Nisam želeo da ulazim u polemiku, gospođo predsedavajuća. Ne sumnjam u vaše dobre namere i vraćam se na temu.

Tema bi mogla da bude. Ovo je pitanje za direktorku Agencije za borbu protiv korupcije. Poštovana gospođo Babić, interesuje me koliko je predmet vaše analize i vaše analitike bila upotreba resursa funkcionera u političke svrhe. Pojasniću pitanje. Dao sam svojevremeno poslaničko pitanje kada su bili izbori u Vrbasu, i to ulazi u izveštajni period koji obrađujemo, u 2013. godinu.

Pitao sam Vladu, tadašnju, koliko vozila i koju kilometražu su prešli u tom i tom periodu kada je bila izborna kampanja u Vrbasu. Dobio sam korektan odgovor. Istina, obuhvatio sam kratak period. Vozila su prešla četiri hiljade i trista kilometara, baš tih dana kada su bili lokalni izbori u Vrbasu. Istina, nisam dostavio taj odgovor vama, ali pretpostavljam da ste se mogli zainteresovati za tu temu. Dakle, ta vozila nisu baš sticajem okolnosti tih dana bila u Vrbasu.

Interesuje me, da li ste se možda posvetili analizi pitanja. Odbornik A, neki Petar Petrović promeni… Ovo je poslanik.

(Predsednik: Neko drugo ime, molim vas.)

Neka bude Marko Marković i on promeni stranački dres. Da li ste se zainteresovali da li se njegovo imovno stanje u međuvremenu promenilo? Njegovo ili članova njegove porodice, uže i šire. Verovatno ni vi ne verujete da će taj odbornik Marko Marković zbog ideoloških razloga preći u neku drugu stranku. To je ovih dana, ovih meseci, ovih godina postala praksa. Da li imate modalitete u Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije da to ispitate ili je možda važnije da li je neki poslanik prijavio da je postao član upravnog odbora neke zdravstvene institucije za koju nema nadoknadu? Mislim da je ovo suštinsko pitanje.

Dakle, interesuje me taj tok novca od javnog sektora prema tom pojedincu, da budemo jasni. Da li su neka javna sredstva bila možda zloupotrebljena da bi taj pojedinac imao neke lukrativne razloge da postane član te stranke, a ne baš iz ideoloških razloga? Da li je to moguće prema ovom zakonu istražiti? Ako nije, ovaj zakon je nepotpun i predlažem da se on menja.

Interesuje me da li imate mogućnosti prema ovom zakonu i prema vašim ovlašćenjima da ispitate sledeću situaciju. Funkcioner Marko Marković izjavi da se odriče svoje plate u te i te svrhe. Recimo, za koktel, za abažure, za cveće, za bilo šta, za bilo koju namenu, odrekne se 100% svoje plate. Na drugom mestu, taj isti funkcioner kaže da se odriče te iste plate u neke druge svrhe.

Interesuje me – kako taj funkcioner preživi od 1.1. do 31. tog meseca bez dinara prihoda, a u imovinskoj karti…

Svestan sam pod punom materijalnom i moralnom odgovornošću.
Da li je u ovom izveštaju moguće pronaći takve mehanizme i da li ste na pravi način obradili tu temu? Da li je moguće da se neko odrekne dva puta svoje plate, a nema druge prihode kod vas evidentirane? Interesuje me da li se makar sa socijalnog aspekta pobrinete za tu osobu kako u tom periodu može da živi?
Veoma smo zainteresovani da se pomogne i kod izmena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije da bi se pomoglo u vašem radu. Slažem se sa kolegom Babićem da je možda potrebno da se donese zakon koji bi regulisao pitanje uzbunjivača. Razumeo sam da je to ozbiljan problem, da praktično onaj koji bi otkrio korupciju nema mogućnost da bude na pravi način zaštićen.
Sa druge strane, bitno bi bilo da se kroz izmene zakona nadležni organi koji su dužni da vam dostave određene podatke i zakonski obavežu uz pretnju sankcijom da će to učiniti. saglasni smo i sa tim da moraju biti predviđene obaveze i odgovornosti nadležnih tela, odnosno organa zbog nesprovođenja određenih planova koji se tiču borbe protiv korupcije, planova tzv. planova integriteta, procene rizika propisa u pogledu korupcije i sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije.
U tom smislu NDS će podržati i vaš rad i ove izveštaje sa predlozima zaključaka, ali vas molim da pokušate da u narednom periodu idete prema Narodnoj skupštini sa takvim inicijativama u kojima ćete moći da date odgovore na neka od ovih vrlo važnih pitanja koja sam ovde naveo.
Siguran sam da mi svi razumemo i Agenciju za borbu protiv korupcije i DRI kao nezavisna tela koja rade bez uticaja sa strane svoj posao, ali koje kontroliše Skupština po pitanjima podnošenja izveštaja, odgovora na pitanja i smatram da tu interakciju između Skupštine i nezavisnih regulatornih tela mora biti, a ne tako što bi nezavisna regulatorna tela smatrala da neka većina u nekoj Skupštini može da utiče na njihovu nezavisnost koju smo im mi delegirali. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici nezavisnih regulatornih tela, danas se ovde pred nama nalaze Izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2013. godinu, Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2013. godinu, Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2013. godinu. Ovo je čisto da se podsetimo o čemu raspravljamo i da ponovim ocenu koju je rekao moj kolega na početku ove rasprave, da je bilo potrebno duže vreme kako bi se na kvalitetan način mogli osvrnuti na sve ove izveštaje jer je to puno podataka i puno mogućnosti da se ukaže na značaj tih podataka, da se oni prokomentarišu, ali i da se javnost na adekvatan način upozna sa njima.
Uvaženi predstavnici regulatornih tela ne bih da vam se zahvaljujem na onome što radite jer je to vaš posao. Međutim, mogao bih da kažem da vaš rad odlikuje hrabrost u trenucima kada u ovoj zemlji mnogi koji bi trebali da budu nezavisni ćute o stvarima koje su veoma bitne za građane i od kojih zavisi svakodnevni život građana.
Smatram da je vaša uloga posebno značajna, naročito u situaciji kada govorite i kritikujete, ukazujete o činjenicama iza kojih stoji Vlada, propustima, ne primeni zakona itd, i uz uvažavanje podataka koji smo i danas čuli, da je na čelu te Vlade čovek koji uživa 70% poverenja građana. U tom smislu, vaša hrabrost je svakako značajnija, naročito ako imamo u vidu činjenicu da ste ovih dana suočeni sa ozbiljnim problemima da nastavite dalje sa radom.
Pročitaću samo dve izjave koje ste dali ovih dana. Prvo od gospodina Jankovića. Kaže: „Kapacitet službe kojom raspolažem je na ozbiljnom udaru. Tvrde da je razlog štednja, ali to je bacanje prašine u oči“.
Je li tako, gospodine Jankoviću, to ste rekli pre tri dana?
Gospodin Rodoljub Šabić je u istom smislu rekao: „Kancelarija Poverenika za informacije je takođe ostala bez potrebnog broja zaposlenih i bez prava na službeni automobil. Ako racionalizacija naše administracije treba da počne kresanjem i inače skromnih resursa institucija za zaštitu ljudskih prava, onda je to veoma depresivno. Naš je veći problem to što nema dovoljno ljudi na mestima gde nam trebaju, a tamo gde nam ne trebaju imamo ogromnu koncentraciju stranačkog kadra.“
Je li tako, gospodine Šabiću, vi ste to takođe rekli pre tri dana?
Dakle, imamo problem ugroženosti nezavisnih institucija i to jeste privođenje tih institucija na uzicu Vlade, pokušaj da se privežu na uzicu Vlade, kao što je to, recimo, učinjeno sa Javnim servisom, da ne nabrajam, kada je ukinuta, odnosno kada je objavljeno da pretplate više neće biti, pa je ozbiljan procenat građana prestao da plaća pretplatu, a drugi deo plaća. Tu se postavlja pitanje za gospodina Jankovića – ko je sada tu ugrožen? Javni servis je sada na budžetu i naravno da onaj ko je na budžetu, neizvesnom za iduću godinu, mora da vodi računa kako će i na koji način izveštavati građane, a Javni servis je tu da izveštava građane istinito i objektivno.
Nisam, gospodine Jankoviću, ništa čuo, odnosno nisam u vašem izveštaju ništa pročitao, a mislim da to zaslužuje pažnju i voleo bih da čujem vaš komentar, po pitanjima koja se tiču pritisaka, ucena koje se sprovode u postupcima prekomponovanja vlasti i tema koje se tiču sve učestalijih kupovina odbornika i kupovine glasova na izborima. Demokratske institucije praktično gube na značaju jer se glasovi praktično mogu za dan izbora kupiti na pijaci za ovu ili onu sumu, u zavisnosti od kapaciteta učesnika na tim izborima, učesnika pod navodnicima.
S druge strane, bilo bi dobro, to verovatno nije predmet izveštaja, ali bilo bi dobro da napravite uporednu analizu stanja u ovim oblastima. Recimo, zdravstvo, zaštita invalida, stanje u oblasti informisanja, da napravite uporednu analizu - Srbija, druge članice EU i da vidimo gde smo mi tu i da li uopšte možemo da se poredimo i da li mi ispunjavamo neke kriterijume i da li bi neko kada bi čitao ovaj izveštaj, a ne bi znao iz koje zemlje dolazi, za koju zemlju je napravljen, mogao da pomisli da je to zemlja, da ne kažem pred vratima, ali nadomak vrata EU.
S druge stranke, rekli ste da je 0% izvršenih preporuka od strane javnih preduzeća. Postavlja se pitanje odgovornosti ljudi koji su na čelu tih javnih preduzeća. Rekli ste da je poreska uprava država u državi. Iskreno da vam kažem, bio bih zadovoljan da oni imaju takvu nezavisnost, naročito kada je u pitanju ubiranje prihoda za koje su zaduženi. Međutim, oni po svemu sudeći imaju takav položaj kada su u pitanju nezavisne institucije kojima bi trebale da pruže neke informacije.
Neko je pomenuo, mislim od predstavnika pozicionih stranaka, položaj Skupštine i narodnih poslanika u svetlu urušavanja jednog stuba vlasti, dakle, zakonodavne vlasti i na neki način skretanje pažnje sa aktuelnih tema i traženje odgovornog krivca u narodnim poslanicima. Molim vas, gospodine Jankoviću, da uzmete ovu temu kao inicijativu da u narednom periodu izanalizirate da li to može biti na neki način kroz ugrožavanje prava, ugrožavanje institucija koje bi trebale da budu nezavisne i koje bi trebale da donose odluke, jer se više priča o pijenju kafe u Skupštini.
Usput da kažem, predsedavajući imaju na stolu kafu i vodu, a poslanicima je ukinuto, pa i tu neka ravnopravnost ne postoji. Ne mislim na goste, gosti svakako treba da imaju kafu u svakom slučaju.
Reći ću nekoliko reči o temama iz izveštaja. Zaista je poražavajuća činjenica, to je u poglavlju „Rodna ravnopravnost“, da je preko 40 žena izgubilo život tokom 2013. godine u porodičnom nasilju. To je poražavajuća činjenica i nad ovom činjenicom treba da se zabrinu i da se zapitaju za ove posledice i predstavnici izvršne vlasti, sudske i zakonodavne.
Za invalide ste rekli da je nedovoljno razvijen sistem usluga i servisa podrške osobama sa invaliditetom u lokalnim zajednicama, sa čime bi se sasvim mogao složiti. To je mnogo šira tema, međutim, nemam dovoljno vremena.
Veoma je važno da posebnu pažnju, pošto se danas najviše pričalo o ulozi medija i položaju medija, skrenem na poglavlje kojim ste obradili stanje zdravstva i ulogu građana, položaj građana pred zdravstvenim institucijama.
Kaže se: „Pravo na zdravstveno osiguranje i zdravstvenu zaštitu velikog broja zaposlenih i članova njihovih porodica u ovom trenutku nije zaštićeno i pored postojanja ustavnih jemstava. Značajan broj građana Srbije ne dobija blagovremenu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu. Zdravstvena zaštita nije podjednako dostupna svim građanima Republike Srbije, posebno građanima koji žive na većoj udaljenosti od administrativnih centara ili u ruralnim krajevima. Kao i u prethodnim godinama, položaj zaposlenih u zdravstvu opterećen je brojnim problemima.“
Ovo na neki način dokazuje da mi i kroz vaš izveštaj imamo najgore zdravstvo u Evropi.
Moj kolega Marko Đurišić se osvrnuo na činjenicu da mi nemamo adekvatne podzakonske akte koji bi uredili pitanje naknade štete posle elementarnih nepogoda. Ovo je pisano za 2013. godinu i ovo je adekvatan primer za situaciju koja će nam se dešavati narednih dana. Kada čujemo građane Obrenovca da kažu da ne znaju kome da prijave, ni šta da prijave, ni kada će im biti kuća obnovljena, dakle, mi praktično nemamo ni jasnu proceduru za to.
Kaže se: „Stanje u medijima karakteriše senzacionalizam i prizemna radoznalost. Suštinski sve izraženija tabloidizacija medijske scene objektivno ugrožava osnovna prava na brzo, objektivno i tačno informisanje zasnovano na činjenicama. Bezobzirna trka za tiražem i gledanošću i, ono što je posebno važno kada je reč o odnosu medija i političkih i drugih centara moći, primetan je zabrinjavajući trend zloupotrebe medija u političkim i drugim kampanjama. To je naročito izraženo u akcijama protiv organizovanog kriminala, pri čemu mediji najave da se protiv nekog vodi istraga, optuže ga za kriminal i navode iz istrage koje im dostave njihovi izvori javnosti koji predstavljaju gotove dokaze.“
Čitam malo brže zbog toga što hoću da ostavim vreme i za moju koleginicu.
U svakom slučaju, imamo veoma malo, naša poslanička grupa ima 14 minuta, da kažemo o ova tri izveštaja. Kao što vidite, nisam uopšte pomenuo gospođu Petrušić, niti sam mogao komentarisati njene izveštaje. Smatram da je šteta što smo objedinili raspravu po ovako važnom pitanju.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, smatram da je povređen član 27, a i član 103.
Naime, član 27, a i član 103, tiču se načina vođenja sednice i povrede Poslovnika. Danas je, ako nekome nije poznato, na dnevnom redu ratifikacija, odnosno potvrđivanje Sporazuma sa Vladom Mongolijom, Vladom Narodne Demokratske Republike Laos, Vlade Crne Gore i Evropske policijske kancelarije.
Sve bi to bilo u redu da danas ovde ne sedi ministar poljoprivrede. Sve zajedno vas pitam – kakve veze ministar poljoprivrede ima sa Sporazumom sa Vladom Republike Laos? Šta će nam moći reći ako budemo postavili neko pitanje oko trenutne političke situacije u Laosu i da li je ovo politička situacija koja stvara uslove za potpisivanje ovog sporazuma? Naravno, neće moći ništa da nam kaže jer je pročitala pripremljeni govor.
Bilo sve u redu da je ministra spoljnih poslova, gospodina Dačića, na ovom mestu zamenio neko ko koliko toliko poznaje ovu oblast. Međutim, ne, zamenila ga je ministarka poljoprivrede. Znate li zašto? Zato što je iz kvote SPS. To govori o načinu rada ove Vlade, o funkcionisanju ove Vlade.

Da, 105, 106, meni je žao što kvarim ovu raspravu koju vi tolerišete, i hteo sam samo da ukažem na vašu neprincipijelnost koju su sada mogli da vide svi poslanici i građani Srbije koji prate ovaj prenos. Dakle, o raspravi o porezu na dohodak građana i socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti pričamo o položaju Autonomne pokrajine, ptičijem gripu itd.
Dakle, pokazujete da nemate jednak pristup kada su u pitanju predstavnici vaše političke partije i kada su u pitanju predstavnici pre svega političke grupe Boris Tadić NDS, ZZS, pa vas molim da ubuduće vodite računa o tome i tražim da se u Danu za glasanje izjasnimo po tom pitanju.

Postavio bih poslaničko pitanje koje jeste pitanje jedne lokalne samouprave, ali u sebi sadrži elemente pitanja i odgovora da li postoji ili ne postoji pravna država kod nas.
Naime, u gradu Somboru, odbornik Dragan Stanišić podneo je ostavku 17. aprila 2014. godine iz razloga što je Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila da postoji sukob interesa kod tog odbornika. Dan kasnije, sledeći na listi te odborničke grupe, gospođa Nada Sporin uputila je dopis kojim prihvata svoj mandat koji joj pripada, kao sledećoj na listi. Šestog maja je bila zakazana i mandatna izborna komisija, kako bi se konstatovala i jedna i druga činjenica, međutim, predsednik te komisije je iznenada otkazao tu sednicu. U međuvremenu, nekih pola meseca kasnije, gospodin Stanišić, koji je i dalje bio u sukobu interesa, odnosno imao je o tome zvanično mišljenje komisije, odnosno Agencije za borbu protiv korupcije, povlači svoju ostavku na funkciju.
Molim nadležno ministarstvo, odnosno Ministarstvo za upravu i lokalnu samoupravu da da svoje mišljenje kako je moguće da neko ko je u sukobu interesa i zbog čega postoji odluka Agencije za borbu protiv korupcije da i dalje vrši tu funkciju i kako je bilo moguće da da opoziv na tu ostavku. Možda nije nebitno u celoj ovoj priči i možda tim pitanjem treba da se pozabave neki drugi organi, a ne samo ovo ministarstvo, da je gospodin Stanišić u međuvremenu promenio stranačke boje i da je u međuvremenu postao deo vladajuće koalicije, odnosno pripada stranci koja sada daje mesto gradonačelnika u Zrenjaninu. Hvala.

Koristim vreme ovlašćenog predstavnika.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa Boris Tadić – Nova demokratska stranka, Zajedno sa Srbiju i Zeleni Srbije u načelnoj raspravi je istakla da ćemo na bazi odnosa ministra i Vlade dati konačnu ocenu da li ćemo podržati ovaj set zakona. Dakle, i set o kome danas raspravljamo i set o kome ćemo verovatno u nastavku današnje ili sutrašnje rasprave raspravljati. Uglavnom se radi o setu pravosudnih zakona.
Odmah da kažem da mi nismo zadovoljni sa brojem prihvaćenih amandmana, ali da je ministar ipak uvažio neke naše predloge i zbog toga postoji mogućnost da u danu za glasanje podržimo ove zakone. Nismo, nažalost, u mandatu ove Vlade imali takve mogu mogućnosti, jer su nam uglavnom stizali loši zakoni, po nama, neadekvatno pripremljeni i ministri koji nisu imali razumevanje za naše amandmane, kao što je to juče bio slučaj sa Zakonom o nacionalnim savetima, odnosno sa izmenama Zakona o nacionalnim savetima.
Kada je u pitanju ovaj konkretan amandman, naravno da mi smatramo da ste trebali da prihvatite ovu razradu našeg predloga koji se tiče resocijalizacije. To je reč koju smo vrlo često i u prethodnim raspravama izgovarali, jer svaki izlazak osuđenog lica iz zatvora znači da on treba da otpočne neki novi život, da se vrati poslu koji je ranije radio ili da nađe neki drugi posao. Neki od njih u zatvorskim jedinicama izuče neki zanat, prekvalifikuju se, dokvalifikuju se. Međutim, njih čeka ulica, odnosno kod nas je proces resocijalizacije, mogli bismo reći, ne znam, ministre, da li se vi slažete sa mnom, u dobroj meri mrtav ili nije zaživeo. U tom smislu, svakako u narednom periodu moramo svi više da radimo na tom planu.
S druge strane, moramo da budemo oprezni koga puštamo na ulicu i da nam date odgovor na pitanje koje postavljamo po ko zna koji put – kako se lica sa 50 krivičnih prijava nalaze na ulici? Šta je sa procesuiranjem tih lica? Jedno od tih lica ovih dana je i smrtno stradalo, uz napomenu da je to lice jedno od lica koje je predsednik Republike amnestirao, koje je izašlo na slobodu pre vremena. Ne treba da predviđam i ne treba da budem prorok, ali moguće je, da smo imali kvalitetniji postupak resocijalizacije, da bi to lice bilo živo i moguće je da bi to lice bilo živo da je možda ostalo u zatvoru. Koja čudna igra sudbine.
Dakle, veoma, veoma ozbiljna pitanja postavljamo, ne želeći na bilo koji način, čak imamo dobru nameru da podržimo ove zakone i smatramo da oni nisu u najmanju ruku loši, ali je primena zakona, ono na čega vas mi upozoravamo, veoma na niskom nivou.
Još jednom podsećam na naš poziv da razgovaramo o primeni zakona i da pokušate da dobijete od organa koji su dužni da sprovode zakon, pa i od sudija koje smo juče, odnosno predsednika sudova koje smo juče po hitnom postupku imenovali, na veliko iznenađenje u našem poslaničkom klubu NDS, jer smo imali dva sata da pročitamo biografije preko stotinu lica koje smo juče trebali da vidimo i da vidimo da li su ta lica zaista adekvatna i da li ih postavljamo na mesta koja zahtevaju visok stepen odgovornosti.
Zbog toga smatram, ministre, da još uvek imate vremena da prihvatite ovaj amandman koleginice Malović i koleginice Biljane Hasanović. Naravno, uključićemo se u raspravu po ostalim amandmanima. Hvala vam.

Vezano za amandman koji su podnele moje koleginice, smatram, ako je u prethodnom zakonu bila predviđena ovakva, odnosno slična odredba, da nije bilo razloga da ona ne bude predviđena i u novom zakonu, naročito ako se ide ka tome da se uslovi u zatvoru, odnosno u jedinicama u kojima se izvršavaju krivične sankcije naprave humanijima.
Jer ne bi trebao biti strah lica koja strepe od sankcija, od krivičnih sankcija, od uslova u jedinicama za izvršenje sankcija, već od toga da će biti lišena slobode. Nadam se da se oko toga slažemo.
Smatram da sada postoji veći strah od uslova koji vladaju u tim jedinicama nego od činjenice da će biti lišeni slobode. U tim jedinicama ne tako često završavaju lica koja nisu činila krivična dela iz namere. Tamo ima lica koja su činila krivična dela iz nehata, krivična dela koja su činjena po nagovoru, podstrekivanje drugog i s druge strane krivična dela u oblasti saobraćaja gde je između nehata i namere veoma teško napraviti ozbiljnu razliku.
Naročito kada je u pitanju izdržavanje kazne žena, odnosno u ovom slučaju trudnica ili žena koje imaju određenu potrebu za lekarskom pomoći. Bilo bi potrebno da propišemo uslove, da propišemo mere koje bi omogućile da se u tim jedinicama možda u nekom narednom periodu stvaraju i ti uslovi, odnosno da oni koji treba da sprovedu ovaj zakon imaju to kao obavezu. Da li će ta obaveza biti posle šest meseci, odnosno od početka primene ovog zakona do kraja ispoštovana, to nisam siguran.
U svakom slučaju bi trebali da idemo tom humanijem načinu izdržavanja sankcija u čemu je zapadna Evropa daleko odmakla i činjenici da bi na tim mestima žene mogle da zaštite svoje zdravlje i da iz tih jedinica kući dođu u stanju u kome neće biti narušeno njihovo zdravlje. Hvala.

Gledajte, gospodine ministre, vi ste se za vreme ove diskusije slatko smejali. Mislim da to ne priliči vama.

Tražio sam repliku da bih se obratio i ministru.

Da, za vreme diskusije gospodina Rističevića …

Jesam, tražio sam repliku.

Tako je. Narodni poslanik koji je govorio malopre imao je jedan vrlo zanimljiv predlog koji je izazvao smeh kod ministra Selakovića. Mislim da današnji dan nije ni mesto ni vreme …

Član 104.

Moj poziv na član 104. je obraćanje gospodina Rističevića.