Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, dakle ista primedba kao i na prethodni član, odnosno ne prihvatanje našeg amandmana.
Ista situacija, ušli ste u meritum i ograničili prava pripadnika nacionalne manjine. Kako? Tako što ste vezali članove nacionalnog saveta da članovi izvršnog odbora mogu biti samo iz reda tog nacionalnog saveta koji je izabran. To znači – nacionalni savet bošnjačke manjine, rusinske, slovačke, izabere nacionalni savet na bazi izborne volje pripadnika te nacionalne manjine, dobije ljude koji su pobedili na tim izborima zato što imaju popularnost u tim sredinama. Moguće da su oni svi pravnici, lekari, poljoprivrednici ili pripadaju nekoj drugoj struci, oni treba da vrše neku funkciju, treba da se bave organizovanjem kulturnih događaja, da se bave informisanjem, da se bave kulturnim nasleđem te nacionalne manjine i treba da izaberu izvršni savet. Vi ste im to onemogućili, tako što ste prinudili nacionalne savete da mogu u izvršni odbor birati samo ljude koji su članovi tog užeg nacionalnog saveta. Zbog čega ste to uradili? Da li ima neko objašnjenje zbog čega ste ograničili nacionalni savet u tom pravu? Evo, pitam predsednika nacionalnog saveta, odnosno predsednika skupštinskog odbora, da li je to i njegovo mišljenje? Da li on smatra da da nacionalni savet …

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.

Obraćam mu se predsedavajuća, kao predsedniku Saveta za nacionalne manjine Narodne skupštine Republike Srbije.

Gospodinu Mehi Omeroviću, predsedniku Odbora za nacionalne manjine, pitam ga -  da li je to i njegovo mišljenje? Da li on smatra da ova skupština treba da odredi to ko će biti u izvršnom odboru nekog nacionalnog saveta i da li je to nadograđivanje prava nacionalnih manjina ili je to ograničavanje prava nacionalnih manjina koje smo zajedno uspostavljali u nekom prethodnom periodu? Lično mislim da je to ograničavanje prava.
Još jednom vas pozivam ministarko, da razmotrite i ovaj amandman i malo pre o kome smo govorili i da prihvatite ove amandmane kako ne bi imali naknadne probleme sa nacionalnim savetima koji će saznati kada ovaj službeni glasniku u kome će biti ovaj zakon objavljen, da su oni neka prava koja su ranije imali izgubili, odnosno da neki ljudi koji su sada u tim izvršnim odborima, zato što su stručnjaci iz te oblasti neće to više moći biti, zato što je ministarka Kori Udovički predložila da to budu samo ljudi koji su izabrani u nacionalni savet.

Predsednik Odbora, gospodin Omerović, izrekao je nekoliko konstatacija koje ne stoje.
Prva je, u činjenici da on osporava pravo većinskog naroda da brine o nacionalnim manjinama. Ja mislim da je to vrlo neodgovorno sa njegove strane, jer o manjinama pre svega treba da brine većinski narod. Naravno da nacionalne manjine treba da brinu o sebi i preko nacionalnih saveta koje možda neće imati ukoliko se usvoji predlog ovog zakona i pojedine nacionalne manjine izgube nacionalne savete.
Iskreno rečeno, obratio sam se predsedniku Odbora zato što je u neformalnom razgovoru, koji smo vodili povodom ovog amandmana, rekao da ne vidi razlog zbog čega bi neko drugi određivao pravo nacionalnim savetima kako će oni birati svoj izvršni odbor i očekivao sam od njega podršku.
Međutim, po svemu sudeći, da nije iskren, odnosno da jedno govori, a drugo radi. Kao predsednik skupštinskog odbora, kada javno istupa, podržava ministarku, a kada govori, verovatno i sa pripadnicima nacionalnih manjina, priča kako ih štiti. To nije do kraja moralno. Hvala.

Hvala, predsedavajući. Koristiću vreme predstavnika poslaničke grupe.
Za Poslaničku grupu Boris Tadić – Nova demokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije je ovo pitanje o kome se trenutno razgovara veoma bitno. Veoma bitne su i konstatacije koje smo čuli poslednjih sat, dva vremena i činjenicu da predstavnici pojedinih nacionalnih manjina, koje sede ovde u Skupštini, nisu zadovoljni sa tekstom zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim manjinama. To oni vrlo legitimno imaju pravo da istaknu.
Tek ovim dolazimo do saznanja i do uverenja da je ovaj zakon po hitnom postupku…

Hvala, gospodine potpredsedniče. Izgleda da ovo pravilo važi samo za našu poslaničku grupu, pošto ne bih rekao da je poslednjih sat i po vremena govoreno samo o ovom amandmanu. Bilo je tu i drugih konstatacija koje su bilo daleko opširnije u odnosu na ovo što sam hteo da kažem.
Dakle, smatram da je predstavnik predlagača, predstavnik Vlade gospođa Kori Udovički trebala da uvaži ovaj amandman, koji je legitimno dat od predstavnika nacionalne manjine koja sedi ovde u Narodnoj skupštini Srbije. Sama činjenica da sede u Narodnoj skupštini Republike Srbije znači da priznaju legitimitet te države. Neki su to kroz raspravu pokušali da im ospore.
S druge strane, niko bolje od njih samih ne zna šta je za nacionalnu manjinu, konkretno je u pitanju albanska nacionalna manjina, bitno. Našu konstataciju su potvrdili predstavnici četiri nacionalne manjine, koje su govorile o nacionalnim savetima, izvršnim odborima tih nacionalnih saveta, da nije dobro što je Ministarstvo, odnosno Vlada odredila ko može da bude član izvršnog odbora nacionalnog saveta. Zbog toga smatram, još jednom, da bi dobro bilo da razmislite o prihvatanju ovih amandmana, jer bi na taj način stečena prava nacionalnih manjina zaštitili i ne bi došla u pitanje primena već postojećih normi koje su davale određena prava nacionalnim manjinama, pre svega, po pitanju načina ostvarivanja prava koja su im data u Zakonu o nacionalnim savetima. Hvala.

Hvala predsedavajući.     
Ovim amandmanom na član 9. predlažemo da se broj pripadnika nacionalne manjine potreban za konstituisanje nacionalnog saveta smanji sa 40% na 30%. To smo obrazložili činjenicom da je poslednji izborni ciklus pokazao da je zainteresovanost građana Srbije za društvene aktivnosti, a time za izbore, smanjena. Na izbore je izašlo nešto oko 50% građana. Kako očekivati od pripadnika nacionalnih manjina da se upišu u poseban birački spisak, odnosno da iskažu pripadnost toj naciji u tako značajnom procentu od 40% kada je generalno zainteresovanost građana Srbije za društvene tokove smanjena?
Naravno, u međuvremenu od poslednjeg popisa, i to je jedan od argumenata koji je obavljen broj pripadnika nacionalnih manjina, neće se povećati zasigurno, kao što se neće povećati ni broj pripadnika srpske nacionalnosti. Nažalost, broj građana Srbije iz godine u godinu opada. Kažu da jedan grad veličine Sombora nestane godišnje u Srbiji.
Zbog toga smo predložili da se taj procenat smanji na 30 i da se na taj način omogući pripadnicima nacionalnih manjina koje nemaju takav kapacitet, naročito za nacionalne manjine koje su disperzovane širom cele republike, širom cele države, da se i njima omogući da dosegnu ovaj procenat od 40% koji nije mali. Zamislite jednu nacionalnu manjinu, recimo, koja ima 50, 60.000 pripadnika. Postoje takve manjine da ih ne imenujem, od kojih recimo, jedna polovina živi na severu Bačke ostatak u ostalom delu Vojvodine, a gotovo polovina ili trećina živi van Vojvodine u Beogradu i drugim urbanim mestima do kojih je teško doći i koji imaju malu zainteresovanost za upisivanje u birački spisak, odnosno nisu se izjasnili kao pripadnici te nacionalne manjine. Zbog toga smatram da ste trebali uzeti u obzir ovu okolnost, rekao bih novonastalu okolnost koja u narednom periodu neće da se poboljša i da ste trebali ići u susret pripadnicima nacionalnih manjina i ovaj procenat smanjiti na 30%. Hvala vam.

Kao dokaz o tome da je ovaj zakon ušao brzopleto u proceduru bez ozbiljne analize jeste i ovo što je kolega rekao, ali i činjenica da smo u međuvremenu dobili kao poslanička grupa Boris Tadić – NDS više pisanih, ali i telefonskih poziva od raznih nevladinih organizacija koje su osporavale ili dovodile u pitanje pojedine odredbe. Između ostalog i pitanje finansiranja i kontrole trošenja sredstava namenjenih za kampanju za nacionalne savete.
To je, poštovana ministarko, u najmanju ruku nedostatak ovog zakona, jer to pitanje nije razrađeno. Finansiranje političkih stranaka je uređeno i postoji jasna procedura kako se troše sredstva političkih partija u svrhe sprovođenja izbora.
Kada je u pitanju sprovođenje izbora za nacionalne savete, iako ste jednim zakonom proceduralnim uredili to pitanje, niste uredili pitanje kontrole trošenja sredstava za predizbornu kampanju za izbore za nacionalne savete. To vam ne bih zamerio da niste rekli da je ovaj zakon proceduralne prirode. Smatram da kada ste uredili pitanje ko sprovodi izbore, da je to RIK sada, da ste trebali da uredite ko, kome i koliko podnosi izveštaj o trošenju sredstava namenjenih za izbore za nacionalne savete. Nama dolaze izbore. Desiće se izbori. To pitanje će ostati neuređeno i čekaćemo naredne četiri godine da bi to pitanje uredili, ako ono uopšte bude obuhvaćeno novim Zakonom o nacionalnim savetima koje najavljujete. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Naša poslanička grupa će podržati ovaj amandman uvaženog kolege Mehe Omerovića, bez obzira na to što on kao predsednik Odbora za nacionalne manjine u ovoj Skupštini nije podržao veoma važne amandmane koje smo mi podneli. Smatramo da ni ovaj amandman nije nebitan i da on popravlja ovaj zakon. Veoma je važno da finansiranje bude transparentno, kao što su naravno bitna sva ona pitanja o kojima smo mi govorili, tako da ćemo podržati amandman Mehe Omerovića.
Apelujem na njega da utiče kod svojih koalicionih partnera da ovaj amandman bude usvojen.

Poštovani predsedavajući, već sam imao problem sa poslaničkom jedinicom za vreme predsedavanja gospođe Maje Gojković sam se preselio za poslaničku jedinicu gospodina Đurišića i ja vas molim da mi to uvažite, jer nije do mene nego do poslaničke jedinice.

Ovaj amandman na član 18. kojim se menja član 44. jeste jedan od dokaza da su već neka ustanovljena prava korigovana odnosno smanjena. To se može i matematički izraziti. Naime, u ovom članu se kao minimum da bi se jedna nacionalna manjina definisala i formirala svoj birački spisak, neophodno je da taj zahtev potpiše najmanje pet posto punoletnih pripadnika te manjine. To je bilo rešenje iz prethodnog zakona. Sada je dodato toj odredbi da njihov broj ne može da bude manji od 300.
Dakle, jedna nacionalna manjina koja je imala ili ima pet hiljada pripadnika, da bi se upisala u posebni birački spisak, bio je potreban potpis 5% pripadnika te nacionalne manjine. To je 250. Dajem kao primer. Sada je potrebno da taj zahtev potpiše 300 pripadnika te nacionalne manjine. Čemu to? Zbog čega ste već stečena prava korigovali i matematički izraženo smanjili i ograničili mogućnost da se neka nacionalna manjina, male nacionalne manjine naročito imaju problem, upišu u poseban birački spisak? Hvala.

Kao što vidite poslanička grupa Boris Tadić, NDS, ZZS i ZS su veoma detaljno analizirali ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima i neki amandmani su se podudarili sa amandmanima koje su podnele  druge poslaničke grupe. Takav je slučaj i sa ovim amandmanom.
Mi smatramo da je reč analiziranje kada su u pitanju birački spiskovi za izbor saveta nacionalnih manjina ne adekvatna i da je mogla da se zameni nekom drugom rečju ili kako smo mi predložili u ovom našem amandmanu da se dodaju reči „u skladu sa zakonskim ovlašćenjem“. Ubeđen sam da predlog Vlade nije bio usmeren u pogrešnom pravcu, ali tumačenje i primena zakona nekad mogu biti i traženje rupa u zakonu ili nepreciznih izraza i mogu biti zloupotrebljeni. Zbog toga smatram da se reč analiziranje, da je u direktnoj suprotnosti sa stavom jednog drugog člana ovog zakona koji kaže da se ovi birački spiskovi mogu koristiti u skladu sa stavom o zabrani korišćenja podataka iz biračkog spiska izuzev u svrhe izbora.
Dakle, podaci iz biračkog spiska se mogu koristiti samo u svrhu izbora. Međutim, u ovom članu to tako eksplicitno nije rečeno i zbog toga smatram da je Vlada mogla da prihvati ovo naše preciziranje. Kako nije prihvatila nijedna amandman opozicije, nije bilo naše očekivanje ni da će prihvatiti ovaj amandman. Zbog toga smatram da ministarka na ovom prvom svom pojavljivanju u Skupštini nije položila ispit. Hvala.

Hvala, poštovana predsedavajuća.
Poštovani predsedniče Skupštine AP Vojvodine gospodine Pastor, poštovani potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se da ovo vreme za raspravu o Statutu AP Vojvodine nije sjajno i da stanje vanredne situacije nije sjajno vreme za raspravljanje o ovako važnom pitanju. Stav je da život treba da teče dalje. U tom smislu, moja diskusija neće biti ništa manje konkretna zbog toga što imamo vanrednu situaciju.
Nova demokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni za Srbiju, poslanička lista Boris Tadić, imala je stav da podrži saglasnost na Statut AP Vojvodine na današnjoj sednici, imala je stav pre početka ove sednice. Međutim, uvodno izlaganje predsednika Skupštine AP Vojvodine, pa i neka izlaganja članova koalicije, koji čine vlast u Republici Srbiji, u neku ruku su nas pokolebali. Naime, čuli smo neke reči za koje članovi NDS nikada ne bi pristali da budu deo većine koja glasa za nešto što je oktroisano. Ljudi u NDS nisu takvog kova, pošto se govorilo o čeliku i zlatu. Dakle, nismo skloni da glasamo za nešto što je oktroisano, i to izrečeno od ljudi koji, na neki način, predlažu ovaj Statut. Međutim, smatramo da ipak te reči nisu sasvim tačne i da su one iskorišćene u političke svrhe, jer primeniti odluku Ustavnog suda ne smatramo oktroisanjem.
Sa druge strane, čuli smo neslaganja članova vladajuće koalicije po ozbiljnim pitanjima, po pitanju ovog Statuta. Čuli smo stavove SPS, koji su za to da se Pokrajinska vlada zove izvršno veće. Imamo stav drugog partnera, koji je deo vladajuće koalicije na republičkom nivou, da to treba da bude Pokrajinska vlada. Dakle, mi na republičkom nivou u ovom parlamentu, imamo dve ili tri političke stranke koje su najavili svoj glas za ovaj Statut, a ne slažu se. To nas dovodi u ozbiljno preispitivanje naše odluke.
Ono zbog čega poslanička grupa Boris Tadić, NDS, ZZS, Zeleni Srbije smatraju da treba danas da podržimo ovaj Statut jeste upravo činjenica da želimo da AP Vojvodina uđe u redovno stanje. Zato što je odluka Ustavnog suda, pa i najava te odluke, stvorila određeni vakum, politički i pravni, koji se ogledao u urušavanju političkog integriteta institucija AP Vojvodine, ako hoćete, i rejtinga AP Vojvodine kao regije Srbije i evropske regije. Smatramo da to treba popraviti. Smatramo da treba autonomiju AP Vojvodine vratiti u legalno stanje, u stanje koje je ukazao Ustavni sud, a o odluci Ustavnog suda ću reći nešto kasnije, pre svega, da bi građani Vojvodine mogli da uživaju u autonomiji, a ne da imaju štete od autonomije.
Ispostavilo se da su građani Republike Srbije, koji žive u Vojvodini, posle odluke Ustavnog suda imali više štete nego koristi od te autonomije. Tu ćemo se verovatno svi složiti.
Mislili smo da ćemo današnju raspravu imati, imajući u vidu vreme i mesto, bez nepotrebnih politizacija, bez prikupljanja političkih poena. Ovo jeste jedna nametnuta situacija. Donet je Ustav, donet je Statut, Statut proglašen neustavnim, treba ga usaglasiti sa Ustavom, i tu bi trebalo da se pitaju pravnici. Naravno, uvek je u pravu prisutna politika, i to dopuštam. Međutim, bez teških ocena koje bi dovele u pitanje odlučivanje o ovako važnoj stvari.
Poslanička grupa Boris Tadić, NDS, kada govori o autonomiji, uvek govori o funkcionalnoj autonomiji, a funkcionalna autonomija je lišena birokratizacije, premeštanja šaltera iz Palate Srbije ili Nemanjine u Banovinu i čekanje u redovima u Banovini umesto u Palati Srbije ili u Nemanjinoj. Po nama, autonomija je lišena i nove centralizacije po kojoj građani umesto u Beogradu opet čekaju u Novom Sadu i ne rešavaju svoja pitanja bitna za njihov život. Po nama, funkcionalna autonomija je lišena ne namenskog trošenja sredstava, odnosno neracionalnog trošenja sredstava koja bi trebalo da služe u svrhu ostvarivanja funkcija autonomija.
Šta za nas podrazumeva funkcionalna autonomija, koja smatram da može da se crpi iz ovog Statuta i iz ovog Ustava? Funkcionalna autonomija trebalo bi da znači mogućnost ekonomskog osnaživanja, jačanja i bolji život građana Vojvodine, građana Srbije koji žive u Vojvodini. Funkcionalna autonomija bi trebala da znači bolju zdravstvenu zaštitu, bolju socijalnu zaštitu, bolji položaj porodilja, bolji zdravstveni sistem u Vojvodini, bolji komunalni sistem. Treba da vidite neke objekte komunalne infrastrukture u Vojvodini. Treba da odete da vidite kako izgledaju autobuske stanice u Vojvodini. Treba da vidite domove kulture u pojedinim mestima u Vojvodini.
Smatram da bi autonomija trebala da doprinese rešavanju svih tih problema, a naročito pitanju poboljšanja i ostvarivanja položaja nacionalnih manjina, odnosno nacionalnih zajednica, od kojih većina živi i čak im je sedište nacionalnih saveta u Vojvodini. Naravno da se to odnosi i na druge funkcije autonomije, a to je zaštita životne sredine i brojna druga pitanja.
Za ovaj Statut smatrali smo da treba da glasamo jer je nacionalni interes Srbije da Vojvodina ima autonomiju. Dakle, to nije pitanje samo Vojvodine i žao mi je što je danas, čini mi se, o ovom pitanju govorio samo jedan poslanik koji nije iz Vojvodine. Dakle, ovo nije pitanje samo Vojvodine. Autonomija Vojvodine, ali i decentralizacija jeste pitanje svih građana Srbije. Glasaćemo uprkos onome što smo čuli danas ovde za saglasnost na Statut, jer smatramo da treba uvažiti odluku Ustavnog suda.
Sada da kažem nekoliko reči o odluci Ustavnog suda. Inicijativa za ocenu ustavnosti Statuta AP Vojvodine pokrenuta je 2009. godine. Danas je, draga gospodo, kolege poslanici 2014. godina. Toliko o efikasnosti Ustavnog suda. Toliko o efikasnosti našeg pravnog sistema. Jedan ministar, koji je sada ministar bez portfelja zadužen za vanredne situacije, je pre godinu dana u ovoj Skupštini izgovorio sledeće reči, kada smo razgovarali o Zakonu o planiranju i izgradnji, rekao je – podržite ove odredbe iako su one neustavne. Dok Ustavni sud donese odluku o njima odluka Ustavnog suda biće irelevantna, jer će sve odluke tog zakona biti već realizovane. Tako funkcioniše pravni sistem i tako funkcioniše Ustavni sud RS. Čak i simbolika u datumu kada je objavljena odluka ima u sebi nečega zbog čega smatramo da taj način funkcionisanja Ustavnog suda nije adekvatan.
Nešto o činjenici da smo imali u ovom periodu neustavan Statut. Imali smo Ustav koji je bio stvar konsenzusa naravno, kao što je i svaki Ustav, trebao je doneti Statut AP Vojvodine i onda su krenuli eksperimenti u kojima su učestvovali i neki ljudi koji ovde sede i koji će i danas glasati i za izmenjeni Statut.
Donet je Statut koji je čekao gospodine Pastor godinu i nešto dana na saglasnost. Međutim, po svemu sudeći da je u tom Statutu bilo nešto što nije bilo do kraja jasno, da li je u skladu sa Ustavom i mnogi su optuživali tada Borisa Tadića, ne samo tada nego i kasnije, da je on kočio usvajanje tog Statuta, a sada isti taj Statut prihvatate, glasate za njega. Znači li to da je Boris Tadić bio u pravu tada? Znači li to da ste vi preko noći promenili mišljenje ili je bilo stvar dugoročnijeg razmišljanja da ne treba donositi nešto što je kuso i što vreme ne ispravi i što se danas nalazimo u poziciji koju smo mogli prevazići? I zbog toga još više vrede reči, koje sam na početku rekao, da mi nismo skloni da učestvujemo u nekim stvarima koje nisu sasvim u skladu sa demokratskim vrednostima, a to znači oktroisanjem nečega.
U svakom slučaju, NDS, Poslanička grupa Boris Tadić vidi autonomiju Vojvodine kao autonomiju koja predstavlja srpsku autonomiju, autonomiju u okviru Republike Srbije, ali i autonomiju koja ima evropski karakter, regiju koja je evropska regija. Vidimo Vojvodinu finansijski samostalnu sa izvornim prihodima i bez straha da će oko Nove godine kao svake godine, prošle godine, biti problem donošenja budžeta, odnosno Zakona o budžetskom sistemu kojim se pozicija, finansijska pozicija umanjuje. Ovog puta ne faktički nego i nominalno, dakle formalno u smislu da 7% više nije 7%. Vidimo autonomiju Vojvodine koja se produbljuje, jača i koja služi za primer u svim onim pozicijama o kojima je danas bilo reči, negovanju položaja nacionalnih manjina, negovanju drugačijeg mišljenja, tolerantnosti – jednom rečju.
Ali, ne samo Vojvodinu. Mi i Srbiju vidimo kao Srbiju regija, i kako neko reče Srbiju koja ima neki srednji nivo vlasti, jer, sigurno da ovaj sistem teritorijalne organizacije Srbije nije idealan, odnosno, mogli bi reći da je on loš. Vidimo Srbiju kako je to nekada korišćen termin deetatizovanu. Dakle, Srbiju u kojoj neće biti birokratije i šaltera koji će biti sami sebi svrha, već Srbiju koja će nivo odlučivanja o najvažnijim stvarima spustiti do nivoa mesne zajednice. Zašto da ne pomenemo mesne zajednice koje sada nemaju nikakvu svrhu? Zašto da ne pomenemo kvartove? Kvartovske organizacije možda, kvartovski nivo organizovanja koji bi bio neophodan? Zašto da ne pomenemo neke gradove u Srbiji koji imaju preko 300.000 stanovnika, koji nemaju nijednu opštinu, koji su konglomerati bez mogućnosti bilo kakvog lokalnog odlučivanja? U tom smislu NDS ima veoma jasan stav.
Zbog toga Poslanički klub Boris Tadić - Nova demokratska stranka – Zajedno za Srbiju - Zeleni Srbije će danas podržati ovaj Statut imajući u vidu sve rezerve koje smo danas stavili na način stavljanja u proceduru i način diskusije o tom aktu i poslanici NDS i ovde u Skupštini Srbije kao i poslanici NDS u Skupštini Vojvodine će insistirati na ostvarivanju tih nadležnosti. Kako ćemo se ovde boriti za ostvarivanje budžeta prema Ustavu, tako ćemo se u Pokrajini boriti da se te nadležnosti realizuju na adekvatan način u korist građana Srbije koji žive u Vojvodini. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, ja sam juče hteo da govorim o setu zakona iz oblasti krivičnog zakonodavstva, međutim, u to vreme zatekla nas je vest o smrti gospodina Mikija Rakića, poslanika NDS koji nije ni uspeo da zauzme mesto koje mu pripada na mestu narodnog poslanika.
Međutim, to mi daje za obavezu da istaknem doprinos ovog čoveka, Mikija Rakića, u borbi protiv organizovanog kriminala, protiv terorizma, korupcije, borbi na otkrivanju ratnih zločinaca, ali i čoveku koji je svoj ceo život nesebično posvetio tom poslu, čoveku koji je malo pričao, a puno radio i uradio i iza njega su ostala brojna dela.
Mislim da treba da budemo ponosni, a imamo i obavezu da nastavimo tim putem, jer put koji je on započeo, nije ni malo lak.
U tom smislu veoma odgovorno govoriću o setu svih ovih zakona, osam zakona koji su ušli u proceduru, tri koji su čisto iz oblasti krivičnog zakonodavstva i pet o kojima danas raspravljamo.
Reč je o oko 600 članova u ovih osam zakona koji su došli po hitnom postupku i to jeste jedan od ozbiljnih problema ovog parlamenta, o kome ću kasnije govoriti kako se reflektuju.
Naš konačan stav, poslaničke grupe Nove demokratske stranke, Stranke Zajedno za Srbiju i zelenih, o ovim zakonima u danu za glasanje biće dat na bazi stava ministra, odnosno Vlade na naše amandmane.
Ono gde mi imamo ozbiljnu rezervu i što na neki način dovodi u pitanje naš glas „za“ za ove zakone jeste u činjenici da se kod nas zakoni ne sprovode, da imamo, mogli bismo reći, hrpu novih propisa koji se ne primenjuju.
Da li će, uvaženi ministre Selakoviću, i ovih osam zakona biti još deo na toj hrpi koji se, nažalost, ne primenjuju? Odgovornost za to ne leži samo na vama, već na poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije, čija je uloga, osim zakonodavne, i nadzorna. Oni su ti koji bi trebali da vrše kontrolu nad sprovođenjem zakona za koje glasaju u Narodnoj skupštini Republike Srbije, dakle i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i za pravosuđe i svi ostali odbori koji su nadležni da brinu o sprovođenju zakona koji su prošli ovu skupštinu i koji su izglasani.
Nažalost, do sada te prakse nije bilo i mi smo ovde veoma često donosili zakone, kao što ih donosimo ovih dana, po hitnom postupku, i nikada više nismo pitali ministra – ministre, šta je sa sprovođenjem ovih zakona? Šta je, recimo, sa sprovođenjem Marijinog zakona, o kome smo pričali, koji su sve poslaničke grupe podržale u ovom parlamentu i gde još, koliko znam, nema evidencije koja se vodi da bi se vodi da bi se taj zakon primenjivao? To je simbolika, ali važna i suštinska za to da ova država konačno bude pravna država.
Ministre, vi ste na ovoj poziciji treću godinu i vi ste jedan od retkih ministara koji je dobio poverenje i novog mandatara da obavljate tu funkciju. Novi mandatar verovatno ima razloge zbog čega vam je dao tu ulogu, ali ja bih mogao da kažem stvari sa kojima smo mi bili nezadovoljni i za koje očekujemo da vi u narednom periodu popravite, jer smatram da je baš taj vaš staž u Vladi dodatna odgovornost za oblast kojom se bavite, za pravni poredak, odnosno za vladavinu prava.
Mi smo puno, ministre, govorili o potezima koje ste vi u prethodnom periodu napravili, sa kojima mi nismo bili sasvim saglasni, odnosno bili smo jako protiv, ali smo očekivali da ćete vi nas ubediti, odnosno kroz praksu da će se realizovati vaši zadati ciljevi i da će nas stvarnost demantovati. Nažalost, to se nije desilo.
Takav je bio i Zakon o amnestiji, o kome smo puno pričali i čiji efekti su, po meni, po našoj poslaničkoj grupi, bili veoma negativni, da kažem, pogubni po pravni sistem zemlje, po pravnu sigurnost, jer je to dalo negativnu poruku za vladavinu prava i za sankciju kao oblik državne represije prema onima koji zakon krše.
S druge strane, mi smo tokom jučerašnjeg dana govorili o izvršenju krivičnih sankcija, odnosno sankcija u ustanovama za izvršenje i van tih ustanova. Tu postoji ozbiljna mogućnost da bude napravljena nova greška ukoliko zakon ne bude do kraja poštovan, jer neko je čini mi se rekao, kada smo pričali o ova dva zakona, da bi prvi zakon mogao biti zakon za siromašne, a drugi zakon za bogate, da bi oni koji imaju para mogli da kupe slobodu, a da bi oni koji nemaju para mogli da leže u zatvoru. To nije pravna država, ministre. Nadam se da se to neće desiti.
S druge strane, juče ste u vašem izlaganju rekli - rast stope kriminaliteta. Niste rekli brojke, podatke, ali je činjenica da po pojedinim oblastima, Beograd, Novi Sad i još neke druge okruge, nemamo celovitu sliku. Rast stope kriminaliteta svih vrsta, od maloletničke delikvencije, vršnjačkog nasilja, nasilja u porodici i drugih oblika kriminala.
Da li smo mi to dovoljno učinili sve da se ta stopa smanji? Da li je posao Ministarstva unutrašnjih poslova i vaš posao, posao Ministarstva pravde, odnosno posao policije i posao pravosuđa jedan te isti posao i da li ljudi koji danas budu lišeni slobode po ko zna koji put, a posle nekoliko dana ih vidimo na ulici gde prave nova krivična dela, daju za pravo da ste učinili sve na povećanju pravne sigurnosti?
U tom smislu, ministre, gledamo na ove zakone koje ste stavili u proceduru, uz ozbiljnu nameru da ih podržimo, naravno, da ih podržimo ali ukoliko uvažite neke naše amandmane, ali uz ozbiljnu strepnju da oni neće biti primenjeni na adekvatan način i da ćemo mi o nekima od njih pričati kao o Marijinom zakonu koji, nažalost, se ne primenjuje i o nekim drugim zakonima koji se ne primenjuju.
Podsetiću vas na ozbiljnu raspravu, mislim da je poslanička grupa Srpske napredne stranke bila predlagač izmena Zakona kojim smo propisali, da kažem, drakonske kazne za krivična dela protiv, hajde da kažem, infrastrukture. Mi smo se složili sa tim, da se ne uništavaju trafo stanice, železničke pruge, itd, itd. Da li se stopa tog kriminaliteta smanjila? Mislim da nije. Nemamo adekvatne analize i to je problem. Smatram da se to nije desilo, ministre.
U tom smislu, primena zakona, efikasnost, kontrola donetih zakona, odgovornost svakoga, i onog ko je doneo zakone, i onog ko ih je predložio i onog ko treba da ih primenjuje, smatram da smo tu ozbiljno svi zakazali.
Nadam se da će imenovanje predsednika sudova popraviti stanje u pravosuđu, jer ono nije sjajno. Predmeti nam zastarevaju, zastareva izvršenje sankcija, da budem sasvim precizan, o tome smo juče mogli da govorimo.
Dakle, zastarevaju pravosnažne presude zbog toga što nema, recimo, mesta u zatvorima ili zbog nekih drugih razloga. To ne bi smelo da se desi u jednoj pravnoj državi, čak i da je jedan slučaj u pitanju. Niko zbog toga što nema mesta u zatvorima ili zato što je zakazalo pravosuđe ne bi smeo da bude nekažnjen za delo koje je izvršio, dugotrajni pritvori, bez razloga, ponekad se pokaže itd.
U tom smislu, uvaženi ministre Selakoviću, poslanička grupa Boris Tadić - Nova demokratska stranka - Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije će još jednom razmotriti sve norme koje donose ovi zakoni, do dana za glasanje ćemo doneti odluku, naravno, imajući u vidu i vaš stav prema našim amandmanima, ali pre svega tražim od vas da se u narednom periodu pojavite pred skupštinskim odborima i da kažete šta je sa nekim od ovih zakona koje sam pomenuo i koje bi mogao da pomenem, šta je sa primenom i šta je sa rastom stope kriminaliteta? Da li je to tačno? Koje su to oblasti, zbog čega i koje tu zakazao? Hvala.