Poštovana potpredsednice Skupštine, uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću na početku svog izlaganja samo da ukažem na neke neistine koje su izrečene. Kratko, da ne bih dobio opomenu. CEFTA sporazum je potpisan 19. decembra 2006. godine i ako je nešto loše tu nema odgovornosti DS.
Druga stvar je ono što ne mogu više da slušam u Skupštini, a to su napadi na DS. Ja sam ponosan član DS i ne mogu da verujem da je ta Vlada bila toliko loša u kojoj ste bili i vi gospodine Ljajiću i bili ste na čelu jednog važnog Saveta za saradnju sa Haškim tribunalom. Ne bi došlo do Briselskog sporazuma da toga nije bilo i da ste sada i vi krivi i DS i cela ta prethodna Vlada, a da su sada sa vama u koaliciji, taj drugi deo koji je mnogo bolji, prevaspitao se i sada to mnogo bolje funkcioniše.
Vratiću se na temu dnevnog reda. Prve ekonomske mere Vlade su 15 meseci nakon formiranje nove Vlade, a prvi efekti se očekuju nakon nekoliko godina. To je stvarno neozbiljno. Zakon o zaštiti konkurencije, kojim ću se ja baviti sada, je najbitniji zakon u ovom paketu. Podsetiću građane da je prvi moderni zakon protiv monopola, čuveni Šermanov zakon iz 1890. godine, a Prateći biro za korporaciju je osnovan 1903. godine, pa je iskustvo SAD u borbi za zaštitu tržišta nesumnjivo veliko i dragoceno, naravno i iskustva zemalja koje su ušle u EU i zemalja jugoistoka Evrope.
Ovaj zakon treba da predupredi zloupotrebu monopolskog tržišta, da postavi kriterijume za spajanje preduzeća kako njihovom fuzijom ne bi došlo do novih monopola. Da li ima monopola u Srbiji? Moje mišljenje je da država svojim merama, tačnije Vlada stvara monopole i dovodi pojedine privredne subjekte u neravnopravan položaj. Sada ću da kažem i zašto. U državi Srbiji postoji finansijski monopol banaka i time se ne bavi Komisija za zaštitu konkurencije. Kamatne stope su, poštovani građani Srbije, od 20 do 24% bilo za kredite za privredne subjekte, bilo za građane. Demokratska stranka je predložila jedan zakon o ograničavanju kamata. Nažalost, nije bilo volje da taj zakon dođe na dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije.
Druga stvar koja nije popularna da se kaže u Srbiji, ali ja ću je reći pošto dolazim iz jednog malog mesta gde ima 800 privatnih preduzetnika, Kučeva, u Braničevskom okrugu ih ima 5.000, u svakom selu imamo kineske radnje. Da li inspekcijski organi kontrolišu rad tih radnji? Kolike su plate radnika, kakvi su uslovi u kojima se radi, kakav je kvalitet robe, da li se izdaju fiskalni računi, da li je to konkurentno tržište, da li u mom mestu može da se otvori neki butik ili nešto drugo dok te radnje funkcionišu kako funkcionišu i kojim je to sporazumom potpisano i zašto se to toleriše? Ovo je važno zato što se negde spominju Kinezi oko izgradnje ovog kanala od Dunava do Egeja, pa prosto da i to definišemo.
Zemlju Srbiju koju trenutno karakteriše prezaduženost, siromaštvo, nezaposlenost i korupcija, kako je promeniti? Kako sprečiti monopol javnih preduzeća? Skoro smo imali najpre Zakon o javnim preduzećima, a zatim Zakon o javnoj svojini. Dozvolili smo direktorima javnih preduzeća da za godinu dana produže rok o upisu imovine. Zašto taj rok nije dozvoljen privatnim preduzetnicima? Ima ih, kažu, 200.000 u Srbiji, a smatra se da su likvidni samo 104. Kako će biti ravnopravni sa pojedinim firmama naši privredni subjekti kada su neki strani investitori dobili 10.000 evra po radniku, a naši mogu da dobiju najviše 1.500 do 1.600 evra od Nacionalne službe za zapošljavanje? Ministar privrede najavljuje zabranu kredita Fonda za razvoj Republike Srbije. Ako je neko zloupotrebljavao dobijanje kredita, zar je to razlog da i drugi privredni subjekti ne mogu da dobiju povoljne kredite Fonda za razvoj Republike Srbije? Kako će se u mojoj istočnoj Srbiji razvijati privreda?
Kako rešiti pitanje nezaposlenosti u ovakvoj jednoj situaciji ako je veliki broj zaposlenih u državnoj administraciji? Mere koje je predložila Vlada pogodiće profesore, lekare, jedan sloj ljudi i njih će staviti u neravnopravan položaj u odnosu na druge ljude. Videli smo da se ovde ljudi dele na demokrate koji su za sve odgovorni i ostale, na bogate i siromašnu. Kakva je poruka kada se hapse privatni preduzetnici? Ne mislim na Miškovića. Mislim na neke druge. Kakav je to poslovni ambijent i ko će ovde doći kada se poreski zakoni menjaju na svaka tri meseca, kada se PDV poveća sa 8 na 20%? Kako ćemo, poštovani ministre, raditi elektronsku trgovinu kada se poveća cena kompjutera i kako će te male firme koje imaju jednog zaposlenog moći da budu konkurentne?
Naši subjekti koji se bave trgovinom prema svim ovim kriterijumima nisu monopolisti za razliku od drugih zemlja.
Spomenuću vam još jednu važnu privrednu delatnost, pekarstvo, i koliko su inspekcijski organi, a neki su i pod vašom nadležnošću, nedosledni i tu prave konkurenciju i tu prave monopol. U pojedinim pekarama radnici rade u gotovo kosmonautskim odelima, poštuju Hasap standard. Pored njih ima pekara koje ne poštuju ništa. Naravno da su tu cene jeftinije. U ovim prvim koje sam spomenuo ispunjeni su svi standardi i dalje su izložene inspekcijskim kontrolama jer oni navodno dobro rade, ali šta ćemo sa ovima drugima? Cena sertifikata za Hasap je bila velika. Pričalo se o tome na sva zvona. Danas se to ne primenjuje svuda i to je na svakom koraku i nije teško to pogledati i ustanoviti.
Šta su manjkavosti, po mišljenju DS, predloženih mera? U zakonu se predviđa da komisija može da sačuva sredstva od kazni makar država morala posle sudskih odluka u drugom stepenu da ih vrati iz sredstava iz budžeta. Praksa komisije je generalno loša, jer je veliki broj njenih odluka palo na sudove. Drugo, radi usklađivanja propisa sa EU predviđa se mogućnost da se komisija nagodi sa osumnjičenim pravnim licima, što je za trenutnu situaciju u Srbiji gotovo neprihvatljivo.
Ono što je još jedan problem za komisiju, a to je da komisija nema ingerenciju za finansijski sektor. Kada se nekome da diskreciono pravo, a ja sam uvek sumnjičav prema tome, a to važi u sudskoj praksi. Čim se jedan zakon ne definiše do kraja, a svaki zakon je povezan sa drugim zakonom, onda to postaje problem.
Drugi veliki problem su javni posrednici, neposredne pogodbe, vlade koje ugrožavaju ravnopravnost na tržištu. Šta je predlog, šta je plan DS? Odustajanje od nerentabilnih i nerealnih projekata, kao što su ovaj kanal Dunav – Egejsko more, ove subvencije za „Železnicu“, dalje povećanje dugova. Treba formirati petogodišnji agrarni budžet, investirati u energetski sektor i obrazovanje, u razvoj privatnog preduzetništva. Pitanje je koliko će investitora doći u Srbiju. Ako i ovo malo privrednih preduzetnika prestane da radi, mi ćemo biti u velikom problemu. Imamo 70.000 privrednih gazdinstava. Kolike su njihove subvencije? Da li je to stanje sagledano, itd?
Imamo jedan veliki trgovinski lanac u Srbiji, DIS. Da li se neko zapitao, došla je „Idea“, došli su drugi, da li treba tim ljudima pomoći da i oni izađu na neko tržište van Srbije? Oni imaju 5.000 zaposlenih.
U Srbiji je stepen koncentracije niži, u poređenju sa razvijenim zapadnim zemljama. Slovenci su imali taj problem. Ponavljam, ono što je meni problem jesu ingerencije komisije i jeste ovakvo stanje koje se stvara u društvu i koje ne vodi Srbiju u red zemalja koje su potencijalne za investitore. Ovakvo stanje u kome se kritikuje jedna velika opoziciona stranka, vređa, u kojoj se hapse njeni članovi i u kojoj se šalje loša poruka privrednim preduzetnicima i u kojoj nam je, nažalost, stečajni upravnik ministar privrede, ja ne vidim jasne mere i mislim da je vreme da se ekonomija vrati u Skupštinu i da se o ovome i te kako raspravlja.
Ja cenim ono što ste vi radili u prethodnom periodu, naročito u saradnji sa Haškim tribunalom, ali mislim da biste trebali vašim kolegama da kažete da se mere ne donose na konferencijama za štampu, već ovde, u jednoj debati, u jednoj javnoj raspravi, jer to je od značaja za naše građane. Hvala.