Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije podržava zakon, odnosno Predlog zakona o privrednim komorama, jer ovim zakonom se zapravo stvaraju institucionalni uslovi za potpuno definisanje komorskog mehanizma. Tačno je da Zakon o privrednim komorama i dalje podrazumeva organizovanje privrednih komora po regionalnom principu i Privrednu komoru za grad Beograd, međutim, istovremeno ovim zakonom je omogućeno da preko opštih udruženja pojedine grane, odnosno pojedini preduzetnici iz pojedinih oblasti ostvaruju svoje interese, odnosno brane zapravo neke svoje posebne pojedinačne interese koji se razlikuju od nekih drugih udruženja iz nekih drugih većih privrednih organizacija.
Posebno je važno što se na ovaj način reaktivira sud časti pri Privrednoj komori Srbije. Taj sud časti mora da, pre svega, vodi računa o konfliktu interesa, o elementarnim poslovnim i etičkim pravilima kojih se moraju pridržavati članovi privredne komore.
Prema tome, smatramo da se na osnovu ovog zakona u potpunosti može zaokružiti komorski mehanizam koji je potreban, između ostalog, za celovito definisanje institucija, za sprovođenje efikasne tranzicione ekonomske politike.
Veoma je važno reći da je članom 8, odnosno članom 9. definisano ko je član privredne komore. Međutim, kao što možete i sami zaključiti iz celog teksta, ne postoji obaveznost članstva u privrednoj komori. Ne postoji obaveznost članstva u privrednoj komori od strane definisanih privrednih subjekata, upravo zbog toga što nema sankcija ukoliko oni ne žele da budu članovi privredne komore.
Drugim rečima, ovaj zakon je, uvažavajući evropsko zakonodavstvo gde je članstvo u privrednim komorama u najvećem broju zemalja, obavezno, nastojao da da jedan tekst koji će značiti harmonizaciju sa propisima Evropske unije, ali da pri tome, Privrednu komoru Srbije, regionalne privredne komore, Privrednu komoru Beograda i opšta udruženja koja će se formirati u okviru privrednih komora vrati takođe na tržište, jer tržište je jedini mogući sudija koji treba da da ocenu o efikasnosti rada ovih privrednih komora.
Drugim rečima, ako privredni subjekt koji je definisan članom 8, odnosno članom 9, ne želi da bude član privredne komore ili postane član privredne komore, a iza toga izađe iz članstva privredne komore zato što je nezadovoljan radom privrednih komora, regionalnih ili generalno Republičke privredne komore, on za to ne snosi nikakve sankcije, drugim rečima, može se udružiti zajedno sa drugim privrednim subjektima u neka druga udruženja.
Smatramo da definisanjem tzv. indirektne obaveznosti, a direktne neobaveznosti članom 8. i članom 9, da je na taj način sa jedne strane omogućeno privrednim komorama da restrukturiraju svoju efikasnost i da na jedan bolji i efikasniji način odgovore zadacima koji se pred njih postave članom 10, odnosno članom 11.
Ali, sa druge strane, da je definisana mogućnost ili sankcija za privrednu komoru tako što članovi bez ikakvih posebnih sankcija mogu izaći iz privredne komore i udružiti se u neka druga udruženja. Smatramo da će na ovaj način privredna komora raditi efikasnije, da će efikasnije zastupati interese poslodavaca, da će efikasnije zastupati interese pojedinih industrijskih grana preko svojih opštih udruženja. Smatramo da će na ovaj način institucionalno Privredna komora predstavljati zaista jednu snažnu instituciju u periodu tranzicije privrede naše zemlje, odnosno u periodu sprovođenja efikasne tranzicione politike ove vlade.
Toliko o zakonu. Što se tiče jadikovki o tome kakva nam je privreda danas, odnosno suza koje smo mogli da vidimo ili da ih čujemo za ovom govornicom, želim da kažem samo sledeće: prvo, ako smo već pomenuli slučaj "Zastave" i slučaj IMT-a, ona je potrebno znati da je "Zastava" u prošloj godini proizvela duplo manje nego što će proizvesti ove godine; da "Zastava" ima danas u celoj grupi zaposleno ukupno oko 32.000 ljudi; da nije tačno da je 13.000 ljudi otpušteno iz "Zastave", a tačno je da se 9.000 ljudi nalazi u grupi "Zastava", u Organizacionoj jedinici koja se zove "Zastava zapošljavanje i obrazovanje" i tačno je gospodo da se subvencije usmeravaju prema toj grupi ljudi.
Tačno je da niko nije ostao na ulici. Tačno je da su se dobrovoljno radnici izjašnjavali i da su odabrali opciju - otpremnina, ukupno njih oko 3.000. Tačno je da danas "Zastava" radi tako da svojim prihodima pokriva troškove, i tačno je da smo mi nakon statusno organizacione transformacije "Zastave" omogućili zapravo početak sledeće značajne faze koja se zove - finansijsko restrukturiranje i, konačno, spajanje sa strateškim partnerom.
Nije tačno da ova vlada ne misli na "Zastavu". Za razliku od prethodnih vremena, kada je narodu i radnicima "Zastave" bacana prašina u oči pričom da - evo, "Pežo" ulazi u "Zastavu", evo Korejanci samo što se ne potuku ispred kapije "Zastave", mi smo radnicima "Zastave" rekli istinu. A to je - da je put restrukturiranja veoma dug i veoma težak.
Tačno je isto tako, da je veliki uspeh ponoviti nivo industrijske proizvodnje iz prošle godine. Zašto gospodo? Zato što nema subvencija u privredi kao što ih je bilo u proteklom desetogodišnjem periodu. Nema pljačke penzionera, tako što im zaostaju penzije po šest ili sedam meseci. Nema pljačke seljaka, tako što im isplaćujemo cenu kojom ne mogu da pokriju ni 30% svojih troškova prilikom proizvodnje pšenice. Nema više pljačke onih koji treba da dobiju socijalna davanja. Nema onih koji treba da dobiju socijalna davanja, pa im socijalna davanja kasne po 36 meseci.
Nema više, gospodo, Jezde i Dafine, pa da pljačkate ovaj narod. Nema više Zajma za privredni preporod, pa da opet opljačkate narod. Nema hiperinflacije, nema dnevnica solidarnosti. Prema tome, zaključak je - mi ne pljačkamo narod, privreda živi od svojih para, efikasno se usmeravaju sredstva da bi se potom postigao isti nivo proizvodnje.
I, zato vam kažem - to je veliki uspeh. Penzioneri redovno primaju svoje penzije. Socijalna davanja su redovna. Pšenica je prvi put isplaćena novcem koji ne miriše na boju. Gospodo moja (žagor), ja vas potpuno razumem, s obzirom da se radi o tržišnoj ekonomiji koju baš puno ne razumete i s obzirom da se radi o jednoj striktnoj budžetskoj politici koja znači - koliko imamo, toliko i trošimo.

 Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče, zaista nisam očekivao da ćemo oko jednog tehničkog zakona voditi raspravu koja u momente ulazi u deo koji se zove čista politička filozofija, za šta, moram da priznam, kapaciteti mog ministarstva nisu dovoljni da bi dali odgovarajuće tumačenje.
O čemu se zapravo radi? Ukoliko potencijalni preduzetnik ulazi u avanturu, koja se zove osnivanje novog preduzeća, neophodno je da: a) ima ideju i b) da ima novac koji će finansirati tako definisanu ideju. Iskustva svih zemalja su pokazala da su svi projekti razvoja malih i srednjih preduzeća, konkretni projekti, upravo propali zbog toga što ovaj prvi deo, segment početka poslovnog poduhvata, dakle ideja nije bila dovoljno razrađena. U kom smislu? Naizgled se vrlo često učini da je neki posao ili neka ideja dosta dobra, pa čak izrada nekog tzv. plana, poslovnog palana, da odgovarajuće rezultate, a u suštini rizik se ne izmeri na najbolji mogući način.
Naizgled se učini da potencijalni preduzetnik poznaje sva pravna, ekonomska tumačenja i da mu je jasno kako može inovaciju da pretvori u praksu, u konkretan projekat, pa iza toga, kada čitava priča počne da se odvija u realnom životu, pokaže se da to nije dobro.
Dakle, čitav kompletan zadatak, Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i pojedinačnih regionalnih agencija, a objasniću vam koji je njihov odnos, jeste upravo da radi na ovom prvom delu, da smanji rizik ulaska u poslovni poduhvat tako što će definisati jedinstvenu metodologiju za izradu biznis planova, što će raditi na tumačenju ekonomskih propisa koji, između ostalog, tangiraju i preduzeća iz malog i srednjeg biznisa, tako što će da razvija inovativne inkubatore, što će da definiše metodologiju edukacije.
Dakle, to je zadatak Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, a ne da finansira, a ne da daje pare. Davanje para od ustanova državnog tipa je povratak u jednu centralističku, administrativnu ekonomiju. To nije niti cilj, niti ideja ove vlade, da razvija centralističku, administrativnu ekonomiju, nego naprotiv, da razvija ekonomiju tržišnog tipa.
Ukoliko postoji projekat, a iza njega stoji biznis plan, iza koga postoji preduzetnik kome je potpuno jasan ambijent u kome će realizovati svoju ideju, zadatak banaka, finansijskih organizacija, uključujući i Fond za razvoj Republike Srbije, je da finansira takav projekat, pre svega na osnovu pokazatelja rentabilnosti.
Dakle, Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća neće finansirati projekte iz oblasti malog i srednjeg biznisa, nego će pružati sve potrebne konsultantske, menadžment usluge, tumačenja pravnih propisa, razvoj inicijative inkubatora itd. A to finansiranje se obavlja od strane banaka, od strane Fonda za razvoj. Mi ovim ne razvijamo novu finansijsku instituciju. Kada govorimo o zakonu o donatorskim sredstvima, govorimo o donacijama za funkcionisanje centralne agencije, čiji je zadatak da metodološki razrađuje politiku razvoja malih i srednjih preduzeća, koju definiše ovo ministarstvo, odnosno Vlada Republike Srbije.
Kakav je odnos regionalnih agencija? Neće centralna agencija osnivati regionalne agencije. Regionalne agencije se, gospodo, već osnivaju. Osniva ih Evropska agencija za rekonstrukciju. Osniva ih Vlada Republike Srbije zajedno sa preduzetnicima, sa privrednim komorama, osnivaju ih udruženja preduzetnika na terenu.
Odnos između centralne i regionalnih agencija je pre svega ugovorni odnos, a to je da se na terenu mora implementirati jedinstvena politika razvoja malih i srednjih preduzeća. Jer, ukoliko nema jedinstvene metodologije koju definiše centralna agencija, onda ćemo ponoviti slučajeve mnogih zemalja u tranziciji, gde je ideja razvoja malih i srednjih preduzeća bila kompromitovana, gde su ljudi ulazili "grlom u jagode" u projekte i gubili i ono malo imovine što su imali i što su ulagali kao kolateral.
Dakle, regionalne agencije će osnivati neposredni preduzetnici, ali će postojati taj odnos između centralne i regionalnih agencija.
Sledeća stvar koju želim da vam kažem jeste da je tačno da je Vlada, na osnovu svoje uredbe, između ostalog, osnovala i agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća. Ona je osnovana uredbom Vlade, operativno je funkcionisala u Ministarstvu za privredu i privatizaciju, sa idejom da na jednom konkretnom projektu ne čekamo zakon o centralnoj agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća, nego da već u februaru počnemo da radimo. Tačno je da je izveštaj o radu Ministarstva za privredu i privatizaciju obuhvatio i rad Agencije za mala i srednja preduzeća, koji je nadležnim skupštinskim odborima do sada dva puta dostavio. U avgustu i u septembru mesecu gospoda poslanici koji sede u Odboru za industriju imali su priliku da raspravljaju o tom izveštaju.
Međutim, ova centralna agencija će imati daleko veći broj nadležnosti. Osnovana je u trenutku da ne čekamo, da radimo na tome sa jednim konkretnim projektom, a ovde je precizno definisan broj nadležnosti centralne agencije. I da se ne bi stvarala pravna konfuzija, mi smo na Vladi, pretprošlog četvrtka, na inicijativu ovog ministarstva, predložili izmenu te uredbe. Izmenom je definisano da će Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, koja je osnovana na osnovu uredbe Vlade, prestati sa svojim radom onog časa kada Skupština bude izglasala ovaj zakon.
Drugim rečima, neće postojati dve centralne agencije, nego samo jedna osnovana na osnovu ovog zakona, kada ga Skupština usvoji. Odakle sredstva za osnivanje? Gospodo, u Zakonu o budžetu, koji ste vi usvojili u martu mesecu, za 2001. godinu, definisana su sredstva za osnivanje Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Prema tome, tamo stoji precizna cifra koja će poslužiti kao osnivački ulog, odnosno osnivačka sredstva od strane Vlade. I, još nešto: gospođa Elen Peterson, koja je ovde pomenuta, doskora je bila šef Ureda svetske banke, nije pisala ovaj zakon i nije tačno da je ovaj zakon napisan da bi donatorska sredstva mogla da budu usmerena. Ovaj zakon je napisan da bismo mi imali institucije za jedno adekvatno, efikasno vođenje politike razvoja malih i srednjih preduzeća, pri tome ne mešajući, s jedne strane, finansijske institucije i, s druge strane, institucije koje treba da predstavljaju podršku realizaciji ideje.
Fond za razvoj će svakako finansirati, za razliku od dosadašnje prakse, mada smo ovde čuli drugačija tvrđenja, ali verujte mi da nije tačno. Za razliku od prakse do 2000. godine, kada je Fond za razvoj svoja sredstva isključivo preusmeravao velikim holding društvenim preduzećima, koja su imala manje-više socijalni status za gašenje socijalnih požara, Fond za razvoj će dominantno porciju novca koja mu dolazi od privatizacije preusmeravati za razvoj malih i srednjih preduzeća.
I da sve nije tako crno, da između ostalog postoje rezultati, rada i u privredi, molim vas, ne koristite više septembarske podatke o industrijskoj proizvodnji. Uzmite oktobarske. Naći ćete da je industrijska proizvodnja u oktobru u odnosu na septembar porasla za 10%, da industrijska proizvodnja zaostaje za 1,4% u odnosu na isti period prošle godine. Mi očekujemo da će do kraja godine industrijska proizvodnja premašiti proizvodnju ostvarenu prošle godine, što, imajući u vidu nivo socijalnih subvencija koje su potpuno nerezonski i neekonomski deljene u prošloj i pretprošloj godini i imajući u vidu efikasnost ovog budžeta, predstavlja veliki uspeh. Pri tom još imajući u vidu da smo mi ove godine ušli u tranziciju.
Dakle, mi ćemo imati realni rast bruto društvenog proizvoda za više od 5%. Zbog rasta industrijske proizvodnje između ostalog, mi ćemo ove godine prekinuti desetogodišnji lanac dezinvestiranja koji postoji u ovoj zemlji, ako hoćete da znate šta to znači, to je gubitak na supstanci. Podsetiću vas da je ova zemlja od 1991. godine godišnje gubula na supstanci 1,3 milijarde dolara zbog toga što je ekonomija od strane današnjih dušebrižnika bila gurnuta u totalni zapećak, što su neki drugi interesi bili važniji, koji se, usput da kažem, ni takvi kakvi su bili definisani nisu ostvarili. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, svakako da je razvoj malih i srednjih preduzeća od izuzetne važnosti. Paralelno sa restrukturiranjem velike privrede, moramo izgraditi taj fleksibilni deo ekonomije koji će omogućiti da u budućem periodu i krize, poput onih koje smo imali lakše prevazilazimo. Da bismo izgradili fleskibilni deo ekonomije, potrebna je institucionalna podrška, a sa druge strane potreban je finansijski sektor koji treba da investira u mala i srednja preduzeća.
Kada sam maločas rekao: tehnički zakon, podrazumevao sam prevashodno tehnički zakon - zato što je neophodno izgraditi institucije koje će dati inicijativu preduzetništvu i koje će kontrolisati suštinski, i rekao bih vrlo programirani, razvoj preduzetništva. Jer ako znate da danas imamo spontani razvoj preduzetništva, forsiranih u proteklih deset godina dominantno, ako znate da je preduzetnička inicijativa veoma mala i da se svodi uglavnom na otvaranje nekih lokala i trgovina, onda vam je jasno zašto je potrebna edukacija.
Za mene je edukacija razvoj inicijative, inkubatori, inovativni centri i to je ključna stvar za razvoj malih i srednjih preduzeća, a ne novac. Novac se obezbeđuje u finansijskom sektoru i, verujte mi, nema zemlje na svetu gde finansijski sektor neće radije podržati mala i srednja preduzeća, nego velika. Pre podržavaju mali biznis zato što je on fleksibilniji i zato što nudi dobru stopu povratka, ali da bi to postojalo, neophodna je edukacija i razvoj preduzetništva.
Zato je ovo, gospodo, tehnički zakon; tehnički zakon zato što nam pruža mogućnost da izgradimo institucije, instituciju na nivou države Srbije koja treba da pretoči politiku Vlade, politiku ministarstva u konkretne akcije i institucije na nivou regiona, na nivou opština. I zato kažem, regionalne agencije, a mogu da budu razvijene od bilo koga.
Nema potrebe u zakonu definisati ekonomsku politiku ili deo ekonomske politike koji se odnosi na razvoj malih i srednjih preduzeća. To je ekonomska politika Vlade, koja može da bude kratkoročna, definisana za period od godinu dana, koja obuhvata jednu budžetsku godinu, i dugoročna.
Kao što znate, ako ste pažljivo čitali ekonomsku politiku Vlade za 2001. godinu i ekonomsku politiku Vlade koja je definisana dugoročnim razvojnim programom, a sa čim ste imali prilike da budete upoznati na javnoj prezentaciji pre mesec i po dana, razvoj malih i srednjih preduzeća, kroz inovativne inkubatorske centre, to je deo na koji mi računamo. Ali, šta je najvažnije? Najvažnija je mreža. Zato nemojte ovaj zakon tretirati kao zakon jedne političke partije, niti je to zakon ministarstva, ovo je preduslov za jedan programirani razvoj preduzetništva i inicijative, i, rekao bih, brana da projekti koji dolaze iz malog i srednjeg biznisa ne propadaju i da ne izvršimo kompromitaciju ideje o malim i srednjim preduzećima.
Razvoj centralne agencije, odnosno njeno uspostavljanje, koji će pomoći u razvoju malih i srednjih preduzeća, to je zapravo samo jedna slika u ogledalu svih uspešnih zemalja. Mi smo, da ne bi napravili konfuziju, pošto zakonom kao što znate nije moguće u prelaznim odredbama poništiti postojanje agencije koja je osnovana uredbom Vlade, doneli izmenu uredbe kojom smo poništili postojanje agencije.
Nema konfuzije, otklonjen je i taj poslednji tehnički detalj i zaista mislim da ova inicijativa koja je, između ostalog, preduslov i za stand - by aranžman sa MMF-om, a to je, između ostalog, i jedan od uslova koji mi treba da opravdamo, inicijativu i dobru volju koja je došla od međunarodne zajednice u vidu otpisanih kredita. Ovu inicijativu treba ovog časa snažno podržati.
Molim vas, glasajte za ovaj zakon i na ovaj način ćemo omogućiti da napravimo mrežu potrebnih agencija jer ovo zaista nije mesto za bilo kakvo uslovljavanje, političko ili bilo kakve druge vrste. Hvala vam.

Obećavam da se neću više javljati do kraja diskusije. Međutim, pošto su svi amandmani slični ovom - da se dupliraju aktivnosti Fonda za razvoj, zbog javnosti hoću da kažem da to nije tačno. Fond za razvoj funkcioniše kao finansijska institucija, kao svaka druga finansijska institucija, s tim što pri tome ima neke svoje odgovarajuće regionalne prioritete i industrijske prioritete, s obzirom da je Fond za razvoj u vlasništvu Republike Srbije.
Kako funkcioniše? Tako što preduzeća koja traže kreditne aranžmane dostavljaju investicione studije, dostavljaju svoje projekte Fondu za razvoj i na osnovu toga najpre stručne službe Fonda, a zatim Upravni odbor Fonda donosi odluku o plasmanu sredstava.
Da li vi, gospodo poslanici, vidite u članu 7. da igde ima i jedne rečenice koja se odnosi na dodelu finansijskih sredstava? Zašto agencija radi pripremu, edukacije, jedinstveni informacioni sistem, stručna pomoć za koordinaciju specijalizovanih programa, pomoć u realizaciji domaćih i stranih ulaganja, pomoć unapređenja rada, razvoja, inovatorstva i pronalazaštva, pomoć za izradu biznis plana? Zato što velika privreda, velika preduzeća imaju svoje posebne stručne službe koje izrađuju investicione projekte koji se upućuju finansijskim institucijama. Upravo u tome i jeste stvar.
Zadatak ove agencije jeste da definiše jedinstveni metodološki pristup za edukaciju preduzetnika koji, između ostalog, podrazumeva i pružanje pomoći u izradi biznis planova ili fizibilit studija, koji se kasnije usmeravaju Fondu za razvoj, ali i drugim finansijskim institucijama.
Prema tome, nema preklapanja aktivnosti između Fonda za razvoj i, s druge strane, agencije za podsticaj razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Naprotiv, postoji jedna snažna podrška malim i srednjim preduzećima, imajući u vidu da tu nedostaju oni standardni kadrovi koji postoje u velikim preduzećima, pomoć za izradu biznis planova, za tumačenje ekonomskih propisa i uopšte pravnih propisa, za izradu jedinstvene informacione baze. To je upravo ono o čemu sam maločas govorio, da se ideja, uz minimalni rizik, pretoči u projekat i da onome ko je nosioc projekta, a to je preduzetnik, zapravo donese potrebnu rentabilnost njegovog projekta. To je suština, između ostalog, čitavog zakona.
Finansijske institucije su tu, uključujući i Fond za razvoj, da finansiraju projekte koji su pripremljeni od strane potencijalnih preduzetnika. Prema tome, konstatacija da se aktivnosti dupliraju, da Fond za razvoj već to radi, nije tačna. Fond za razvoj, na osnovu pristiglih investicionih studija, odobrava sredstva, ocenjujući rentabilnost takvih projekata. Molim vas, ne bih želeo da se ubuduće pogrešno prezentira funkcija agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća. Hvala.

Čini mi se da je ovo moje prvo obećanje koje sam prekršio, ali naravno moram da reagujem, iz prostog razloga što Vlada Srbije, kada su u pitanju donatorska sredstva, nema naravno ništa da krije.
Zbog toga što je i pomenuti Ugovor o starateljskom fondu, inače zove se (izraz na engleskom jeziku), a to znači da se prvi put desilo u istoriji tranzicionih zemalja da je Svetska banka, umesto kreditne pomoći, odobrila bespovratnu pomoć za razvoj institutcija.
I tačno je da smo dobili 6 miliona američkih dolara za razvoj institucija Agencije za privatizaciju, Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, Agencije za podsticaj izvoza i Agencije za sanaciju banaka. To su te četiri institucije koje su pomognute tim parama od 6 miliona dolara. Međutim, gospodo, ne pravimo mi zakone zbog tih institucija.
A evo, čisto informacije radi, Evropska agencija za rekonstrukciju je spremna i izdvojila je već 1,8 miliona evra takođe za podršku razvoja Agencije za podsticaj razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Evropska agencija GTZ je izdvojila određenu količinu novca za Agenciju za privatizaciju. Pa čekajte, šta to znači - to znači da će naše građane, našu državu to koštati manje. To znači da ćemo toliko manje novca izdvojiti iz budžeta.
Pa mislim da je to stvar koju treba sa ponosom da kažemo, da je ova reformska vlada, da ekonomske reforme koje smo definisali zavređuju podršku svuda u svetu, kroz besplatno finansiranje institucija, da ne košta naš budžet, kroz otpis duga od 67%, koji se desio pre nekoliko dana u Parizu, a ja ću vas podsetiti da niti jedna zemlja u tranziciji nije dobila tako povoljne uslove za otpis dugova.
Ali, znam da je uvek veliki problem, makar za opoziciju, razgovarati o budžetskim uštedama, s obzirom da su se oni uglavnom bavili u prethodnom periodu, o čemu imate pozamašni izveštaj budžetske inspekcije, oko potrošnje iz budžeta, a ne prihoda u budžet i rasterećenja budžeta.
Prema tome, sve ove jadikovke, da mi pokušavamo da potrošimo pare za konsultanske firme, nisu tačne. Onaj ko se nešto razume u konsalting, zna gde je njihovo mesto i zna šta one rade. Zatim, priča - zašto nema veze sa Fondom za razvoj. Moram da kažem, to je konflikt interesa. Ne može finansijska institucija da bude u vezi sa institucijom koja znači podršku, edukativnu, za mala i srednja preduzeća, ulazimo u konflikt interesa.
Prema tome, sve što mi radimo, radimo da zaista postavimo prave institucije za razvoj bilo kog dela ekonomije, a radimo tako da budžet košta manje, da uštedimo, jer smo svesni situacije u kojoj se nalazi država i u kojoj se nalaze naši građani, poreski obveznici. Zato oni to neće platiti, nego smo to, zahvaljujući pre svega reputaciji do sada sprovedenih ekonomskih reformi, obezbedili besplatno. Hvala.

Ja sam morao da reagujem, pošto je izrečeno niz neistina u prethodnom izlaganju.
Prvo, ja nisam bio izvršni direktor u Dilojt-Tušu, nego sam bio suvlasnik Dilojt-Tuša, jedan od stotinu partnera u Dilojt-Tušu koji ima svoje filijale u 118 zemalja sveta. Momentom dolaska ovde ja sam izašao iz partnerstva sa drugim suvlasnicima o čemu Vlada Srbije, a i ova skupština, takođe treba da ima papir. Prvog dana dolaska ovde pokazao sam taj papir. Voleo bih da vidim to i od ostalih učesnika u izvršnoj vlasti, da li imaju, ili da li su imali dok su bili učesnici izvršne vlasti, poštovanje principa konflikta interesa. Međutim, budžetska inspekcija nam govori da su i te kako imali konflikt interesa i da su imali mogućnosti da prilično novca potpuno nenamenski iz budžeta potroše.
Druga stvar, Dilojt-Tuš nije, molim da se ne šire lažne informacije u ovoj skupštini, ovlašćen za privatizaciju. Takva institucija ne postoji u konsaltingu, nego je to međunarodna revizorska kuća i konsultantska kuća.
Treća stvar, ovde smo potrošili tri meseca pričajući o Zakonu o privatizaciji, govorili smo u poslaničkim klubovima i vama je jasno da se finansijski savetnici biraju na tenderu, da su tako izabrani za cementare, da će tako biti izabrani do kraja ove nedelje za 15 preduzeća, da će tako biti izabrani za 12 novih preduzeća. Mogli ste u sredstvima javnog mnjenja da čujete, između ostalog, da oni koji su izgubili na tim tenderima su izašli, a to su, takođe, međunarodne prepoznatljive, poštovane finansijske organizacije, finansijski savetnici, i da su rekli da je procedura potpuno fer. Nismo imali lošiju ponudu, ko nam je kriv. Ali, bitno je da je sve transparentno i da mi ne samo da pričamo nego to i realizujemo.
Sledeća stvar koju sam hteo da kažem kada smo već imali prilike da saslušamo gomilu neistina - ne radi se ni o kakvoj tajni. Taj ugovor sa Svetskom bankom o donaciji za 6 miliona dolara je bio, između ostalog, dame i gospodo narodni posalnici, predmet rasprave saveznog parlamenta, jer je savezni parlament ratifikovao taj ugovor. Dakle, niko nije specijalnim kanalima i vezama došao do tog ugovora. Između ostalog, ima ga i na sajtu Savezne vlade, a na sajtu Republičke vlade moći ćete da nađete i izveštaje i agencija koje su osnovane onom uredbom Vlade za šta ste malo čas pitali.
Sledeća stvar, što se tiče izveštaja Ministarstva, posetite sajt Ministarstva za privredu i privatizaciju, usput ćete saznati šta se tamo dešava, a gospodu poslanike opozicije pozivamo na redovne sednice odbora gde su oni članovi, skupštinskih odbora. Imali smo sednicu u avgustu, septembru. Imali ste prilike da dobijete ne samo izveštaj o Agenciji za privatizaciju, nego da dobijete detaljni pregled rada kompletnog Ministarstva, uključujući i izveštaje Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Prema tome, znam da je ova govornica javno mesto koje je spektakularno, jer se prenosi direktno, ali zbog javnosti hoću da kažem - nema ničeg spektakularnog u informaciji o donatorskoj pomoći, savezni parlament je raspravljao o tome, ratifikovao; takođe, želim da kažem da ovo ministarstvo, u šta je javnost imala prilike da se uveri bezbroj puta, nema šta da krije. Naprotiv, javnost je ključna brana koju će ovo ministarstvo maksimalno koristiti od potencijalnog uticaja raznih špekulanata i manipulanata. Hvala.

Amandman poslanika, gospodina Dragana Markovića, je u suštini prihvatljiv, sa stanovišta Vlade. Međutim, moram samo da napomenem da je Vlada prihvatila amandman poslaničke grupe DSS, gde se postiže ono što se želi, a to je da postoji redovno izveštavanje nadležnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije. Jer, s druge strane, jako bi bilo opasno da nadzor nad primenom zakona dođe na Skupštinu, odnosno nadležni odbor Skupštine, jer bojim se da ta odredba zakonski ne bi bila moguća.  
Mislim da je suština da Skupština bude pravovremeno informisana i da nadležni odbor, zajedno sa nadležnim ministarstvom, dakle Ministarstvom za privredu i privatizaciju, bude redovno upućen u poslove koje obavlja Agencija za mala i srednja preduzeća, a da pri tome nadzor ostane tamo gde mu je mesto, a to je na nivou Vlade, odnosno nadležnog ministarstva.
Zbog toga kažem - suštinski se ispunjava ono što je poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva tražila. To je da Narodna Skupština i nadležni odbor u potpunosti i pravovremeno ne samo budu informisani, nego dobiju istovremeno i šansu da adekvatno reaguju ukoliko se ne slažu sa odgovarajućim projektima, odnosno poslovima Agencije za mala i srednja preduzeća, a to postižemo ugradnjom amandmana predloženo od strane poslanika poslaničke grupe DSS-a, koji je Vlada prihvatila i predložila Skupštini da prihvati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se na vrlo iscrpnoj raspravi povodom zakona o agenciji za podsticaj  razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Mislim da smo danas na kraju rasprave shvatili koja je razlika između Fonda za razvoj i centralne agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Mislim da je svima jasno da je vladina politika da čvrsto podržava razvoj malih i srednjih preduzeća, da preko centralne agencije, koju ćemo osnovati donošenjem ovog zakona, definiše metodologiju razvoja malih i srednjih preduzeća, a da regionalne agencije, koje će biti osnovane u svakom regionu, i u svakom većem mestu unutar regiona, urade implementiranje politike razvoja malih i srednjih preduzeća.
Mi ovim zakonom ne sprečavamo privredne komore, preduzetnike, ne sprečavamo udruženja za privatnu inicijativu da osnuju svoje regionalne agencije. One će imati obeležje Vlade Republike Srbije samo ukoliko budu implementirale metodologiju koju definiše centralna agencija. Jedinstveni pristup nam je potreban da bismo imali koristi, da bismo imali zaista razvijeni deo fleksibilne ekonomije koji se zove - mala i srednja preduzeća. Da bismo i sutra mogli da odolimo izazovima svetske ekonomske recesije onda kada se ona desi, da bismo imali stabilni privredni razvoj i da bismo imali nova radna mesta.
Nova radna mesta su nam potrebna posle desetogodišnjeg propadanja ove privrede. Zakonom o privatizaciji uradićemo da postojeća radna mesta budu kvalitetna, da otvorimo nova radna mesta u postojećim preduzećima, velikim novim ulaganjima želimo da stvorimo mogućnosti da razvijemo one industrije koje danas ne postoje i da se tamo otvore nova radne mesta, a malim i srednjim preduzećima da razvijemo postojeću preduzetničku inicijativu i da stvorimo veliki broj novih radnih mesta u fleksibilnoj ekonomiji.
Još jednom, u ime Ministarstva i Vlade, ja vam se zahvaljujem na vrlo konstruktivnoj diskusiji. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče, pred vama je zakon o Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća, koji treba da zaokruži institucionalnu podršku za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Kao što znate, naša ekonomija i cela privreda nalaze se u tranziciji. Tranzicija mora da znači maksimalno korišćenje postojećih resursa koje imamo u privredi Srbije, to znači kroz privatizaciju popraviti finansijske i poslovne performanse. Istovremeno, konstatujemo, zbog privrednih rezultata takvih kakvi jesu, a iza kojih su visoki nasleđeni dugovi i visoki akumulirani gubici u privredi, jasno nam je da je neophodna izgradnja novih radnih mesta.
Dakle, privatizacija treba da podigne kvalitet postojećih radnih mesta i da kroz privatizaciju dođe do povećanja radnih mesta u svim onim preduzećima koja će biti privatizovana, koja su dovoljno atraktivna za privatizaciju, čija budućnost je ekonomski zasnovana. Istovremeno, naš zadatak je da u tranziciji stvorimo nova radna mesta.
Postoje dva načina za izgradnju novih radnih mesta: jedan jesu direktne velike "grejnfild" investicije, a drugi način jeste razvoj malih i srednjih preduzeća. I za jedan i za drugi način potrebno je institucionalno i pravno zaokruživanje, da bi se zapravo to i ostvarilo. Za razvoj malih i srednjih preduzeća takođe je potrebno institucionalno i pravno zaokruživanje, da bi jedna snažna ideja izgradnje fleksibilne ekonomije zaista bila ostvarena u praksi. Mala i srednja preduzeća u svim zemljama u svetu imaju zaista veliki značaj i ako pogledate, procentualno mereno prema broju preduzeća, sve razvijene ekonomije dominantno imaju prevashodno mala i srednja preduzeća. Velika preduzeća ne prelaze više od 10 do 15% ukupno. Govorim pretežno o razvijenim evropskim zemljama.
Mala i srednja preduzeća su veoma značajna za kreiranje dinamike i ravnoteže u privrednom rastu i privrednom razvoju. Mala i srednja preduzeća, ukoliko je koncepcija njihovog razvoja adekvatno postavljena, treba da znače brži izlazak iz tranzicione recesije. Kao što sam malopre rekao, treba da znače dinamiziranje privrednog rasta, kreiranje novih radnih mesta i razvoj preduzetništva.
Razvoj inicijative, razvoj inovacija, treba da se ogleda u velikom broju preduzetnika u našoj privredi. Međutim, veoma je rizično prepustiti razvoj malih i srednjih preduzeća njima samima, odnosno dozvoliti da ovaj proces teče potpuno spontano.
Da bi ovaj proces bio u potpunosti efikasan, potrebna je pravna i institucionalna podrška. Vladalo je jedno veoma pogrešno uverenje da je potrebno doneti poseban zakon o malim i srednjim preduzećima, gde bi se posebni zakoni isključivo odnosili na mala i srednja preduzeća, a da bi generalno privredni zakoni, oni koji nisu obuhvaćeni ovim poslednjim zakonom, regulisali oblast velike privrede.
To nije tačno i to je pogrešna koncepcija. Privredni sistem, privredni ambijent moraju da budu potpuno isti za mala, srednja i velika preduzeća, pri čemu se, prilikom donošenja pojedinačnih privrednih zakona, koji tangiraju privredu, mora uzeti u obzir specifičnost malih i srednjih preduzeća.
S tim u vezi, spreman sam da vas obavestim da je pri Vladi Srbije osnovana međuresorska grupa više ministara iz tzv. ekonomskog dela Vlade, čiji je zadatak da, pre nego što se ekonomski, privredni zakoni predlože Skupštini, izvrši potpunu analizu u kojoj meri ti privredni zakoni mogu istovremeno da znače i podršku razvoju malih i srednjih preduzeća.
To je što se tiče zakonske regulative, koja treba da definiše okvire za razvoj malih i srednjih preduzeća. Međutim, čini nam se da je mnogo važnija institucionalna podrška razvoju malih i srednjih preduzeća, jer iskustva razvijenih evropskih zemalja i zemalja u tranziciji govore da je svuda gde nije postojala institucionalna podrška urađena kompromitacija ideje o razvoju malih i srednjih preduzeća, a svuda gde je institucionalna podrška bila koordinirana, od centralnog nivoa pa zatim spuštena na nivo regiona i konkretno opština, ostvareno je ovo što se želelo, a to je jedan, rekao bih, vrlo efikasan način izgradnje fleksibilne ekonomije koja se ogleda u malim i srednjim preduzećima.
U konkretnom smislu institucionalna podrška znači osnivanje centralne agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, za preduzetništvo generalno uzev, a istovremeno osnivanje velikog broja regionalnih agencija koje bi trebalo da na terenu implementiraju definisane metodološke okvire na nivou centralne agencije.
Kakav je odnos između Ministarstva, centralne agencije i regionalnih agencija? Ministarstvo je tu da definiše politiku razvoja malih i srednjih preduzeća, centralna agencija je tu da definiše jedinstvenu metodologiju za razvoj malih i srednjih preduzeća, a regionalne agencije imaju zadatak da implementiraju ovo što je definisala centralna agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Da vi ne biste pogrešno zaključili da smo mi tek danas krenuli u razvoj malih i srednjih preduzeća, moram da vas obavestim da je zajedno sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju osnovano sedam regionalnih agencija, dakle regionalnih čvorišta, koje treba da znače podršku razvoja malih i srednjih preduzeća i implementaciju metodologije koju će definisati centralna agencija. Istovremeno, osnovano je zajedno sa podosnivačima, dakle privatnim preduzetnicima, opštinama, od strane Vlade, nekoliko regionalnih agencija, konkretno u Jablaničkom okrugu, u Mačvanskom, u Kolubarskom, u Šumadijsko-pomoravskom; i već neki rezultati dole postoje.
Dakle, centralna agencija koju sada osnivamo je kapa koja treba da znači jedinstveni metodološki pristup u razvoju malih i srednjih preduzeća i koja treba da znači delegiranje konkretnih zadataka za implementaciju politike razvoja malih i srednjih preduzeća od strane regionalnih agencija.
Zašto je to potrebno? Početak svakog biznisa je skopčan sa velikim rizikom. Postoji veliki broj potencijalnih preduzetnika koji imaju dobre ideje. Međutim, od ideje do implementacije dug je put, koji počinje sa izradom biznis plana, sa edukacijom preduzetnika kako sutra da vodi taj svoj mali biznis, pa konačno - povlačenje kreditne linije od strane banaka, i na kraju - početak realizacije celog projekta.
Iskustva govore (a pogledajmo samo iskustva naših susednih zemalja, konkretno mislim na Bosnu i Hercegovinu) da se tamo gde nije postojala jedinstvena politika edukacije, jedinstven metodološki pristup u razvoju malih i srednjih preduzeća, desilo upravo obrnuto. Ne da se nije razvila fleksibilna ekonomija oličena u malim i srednjim preduzećima, nego su ti potencijalni preduzetnici bankrotirali, jer su morali za povlačenje finansijskih kredita da založe i deo svoje privatne imovine.
Zašto se desio bankrot? Zato što nisu imali dovoljan pristup metodološkim informacijama - kako da se pripreme za početak novog biznisa. Dakle, zadatak agencije nije da daje kredite za razvoj malih i srednjih preduzeća, nego da preduzetnike pripremi za početak biznisa, odnosno realizaciju njihovih preduzetničkih ideja.
U tom smislu centralna agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva će imati sledeće zadatke: da najpre dinamizira regionalni privredni razvoj, efikasnije rešavanje pitanja nezaposlenosti i to kako onih formalno nezaposlenih tako i neformalno nezaposlenih, (znate i sami da danas imamo veliki broj samo formalno zaposlenih ljudi, kojima su takođe potrebna nova radna mesta);zatim, da pokreće preduzetničke inkubatore, da radi na razvoju inovativnih centara, programu edukacije, da podstiče preduzetničke inicijative; da omogući racionalnije korišćenje postojećeg poslovnog prostora, opreme i kapaciteta koji postoje u okviru društvenih preduzeća a ne koriste se; da pruža sve neophodne savete, da informiše, daje uputstva za preduzetnike u proizvodnji, da daje kratke prikaze pojedinih zakona koji tretiraju problematiku malih i srednjih preduzeća; i, na kraju, da predlaže, inicira dogradnju propisa iz oblasti poslovanja malih i srednjih preduzeća.
Ako ste dobro razumeli, mi imamo tri poluge za uspešnu tranzicionu politiku. Jedno je privatizacija, čiji je cilj - nove investicije, investicije u privredu, svuda tamo gde postoji ekonomska zasnovanost za budućnost tih preduzeća koja će biti privatizovana.
Druga ključna strateška poluga su direktne, nove velike investicije u industrijski propulzivne grane i mi ćemo sa svoje strane učiniti da zakonski i institucionalno damo posebne ustupke i kreiramo politiku industrijskog razvoja.
Treća je - razvoj malih i srednjih preduzeća.
Zadatak prve strategije je da popravi kvalitet postojećih radnih mesta i da razvija nova i u okviru privatizovanih preduzeća. Zadatak druge dve je da razvija nova radna mesta u novim osnovnim jedinicama. Da bi se sve to desilo potrebna je pravna, institucionalna podrška, a institucionalna podrška kakvu mi predlažemo je rezultat iskustava onih zemalja koje su bile najuspešnije u razvoju malih i srednjih preduzeća, gde pre svega mislim na Škotsku i na Irsku. Hvala.

Dame i gospodo, ja sam propustio u svom uvodnom izlaganju da dam jedno objašnjenje, koje će verovatno razrešiti mnoge dileme u Narodnoj skupštini.
Prvo, osnivanjem Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, na osnovu ovog zakona, koji ćete, nadam se, izglasati tokom ove rasprave, automatski prestaje da postoji agencija koja je osnovana na bazi vladine uredbe. Dakle, isti ti ljudi koji rade u toj agenciji će preći u agenciju koju osnivamo na osnovu ovog zakona.
Prvo što želim da kažem (a nadam se da sam dovoljno pokazao u svom dosadašnjem radu da kada dam reč onda to bude urađeno iza toga) -dosadašnja Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, koja je osnovana na bazi uredbe Vlade, u stvari je pokušaj da ne gubimo vreme, pokušaj da iskoristimo da postavimo onu prvu infrastrukturu.
Od prvog dana intencija ovog ministarstva je bila da imamo zakon o centralnoj agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća (o čemu smo pričali i na proteklom zasedanju, kada smo govorili o privatizaciji), da taj zakon otvori prostor za osnivanje regionalnih agencija i da centralna agencija metodološki ima svoj uticaj na rad regionalnih agencija, koje su zadužene za implementaciju programa edukacije, razvoja inkubatora, inovativnih centara, zatim, jedinstvene baze podataka, tumačenje zakona, otklanjanje svih barijera za razvoj preduzetništva itd.
Dakle, ono o čemu mi danas govorimo, i time želim da dam još odgovor na dilemu - da li Zakon o razvoju malih i srednjih preduzeća ili Zakon o agenciji, jeste anatomija razvoja malih i srednjih preduzeća. Da bi jedan proces mogao da funkcioniše, da bi taj proces bio uspešan, potrebni su institucionalni okviri, institucionalna podrška.
Nije dobro formirati posebne fondove i činiti korak nazad ka dirigovanoj centralističkoj ekonomiji, nego je jako dobro razviti servis koji neće da bude servis Vlade direktno, nego servis centralne agencije (dakle, regionalnih agencija) koju osniva Narodna skupština ovim zakonom, za pružanje podrške da se ideja pretoči u praksu.
Jer, ono što govore iskustva u razvoju malih i srednjih preduzeća, a očigledno da gospoda poslanici iz poslaničke grupe SPS-a nisu konsultovali iskustva, govori vrlo jasno da su svi projekti propali zbog neravnomerno i nepravilno definisanih ideja, zbog toga što te ideje nisu bile adekvatno razrađene.
Ja se ne plašim da neće biti finansiranja projekta malih i srednjih preduzeća, jer, verujte mi, finansijski sektor danas, takav kakav jeste, radije investira u razvoj malih i srednjih preduzeća, podršku privatnog preduzetništva, nego u razvoj velikih giganata.
Dakle, da sumiram ovu moju priču, osnivanjem agencije automatski prestaje da važi i da postoji Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, koja je osnovana na bazi vladine uredbe.
Drugo, mi govorimo o institucionalnoj podršci razvoju malih i srednjih preduzeća, a ne o tome kako će se ona finansirati.
Treće, ne zaboravite, Zakon o privatizaciji govori da će deo privatizacionih prihoda upravo odlaziti za podsticaj razvoja malih i srednjih preduzeća.
I četvrto, postoji, gospodo, Fond za razvoj Republike Srbije, koji je deset godina bio servis propalih velikih društvenih sistema, i kroz koji su prošle pare "Telekoma", i kome svi redom duguju, ali, nažalost, ne privatni preduzetnici, ne mala i srednja preduzeća, koja su bila predmet pažnje u prethodnih deset godina, već društveni sistemi, veliki državni sistemi, zatim fondovi, jer su te pare plasirane na sve druge načine, a najmanje na ekonomski zasnovani način.
Na ovaj način, kao što mi predlažemo, mi ćemo edukacijom podići preduzetničko saznanje i preduzetničku inicijativu, da bi iza toga ideja mogla da se pretoči u praksu, a to su mala i srednja preduzeća, izgradnja fleksibilne ekonomije. I molim vas, kad god hoćemo nešto da uradimo, ne treba da izmišljamo toplu vodu ili da tražimo rupu na saksiji, nego samo treba da iskoristimo pozitivna iskustva onih zemalja koje su imale najefikasniji razvoj malih i srednjih preduzeća.
Ovo se bazira na iskustvima Irske, na iskustvima Škotske, koja su pokazala da samo razvijenom mrežom institucionalne podrške zaista mogu da se kreiraju novi preduzetnici i, umesto da imamo danas 300.000 zaposlenih u malim i srednjim preduzećima, mi sutra treba da imamo najmanje još četiri puta toliko zaposlenih u malim i srednjim preduzećima. Smatramo da je institucionalna podrška ključna stvar i da to treba razdvojiti od načina finansiranja.
Pitanje da li neki zakonski propisi smetaju razvoju malih i srednjih preduzeća je pitanje koje mora da se raspravi pre donošenja bilo kog ekonomskog zakona koji generalno tangira privredu, i zato postoji međuresorska grupa, koja kroz svoje ruke, pre odluke Vlade, pre odbora, provlači predlog ekonomskih zakona i kaže - da, ovi članovi smetaju, ovo smeta.
Sutra, kada budemo imali zakon o lokalnoj samoupravi, regionalne agencije će raditi na efikasnijoj proceduri razvoja preduzetništva i novih preduzeća.
Prema tome, molim vas da ne mešamo fiziologiju sa anatomijom razvoja privatnog preduzetništva i malih i srednjih preduzeća, jer to nije dobro. Finansiranje je jedna priča, institucionalna podrška druga priča, a mi danas govorimo o institucionalnoj podršci. Hvala.

Sasvim je normalno predvideti da u postupku privatizacije društvenog i državnog kapitala može da bude privatizovan deo subjekta privatizacije ili imovina subjekta privatizacije, jer konstatujemo stanje u srpskoj  privredi, a to je da veliki broj preduzeća ima negativnu vrednost kapitala. Tačno je da je imovina kapital, ali imovina je neto kapital, odnosno, kada se od imovine odbiju obaveze. Gospodo poslanici, ne sprovodi se socijalni program u bilo kom preduzeću tako što ćete nekog naterati da drži šest, sedam puta veći broj radnika nego što je potrebno, jer tako nećete nikoga uspeti da naterate, to nije socijalni program, već tako što ćete ući u ekonomski razvoj  i razvoj  novih radnih mesta,  gde će ti ljudi biti adekvatno uposleni i gde će sve to zajedno doprineti ekonomskom razvoju. Zbog toga, i dalje ostajemo pri definiciji koja je data u članu 3, a to je da samo u postupku privatizacije može biti privatizovan deo imovine, odnosno deo subjekta privatizacije.

Naravno da je naš ključni cilj investicija u preduzeća zato što konstatujemo da je privreda Srbije na nivou od 40% ostvarenog bruto nacionalnog dohotka iz 1989. godine, zato što konstatujemo da je privreda Srbije potpuno neefikasna, sa neadekvatnom strukturom. Ova odredba oko dodatnog ulaganja je jedan od osnovnih kriterijuma za izbor strateškog partnera i nalazi se kod tzv. tenderske metode prodaje, odnosno aukcijske metode prodaje.
Prema tome, želim da uverim javnost da interes Vlade nije maksimizacija privatizacionih prihoda, nego naprotiv maksimizacija investicija u preduzeće, i da bi se do kraja ispoštovala i sprovela metoda tendera, odnosno aukcije. To mora da bude jedan od kriterijuma prilikom izbora strateškog partnera, odnosno prilikom izbora kupca.
Što se tiče Mađarske, Mađarska u 2000. godini beleži najnižu stopu nezaposlenosti u Istočnoj Evropi, 8,3%. To vam je dovoljan podatak da znate u kojoj meri su direktne investicije ugrozile Mađarsku, a pri tome imajte na umu da od 1995. godine Mađarska beleži konstantan priliv inostranih investicija od dve milijarde dolara, sa izuzetkom 1996. godine kada je priliv bio 4,5 milijardi dolara. Prema tome, na taj način možete videti da li je strani kapital koji je ušao u Mađarsku, a preko 2/3 kapitala koji se pojavio u toku privatizacije, uticao pozitivno ili negativno na ekonomiju Mađarske.
Na kraju, tačno je da je kapital razlika između imovine i obaveza. Mereno u knjigovodstvenom smislu i knjigovodstvenim rečnikom to je sasvim tačna formulacija, međutim, u poslovnom smislu kapital je rezultat uspešnog poslovanja kompanije i kada se procenjuje tzv. nematerijalna vrednost najčešće se koristi metod natprosečnih profita. To je jedini mogući metod na osnovu koga možete utvrditi kolika je vrednost onog nematerijalnog, neprepoznatljivog ulaganja.

Najpre da kažem da je izjava mog kolege, Vigora Majića, potpuno pogrešno protumačena. Kao što znate, obrazovanje i zdravstvo su izuzeti iz Rezolucije 1244, i Vlada Srbije, Ministarstvo obrazovanja, odnosno Ministarstvo prosvete i sporta, u potpunosti izvršava svoje obaveze  koje su definisane Ustavom i zakonom, i na teritoriji  AP Kosova i Metohije.
Pretpostavljam da vas interesuje ova informacija i da biste makar mogli da je saslušate.
Što se tiče amandmana gospodina Maravića, upravo zbog toga što je članom 4. Ustava definisano da je teritorija Republike Srbije jedinstvena, nema potrebe da se u zakonu posebno ističe da ovaj zakon važi istovremeno i u autonomnim pokrajinama Kosovo i Metohija odnosno Vojvodina.To bi bio čist pravni pleonazam u ovom slučaju - potvrđivanje nečega što je već potvrđeno Ustavom Republike Srbije u članu 4.

Zbog javnosti - nije tačno da ova Vlada i ovo ministarstvo ne rade ništa kada je u pitanju Kosovo i Metohija, kad su u pitanju preduzeća na Kosovu i Metohiji. Prvo, na teritoriji Kosova i Metohije postoji ogranak agencije za privatizaciju koja će učestvovati u sprovođenju privatizacije.
Drugo, Ministarstvo za privredu i privatizaciju je započelo razgovore sa UNMIK-om oko statusa "Trepče", jer, ne zaboravite, gospodo, u "Jugobanci" su ostali dugovi a imovina "Trepče" nije u našim rukama. Ti dugovi su nastali za vreme vladavine prethodnog režima i prethodne vlade.
Prethodna vlada je donela Zakon o svojinskoj transformaciji gde je popisala naročito strateški važna preduzeća sa Kosova i Metohije, pa su se tu našli i "Balkanbelt" iz Suve Reke, i "Trepča" iz Kosovske Mitrovice, i "Stanoje Aksić" iz Lipljana, a da ne pominjem "Koteks" iz Peći i sva druga preduzeća. Šta ste to učinili i šta ste to time postigli imajući listu strateški važnih preduzeća, koja su 1999. godine jednostavno predata i izvučena van uticaja Vlade Republike Srbije.
Zbog toga napominjem - član 4. Ustava jasno govori da je teritorija Srbije jedinstvena. Isto tako napominjem da Ministarstvo za privredu i privatizaciju, zajedno sa Vladom, ima nameru da ekonomsko pitanje Kosova i Metohije nastavi da rešava kroz razgovore sa UNMIK-om, i ne samo pitanje primene ovog zakona o privatizaciji i kontrole od strane predviđenih subjekata privatizacije, nego i pitanje restitucije imovine, prevashodno zemljišta.

Ovaj amandman se ne može prihvatiti jer je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Naime, članom 59. Ustava Republike Srbije je određeno da se promena svojinskih oblika, odnosno privatizacija društvene svojine isključivo uređuje zakonom, a članom 109. Ustava pokrajinama, time i AP Vojvodini, dato je ovlašćenje da donose samo odluke i opšte akte, a to nisu zakoni. Odlukama i opštim aktima ne može se uređivati problematika svojinske transformacije. Zbog toga Vlada nije prihvatila ovaj amandman.