Evo, potpredsednice Vlade, amandman na član 2. stav 2, koji govori o tome šta sadrži registar koji se tiče zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica.

Ja sam predložio, u ime Preokreta, da on sadrži i pravni osnov po kom su ta lica stekla taj status. Ovo će biti, gospođo Udovički, vaš odgovor da li je ovo cementiranje stranačkog zapošljavanja ili je ovo nešto drugo.

Zašto, gospođo Udovički, vaš odgovor da li je ovo cementiranje stranačkog zapošljavanja ili je ovo nešto drugo? Zašto, gospođo Udovički, niste prihvatili da se u evidenciji, odnosno u registru, vodi i podatak, pravni osnov na osnovu koga je to lice došlo na to radno mesto? Konkurs ili neki drugi osnov? Konkurs ili činjenica da piše tamo – po preporuci tog i tog, po imenu i prezimenu? Imate razne podatke. Evo, prihvatili ste i amandman gospodina Balinta Pastora da se uvede u evidenciju podatak o nacionalnoj pripadnosti. Prihvatam, i nacionalna pripadnost, da piše ko je Srbin, Hrvat itd. Ali, mislim da je mnogo važnije, složićete se, nadam se, gospođo potpredsednice, da piše po kom osnovu, konkurs od dana tog i tog, preporuka od tog i tog. Zbog čega tog podatka nema? Pa zato što cementirate stranačko zapošljavanje. Zato što će se nastaviti stranačko zapošljavanje, otpuštanje po istom principu.

Nemate odgovor, poštovana potpredsednice.

Dakle, radi se o cementiranju stranačkog zapošljavanja. Pročitaću, neka građani koji gledaju sada ovaj prenos znaju šta sam predložio.

Predložio sam da se u registru zaposlenih, postavljenih lica itd. vodi i podatak o konkursu ili drugom pravnom osnovu za sticanje statusa zaposlenog, izabranog, imenovanog, postavljenog i angažovanog lica kod korisnika javnih sredstava. Dakle, pravni osnov. Vi ćete imati registar u kome će biti ime, prezime, nacionalnost, pol itd, mesto, a neće biti pravnog osnova na bazi koga je to lice steklo taj status.

Šta je to, gospođo Udovički? Šta je to, nego cementiranje koje sam prvog dana rekao da je ovaj zakon? Cementiranje stranačkog zapošljavanja. Cementiranje partokratije, cementiranje načina vođenja države, za koji ste vi govorili, odnosno oni koji će glasati za ovaj zakon, da je loš. Vi ste govorili da su oni pre vas stranački zapošljavali, a vi to zakonski uvodite takav sistem po kome ćete vi odlučivati ko će biti otpušten, a nećete voditi evidenciju po kom osnovu je neko zaposlen.

I šta vi dokazujete? Dokazujete da se radi o cementiranju stranačkog zapošljavanja. Nemate odgovor, nije moguće dati odgovor na to zbog čega nema rubrike da piše – konkurs na bazi koga je primljen taj zaposleni, preporuka na bazi koje je primljen taj zaposleni. Nema potrebe da piše partija koja ga je predložila, ja to ne tražim, tražim samo ime i prezime ili konkurs, datum, list u kome je objavljen, na bazi koga je zaposleno to lice.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Verbiću, članu jedne od najneefikasnijih vlada na svetu, svakako da ste vi tu važan ključ ili šraf i da doprinosite toj neefikasnosti.
Gospodin Poskurica je malopre rekao jednu važnu stvar, jednu veliku istinu, vi ste studente poslali na vrata profesorima. Umesto pod vaš prozor da protestuju zbog ispitnih rokova, oni će sada protestovati ispred dekanata i rektorata. Jedino mi nije jasno zbog čega će kolega Poskurica glasati za ovaj zakon.
Vi se, gospodine Verbiću, bojite studenata i đaka. Vi zbog toga menjate zakon kojim studente terate pod prozor dekana i rektora. Vi ne želite da preuzmete na sebe odgovornost, već dajete autonomiju. Nije ovo, gospodine Verbiću, autonomija. Ne razumete vi autonomiju univerziteta. Dakle, nije autonomija univerziteta ta da studenti traže od fakulteta nešto što oni smatraju za sebe pravo. Država treba da postavi okvire, gospodine Verbiću.
Šta će se desiti ukoliko jedan fakultet odredi da ima, recimo, osam ispitnih rokova? Naravno da će studenti sa drugih fakulteta tražiti od svojih dekana, prodekana, studenata prodekana, da i njihov fakultet ima osam ispitnih rokova. Naravno da će biti i onih koji će tražiti devet ispitnih rokova i to tako neograničeno. Obesmisliće se i predavanja i ispiti, gospodine Verbiću. Znate vi to dobro. Nekad ste vi razumeli to pitanje dobro, međutim, vi ste sada u državi, ali vi ne razumete, gospodine Verbiću, državu na pravi način. Nije država to da vi posvađate profesore i studente. Ovaj zakon upravo to čini.

Kada je u pitanju Zakon o udžbenicima, gospodine Verbiću, Pokret za preokret, ali mislim i značajan broj ljudi u Srbiji koji nema da plati obrazovanje svoje dece, zalaže se za dostupnost obrazovanja. Vi Zakonom o udžbenicima, ovakvim kakav je, onemogućavate ljudima slabijeg materijalnog stanja, a takvih je dve trećine u Srbiji, da obrazuju svoju decu, jer vi kažete – možda može da učestvuje u sufinansiranju udžbenika. Kakva je garancija ljudi sa malim, odnosno neznatnim imovnim stanjem da li će moći da kupi udžbenike i da će moći uopšte da školuju decu? Kakva je garancija roditelja studenata da će moći da plate deset ispitnih rokova, koji će na nekim fakultetima verovatno postojati jer će se oni svi truditi da studenti ne protestuju? Uspešnost dekana po vašem će biti koji dekan može da da više ispitnih rokova.
Gospodine Verbiću, mi smo od vas i od dualnog obrazovanja očekivali da će studenti naučiti da posle završenih studija mogu da se uključe u proizvodni proces, da budu korisni društvu, da budu, kao što su do sada bili, traženi stručnjaci u zemlji i u inostranstvu. Vi idete na snižavanje kriterijuma koji su bili visoko postavljeni, ali ne od vas, nego odavno u Republici Srbiji. U bivšoj SFRJ mi smo imali dobre studente, odnosno dobre inženjere, lekare, pravnike, a vi na ovaj način stvarate uslove da i to izgubimo, gospodine Verbiću, time što se demagoškim zakonima, davanjem na volju fakultetima, a u stvari teranjem studenata na rukovodstva fakulteta, na njihovo sukobljavanje, vi ste u stvari učinili da … (isključen mikrofon.)

Poštovani potpredsedniče bilo bi lepo da gore ispod mog potpisa stoji Pokret za PREOKRET, nadam se da ćete to ispraviti.
Tačno pre tri godine u ovoj sali, 27. 07. 2012. godine, jedan čovek, sada potpredsednik Vlade izložio je ovde ekspoze. Jedan drugi čovek mu je aplaudirao sada, ministar. Obećavali su pre tri godine da će se u Srbiji živeti bolje, da će biti više radnih mesta, veće plate, veće penzije, da će cela Srbija biti gradilište. Gospodo ministri, danas ovde prisutni, vi tada se niste ukrcali u taj Titanik, vi ste se nešto kasnije ukrcali.
Danas, posle tri godine ste ovde da nam ponudite nova otpuštanja radnika, radnika kojima su u međuvremenu smanjene plate, kojima je oduzet minuli rad, penzioneri su ostali bez dela svojih penzija. U Srbiji se živi sve lošije i lošije. I vi umesto zakona koji bi stvorili prostor za nova radna mesta, gospođo Udovički i gospodine Vujović, nudite otpuštanje. Otpuštanje servirki u bolničkim sobama, otpuštanje spremačica i mislite da ćete tako izvući državu iz krize. Ne. To je kraj gospodo vaših priča i pretpostavljam da su građani uvideli da vi nemate druge mehanizme osim smanjenja standarda građana, osim smanjenja plata, smanjenja penzija i sada ukidanje 9.000 radnih mesta. Ko je 9.001 koji će ostati bez posla, gospođo Udovički? Ko je sledeći?
Dakle, vi danas podnosite devet zakona pred narodne poslanike bez ijednog zakona koji bi se mogao nazvati razvojni, bez ijednog zakona koji bi mogli reći da otvara jedno radno mesto. Evo, zakon o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike Srbije.
U obrazloženju piše, gospodo ministri – smanjenje plata u javnom sektoru i penzija, direktno utiče na kupovnu moć značajnog broja stanovnika, a time na visinu prihoda koje država naplaćuje po osnovu poreza na potrošnju. Vi znate šta sa ovim kažete – smanjili smo plate, smanjili smo penzije, smanjili su se državni prihodi da bi povećali državne prihode prodaćemo državne nepokretnosti. Prodaćemo državne nepokretnosti na način koji omogućava jednom čoveku da kupi tu nepokretnost bez ikakve mogućnosti konkurencije.
Predlažete izmene Zakona o javnim nabavkama. Kada smo vam govorili pre nekoliko godina da taj zakon neće povećati efikasnost, neće smanjiti korupciju, da će on samo zakomplikovati javne nabavke, vi ste govorili o uštedi. Ovim zakonom se vraćate na period pre donošenja tog osnovnog zakona. Omogućujete ne transparentnost, omogućavate da male javne nabavke, umesto tri miliona dinara budu pet miliona dinara. Zašto? Da biste sada pred izbore omogućili vašim kadrovima po lokalu da nabavljaju mimo javnog poziva. To je vrlo jasno i svi ovi zakoni na neki način jesu priprema za naredne izbore. Svi ovi zakoni jesu pokazatelj da vi nemate nikakav plan, da nemate nikakvu ideju.

Hvala poštovana predsednice.

Poštovana potpredsednice Vlade, Pokret za PREOKRET je podneo sedam amandmana na ovaj zakon i od toga 30% amandmana je prihvaćeno. Voleo bih i da podrška Pokretu za PREOKRET bude veća od tog procenta, ali svakako većina građana Srbije smatra da je preokret u Srbiji potreban.

Vama se potpredsednice Vlade zahvaljujem što ste prihvatili ovaj amandman. Znači, da niste imali problem što je amandman iz opozicije. Ovo jeste potvrda i da smo mi temeljno pogledali zakon u vremenu koliko samo imali. Da smo uočili neke nelogičnosti. Ovde smo konkretno zajedno kroz moj predlog i vaše prihvatanje otklonili mogućnost da Centar nema pravo da daje preporuke da se železničke nesreće u budućnosti ne dese ukoliko imamo pouku od nekih nesreća u prošlosti.

Dakle, ovde je prihvaćen amandman u kome se kaže – da Centar daje bezbednosne preporuke radi poboljšanja bezbednosti u železničkom saobraćaju. Ovakve preporuke daje Centar i u vazdušnom saobraćaju i u unutrašnjoj plovidbi, pa je logično da to bude i u železničkom saobraćaju. Tim povodom učinili smo nešto na preventivni.

S druge strane, nadam se da će ovaj zakon biti primenjen i da će njegova primena dovesti do toga da broj nesreća u vazdušnom, železničkom i rečnom saobraćaju smanji kako istraživanja i nesreća ne bi ni bilo.

Čuvam svojih pet minuta, uvažena predsednice, pošto ste mi vi uzeli dve minute, moram da budem štedljiv.
Poštovana ministarko, niste prihvatili ovaj amandman kojim je Pokret za PREOKRET predložio da se u ovom zakonu jasno definiše ko može biti direktor centra za istraživanje nesreća.
E sad, vi u obrazloženju kažete da se na direktora primenjuje kao direktora posebne organizacije, da se primenjuju uslovi koji su propisani Zakonom o državnim službenicima.
Tačno je to i nije to bilo sporno od početka. Međutim, ovde se radi o posebnoj organizaciji sa svojim specifičnostima i ne bi bilo prvi put da u posebnom zakonu bude na poseban način uređeno ko može voditi to telo koje kažete i sami ima položaj posebne organizacije.
U predlogu koji sam podneo, tražio sam da direktor treba da ispunjava uslove, da ima visoko obrazovanje pravnog, saobraćajnog fakulteta ili da je završio policijsku akademiju, da ima najmanje pet godina radnog iskustva na sličnim poslovima, da govori najmanje jedan svetski jezik i da nije krivično kažnjavan i da protiv njega se ne vodi krivični postupak.
Moguće je da bi o ovim uslovima mogli da diskutujemo, ali sigurno je da je ova organizacija kao posebna organizacija, da ona zaslužuje da se u ovom zakonu posebno navedu uslovi koje direktor treba da ispuni.
Nažalost, koga zmije ujedaju i guštera se plaši, imamo vrlo loših iskustava sa direktorima.

Nećete da mi date one moje dve minute. Hvala.

Hvala, predsednice.
Uglavnom pojedini poslanici žele da pobegnu od suštine i zbog toga koriste uvrede. Kolega je malopre govorio i o tome da li se ja bojim ili se ne bojim, verovatno aludirajući na neke pretnje koje su pre toga bile prema meni.
Cilj amandmana koje sam podneo jeste da se popravi zakon. Da sam nogom pisao zakon, kao što je neko malopre rekao, ne bi ministarka, odnosno potpredsednica Vlade prihvatila 30% amandmana. Ja znam da on nema naklonost prema toj ministarki i da je on govorio razne stvari koje su bile uvredljive i prema njoj, ali nije način da na taj način se sa ministarkom obračunava preko mene.
Dakle, 30% amandmana koje je Pokret za preokret podneo je prihvaćeno. Na taj način je popravljen zakon. To što vi želite političke poene i želite da se javite samo zato da bi se slikali, da bi vas videli, to nije ono zbog čega su vas građani birali. Vas su građani birali da služite narodu i sama reč poslanik znači da vas je narod poslao, a ne da pravite tu neke insinuacije koje nemaju nikakve veze i od kojih građani nemaju korist. Oni znaju kako žive i koliko ste im smanjili plate, vašim glasovima, između ostalog i plate i penzije i sve ostalo. Skupštinu želite da skandalizujete. Ja se borim protiv toga, borim se protiv skandalizacije Skupštine i borim se za dostojanstvo narodnih poslanika, predsednika, ministara koji ovde sede i smatram da to treba da bude cilj svih nas, da vratimo dostojanstvo Narodnoj skupštini, koje počesto bez razloga narušava i izvršna vlast i mediji, itd. Nemojte da mi doprinosimo sami tome.

Poslovnik. Pa, meni ste već oduzeli dve minute, tako da …

O tome koliko sam nepostojeći poslanik pokazuje statistika da sam jedan od najaktivnijih poslanika.

Član 27. vođenje Narodne skupštine. Poštovana predsednice trebali ste da ukažete narodnom poslaniku koji ne čita, po svemu sudeći zakone, da se visoko obrazovanje može da završi, da postoje ljudi koji završe visoko obrazovanje, a ne upravljaju sa javnim sistemima sa srednjom školom. Dakle, postoji gospodo, postoje ljudi koji završe….

Poštovani predsedavajući, povređen je član 106.  i još neki članovi Poslovnika koji kažu da je zabranjeno dobacivanje, ometanje poslanika za vreme izlaganja.
Mi sada imamo permanentno poslednjih pola sata jednu agresivnu situaciju u kojoj poslanici SNS iz prvog reda ometaju govornike i onemogućavaju vođenje sednice predsednika.
I posle izricanja opomena predsedniku i šefu poslanike grupe SNS, nastavili su sa istim tonom.
Molim vas predsedavajući, mi pričamo o veoma važnom zakonu, pričamo o istraživanju nesreća vazduhoplova, u železničkom saobraćaju, u unutrašnjoj plovidbi, veoma je važna tema, mi pričamo ovde, odnosno pretvaramo Skupštinu u nešto što ne dolikuje parlamentu.
Ja vas molim da iskoristite vaše mogućnosti koje vam stoje na raspolaganju, nemojte biti prema poziciji nego opoziciji.
Ako ne možete da vodite sednicu, napravite pauzu, dajte sastanak poslaničkih grupa, ne znam šta se danas dešava u poslaničkoj grupi SNS, nisu izazvani makar sa ove strane. Nisam bio celo vreme u sali, ali nema nikakvog razloga da se na ovaj način osporava mogućnost nekome da drugačije misli o ovom zakonu, pa vas molim da uvedete sednicu u neki normalan tok ili da napravite malo dužu pauzu kako bi se strasti smirile.

Poštovana predsednice, poštovana potpredsednice Vlade, u amandmanu koji sam u ime Pokreta za PREOKRET podneo na član 51. Zakona tražio sam da se najniža kazna za privredna društva ili kako se u narodu kaže – za preduzeća poveća sa 150.000 na 300.000 jer sam smatrao da privredno društvo koje ne obavesti centar o udesu ili ozbiljnoj nezgodi vazduhoplova ili ograniči centru pristup mestu udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova da je mala kazna 150.000 dinara jer vlasnici vazduhoplova nisu siromašne kompanije.
Moguće je da bi bio povod da prikrije udes ili da o njemu obaveste kasno, da bi za njih to bio povod ukoliko bi kazna bila hiljadu evra praktično i da bi bilo svrsishodno da ta najniža kazna bude povećana, naročito imajući u vidu, uvažena potpredsednice, što ste amandman koji sam podneo na sledeći član prihvatili, a ticao se odgovornosti fizičkog lica za ne prijavljivanje udesa. Tako da smatram da ste trebali razmotriti i ovaj amandman oko podizanja najniže vrednosti novčane kazne. Hvala.

Kao na početku rasprave, još jednom se zahvaljujem potpredsednici Vlade na razumevanju i želji da se ovaj zakon popravi. Dakle, usvojeno je 30% amandmana Pokreta za PREOKRET i rekao sam da bih voleo da podrška građana preokretu u Srbiji bude mnogo veća, jer je ona neophodna.
Ovde se radi o sličnoj situaciji o kojoj sam govorio malopre. Radi se o odgovornosti odgovornog lica u pravnom licu, koje je dužno da prijavi udes vazduhoplova, broda ili objekta koji saobraća u železničkom saobraćaju. Kazna je bila predviđena 20.000 najniža, ovim predloženim izmenama, usvojenim amandmanom ona je povećana na 50.000. Smatram da je to primerena kazna za odgovorno fizičko lice u pravnom licu.
Generalno želim da iskažem svoj stav da je naša kaznena politika blaga, a sa druge strane, vrlo čest stav suda i prekršajnih sudija da izriču najnižu kaznu. To je loša praksa, na taj način se ne čini dovoljno na prevenciji, jer kazne imaju i cilj odvraćanja od pravljenja novih prekršaja ili krivičnih dela. Ukoliko lice koje je potencijalno odgovorno zna da neće biti kažnjeno ili zna da će ta kazna biti mala, ima interesa da ili čini prekršaje ili da čeka da prođe vreme i da ne bude kažnjen.