Replika. Neću da odugovlačim raspravu.

Ne mislim da je loše, ali dopustite mi samo dva komentara na njegov odgovor.

Može. Zahvaljujem se predsedavajući.
Hvala, gospodine ministre, na veoma iscrpnom obrazlaganju i odbrani nekih teza sa vašeg stanovišta i potvrđivanja nekih teza koje sam ja izneo.
Kada je u pitanju hitan postupak i činjenica da zakoni po hitnom postupku ulaze u Skupštinu između ostalog i zbog toga što nam to ubrzava put ka Evropskoj Uniji. Nemam ništa protiv toga da oni uđu u skupštinsku proceduru iz tog razloga. Međutim, ne smemo da zaboravimo i da ugrozimo pravnu državu uprkos toj brzini. Zaista bih voleo i sigurno je to i vaša želja da to ubrzanje puta ka EU ne treba da znači manje pravne države, nego više pravne države. Da u tom smislu primena tih zakona bi trebala da bude, kako ste rekli, od šire društvene zajednice inicirana kako nam se ne bi desilo da kao neke druge sadašnje članice EU budemo u dobroj meri nepravni do kraja države, jer se zakoni ne primenjuju i visoka je stopa kriminaliteta i ne doprinosi pravnoj sigurnosti građana.
Ne želeći da budem ni malo maliciozan, gospodine ministre, rekli ste da je stanje u zatvorima posle Zakona o amnestiji mnogo bolje. Tu se sa vama apsolutno
slažem. Ali, stanje na ulici je posle primene tog zakona bilo lošije. Ti su ljudi izašli na ulicu bez mera resocijalizacije. Oni su se umesto u zatvorima našli na ulici i neki od njih vršili krivična dela, da ne govorim o poruci građanima.
Dakle, tačno je da ste sa tim zakonom postigli jedan efekat veoma bitan, ali je tačno da o ovom drugom efektu ipak manje govorite i nadam se da ćemo o tome pričati na nadležnim odborima i u ovoj Skupštini kada budemo analizirali porast stope kriminaliteta po raznim oblastima.
Mislim da ćemo se složiti oko ovih alternativnih mera. Vi ste to i rekli da nije isto stanje u Švedskoj i Velikoj Britaniji u kojima se dve trećine krivičnih sankcija na neki način realizuju kroz mere koje ne vezuju za sebe zatvorenu prostoriju, odnosno zatvor. Voleo bih da u nekom narednom periodu dođemo u tu fazu, ali jednostavno nismo blizu te faze i rekao sam svoju bojazan, voleo bih da me u narednom periodu demantuje stvarnost, da za ove vanzavodske mere ne bude privilegije, odnosno da njih sebi mogu „priušte“ samo neki poznatiji, bogatiji itd. ljudi. Voleo bih da u narednom periodu više pričamo na nadležnim odborima.
Ministre, rekli ste da ste bili više nego bilo koji ministar pred tim odborima. Slažem se, ali i sami ste rekli da vam nisu postavljali pitanja verovatno o primeni zakona, nego je verovatno 90% te diskusije bilo o novim zakonima koji su u proceduri. Vi ste, sa jedne strane, bili u Skupštini, a sa druge strane, nije bilo tematskih sednica gde se govorilo o primeni zakona.

Član 106. Prethodni govornik je govorio 26 minuta. To nije problem. On ima pravo da koristi vreme svoje poslaničke grupe. Međutim, postoji jedan drugi problem. Od tih 26 minuta, on je dva, tri minuta govorio o temi dnevnog reda, a ostali deo govora je posvetio odnosima Rumuna i Vlaha i otvorio jednu temu o kojoj bi mi svi mogli da kažemo nešto, ali to danas nije bilo na dnevnom redu.
Ja čak vama ne zameram na vašoj fleksibilnosti i razumevanju prema vašem koalicionom partneru iz Socijalističke partije Srbije, ali vas molim da sa predsednicom Narodne skupštine Republike Srbije uskladite neke principe oko vođenja sednica.
Dakle, kolega je pričao preko 20 minuta mimo teme. Ja juče nisam ni 20 sekundi da izustim nekoliko reči da bih napravio uvod za amandman koji sam hteo da obrazložim na Zakon o privatizaciji, a predsedavajuća me je prekinula i nije mi to dozvolila.
Molim vas, kada se budete menjali za tom stolicom, da kažete da ste kolegi dozvolili da priča dvadesetak minuta mimo teme i da ima razumevanje i prema opoziciji kada bude govorila nešto malo šire u odnosu na zadatu temu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, NDS i koalicija koju čini ZZS, Zeleni Srbije, ne može da podrži ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Zašto? Našoj koaliciji je veoma bitno i šta je sadržina jednog zakona i kako se jedan zakon donosi, na koji način dolazi u proceduru.
Koaliciji na čelu kojoj je Boris Tadić je jako bitno da se o pravima nacionalnih manjina ne odlučuje na sednicama koje su sazvane po hitnom postupku.
Ne može biti takvog razloga koji će sada i ubuduće omogućiti da se o pravima nacionalnih manjina odlučuje na sednicama koje su sazvane dva,tri dana pre rasprave, gde poslanici, kao što je malopre kolega rekao, nisu imali prilike da naprave ni amandmane.
Mogu da kažem da nije bilo dovoljno vremena da se izanalizira zakon koji menja odnosno dopunjava sa gotovo 50% novih članova postojeći zakon. Moja koleginica Čomić je rekla 138. Ne, 139 članova ima postojeći zakon, a on se menja sa izmenama i dopunama koje imaju 68 članova. Dakle, gotovo polovina članova se menja po hitnom postupku. To je za nas neprihvatljivo i to je jedan od osnovnih razloga zbog koga nećemo podržati ovaj zakon, jer je ugrožena redovna procedura koja bi za ovakve zakone morala da važi.
Nema tog razloga za koji bi mogli da nas ubedite da se Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina mora doneti po hitnom postupku. Može to biti Zakon o privatizaciji ili Zakon o izboru odbora Narodne skupštine, ali ne može biti Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Drugi razlog, a na neki način proističe iz ovog, jeste u činjenici da nacionalni saveti nacionalnih manjina nisu imali mogućnost da u ovaj konačan tekst stave svoje primedbe, sugestije, pozvale itd. Sve priče su na zakon koji je bio u proceduri, pa povučen u mandatu prethodne Vlade.
Koliko ja znam, u ovom zakonu ima nekoliko izmena u odnosu na prethodni tekst, tako da bi možda nacionalni saveti bili voljni da su imali mogućnost da sazovu sednicu nacionalnih saveta i da kažu – da, taj zakon je dobar ili – da, taj zakon treba nešto izmeniti i da su dali eventualno sugestije ministarstvu, pa da do tih izmena i dođe. Ne, neki su nacionalni saveti zvali u našu poslaničku grupu da pitaju da li je tačno da je zakon došao u proceduru. Kako oni o tome nisu obavešteni? Neki su bili obavešteni, možda oni koji imaju bolje kontakte sa Vladom, ali nisu svi nacionalni saveti ni stručno, ni na drugi način osposobljeni da mogu da prate proceduru Narodne skupštine i to kako zakoni ulaze u Narodnu skupštinu.
Treći razlog jeste u činjenici zbog koga ne možemo da podržimo ovaj zakon, što će on biti suštinski teško primenjiv. Činjenica da imamo 50% novih odredbi znači da će trebati pravni ekspert koji bi mogao da implementira te odredbe.
Verujte, zakon sam iščitao od početka do kraja, i stari i novi, i bilo je veoma teško kada imate član 3n, pa dodaje se novi član 3f itd. itd. Nema svaki nacionalni savet pravnog eksperta i u tom smislu se može reći da će nacionalni saveti imati problema da tumače ovaj zakon i to stvara određenu pravnu nesigurnost koja ne bi smela da postoji kada su nacionalni saveti u pitanju.
Iz toga proizilazi sledeća tema koja je otvorena ovde, a to je činjenica, odnosno pitanje vas – zašto se niste odlučili da sačekate još mesec, dva dana da u sklopu ovih izmena bude i usklađivanje sa odlukom Ustavnog suda, kojom su pojedine odredbe Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina proglašene neustavne i doneli novi zakon? Da, to bi možda značilo odlaganje izbora za nacionalne savete.
Da li bi to bila veća šteta ili ovo, gde donosite zakon koji ćete menjati opet za dva, tri meseca, ili pola godine, nije važno, sprovodite izbore i posle tih izbora imaćete novu izmenu zakona ili novi zakon? Imaćete jedan pravni galimatijas koji nam nije bio potreban. Da se sagledala na pravi način novonastala situacija, nastala i zbog činjenice da ova vlada nije imala kontinuitet, da je bila tri, četiri meseca kampanja, izbori itd, da smo došli u situaciju kako će se organizovati izbori. Zbog toga smatram da ovaj vaš predlog ne zaslužuje podršku.
Zaslužuju svakako pažnju neke odredbe koje bi mogle reći da su meritum zakona. To je, recimo, odredba o tome da Republička izborna komisija preuzima ulogu, odnosno vrši izbore u nacionalnim savetima. To jeste odredba o kojoj bi mogli diskutovati, verovatno i naći dobre i loše mane. Dobre stvari jesu svakako u činjenici da Republička izborna komisija ima kapacitet da realizuje izbore. Kako ih ne bi imala kada je organizovala, recimo, republičke izbore za narodne poslanike koji ovde sede? Kako ne bi mogla da organizuje izbore za nacionalne savet? Ali, da li vi smatrate da su to izbori iste pravne političke i, ako hoćete društvene, vrednosti i da li smatrate da Republička izborna komisija, u kojoj sede predstavnici jedne, druge, treće, četvrte stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koji na neki način zastupaju svoje političke interese u toj Republičkoj izbornoj komisiji?
Ta Republička izborna komisija jeste političko telo, jer u njoj sede isključivo predstavnici političkih stranaka. Tamo ne sede predstavnici manjinskih stranaka, odnosno sede predstavnici jedne ili dve manjinskih stranaka kao zamenici ili kao članovi te komisije.
Prethodno telo koje je realizovalo izbore su činili predstavnici manjina. Dakle, dolazimo do ozbiljnog pitanja – da li jedno telo, koje treba da štiti interese većinskih stranaka, da ih tako nazovemo, treba da sprovodi izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina? U uporednom pravu nemamo baš neke pokazatelje koji bi nam rekli da državna tela državne komisije sprovode izbore za manjinske samouprave. Nemamo takve potvrde i tek treba da nam iskustvo pokaže šta ćemo od ovog imati. To je ozbiljna tema.
Drugo pitanje iz merituma jeste činjenica da, ukoliko se nacionalni savet bude brisan iz registra, to sam tako mogao da iščitam, do sledećeg izbornog ciklusa, a to teoretski može značiti i četiri godine, taj nacionalni savet ne može da se vrati u život. Dakle, moguće je da neka nacionalna manjina četiri godine nema nacionalni savet, recimo, iz razloga što je broj upisanih pripadnika te nacionalne manjine pao ispod 40%. Recimo, zbog sjajne ekonomske situacije neki su pripadnici nacionalne manjine odselili iz Srbije, izgubili državljanstvo i time više, recimo, nisu u tom registru, ta nacionalna manjina gubi pravo da bude upisana u registar i nema upisa četiri godine i ta nacionalna manjina nema organ koji može da je štiti prema državnim organima.
S druge strane, jedna nova odredba, koja je, po meni, vrlo sporna, jeste da članovi izvršnog odbora moraju da budu članovi nacionalnog saveta. Mislim da to, gospođo ministarka, nema nikakvih opravdanja.
Izvršni odbor je izvršno telo nacionalnog saveta i na nacionalnom savetu je da li će u to izvršno telo staviti člana nacionalnog saveta ili će staviti nekog drugog pripadnika te nacionalne manjine. Bitno je da taj izvršni odbor vrši svoju funkciju. Možda im treba neki pravnik, možda im treba neki istoričar umetnosti, možda im treba neki kulturolog, a vi dajete zadatak i zato se mešate u pitanje nacionalnih saveta, ulazite u autonomnost, koga će oni staviti u taj nacionalni savet. To je nova odredba. Mislim da je ona loša.
S druge strane, ne znam čemu će vam odredba da je za formiranje posebnog biračkog spiska za nacionalne manjine neophodno 5% potpisa pripadnika te nacionalne manjine, a najmanje 300 potpisa. Čemu to 300? Ako je 5%, onda je 5%. Na ovaj način, ovo nije bezazleno, ugrožavate najmanje, da tako kažem, manjine i mogućnost da oni zaista imaju problem da se upišu u poseban birački spisak.
Međutim, o svemu ovome ćemo pričati i kroz amandmane, u danu kada budemo raspravljali o amandmanima, ali zbog svih ovih razloga, pre svega zbog načina na koji je ovaj zakon došao u proceduru, ne možemo da podržimo ovaj vaš predlog i nadamo se da vam neće u budućnosti padati da pitanja koja se tiču nacionalnih manjina stavljate po hitnom postupku u Narodnu skupštinu Republike Srbije, bez obzira koliko vi bili ubeđeni da ste u pravu po mnogim rešenjima. O tome svoj stav moraju imati pripadnici nacionalnih manjina i, na kraju krajeva, mora se otvoriti rasprava pred drugim činiocima kojima je zaštita nacionalnih manjina na prvom mestu. Hvala.

Predsedavajuća, mislim da niste trebali gospodina Đurišića da prekinete, pošto je imao vreme poslaničke grupe.

Nešto ću da kažem, poštovana predsedavajuća, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, o stavu NDS povodom ovog zakona. On je bio jasan. U načelnoj raspravi smo istakli da nećemo podržati ovaj zakon, pre svega iz razloga što smatramo da je trebalo biti celovitije rešenje po pitanju privatizacije. Kako je kolega Đurišić rekao, već za narednih mesec-dva dana se očekuje novi zakon.
Bili smo spremni, a spremni smo i sada, da učestvujemo u svim raspravama koje se tiču i ekonomskih tema i finansijskog stanja u državi, pa i stanja preduzeća koja su u restrukturiranju, ali nismo spremni da učestvujemo u besmislenim raspravama. Naime, ako je bilo poruka da u ovoj Skupštini treba da sedimo i da spavamo, da bi doneli zakone od kojih bi građanima Srbije bilo bolje, to ne znači da treba da politizujemo teme i da o dva člana pre podne raspravljamo tako da nam se čini kao da smo u izbornoj kampanji. Mislim da nije dobro to što se na taj način ponaša i pozicija i deo opozicije.
Nova demokratska stranka će gledati da nudi konkretna rešenja, da osporava loša rešenja koja nudi vlast, ali da bude kritična i prema stavovima opozicije koji ne nude bolja rešenja, već su tu da bi se praktično gubilo vreme, čak govoreći o tome kako postoji samo jedna opozicija….

Upravo o tome i hoću da govorim.
Naš predlog amandmana o kome je govorio gospodin Đurišić ide ka tome da se podigne efikasnost državnih tela, u ovom slučaju Agencije, za koju smatramo da bi takođe trebalo da da doprinos ubrzavanju reformi, pa i restrukturiranju preduzeća koja su u tom procesu. Smatramo da bi i oni trebali da rade duže i više i da bi, umesto predloženog roka, mogli u kraćem roku da završe taj proces. Jer, džaba će ovde sedeti narodni poslanici po ceo dan, ukoliko će tamo neka ministarstva i agencije usporavati procese. O tome sam ja gospođo predsedavajuća govorio kada sam rekao da i mi moramo biti efikasniji, a vi ste me prekinuli, iako sam ja pozivao na efikasnost, a pre toga niste, sada, naravno, pričate sa ministrom i ne slušate me, niste pre toga ukazivali na to da poslanici pričaju o stvarima koja nisu na dnevnom redu. Sada me verovatno i čujete.
Dakle, smatram da biste vi kao predsedavajuća i vladajuća koalicija trebali da podržite naš amandman, kojim se traži veća efikasnost državnih tela, u ovom slučaju pomenute agencije. Ja se nadam da će gospodin ministar, koji se dosta dobro uključio u raspravu o privrednim temama, iako je, čini mi se, on ili predsedavajuća, obećao da će danas ovde pred nama biti i vatreno krštenje imati ministar privrede. Nema ga. Neko je od predsedavajućih to rekao, ili neko iz vladajuće koalicije, sigurno sam to dobro čuo, da je on u inostranstvu i da će verovatno danas biti ovde pred nama. Voleli bi da čujemo od njega kako on vidi i pitanje restrukturiranja javnih preduzeća, odnosno preduzeća u restrukturiranju, ali čini mi se da se vi dobro snalazite u toj oblasti, pa ako se ministar privrede ne bude pokazao…
(Predsednik: Ovo zaista više nema veze sa amandmanom, verujte mi.)
…dobar, moguće je da ga vi adekvatno zamenite.
U svakom slučaju, ukoliko ne podržite ovaj amandman, nećemo moći da glasamo za ovaj zakon. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi mandataru za sastav nove Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je gospodin Đurišić rekao poslanička lista Boris Tadić NDS-Zajedno za Srbiju-Zeleni Srbije neće podržati predlog ove Vlade, odnosno sastav ove Vlade.
Poštovani gospodine Vučiću, vi ste od danas i zvanično najmoćniji čovek u ovoj zemlji, odnosno bićete posle 19,00 sati kada vas ovaj parlament izabere za predsednika Vlade, jer ste vi već predsednik najveće političke stranke, SNS koja ima apsolutnu većinu u ovom parlamentu.
Ja, ni moje kolege iz poslaničke grupe nismo danas aplaudirali ni kada ste ulazili, niti smo vas prekidali u aplauzima kada ste govorili. To od nas naravno ne možete ni očekivati. Lično neću za vama ni zviždati posle godinu, dve ili četiri godine ukoliko uz zvižduke odete. Verovatno i vi sami procenjujete da dobar deo onih koji vam danas aplaudiraju ne aplaudiraju vam samo zato što ste uspešni po njihovom mišljenju, nego zato što ste moćni. Verovatno ako vam jednog dana budu zviždali, zviždaće vam ne zato što ćete biti neuspešni, nego što nećete biti moćni. To je realnost, gospodine Vučiću, politička realnost u skoro svakoj zemlji.
Međutim, ono što želim da vam kažem, vi ste danas govorili o tome da nećete da gledate u retrovizor, već želite da uzmete u ruke dvogled i gledate daleko napred. Mislim da ste dobar deo diskusije ipak gledali u retrovizor. Nekad u retrovizor koji je pokazivao bližu budućnost, a ređe u retrovizor koji je pokazivao prošlost. Ja bih ipak, zbog tih vaših reči se osvrnuo i na tu skoru prošlost odnosno bližu prošlost, a to je period od kada ste vi sa SNS i SPS na čelu ove države, imate većinu u Skupštini, imate većinu u Vladi. Dobar deo ministara je bio i u prethodnoj Vladi. Deo njih je i u novoj vladi.
Gospodine Vučiću, zajedno sa gospodinom Dačićem ste birali neke ministre koje ću vam nabrojati sada. Bili ste selektor za izbor Suzane Grubješić, Mladađana Dinkića, Gorana Kneževića, Bratislava Petkovića, Alise Marić, Žarka Obradovića, Milutina Mrkonjića, Verice Kalanović, Milana Bačevića, Ivana Mrkića ako ga već nisam pomenuo, Saše Radulovića, Tomislava Jankovića i Branka Ružića. Ako sam dobro brojao to je 13 ili 14 ljudi koji su prodefilovali prethodne dve godine kroz Vladu koju je činila SPS i SNS.
Pokazalo se da niste bili baš najbolji selektor, jer oni verovatno nisu otišli zato što su sjajno vodili svoja ministarstva. Možda ima izuzetaka, ljudi koji su otišli iz nekih drugih razloga. Međutim, prilično sam pomno pratio njihov rad u prethodnom periodu i ovo su moje diskusije vezane za te ljude. One su na 570 stranica. Te diskusije su bile oštre, nikad uvredljive i sa svim tim ljudima sam sa pozdravljao posle toga na hodniku i normalno razgovarali. Nisam imao zbog toga nikakvih neprijatnosti.
Ali moram gospodine Vučiću da vas podsetim na rad vaših ministara koji nisu u Vladi. Dakle, ove prethodne dve godine i EU kaže da imamo najgore zdravstvo u Evropi. Vi ste to na neki način danas i rekli, da imamo ljude koji čekaju zračenje, mnogi ga i ne dočekaju, da imamo duge redove, da imamo ruinirane bolnice, domove zdravlja itd. Kažete da bi trebalo da neko dođe na zdravstveni turizam, u perspektivi nekoj, da je to nešto što treba da se desi u kliničkim centrima, a vi iza sebe imate dve godine Vlade. Da li je bilo nekih pomaka u ovoj oblasti? Mislim da nije. I o tome sam puno govorio i to sve stoji u ovim izlaganjima.
U ovim izlaganjima je priča o aflatoksinu, priča o stanju u pravosuđu koje je i po vama loše. Još uvek je pravda daleko dostižna, složićete se. Iako je gospodin Selaković korektan čovek, međutim predmeti zastarevaju. Imali smo poznatu amnestiju o kojoj smo puno gospodine Selakoviću raspravljali. Mislim da ona nije donela ništa dobro. `
Ukoliko nema pravedne države nema ništa od ovih stvari o kojima ste gospodine Vučiću govorili. Govorio sam i o obrazovanju i o stvarima koje ste vi danas pomenuli, diplomama koje ništa ne znače, hiperprodukciji doktorata, magistarskih diploma, problemi koje smo imali sa malom maturom, velikom maturom i jednog pa drugog ministra.
Govorio sam gospodine Vučiću i o zaduženjima, novim kredita, padu kreditnog rejtinga i o mnogim drugim stvarima o kojima ću nastaviti da govorim u vremenu ovlašćenog predstavnika, jer je bilo puno stvari o kojima sam govorio i koje su nažalost bile loše.
Mislim da nemate više pravo da pravite takve greške, jer eksperimenti sa ljudima koji će doći i otići i ostaviti nam ruiniran oblast u koju su došli mislim da nije rešenje. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
U svom ranije izlaganju sam se osvrnuo na ono što je bilo u retrovizoru i ono što je Vlada radila u prethodne dve godine. Sada ću nešto reći u ime poslaničkog kluba Boris Tadić – Nova demokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije o onome šta je mandatar rekao u svom ekspozeu.
Prvo, jednu političku ocenu da je pobeda SNS bila narodna pobeda. Ako sam to dobro razumeo, a mislim da sam čuo baš tako, mislim da bilo koja politička partija ili koalicija da je pobedila na izborima da bi to bila pobeda naroda. Slažete se sa tim, gospodine Vučiću?
Po redosledu kako ste govorili, pomenuli ste da je Srbija prljava, zapuštena itd. Slažem se sa vama. Evo, neka to bude i moja ocena da jeste Srbija zaista prljava, zapuštena i da, između ostalog, odgovornost za to ima i ministarka Mihajlović. O tome smo puno i naširoko pričali.
Nažalost, dolina jorgovana nije dolina jorgovana nego dolina kesa, automobilskih guma, frižidera itd. Mnoge doline, reke i brda lepe Srbije su takva. Zašto su takva? Odgovornost, između ostalog, je i na vašem ministarstvu. Nadamo se da novi ministar u Vladi Srbije koji preuzima ovaj resor, ministar za poljoprivredu i ekologiju, će nešto na ovom planu više učiniti.
Gospodine Vučiću, govorili ste o privatizaciji. Nova demokratska stranka podržava svaku privatizaciju koja bi bila ekonomski opravdana i koja bi donela benefite Republici Srbiji. Nismo za privatizaciju koja bi otišla u javnu potrošnju. Tu nemamo nikakve apsolutno razlike, ali oprez. Privatizacija javnih preduzeća mora da bude pažljivo vagana.
Govorili ste i rekli ste - ono što obećamo, to i uradimo. Nije bilo uvek tako, gospodine Vučiću. Mogu da kažem da možda vi politička obećanja neka i držite, međutim, mnoge obaveze vaših ministara nisu ispunjene i na lokalu nije sjajna situacija ni u javnim preduzećima ni u lokalnim samoupravama i u tom smislu potrebno nam je mnogo više pažnje, saradnje, ali rekao bih i kritičkog osvrta na vlast koju obavljate.
Govorili ste o boljim školama, boljem zdravstvenom sistemu. To neće ići ukoliko na odgovornim mestima budu politički kadrovi i rekli ste da to ubuduće neće biti slučaj. Možda je ova Vlada ekspertska Vlada. Međutim, u javnim preduzećima na nivoima menadžmenta još uvek su partijski kadrovi koji, na žalost, ne ispunjavaju ni osnovne kriterijume.
Pomenuli ste Železnicu i 40 km brzine koju postižu naši vozovi. Da li mislite da je na čelu Železnica Srbije najbolje kadrovsko rešenje i da li bi možda u tom smislu trebalo u budućnosti nešto da uradite da bi ti vozovi u narednom periodu išli makar 60, 70 km na sat, ako ne mogu da idu 120 km na sat kao što idu svuda u Evropi?
Rekli ste da ćete smanjiti broj zaposlenih u javnom sektoru. Šta ste u protekle dve godine učinili na tom planu i da li je bilo više stranačkog zapošljavanja nego što je to potrebno? Da li ćete to zaustaviti i po kom kriterijumu ćete sprovoditi to zapošljavanje?
S druge strane, rekli ste – nema više feuda. Gospodin Đurišić je rekao da postoji ozbiljna opasnost da dobijemo jedan veliki feud u Ministarstvu privrede i da ministar privrede ne može da upravlja sa tim velikim feudom, a to je činjenica da će sva javna preduzeća biti pod njegovom palicom. Mislim da je to greška i da u tom smislu u narednom periodu treba da preispitate tu odluku, jer tu može doći do ozbiljnih kočnica koje će ugroziti funkcionisanje nekih sistema čak i u dosadašnjem obimu.
Niste odgovorili na pitanje gospodina Đurišića o reformi političkog sistema. Da li se zalažete da u buduće u Republici Srbiji bude neka vrsta političkog većinskog proporcijalnog sistema ili većinskog sistema na lokalnim izborima i na republičkom nivou u kome bi se znala za koga građani glasaju, pa se ne bi desilo da u mesnim zajednicama na bilbordima stoji vaš lik ili lik bilo kog političkog predstavnika?
S druge strane, pitao bih vas, odnosno to pitanje je više upućeno gospodinu Krstiću – šta će učiniti na planu da se javni prihodi povećaju? Gospodine Krstiću, šta ste učinili poslednjih meseci i šta planirate da uradite u narednom periodu da povećate prihode, odnosno da smanjite sivu ekonomiju? Siva ekonomija guši ovu državu i svi oni koji su u maloj privredi, u privredi ne mogu da izdrže velike namete koji bi bili manji da svi oni koji su u sivoj zoni plaćaju svoje obaveze, odnosno da su u redovnom sistemu.
Pitam vas šta ćete uraditi da u narednom periodu povećate naplatu prihoda od onih koji ne plaćaju nikakve poreze? Radi se o estradi, radi se o zaštićenim profesijama koji su u ovoj Skupštini imali svoje lobije, kojih čak nema ni u fiskalizaciji. Da li prvo oni treba da dođu na red ili možda sestre medicinske, učitelji, nastavnici, profesori, lekari? Šta ćete na tom planu uraditi? Mislim da je to oblast koju niste dirnuli i čini mi se kao dimna zavesa politička priča o smanjenju prihoda političara.
Mislim da mnogi koji posluju na našem tržištu imaju čak neke medijske sisteme, kuće. Plaćaju veoma malo državi, a imaju preglomazan sistem i ne daju državi ono što bi trebalo da daju.
Šta je sa strukturnim reformama? Ove dve godine nije ih bilo. Da li ćete u narednom periodu u te strukturne reforme ući zaista na efikasan način, da posle mesec, dva, tri imamo rezultate, a ne da imamo Zakon o javnim preduzećima i da imamo Zakon o javnim nabavkama koji na žalost ne funkcioniše, pa se oprema zamagnetnu rezonancu u kliničkim centrima nabavlja po pet, šest meseci zato što neko namerno koči te javne nabavke ili zato što u nekim drugim javnim preduzećima ne mogu da se završe te javne nabavke?
Mi smo na vreme ukazivali da je mogućnost centralizacije javnih nabavki stvara i određenu opasnost. U tom smislu ova Vlada na žalost nema 100 dana jer je potrošila 600 dana kroz prethodnu Vladu u ovoj ili onoj formi. Očekujemo da u narednom periodu, kada dođete pred ovu Skupštinu, pokažete rezultate i da ne čujemo političke govore iza kojih ne stoje dela. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na zakon o ministarstvima i to na član 2. stav 1. i predložio sam da se Ministarstvo prosvete i nauke, kako je predloženo, da se menja naziv i da se to ministarstvo zove – Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Predlagač nije prihvatio taj amandman, bez obrazloženja. Moje obrazloženje za taj amandman je bilo sledeće, pročitaću vam: „Bitno je da se kroz sam naziv ovog ministarstva naglasi značaj tehnološkog razvoja, jer obrazovanje i nauka bez tehnološkog razvoja ne predstavljaju zaokruženu celinu. Tehnološki razvoj predstavlja unapređenje naučno-istraživačke delatnosti u funkciji tehnologije privrednog razvoja. Strategija tehnološkog razvoja treba da obuhvata i obrazovanje i nauku, kao njen sastavni deo. Usavršavanjem kadrova za naučno-istraživački rad pretpostavlja da je utvrđena strategija i tehnološkog razvoja. Osim toga, tehnološki razvoj podrazumeva transfer znanja i tehnologije u privredi, kao i unapređenje inovacionog sistema. Ukoliko je zemlja, a čuli smo da jeste, okrenuta ka oslanjanju na nauku i tehnološki razvoj, neophodno je što jasnije izraziti to i kroz naziv ministarstva.“.
Mislim da je ovo obrazloženje bilo dovoljno jasno.
Predlagač nije prihvatio moj predlog, jel tako gospodine Arsiću? Međutim, desilo se nešto veoma čudno. Naime, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, gospodin Petrović nije ovde, podneo je amandman…
(Predsednik: Vreme.)
Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Dakle, predložio je amandman u istovetnom tekstu, odnosno razlikuje se u jednom slovu „i“, koje sam mogao, kao tehničku ispravku, da korigujem, ukoliko ste imali volju da prihvatite ovaj amandman.
Prihvatili ste amandman Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu koji kaže – u Predlogu zakona o ministarstvima, u članu 2. tačka 12) menja se i glasi: „Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja“. Jedno slovo „i“ je razlika.
Obrazloženje je četiri ili pet reči – predlaže se zadržavanje postojećeg naziva ministarstva i naglašava značaj tehnološkog razvoja. Dakle, moje obrazloženje je kompletnije, složićete se, ovo je obrazloženje tek da se da obrazloženje, pa vas pitam, gospodine Arsiću – da li amandman koji sam podneo, a niste prihvatili iz razloga što je on bio za vas neprihvatljiv ili zbog toga što je trebala da ode vest u medije da nije prihvaćen nijedan amandman opozicije? Da li je ovaj moj amandman bio loš? Nije, jer je prihvaćen istovetan amandman Odbora za pravosuđe.
Pitam gospodina Petra Petrovića, predsednika ovog odbora, koga nema ovde u sali, a bilo bi dobro da je tu kao predlagač amandmana koji je prethodno usvojen – zbog čega su se poslužili, na neki način, prisvajanjem, da ne kažem težu reč, otuđivanjem mog amandmana?
Iskoristiću priliku da kažem nešto i o zloupotrebi intelektualnih prava. Današnje novine prenele su sa jučerašnje posete američkog ambasadora Majkla Kirbija na jednom skupu, koji je rekao da srpska privreda i budžet godišnje izgubi oko 250 miliona evra od nelegalne trgovine, a najvećim delom od piraterije i zloupotrebe intelektualne svojine. Kaže se – kada bi samo za 1% smanjili zloupotrebu intelektualne svojine, koja je sada na nivou 72% i najveća je u svetu, svetski prosek je 35%, dakle, samo jedan procenat smanjenja zloupotrebe intelektualne svojine doneo bi 1.200 radnih mesta. Gospodo, vi ste o novim radnim mestima pričali. Kakav primer daje kolega Petrović koji u Skupštini, u skupštinskom zdanju, uzme moj amandman, da ga kao amandman Odbora za pravosuđe? Mislim da to nije u najmanju ruku ni korektno, pre svega što ste pozvali opoziciju, odnosno pozvali sve poslaničke grupe i to je bila vaša najava, da radimo zajedno. Kakav motiv dajete poslanicima opozicije da predlažu amandmane, ako će moj amandman biti predat na Pisarnicu 25 sati i 30 minuta pre amandmana Odbora za pravosuđe, a vi prihvatite amandman Odbora za pravosuđe? Dakle, čekate amandmane poslanika opozicije i onda ih pretvarate u amandmane Odbora. Za početak, to nije korektno i nadam se da ovoga više neće biti, kako bi radili zajedno.
U svakom slučaju, iskoristiću još jednom priliku da ukažem na činjenicu da tehnološki razvoj jeste sastavni segment razvoja modernog društva, a tehnološkog razvoja bez nauke i obrazovanja nema, niti ima nauke i obrazovanja ukoliko ono ne bude implementirano u tehnološki razvoj, odnosno država nema od toga koristi. Najveća mogućnost naše privrede i otvaranja radnih mesta jeste u tehnološkom razvoju, dakle, podizanju nivoa tehnološke opremljenosti kroz implementaciju znanja koje, nažalost, u našoj zemlji, stoji u fijokama i naučnici najčešće rade sami za sebe. Krug se zatvara na institutima i ta znanja ne mogu da budu implementirana.
Nadam se da će, bez obzira što je ovaj amandmana usvojen ovako kako je usvojen, ipak suština biti postignuta, a to je da će ovo Ministarstvo za obrazovanje nauku i tehnološki razvoj u svom daljem radu biti okrenuto ka privredi. Ovo ministarstvo bi trebalo da bude ključ, jer mnoge razvijene zemlje koje su sada pretendenti da postanu i prve po razvijenosti u svetu, kao što je Kina, kao što je Indija itd, su svoj uspeh postigle upravo kroz inovacije i kroz naučna dostignuća njihovih kadrova. Hvala.

Gospodine Arsiću, vi kažete da je amandman Poslaničke grupe Boris Tadić – Nova demokratska stranka – Zajedno za Srbiju – Zeleni Srbije prihvaćen. To ste mogli i juče da kažete. Ovaj „i“ ne bi koštao državu ništa da smo uradili ispravku, tako da se ja vama zahvaljujem, ali ne bih da se kompenzujemo, da menjamo amandmane u nekom narednom periodu. Biću slobodan da podnosim i ubuduće amandmane, a vi ako budete imali želju, vi ih prihvatite, a ako ne, uradite kao prošli put, pretvorite u amandman odbora. Hvala.

Zaista se ne bih javio da gospodin Arsić nije rekao mesto iz koga dolazim, a u stvari ne dolazim. Dakle, ja sam iz Novog Sada i ponosan sam što sam iz Novog Sada, nisam iz Pančeva. U Pančevu ima ulica Janka Veselinovića, možda ste zamenili to.
Gospodine Arsiću, nemojte da se pozivate na to kako su loše radile prethodne vlade, pa da kopirate to. Pokušajte da se usmerite da vaš rad bude takav da bude dobro ocenjen od građana Srbije. Hvala.

Ovde se radi o suštini. Dakle, ako imate ideju i ako ta ideja nešto vredi, ta ideja treba da ostane vlasništvo onoga ko je izneo i ko je napisao, stavio na papir. O tome sam malo pre pričao, a ne da se ispod te ideje potpiše Petar Petrović. Konkretno se predsednik Odbora zove Petar Petrović, pa zbog toga kažem Petar Petrović. Dakle, samo se o tome radi.

Poštovani predsedavajući, članovi 106. i 107, ali i član koji se odnosi na mogućnost, odnosno ovlašćenja predsedavajućeg da prekine sednicu i da dok se ne stvore uslovi za normalan rad porazgovara sa šefovima poslaničkih grupa. Mislim da su ispunjeni uslovi za to. Ovo ne liči na sednicu parlamenta koji bi trebao da uživa ugled za koji ste se zalagali.
Sada vidim da i unutar vladajuće koalicije ne postoji jedinstvo po tome da li vi na adekvatan način vodite sednicu. Postoji višestruko reklamiranje Poslovnika, a ne priča se o temi.
Smatram da su neki poslanici iskoristili današnju subotu kao dan kada su ljudi kući i gledaju TV, nije ni lepo vreme, pa koriste priliku da se promovišu.
Mislim da ovo nije dobra promocija parlamenta Republike Srbije, a da ste vi najodgovorniji za to da se takav ugled Skupštine ne narušava.
Ukoliko se ovo nastavi, pozivam vas da prekinete sednicu i da sazovete sastanak šefova poslaničkih grupa kako bi se dogovorili o daljem nastavku rada.