59. ovog zakona, ako stranka na osnovu sadržine zaključka o pokretanju postupka, odnosno činjenica utvrđenih u postupku, podnese predlog obaveza koje je spremna dobrovoljno da preuzme radi otklanjanja mogućih povreda konkurencije, sa uslovima i rokovima za izvršenje mere.
Tu se pravi razlika i ovo direktno pogađa privatne preduzetnike i privredne subjekte. Zašto? U načelu sam pričao o problemima sa kojima se susreće privreda u Srbiji, o nejednakosti, o nejednakim procedurama koje sprovodi inspekcija i ako se komisiji da to pravo da nekoga amnestira, pa da nakon tri godine, kada utvrdi da li je ispunio sve obaveze, ponovo ovo stavi u razmatranje, onda smo u ozbiljnom problemu.
Imate jedan primer koji isto pogađa privredu, a radi se o nejednakosti. To je redovno plaćanje električne energije. Građanin ima prava na reprogram ako neredovno plaća električnu energiju, a privredni subjekti koji to redovno rade nemaju ni nagradu za to što to rade. Prosto, mislim da je i ovo obrazloženje nejasno, a treba reći da je trebalo koristiti praksu nekih zemalja u okruženju kada ste pisali predlog ovog zakona.
Na primer, Makedonija predlaže skraćivanje prekrašjnog postupka. Bosna i Hercegovina ima konkurencijski savet koji dodatno uvodi sankcije u određenim sektorima, kao što su npr. bankarstvo i telekomunikacije, što kod nas nije praksa. Kurdistan je uveo nova pravila, a da ne pričam o Hongkongu i drugim zemljama.
Prosto, po meni, ovaj član uvodi nepravnopravnost i komisija ima pravo da proceni da li će neko u određenom roku ispuniti određena pravila. Mislim da je trebalo potpuno preformulisati ovaj član. Ako nismo u stanju da neki zakon dobro napišemo, zašto ga ne prepišemo od Poljske ili od neke druge zemlje koja ima jasno utvrđena pravila?
Podsećam vas na Bugarsku, gde se dešavalo da se u Skupštini glasa o zakonima koji čak nisu ni prevedeni na bugarski jezik, a koji su bili dobri. Mislim da nije dovoljno da se pozivamo na evropske standarde, a da se dobro ne pripremimo. Tako da, kažem vam još jednom, dobro razmislite o ovom članu 15. pre nego što ga usvojite. Hvala.
Poštovani potpredsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, u članu 21. predloženih izmena Zakona, kaže se – rok za dostavu tužbe sa prilozima komisiji na odgovor je 15 dana, od dana prijema u sudu. Rok za davanje odgovora je 30 dana, od dana prijema tužbe na izjašnjenje. Ona kaže – stav 5. menja se i glasi – „Sud će doneti odluku po tužbi najkasnije u roku od tri meseca od prijema odgovora na tužbu, odnosno od proteka roka za odgovor na tužbu“.
Pa onda sledeći – „Rok za dostavu vanrednog pravnog sredstva sa prilozima na izjašnjavanje je 15 dana od dana prijema u sudu, a rok za davanje odgovora je 30 dana od dana prijema vanrednog pravnog sredstva na izjašnjenje.
Vrhovni kasacioni sud će doneti odluku o vanrednom pravnom sredstvu najkasnije od tri meseca“, itd.
Svrha svakog zakona je da pospešuje efikasnost pravosuđa. Smatramo da predloženim izmenama u članu 21. zakonodavac radi upravo suprotno, tj. podstiče na efikasnost pravosuđa.
Samo da odgovorim koleginici – mi smo ovde u Skupštini imali pa bar 90% zakona sa izmenama i dopunama. Pa ako nismo u stanju da napravimo jedan dobar zakon koji će proći sve javne rasprave, onda i treba da prepišemo neki zakon iz zemalja u regionu ili Evropske unije, ili iz zemalja koje su članice Evropske unije, koje imaju sličnu situaciju, kao što je u našoj zemlji.
Mislim da ovo nije dobra poruka privredi, prosto, neka zakonska rešenja odmažu privrednim preduzetnicima i uopšte privredi. Zbog toga, smatram da još jednom razmislite i da malo preformulišete ukoliko je to još uvek moguće član 21. Hvala.
Poštovana potpredsednice Skupštine, uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću na početku svog izlaganja samo da ukažem na neke neistine koje su izrečene. Kratko, da ne bih dobio opomenu. CEFTA sporazum je potpisan 19. decembra 2006. godine i ako je nešto loše tu nema odgovornosti DS.
Druga stvar je ono što ne mogu više da slušam u Skupštini, a to su napadi na DS. Ja sam ponosan član DS i ne mogu da verujem da je ta Vlada bila toliko loša u kojoj ste bili i vi gospodine Ljajiću i bili ste na čelu jednog važnog Saveta za saradnju sa Haškim tribunalom. Ne bi došlo do Briselskog sporazuma da toga nije bilo i da ste sada i vi krivi i DS i cela ta prethodna Vlada, a da su sada sa vama u koaliciji, taj drugi deo koji je mnogo bolji, prevaspitao se i sada to mnogo bolje funkcioniše.
Vratiću se na temu dnevnog reda. Prve ekonomske mere Vlade su 15 meseci nakon formiranje nove Vlade, a prvi efekti se očekuju nakon nekoliko godina. To je stvarno neozbiljno. Zakon o zaštiti konkurencije, kojim ću se ja baviti sada, je najbitniji zakon u ovom paketu. Podsetiću građane da je prvi moderni zakon protiv monopola, čuveni Šermanov zakon iz 1890. godine, a Prateći biro za korporaciju je osnovan 1903. godine, pa je iskustvo SAD u borbi za zaštitu tržišta nesumnjivo veliko i dragoceno, naravno i iskustva zemalja koje su ušle u EU i zemalja jugoistoka Evrope.
Ovaj zakon treba da predupredi zloupotrebu monopolskog tržišta, da postavi kriterijume za spajanje preduzeća kako njihovom fuzijom ne bi došlo do novih monopola. Da li ima monopola u Srbiji? Moje mišljenje je da država svojim merama, tačnije Vlada stvara monopole i dovodi pojedine privredne subjekte u neravnopravan položaj. Sada ću da kažem i zašto. U državi Srbiji postoji finansijski monopol banaka i time se ne bavi Komisija za zaštitu konkurencije. Kamatne stope su, poštovani građani Srbije, od 20 do 24% bilo za kredite za privredne subjekte, bilo za građane. Demokratska stranka je predložila jedan zakon o ograničavanju kamata. Nažalost, nije bilo volje da taj zakon dođe na dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije.
Druga stvar koja nije popularna da se kaže u Srbiji, ali ja ću je reći pošto dolazim iz jednog malog mesta gde ima 800 privatnih preduzetnika, Kučeva, u Braničevskom okrugu ih ima 5.000, u svakom selu imamo kineske radnje. Da li inspekcijski organi kontrolišu rad tih radnji? Kolike su plate radnika, kakvi su uslovi u kojima se radi, kakav je kvalitet robe, da li se izdaju fiskalni računi, da li je to konkurentno tržište, da li u mom mestu može da se otvori neki butik ili nešto drugo dok te radnje funkcionišu kako funkcionišu i kojim je to sporazumom potpisano i zašto se to toleriše? Ovo je važno zato što se negde spominju Kinezi oko izgradnje ovog kanala od Dunava do Egeja, pa prosto da i to definišemo.
Zemlju Srbiju koju trenutno karakteriše prezaduženost, siromaštvo, nezaposlenost i korupcija, kako je promeniti? Kako sprečiti monopol javnih preduzeća? Skoro smo imali najpre Zakon o javnim preduzećima, a zatim Zakon o javnoj svojini. Dozvolili smo direktorima javnih preduzeća da za godinu dana produže rok o upisu imovine. Zašto taj rok nije dozvoljen privatnim preduzetnicima? Ima ih, kažu, 200.000 u Srbiji, a smatra se da su likvidni samo 104. Kako će biti ravnopravni sa pojedinim firmama naši privredni subjekti kada su neki strani investitori dobili 10.000 evra po radniku, a naši mogu da dobiju najviše 1.500 do 1.600 evra od Nacionalne službe za zapošljavanje? Ministar privrede najavljuje zabranu kredita Fonda za razvoj Republike Srbije. Ako je neko zloupotrebljavao dobijanje kredita, zar je to razlog da i drugi privredni subjekti ne mogu da dobiju povoljne kredite Fonda za razvoj Republike Srbije? Kako će se u mojoj istočnoj Srbiji razvijati privreda?
Kako rešiti pitanje nezaposlenosti u ovakvoj jednoj situaciji ako je veliki broj zaposlenih u državnoj administraciji? Mere koje je predložila Vlada pogodiće profesore, lekare, jedan sloj ljudi i njih će staviti u neravnopravan položaj u odnosu na druge ljude. Videli smo da se ovde ljudi dele na demokrate koji su za sve odgovorni i ostale, na bogate i siromašnu. Kakva je poruka kada se hapse privatni preduzetnici? Ne mislim na Miškovića. Mislim na neke druge. Kakav je to poslovni ambijent i ko će ovde doći kada se poreski zakoni menjaju na svaka tri meseca, kada se PDV poveća sa 8 na 20%? Kako ćemo, poštovani ministre, raditi elektronsku trgovinu kada se poveća cena kompjutera i kako će te male firme koje imaju jednog zaposlenog moći da budu konkurentne?
Naši subjekti koji se bave trgovinom prema svim ovim kriterijumima nisu monopolisti za razliku od drugih zemlja.
Spomenuću vam još jednu važnu privrednu delatnost, pekarstvo, i koliko su inspekcijski organi, a neki su i pod vašom nadležnošću, nedosledni i tu prave konkurenciju i tu prave monopol. U pojedinim pekarama radnici rade u gotovo kosmonautskim odelima, poštuju Hasap standard. Pored njih ima pekara koje ne poštuju ništa. Naravno da su tu cene jeftinije. U ovim prvim koje sam spomenuo ispunjeni su svi standardi i dalje su izložene inspekcijskim kontrolama jer oni navodno dobro rade, ali šta ćemo sa ovima drugima? Cena sertifikata za Hasap je bila velika. Pričalo se o tome na sva zvona. Danas se to ne primenjuje svuda i to je na svakom koraku i nije teško to pogledati i ustanoviti.
Šta su manjkavosti, po mišljenju DS, predloženih mera? U zakonu se predviđa da komisija može da sačuva sredstva od kazni makar država morala posle sudskih odluka u drugom stepenu da ih vrati iz sredstava iz budžeta. Praksa komisije je generalno loša, jer je veliki broj njenih odluka palo na sudove. Drugo, radi usklađivanja propisa sa EU predviđa se mogućnost da se komisija nagodi sa osumnjičenim pravnim licima, što je za trenutnu situaciju u Srbiji gotovo neprihvatljivo.
Ono što je još jedan problem za komisiju, a to je da komisija nema ingerenciju za finansijski sektor. Kada se nekome da diskreciono pravo, a ja sam uvek sumnjičav prema tome, a to važi u sudskoj praksi. Čim se jedan zakon ne definiše do kraja, a svaki zakon je povezan sa drugim zakonom, onda to postaje problem.
Drugi veliki problem su javni posrednici, neposredne pogodbe, vlade koje ugrožavaju ravnopravnost na tržištu. Šta je predlog, šta je plan DS? Odustajanje od nerentabilnih i nerealnih projekata, kao što su ovaj kanal Dunav – Egejsko more, ove subvencije za „Železnicu“, dalje povećanje dugova. Treba formirati petogodišnji agrarni budžet, investirati u energetski sektor i obrazovanje, u razvoj privatnog preduzetništva. Pitanje je koliko će investitora doći u Srbiju. Ako i ovo malo privrednih preduzetnika prestane da radi, mi ćemo biti u velikom problemu. Imamo 70.000 privrednih gazdinstava. Kolike su njihove subvencije? Da li je to stanje sagledano, itd?
Imamo jedan veliki trgovinski lanac u Srbiji, DIS. Da li se neko zapitao, došla je „Idea“, došli su drugi, da li treba tim ljudima pomoći da i oni izađu na neko tržište van Srbije? Oni imaju 5.000 zaposlenih.
U Srbiji je stepen koncentracije niži, u poređenju sa razvijenim zapadnim zemljama. Slovenci su imali taj problem. Ponavljam, ono što je meni problem jesu ingerencije komisije i jeste ovakvo stanje koje se stvara u društvu i koje ne vodi Srbiju u red zemalja koje su potencijalne za investitore. Ovakvo stanje u kome se kritikuje jedna velika opoziciona stranka, vređa, u kojoj se hapse njeni članovi i u kojoj se šalje loša poruka privrednim preduzetnicima i u kojoj nam je, nažalost, stečajni upravnik ministar privrede, ja ne vidim jasne mere i mislim da je vreme da se ekonomija vrati u Skupštinu i da se o ovome i te kako raspravlja.
Ja cenim ono što ste vi radili u prethodnom periodu, naročito u saradnji sa Haškim tribunalom, ali mislim da biste trebali vašim kolegama da kažete da se mere ne donose na konferencijama za štampu, već ovde, u jednoj debati, u jednoj javnoj raspravi, jer to je od značaja za naše građane. Hvala.