Moram da se zahvalim svim poslanicima koji su svoje amandmane dostavili sa namerom da konstruktivno poboljšaju ovaj zakon. Istovremeno, ne ulazeći u formalno-tehničke razloge, ovaj amandman poslanika Kurjačkog je zaista konstruktivni prilaz poboljšanju zakona i otklanjanju nekih dilema koje postoje. Međutim, već smo rekli da 26 zakona reguliše šta je to prirodno bogatstvo, odnosno šta su to dobra u opštoj upotrebi i zato zaista ispred Vlade smatram da bi ovo trebalo prevashodno uredbom odrediti, jer se radi o potrebi da se oni relevantni članovi koji se odnose na prirodno bogatstvo i dobro od opšteg interesa koncentrišu na jednom mestu, u okviru uredbe. Pretpostavljam da na taj način možemo istovremeno doprineti konstruktivnosti, a sa druge strane omogućiti da zakon ne zavisi od nekog sledećeg zakona koji će se doneti možda tek na jesen.
Što se tiče koncesija, koncesije nisu metodi privatizacije. Koncesija nije privatizacija. Privatizacija je prenos jednog oblika kapitala, najčešće državnog, u svim zemljama, u privatni oblik kapitala. U našem slučaju imamo i tu tvorevinu društvenog kapitala. Koncesija u bilo kom obliku je pravo privremenog korišćenja i eksploatacije, najčešće prirodnog bogatstva i upravo zbog toga postoji Zakon o koncesijama koji reguliše ovu materiju. Još jednom ponavljam da koncesije nisu privatizacija.

Ako smo se dobro razumeli, uredba o kojoj je bilo reči  ima zadatak samo da  na jednom mestu projektuje, opiše - šta su to dobra od opšteg interesa i šta su to prirodna bogatstva, ništa više.  S obzirom da se to nalazi u 26 različitih zakona, radi preglednosti to treba da stoji na jednom mestu, i slažem se sa poslanikom Kurjačkim.
Što se tiče broja subjekata privatizacije, odnosno preduzeća koja će biti privatizovana po odredbama ovog zakona, moram još jednom da kažem da se ne plašite da agencija neće biti u situaciji da 7.000 subjekata privatizacije transformiše, odnosno privatizuje, iz prostog razloga što će agencija inicirati, sprovoditi samo tendersku privatizaciju. Privatizaciju onih preduzeća koja će biti prodata metodom aukcije, agencija samo kontroliše i organizuje aukciju, u užem smislu te reči.
Sve ostalo je decentralisano na nivou preduzeća i tu je ona ravnoteža između centralnog upravljanja i sprovođenja privatizacije, i decentralizovane inicijative na nivou preduzeća. Svako ko je čitao zakon od početka do kraja, ne samo Zakon o privatizaciji, nego i o agenciji za privatizaciju , shvatio je vezu koja postoji između agencije, subjekta, između stimulansa i stimulativne šeme koju dajemo kroz besplatne podele, i jasno je da agencija nema nameru da organizuje i sprovodi privatizaciju svih 7.000 subjekata privatizacije.
Što se tiče potrebe da agencija bude samostalna, pa to je direktno povezano sa jednim od osnovnih načela ovog zakona, a to je načelo transparentnosti, odnosno vidljivosti u pozitivnom smislu svih procesa privatizacije.
Da se ne bi desilo da Vlada sprovodi i Vlada samu sebe kontroliše imamo nezavisni subjekt a to je Agencija za privatizaciju koja inicira, promoviše, sprovodi i kontroliše privatizaciju, a Vlada, odnosno Ministarstvo za privredu i privatizaciju, i, nadam se, ova skupština kontrolišu subjekt koji sprovodi privatizaciju.
Samo tako imamo jasnu podelu uloga. Imamo jasnu podelu odgovornosti između subjekata. Kada jedan subjekt sprovodi privatizaciju i kontroliše sam sebe - nema transparentnosti i tu nema vidljivosti u pozitivnom smislu procesa privatizacije i zato je neophodno da Agencija bude poseban subjekt privatizacije i da postoji zakon o Agenciji za privatizaciju, na osnovu koga će se Agencija osnovati.
To nije, gospodo, uvećanje birokratije. Jer, tamo neće sedeti birokrate koje će da lupaju pečat, tamo će biti stručno kompetentna firma koja u startu ima da zapošljava 65 ljudi a računamo, prema potrebama, da ćemo imati i do 200 zaposlenih, i koja će, tačno je, biti isključivo finansirana na osnovu: A-vlastitih prihoda, i B-donacija, ali ne donacija od firmi nego donacija koje već imamo od Svetske banke, donacija od bilateralnih agencija za međunarodnu saradnju sa kojima smo već potpisali ugovore.
Prema tome, nema opasnosti da taj koji bude donator da on učestvuje u procesu privatizacije. Hvala.

Narod je ispravio grešku na prošlim izborima i na tome se ja narodu zahvaljujem.
Što se tiče mogućnosti agencije da sprovede sedam i po hiljada postupaka privatizacije, još jednom napominjem, sprovodi samo najviše 150 postupaka tenderske privatizacije. U toku jedne godine možete otvoriti svih 150 postupaka tenderske privatizacije, jer, još jednom kažem, kada pročitate zakon o agenciji za privatizaciju, vidite da agencija može da angažuje domaća ili strana pravna ili fizička lica koja će, između ostalog, učestvovati u postupku sprovođenja kao finansijski, odnosno pravni savetnici.
Što se tiče aukcijske privatizacije, preduzeće sprovodi postupak aukcijske privatizacije, a Agencija samo organizuje. Iskustvo mi govori da jedna aukcija traje najviše 30 minuta, u užem smislu te reči, znači, sama organizacija aukcije. U toku jednog dana moguće je napraviti najmanje deset aukcija. U toku jedne godine možete napraviti dve i po hiljade aukcija. Uveravam i vas, a i javnost da će Agencija za privatizaciju raditi ne pet dana u nedelji, neće slaviti svaki praznik, nego će raditi 24 sata dnevno, da bi ovaj projekat doneo ekonomski rast i da bi doneo socijalnu stabilnost ovoj zemlji. Toliko o tome.
Što se tiče same suštine amandmana - da jedan subjekat ne može istovremeno da inicira, promoviše, sprovodi i kontroliše - može, pošto kontroliše postupak privatizacije, a Agencija ne kontroliše samu sebe. Kontrolu Agencije obavljaju drugi subjekti. U tome leži tajna transparentnosti, odnosno vidljivosti, u pozitivnom smislu, u dobro podeljenim ulogama, na osnovu sličnih procesa koji su već sprovedeni u drugim zemljama Istočne Evrope.
Što se tiče donatorskih sredstava, nama treba da bude čast što ćemo biti prva zemlja koju Svetska banka prvi put bez kreditnih sredstava podržava u ovom projektu koji se jednom rečju zove razvoj privatnog sektora. Jer, nije samo razvoj malih i srednjih preduzeća, razvoj privatnog sektora, nego je to i privatizacija. Donatorska sredstva ni u kom slučaju ne obavezuju Agenciju za sprovođenje postupka privatizacije. Naprotiv, imajući Svetsku banku, MMF, Evropsku banku, bilateralne organizacije, poput DFID-a, GTZ-a, mi šaljemo pozivnicu investitorima da je ovo ambijent u koji treba da ulažemo. Ja sam zbog te činjenice jako ponosan.

Ovaj zakon nije u sukobu sa Zakonom o hartijama od vrednosti. Zakonom o hartijama od vrednosti ne može se propisati način vođenja centralnog registra. Zakon o hartijama od vrednosti ne govori nijedno slovo, nijedan član, kako se vodi centralni registar.
I usput da kažem da centralni registar nije prost zbir i evidencija akcija. U svim zemljama, centralni registar je najčešće organizovan kao akcionarsko društvo, i u svim zemljama, centralni registar je u neposrednoj vezi sa berzom. Kao što znate, preko berze će se omogućavati promet ovih akcija.
Prema tome, neophodan je poseban zakon koji će regulisati rad centralnog registra, i zbog toga što će možda doći do izmene naziva zakona, ne o centralnom registru, nego o centralnom depou, nismo želeli da unosimo konkretan naziv zakona, nego smo uputili na zakon koji će regulisati rad centralnog registra.
Sve poslanike želim da podsetim da dok se centralni registar ne ustanovi postojaće privremeni registar i možete pronaći u poslednjem delu zakona koja je uloga privremenog registra. Ali, istovremeno hoću da kažem da je centralni registar kao institucija morao da bude osnovan u protekle četiri godine, s obzirom da su emitovane akcije iz privatizacije.
Kakav je stepen ozbiljnosti i namera ulaska u privatizaciju prethodnog režima, svedoči i to da četiri godine posle ne postoji institucija koja se zove centralni registar. Mi ćemo centralni registar imati do kraja godine. Ova skupština će imati, nadam se, tu čast, da o tom zakonu raspravlja i želim da kažem da je centralni registar veoma važan za razvoj privatne svojine, razvoj privatnog sektora i jednom rečju za sigurnost svojine, i imaćemo ga do kraja godine.

Kao predstavnik predlagača Vlade smatram da ovaj amandman treba prihvatiti, jer će svakako sprečiti pojavu špekulativnog kapitala tokom privatizacije.

U prihvatanju amandmana od strane Ministarstva, potkrala se jedna slovna greška, vidi se iz obrazloženja amandmana da je to greška. Ideja je da umesto "organizacije  sindikata", stoji "dostavlja se organizacijama sindikata". Organizacija se nalazi u jednini. Iz objašnjenja se vidi da je prihvatanjem amandmana intencija bila da sve organizacije sindikata dobiju informaciju, i zato molim da se u konačnoj pravnoj redakturi uzme u obzir ova primedba, da bi  amandman, a samim tim i ovaj član, bio pravilno definisan.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije podnela je amandman u skladu sa članom 141. Poslovnika o radu Narodne Skupštine. Ovaj amandman je posledica usaglašavanja sa prihvaćenim amandmanom od strane poslaničke grupe DSS-a u delu izveštavanja agencije kod tenderske, odnosno kod aukcijske prodaje. Molim da ga prihvatite.

Skupština AP Vojvodine je sličan amandman podnela na član 60. gde se definišu namene privatizacionih prihoda, koji je Vlada Republike Srbije prihvatila. Kao posledica prihvatanja tog amandmana Vlada Republike Srbije je izašla sa amandmanom na član 61. kod definisanja procentualnog iznosa prihoda koji će biti preusmeravan za ove svrhe, ne samo za lokalnu autonomiju, nego i za organ teritorijalne autonomije i to za programe razvoja infrastrukture. Zbog toga, s obzirom da bi prihvatanje ovog amandmana bilo u sukobu sa Zakonom o budžetu, predlažemo da Skupština ovaj amandman ne prihvati, da se prihvati amandman na član 60. što je prošlo sve odbore Skupštine i iza toga da se prihvati vladin amandman na član 61, na koji način se u potpunosti ispunjava svrha ovog amandmana.

Apsolutno, s obzirom da smo prihvatili amandman na član 12, predlažem Narodnoj skupštini da se prihvati amandman na član 41.  narodnog poslanika gospodina Đorđa Mamule.

Vlada je ponovo, koristeći pravo koje joj daje član 141. Poslovnika, podnela ovaj amandman da bi usaglasila prethodni član 60. i prihvaćeni amandman od Skupštine AP Vojvodine. Najpre da kažem da se na ovaj  način ni u kom slučaju opštine na teritoriji Vojvodine ne dovode u bolji položaj u odnosu na opštine na teritoriji centralne Srbije, odnosno opštine na teritoriji Kosova, u odnosu na opštine na teritoriji centralne Srbije, zato što i u pokrajinama i u centralnoj  Srbiji opštine dobijaju 5% za razvoj lokalne infrastrukture. Dakle, za one namene koje su definisane članom 60.
Ovde se radi o dodatnih 5% koji se usmeravaju za namene koje su u nadležnosti teritorijalne autonomije, dakle razvoju infrastrukture u nadležnosti teritorijalne autonomije koje se, između ostalog, i onako preusmeravaju iz budžeta. Dakle, ne radi se o podređenom položaju opština u pokrajinama i opštinama u centralnoj Srbiji. Naprotiv, sve lokalne samouprave se nalaze u potpuno istom položaju. Na ovaj način, prihvatanjem amandmana, mi zapravo izlazimo u susret sasvim opravdanim zahtevima od strane AP Vojvodine. Činimo da ovaj zahtev bude definisan na pravno mogući način. Predlažem Skupštini da ovaj amandman bude prihvaćen. Hvala.

Pošto obećanje ne znači ništa dok se ovako javno sa govornice ne potvrdi, suštinski razlog zašto smo mi savetovali gospodinu Rističeviću da povuče amandman je zbog toga što se u redovnim budžetskim prihodima i redovnom budžetskom izdvajanju već podržava Agrarni budžet i nema potrebe da se na ovaj način posebno definiše pozicija. Mi smo želeli da definišemo onu poziciju koja nije obuhvaćena redovnim finansiranjem iz budžeta Republike Srbije, jer svi zemljoradnici moraju da znaju da je poljoprivreda jedan od prioriteta ove vlade i to smo mi pokazali ispravljanjem dispariteta cena poljoprivrednih proizvoda i prestankom pljačke seljaka koja se konstantno sprovodila u poslednjih 15 godina, a naša namera je da čvrsto uđemo u program poljomehanizacije da bismo obnovili poljomehanizaciju koja je danas starija od 18 godina.
Prema tome, poljoprivreda, a time i redovna izdvajanja iz budžeta, biće jedan od prioriteta ove vlade što mi već i do sada pokazujemo.

Na ovaj način se ostvaruje, između ostalog, i moja više puta javno izrečena molba da Skupština Srbije ostvari u punom smislu kontrolu nad radom ministarstva, nad radom Agencije za privatizaciju. Nadam se da ćemo zaista  postići potpunu transparentnost procesa privatizacije i nadam se da ćemo na procesu privatizacije pokazati da odnosi poverenja mogu da budu mnogo čvršći, nego što jesu. Predlažemo da ovaj amandman, sa korekcijom brisanja trećeg stava amandmana, bude prihvaćen.

Po Poslovniku, član 141. Zbog prihvatanja amandmana na Predlog zakona o privatizaciji, amandman 4. na član 16, kojim se inicijativa za pokretanje privatizacije prebacuje sa Agencije na Ministarstvo za privredu i privatizaciju, neophodno je da se u članu 8. ovog zakona Agencija za privatizaciju, izbriše tačka 1. Dakle, drugi poslovi, inicijative i dalje ostaju u nadležnosti Agencije za privatizaciju, ali sama neposredna inicijativa sa Agencije prelazi na Ministarstvo, tj. potencijalnog kupca i to je jednostavno usaglašavanje ova dva zakonska projekta.

Predlažem Narodnoj skupštini da ovaj amandman prihvati.

Prihvatanjem amandmana Skupštine AP Vojvodine definisano je da se prema sedištu subjekta privatizacije prikuplja mišljenje od teritorijalne autonomije, za početak pokretanja privatizacije.

Međutim, tim amandmanom dostava mišljenja nije oročena, i zbog toga Vlada smatra da ukoliko se od nekog traži mišljenje, onda rok za dostavljanje tog mišljenja mora takođe da bude istaknut. Ovim amandmanom mi definišemo rok za dostavljanje mišljenja i predlažemo Narodnoj skupštini da prihvati amandman Vlade.

Radi se o potrebi proširenja broja članova upravnog odbora. Sličan amandman je podneo gospodin Kurjački, ali zbog drugog dela teksta amandmana nismo bili u situaciji da amandman gospodina Kurjačkog prihvatimo.

Dakle, smatramo da će nadzorni odbor funkcionisati bolje ukoliko umesto dva člana, pored predsednika, ima četiri člana. Znači, sve zajedno pet članova. To je predlog našeg amandmana i predlažemo da se on prihvati.