Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine predsedavajući, uvaženo predsedništvo, juče smo u Novom Sadu imali priliku da vidimo na delu grupe neonacista, fašista i klerofašista koji su se okupili na ulicama Novog Sada. Juče smo imali priliku u Novom Sadu da vidimo hiljade policajaca koji su došli da održe red u Novom Sadu i više hiljada građana koji su došli da protestuju protiv pojava neonacizma i fašizma u našem gradu.
Međutim, došlo je do incidenta. Neonacisti su napali grupu koja je prolazila, nepreglednu povorku antifašista i kamenjem počeli da ih ozleđuju. Gospodinu Pavelu Domonjiju, predsedniku Helsinškog odbora Vojvodine, tom prilikom je naneta povreda od koje su kapi krvi pale na novosadski pločnik. Krv je, dakle, pala na ulicama Novog Sada. Danas kapi! Da li ćemo čekati da to budu potoci zato da bismo onda počeli da reagujemo? Da li ćemo doći u poziciju da razmišljamo uopšte o svojoj bezbednosti na ulicama gradova Srbije od strane onih koji su sledbenici ideologija pobeđenih u Drugom svetskom ratu i antifašističkoj borbi?
Skrenuću vam pažnju na to šta je suština pitanja. Suština pitanja je ta – zašto policija ne radi svoj posao? Godine 2005. posle upada grupe "Nacionalni stroj" na tribinu o antifašizmu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Skupština Vojvodine je tražila i dobila je izveštaj policije o delovanju ekstremističkih grupacija na teritoriji Srbije. U tom izveštaju "Nacionalni stroj" i klerofašistička organizacija "Obraz" i "Krv i čast" su taksativno nabrojani sa svim svojim elementima i sa svim kategorizacijama koje ja sada spominjem.
Sada postavljam pitanje, ako se još 2005. godine znalo za postojanje nacističkih i fašističkih grupa u Srbiji i to znala policija, od koje je Skupština Vojvodine dobila izveštaj, zašto onda policija nije preduzela potrebne korake?
Zašto pravosuđe nije preduzelo potrebne korake? Zašto se došlo do toga da juče dolazi do konfrontacije na ulicama Novog Sada? Sasvim je jasno da neki ovde pokušavaju da nipodaštavaju značaj ovoga što govorim.
Naravno da nekima ne smetaju fašisti na ulicama Novog Sada, kada su njihovi poslanici rasisti! Naravno da im ne smeta što Novosađanima smeta povampirenje fašizma, zato što pokušavaju da rehabilituju Milana Nedića i Dimitrija Ljotića!
Naravno da im ne smeta to što su predstavnici fašističke organizacije "Nacionalni stroj" širili zastavu Nedićeve Srbije, zato što misle da je to ispravno! Ja ću svakoga onoga ko to misli pozvati da pođe na jedno važno mesto u ovoj zemlji, posle ću reći i koje.
Suština pitanja koja smo juče imali u Novom Sadu je: da li Srbin može biti fašista, da li Srbin može biti nacista, da li Srbin može biti zločinac?!
Ako nekome nije jasno neka pođe na to važno mesto o kome govorim, a ono se nalazi u Srbiji, u gradu Kragujevcu, a mesto je Šumarice. I neka se na tom mestu podseti ko je bio Marisav Petrović. I neka se podseti koliko je đaka Marisav Petrović odveo na streljanje. I neka se podseti šta su izdajnici ovog naroda uradili ovom narodu u Drugom svetskom ratu obučeni u srpske uniforme sa srpskim znamenjima. To je ono što smo juče gledali.
Gledali smo fašiste koji su se skupljali iz cele Evrope. Uhapšeno je desetak slovačkih državljana. Sa granice je vraćeno neonacista iz Poljske, iz Slovenije, iz Bugarske i bog te pita odakle. Je l' su oni svi došli zato da brane Srbiju od Srba, od građana Srbije? Je l' su došli da štite integritet i celovitost Srbije ili su došli da unose haos u ovu zemlju i da svi mi treba da pognemo glave i izvinimo se onima koji razvijaju fašističke zastave, a zastava Nedićeve Srbije je fašistička zastava.
Ako neko misli da je juče u Novom Sadu bio skup koji se desio konfrontacijom šačice ekstremista sa jedne i sa druge strane, taj se grdno vara. Poistovećivanjem fašista i antifašista radi se u korist fašista. Ima stvari koje se ne mogu legalizovati i upravo zbog toga pustiti naciste na ulice grada u ime demokratije je kao pustiti pacove u dečiju sobu u ime ekologije. To, jednostavno, nema veze jedno sa drugim.
Svi oni koji pokušavaju da opravdaju to, a mene napadaju što sam se, eto, usudio da spomenem da ih treba zaustaviti letvama, posle dve godine od kada je policija podnela izveštaj sa imenima, prezimenima i adresama neonacista u Novom Sadu ništa nije preduzeto, nego treba da padne krv na ulicama, jer policija ne radi ništa. Šta je trebalo da čekamo?
Kažu – mali su, ne treba im pridavati značaj. Da li to znači da je trebalo da sačekamo da porastu? Tihi su, samo će prošetati, kao što su prošetali ulicama Beograda i nije bilo reakcija. Je li to trebalo da čekamo? Da čekamo da porastu i budu glasni? Da prestanu da tuku pojedinačno, nego da počnu da tuku masovno? Da li je to trebalo da sačekamo? Pozvao sam na letve zato da sutra ne bih pozivao na oružje.
Shvatite šta vam govorim, jer nacisti ne biraju sredstva. To ste juče mogli da vidite. Njih 50 je vuklo za nos ceo jedan grad od više stotina hiljada ljudi. Imali smo opsadu Novog Sada. Hiljade antifašista su prolazili i bili kamenovani. To je bilo od 50, šta bi bilo sa 500, šta bi bilo sa 5.000? To je upravo ono što se ovde smeće sa uma, zato što se poigrava u dnevnopolitičke svrhe sa najmračnijim i najmonstruoznijim idejama koje je moderna civilizacija ikada videla, koje je Evropa videla u HH veku.

Mogu da završim?
I upravo zbog toga, pogledajte šta vam se događa u Sandžaku. Borba za prevlast u islamskoj zajednici između onih koji će je kontrolisati i onih koji hoće da bude izraz volje građana, naroda.
Isto to ste imali u Novom Sadu, potrebu da se izjednače oni koji napadaju i koji se brane. To u Novom Sadu, Vojvodini i Srbiji, koliko ja poznajem, neće proći. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je očigledno došlo do ozbiljnog nesporazuma.
Gospodine Nikoliću, kada sam govorio o Marisavu Petroviću, govorio sam o tome da nacionalna pripadnost ne znači po definiciji i političku pripadnost, govorio sam o tome da to što je neko Srbin ne znači da ne može biti fašista. Nisam govorio o srpskom narodu, kome i sam pripadam, nego sam govorio o onome što biste vi nazvali ''izrodi ili izdajnici'', a ja bih se sa vama, samo u tom slučaju, složio.
Međutim, govorim o nečem drugom. Govorim o tome da upravo takve političke, pre svega, pojave prave štetu ovoj zemlji i njenom većinskom narodu.
Podsetiću vas da ovo što je govorio gospodin Aligrudić, o ekstremnim grupama kojima se bave institucije sistema, pa mi, građani, ne treba njima da se bavimo, u međuvremenu su od 2005. godine, kada je policija dala svoj izveštaj gde ih karakteriše kao međunarodne tajne neonacističke grupacije koje postoje u više od 18 zemalja, koje funkcionišu na način na koji funkcionišu, došli su u poziciju da se njima više ne bave, pa da oni u međuvremenu mogu da prave hiljade provokacija, da maltretiraju ljude, da tuku ljude, da ih zlostavljaju, a da tu režim ništa ne preduzima.
I vi, ako meni kažete, da su antifašisti i fašisti isto, da imaju pravo i jedni i drugi da se pojave na ulicama i da su i antifašisti i nacisti tu da pokažu demokratski svoje mišljenje, onda ste vi čovek koji propagira nacizam i daje šansu najgoroj ideologiji koja se pojavila u 20. veku, da slobodno ide ulicama Srbije da maršira, da režim kaže, pa eto, to je pravo na drugo mišljenje i da oni pozivaju na istrebljenje čitavih nacija, da pozivaju na istrebljenje niže rase, da sve to rade samo zato što je to, eto, vaše viđenje demokratije.
E, vidite, od takvog viđenja demokratije su milioni ljudi na ovim prostorima platili glavom i to nije bla – bla, nego je to istorijska činjenica.
A, to što vi u vašem vlastohlepnom politikantstvu možete da idete od levog do desnog, od desnog do levog, da ovoga nevoljnika izaberete za predsednika Skupštine Srbije pa da ga smenjujete posle par dana i gazite elementarno ljudsko dostojanstvo, da postupate na najsramniji mogući način prema ljudima koji vam poveruju, to je na vaš obraz.
Još jednu stvar bih rekao, to je bio međunarodni skup od strane neonacista. Oni su se skupili iz cele Evrope.
Ološ iz cele Evrope je došao u Novi Sad da vršlja ulicama Novog Sada, ''zighajluje'' i viče "legalno - legalno". To je ono što se desilo u Novom Sadu.
A što se tiče Srpske radikalne stranke, gospodine Nikoliću, gost Vojislava Šešelja je bio izvesni Lepen, je l' tako bilo? Taj Lepen je imao dobrovoljce u ratovima na prostorima bivše Jugoslavije, koji su se borili na strani Hrvatske.

Dame i gospodo, narodni poslanici, uvaženi gospodine predsedniče i uvaženo predsedništvo, pozivam se na povredu člana 90. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Poslanička grupa Vojvođanski poslanici je podnela predsedniku Narodne skupštine Predlog zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i o zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja. Primljen je na pisarnici ovaj zakon, ali nije ušao u dnevni red.
Razlog zbog čega smo to tražili jeste Izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova o postojanju ekstremističkih organizacija na teritoriji Republike Srbije, tu se spominje niz organizacija, od organizacija ''Nacionalni stroj'', ''Krv i čast'', ''Rasni nacionalisti'', ''Obraz'', ''Pokret 64 županije'' itd., koji je, po zahtevu Skupštine Vojvodine, dostavljen u Skupštinu Vojvodine u novembru 2005. godine, a raspravljano je o njemu 6. decembra 2005. godine.
Uz jasno izdvojene karakteristične događaje, koje je navelo Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije povodom delovanja ovih grupacija, predlažem i sledeće korake.
Prvo, svim područnim sekretarijatima unutrašnjih poslova naložene su mere za evidentiranje praćenih aktivnosti i preduzimanje zakonskih mera vezanih za delovanje neformalnih društvenih grupa – ''Skinsa'', ''Nacionalnog stroja'', ''Krvi i časti'' i drugih, sa obavezom hitnog izveštavanja Ministarstva. Takođe, naloženo je blagovremeno preduzimanje preventivnih i represivnih mera u skladu sa zakonom, kao i ostvarivanje pune saradnje sa nadležnim tužilaštvom. Ponoviću vam, preventivnih i represivnih mera.
Drugo, izdat je nalog da se na nivou Ministarstva obrazuju posebna operativna radna tela za postupanje prema pripadnicima neformalnih društvenih grupa i naloženo je preventivno praćenje njihovih aktivnosti itd.
Ja ovo govorim zbog sledećeg. Mislim da nipodaštavanje i potcenjivanje delovanja nacističkih i klerofašističkih grupacija, apsolutno, vodi u intenziviranje konfrontacija na teritoriji Srbije, a to nikome nije u interesu.
Mislim da je upravo zbog toga ovakav zakon o zabrani manifestacija fašističkih ili neofašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih i fašističkih simbola i obeležja izuzetno značajan za Srbiju u ovom trenutku i da se o njemu mora po hitnom postupku raspravljati i privesti nameni.
Ako ne budemo u najskorije moguće vreme imali potpuno jasan odnos prema neonacističkim grupacijama, koje se prikrivaju, upravo, iza simbola i znamenja Republike Srbije i srpskog naroda, i ako se ne budemo jasno distancirali od klerofašističkih organizacija, koje zloupotrebljavaju religiozno osećanje pravoslavne i ne samo pravoslavne veroispovesti u Srbiji, doći ćemo u poziciju da se, bez ikakve kazne, uništi kompletno nacionalno nasleđe Republike Srbije, odnosno u Republici Srbiji, i srpskog naroda uopšte.
Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, ova tema koju smo dotakli danas je ponukala mnoge moje prethodnike govornike da kažu niz fakata, niz činjenica, pretpostavljam da niko, ni zbog vremena ni zbog drugih razloga, nije mogao da dotakne baš sve aspekte zašto je ''za'' ili ''protiv'' izbora gospodina Radovana Jelašića za mesto guvernera Narodne banke Srbije.
Primetio sam da, uprkos iscrpnim podacima koje je gospođa Tabaković dala, koji su fakti koje smo svi znali, niko nije primetio jednu sitnicu, mi treba da biramo čoveka koji nešto već jeste. Kada se bira neko na neku funkciju, ta funkcija mora biti upražnjena.
Funkcija guvernera Narodne banke Srbije nije upražnjena. Na njoj se nalazi Radovan Jelašić. On će biti dva puta biran za istu stvar. Tačno, on bi morao podneti ostavku ili na neki drugi način biti oslobođen te funkcije, da bismo mogli da pristupimo glasanju oko njegovog izbora.
Međutim, onog momenta kada bi prestao da obnaša tu vrlo značajnu funkciju, jednu od najznačajnijih u zemlji, pretpostavljam da bi u tom trenutku bio u poziciji da mora da da odgovore za rad dosadašnji, a to je očigledno bolna tema o kojoj ovde razgovaramo.
Njegov prethodnik, gospodin Mlađan Dinkić, još pre nekoliko godina, kada sam vršio funkciju predsednika Skupštine AP Vojvodine, prilikom mog najljubaznijeg pitanja - zašto je bilo potrebno zatvoriti vojvođanske banke, zatvarati banke po Vojvodini i Srbiji? Prva stvar koja je urađena je bilo ukidanje Trezora Narodne banke u Novom Sadu.
Kada sam postavio to pitanje telefonski, sutradan me je u novinama dočekala izjava guvernera Dinkića da je to sramota kako se politika meša u struku. Ako ste, gospodo, toliko stručni, zašto tražite od ljudi koji su u politici da vas biraju? Neka vas onda struka izabere, jer to su u stvari paradoksi o kojima ovde razgovaramo.
Razgovaramo o paradoksu da se od nas očekuje da verujemo na reč nekome da je stručan, a da izveštaj o njegovoj struci nikada nismo bili u poziciji da vidimo.
Dolazimo u poziciju da treba ovaj visoki dom, tj. dom koji bi trebalo da je visok, a trebalo bi da je visok po svom autoritetu svih onih koji su glasali za ljude koji sede u Skupštini, umesto da se ti, koji treba da budu najponiznije sluge građana koji su glasali za poslanike Narodne skupštine, pojave ovde i odgovaraju vrlo ljubazno na svako pitanje koje im se postavi, njih je sramota da dođu u Narodnu skupštinu.
O ovome govorim samo zato, da bismo se razumeli, da ovde nema razloga govoriti o Radovanu Jelašiću, ali ima razloga govoriti o stanju u društvu, o stanju u državi i o stanju u kome se Srbija trenutno nalazi. Ovo što mi sada radimo je samo kompromitacija parlamentarizma kao takvog.
To što mi ne možemo da dovedemo ovde kandidata za guvernera Narodne banke Srbije, govori o tome da ova skupština nema nikakvu vlast, nego služi za izglasavanje volje izvršne vlasti parlamentarnom većinom koja je sklopljena pogodbama, u koje spada i ovo. Znači, pogodba da će Radovan Jelašić biti guverner Narodne banke Srbije.
Samim tim je potpuno licemerno govoriti o njegovoj stručnosti, govoriti o njegovim rezultatima ili čemu takvom, kada ovde nemamo nikoga ko bi nam dao odgovor na jedno jednostavno pitanje - koliko pasoša ima Radovan Jelašić?
Hajde da vidimo koliko pasoša ima Radovan Jelašić, koliko državljanstva ima Radovan Jelašić? Gde je radio Radovan Jelašić pre nego što je došao na mesto guvernera Narodne banke i gde će otići kada prestane da bude guverner Narodne banke?
Razmišljam ovako, ako nam u ovom predlogu koji smo dobili sa odlukom koja glasi - bira se Radovan Jelašić za guvernera Narodne banke Srbije, a ne prestaje mu mandat, ništa se ne događa, samo se bira. A kaže ovde - posle odlaska iz Narodne banke Srbije, u koju je došao 2000. godine, a prema dokumentaciji koju imam, on je 2000. godine došao u Srbiju uopšte; znači, 2003. godine, a to vam piše u materijalu, on je zasnovao radni odnos kao savetnik u HVB banci u Beogradu.
Sada postavljam pitanje - zar nije logično da onaj ko može da odredi, svim ovim diskrecionim pravima o kojima je ovde bilo reči, koja će banka moći ili neće moći da ima povlašćeni položaj, zar neće on ugrejati sebi jedno pristojno direktorsko mesto za budućnost time što će banka u kojoj će biti posle isteka mandata dobiti nekakav privilegovani položaj.
Meni to nekako na to zvuči i meni sve ovo zvuči upravo na tu sramotu, da svi mi treba da se bavimo kakav je Radovan Jelašić, a on je potpuno nebitan.
O čemu se radilo u Narodnoj banci, a Narodna banka nije htela kao institucija proteklih sedam godina da kaže o čemu se tu zaista radi. Kada je birana Kori Udovički za guvernera NBS, moram podsetiti da je zahtev LDSV bio samo jedan, da od četiri viceguvernera jedan bude iz Vojvodine. Tačka. To je bio sav naš zahtev.
Ni da bude član stranke LDSV, niti da ne bude, niti da bude ovo ili ono, da bude stručnjak ko god hoće izabere, ali da znamo šta se događa u tom važnom sektoru za vojvođansku privredu.
Odgovor je bio - čućete sve kada budem izabran. U tom se i desilo ono što se desilo. Upravo zbog toga podvlačim da je očigledno da je godinama već Narodna banka ključ nekih stvari o kojima svi mi ne znamo, a ne znamo zato što je to deo tih pogodbi, koje su od ove skupštine napravile mašinu za glasanje, koje su od Srbije napravile feudalnu državu, sa podeljenim feudima, tebi Narodna banka, tebi ovaj veliki kompleks, tebi onaj, tebi putevi, tebi energetika i samo jedan drugoga da ne diramo, a sve u nekakvim širim i višim interesima.
Interes je bio prošle godine, gospodo i dame, da se donese novi Ustav Srbije, je li tako bilo? Ovde seda oni koji su glasali za taj ustav, i šta je dobra bilo od tog ustava, da li je nešto dobro bilo kada je već na prvoj sednici pogažen, jer je tim ustavom i Zakonom za sprovođenje Ustava jasno definisano da Kosovo nije u Srbiji. Nije, jer nije dat datum kada će se na Kosovu održati izbori, a ceo Ustav je, bože moj, bio zbog Kosova.
Sada imamo ovu vladu, ova vlada koja je bila mrtvorođenče, o tome sam govorio i ranije, samo je sada počela da smrdi. Znači, ta vlada sada pokušava sa svojim naknadnim feudalnim rešenjima, gde više ne mogu ni u oči da nas pogledaju.
Podsetiću vas, Vojislav Koštunica je čak smogao snage, u svojoj nejakosti, da dođe ovde pa da krije oči, a ovaj nevoljnik čak ne sme ni da dođe, da ne bi morao da odgovori na jednostavno pitanje - a čemu sve to služi osim da nastavite da se talite, da između sebe delite funkcije, da između sebe delite sinekure, da između delite upravne odbore.
Jer u politici ste već sve izgubili, sve za šta ste tvrdili da se borite, izgubili ste sve za šta ste tvrdili da se zalažete i zbog čega ste bacali pod noge principe elementarnog civilizovanog funkcionisanja države. Jer, institucija je ono što razlikuje pleme od države, institucija je ono što razlikuje državu navrat-nanos skupljenog stada kojim upravljaju čopori.
A Srbija je danas upravo to zbog ovakvog načina na koji se dovodimo pred svršen čin i treba da poslužimo za podsmeh svima onima koji kažu - opet će po Poslovniku da se raspravlja ovo ili ono, a od tih poslovničkih rasprava nema ničega osim što se i dalje urušava parlamentarizam u ovoj zemlji.
Nemojte se čuditi sutra kada nas budu pitali, sve nas poslanike u ovoj skupštini, šta ste vi uradili da do parlamentarizma zaista dođe.
Da li ova skupština ima snage da sad svi izađemo iz sale i kažemo da nećemo da radimo dok ne vidimo te koji traže od nas da ih biramo, dok ne tražimo da nam Vlada, koja je navodno izvršni organ ove skupštine, ne položi račune za ono što radi? Nismo dobijali ni izveštaje o tim pregovorima o Kosovu, a to je bio glavni razlog zbog čega je sve rađeno.
U ovoj zemlji više nema razloga, postoje samo izgovori. Upravo zbog toga vas pitam, dame i gospodo, šta će ova skupština i šta će ova vlada uraditi povodom najavljenog marša neonacista kroz Novi Sad 7. oktobra ove godine, na rođendan Himlerov, na rođendan komandanta SS-a, na rođendan najvećeg krvnika Srba i srpskog naroda, svih građana koji su ovde živeli?
Kakvi su to srpski patrioti koji će u nacističkim uniformama marširati Novim Sadom, koji će umesto sveća za slavu da zapale sinagogu. Da li je to ono za šta su se generacije ovde borile i ginule, da li je to Srbija za koju svi ovde u ovoj sali tvrde da se zalažu? Šta će se uraditi po tom pitanju, zašto nema ministra policije da odgovori na to?
Kako je moguće da se legalno prijavi skup neonacista u Novom Sadu, gde su hiljade Novosađana bačene od njihovih kolaboracionista pod led, gde su hiljade Srba ubijeni u Žablju i Čurugu od strane istih takvih, gde su hiljade Jevreja poslati da izginu u Buhenvaldu, Mathauzenu i Aušvicu od strane istih takvih?
I to se dozvoljava, i ova skupština se bavi Radovanom Jelašićem, kome bi bilo najlogičnije da se izglasa oduzimanje svih pasoša, da ostane i posle svog mandata ovde da položi račune posle mandata, a ne pre mandata obećanja, da ostane ovde i da vidimo gde će se i u kojoj banci zaposliti i da vidimo da li će moći da podnese sve ono što mu se natovarilo na leđa pre svega njegovom zaslugom proteklih godina. Zbog čega nemamo snage za to?
Lično sam se uvek zalagao za to da se zabrani SRS, ali kada je većina rekla ne, u tom slučaju ne.
Postavljam pitanje, hoćemo li sada svi mi da dozvolimo teror većine koja će nam uraditi to da Radovani Jelašići, plaćenici raznoraznih banaka, ne mogu da pobrojim gde je sve čovek radio, sednu na kormilo NBS i prilagode Srbiju u bankarskom smislu svojim potrebama sutrašnjih sinekura.
Da li je to ono što ćemo dozvoliti?
Možda će nas prinuditi, ali neću da pristanem na to da sam to uradio bez da kažem reč protiv, bez da iznesem elementarno pitanje.
Ako ne budemo od ove zemlje napravili Srbiju u kojoj vredi živeti, onda se nemojte čuditi što u njoj u sledećih 30 godina niko neće ostati.
Ova zemlja je već najstarija po proseku starosti stanovništva na planeti zemlji, izuzimajući Japan. U Japanu je starost odraz načina života i dobre zdravstvene brige, ovde je starost populacije posledica toga što nema omladine.
I nemojte zaboraviti, ako se ne suprotstavimo Radovanu Jelašiću, s jedne strane, neonacistima s druge strane, ako se ne suprotstavimo svemu što od ove zemlje pravi ruglo, a to ne počnemo ovde na ovom mestu, u ovoj skupštini, u ovoj skupštini koja mora da bude glavno sidro parlamentarizma i demokratije u ovoj zemlji, jer ako ova skupština to nije, nema ko da bude.
Jer, iznad ove skupštine više u ovoj državi nema nikoga, osim možda poneke banke, osim možda ponekog društva tajkuna, koji novcem poreskih obveznika ove zemlje kupuju svoj sutrašnju poziciju u Srbiji, kao vlasnika Srbije, kada prestanu da budu njeni vladari.
Imamo li pravo na to da pristanemo? Ja na to neću da pristanem. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, treba reći neku reč zbog čega smo se okupili, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, jer se sve ovo što smo do sada slušali mahom pretvorilo u ponovno dokazivanje stepena patriotizma i ko je veći Srbin i pravoslavac.
U zakonu o kojem sada pokušavam nešto da kažem, u članu 16. Predloga zakona, kaže se: ''Državljaninom Republike Srbije, u smislu ovog zakona, smatra se i crnogorski državljanin koji je na dan 3. juna 2006. godine imao prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije, ako podnese pismenu izjavu da se smatra državljaninom Republike Srbije i zahtev za upis u evidenciju državljana Republike Srbije.''
Pismenom izjavom da se neko smatra državljaninom Republike Srbije, on će to, ovim putem, i postati. Ono što je u suprotnosti s elementarnom logikom, s elementarnim demokratskim načinom razmišljanja, jeste upravo to što se time otvara mogućnost da bez bilateralnih sporazuma sa Republikom Crnom Gorom, recimo, a ne samo sa Crnom Gorom, niz ljudi postanu državljani Srbije, dok sunarodnici, ljudi čija je ona matična država, ne mogu da postanu državljani te druge države.
Rečeno je ovde, na moje iznenađenje, da je državljanstvo papir kojim će ljudi koji se osećaju Srbima dokazivati svoje srpstvo i dobro će se osećati. Ne bih to tako nazvao, iz jednostavnog razloga što državljanstvo podrazumeva i set prava. U tom setu prava, sasvim sigurno, stoji i pravo glasa.
Da li je demokratski, dame i gospodo, da neko odlučuje o tuđoj sudbini na način na koji neće snositi posledice svoje odluke?
Dakle, to bi značilo da ljudi koji žive, da li u Crnoj Gori, da li na Novom Zelandu, imaju mogućnost da glasaju o tome kako će se živeti u Srbiji. To je apsolutno u suprotnosti sa zdravim razumom, jer je to pitanje ko će upravljati onim novcem koji se prikuplja od građana ove zemlje.
Znači, neko drugi, po svojoj etničkoj pripadnosti, treba da upravlja novcem građana i državljana, ljudi koji ovde žive i ovde plaćaju porez. Samim tim se, zbog nekakvog kvazipatriotizma, daje u ruke nekoga ko nije doprineo budžetu Republike Srbije da odlučuje ko će u njemu učestvovati. Zbog toga je to antidemokratski i zbog toga se takav zakon ne sme prihvatiti.
U više navrata, ovde je spomenuta Republika Crna Gora. Reći ću da mi je zaista čudnovato kada ljudi ovde govore o nekakvoj neprijateljskoj državi ili o nekom neprijateljstvu sa Crnom Gorom. Podsetiću vas, Crna Gora je jedina, valjda, međunarodno priznata država u koju možemo, kao građani ove i ovakve Srbije, da uđemo sa ličnom kartom.
Republika Srpska nije država, nego kvazidržavna tvorevina. Probajte da sletite avionom u Sarajevo, pa nećete moći da uđete na teritoriju Bosne i Hercegovine samo sa ličnom kartom.
Upravo zbog toga, morate voditi računa kada promišljate poziciju Crne Gore, jer u Crnu Goru, zahvaljujući upravo tom rukovodstvu Crne Gore o kome se iznose mnoge uvrede s ove govornice, mi smo u poziciji da možemo da uđemo samo sa ličnom kartom.
Tačno je ono što je govorio gospodin Vučić, žao mi je što nije ovde, da se iz Slovačke u Mađarsku, tj. iz Mađarske u Slovačku ulazi sa ličnom kartom. Da, ali ne zbog toga što su postignuti ne znam kakvi odnosi između Mađara u Slovačkoj i Mađara u Mađarskoj, nego zato što su Slovačka i Mađarska istovremeno ušle u Evropsku uniju i samim tim uzajamno ukinule vize i pasoše.
To je put za koji, ako hoćemo zaista njime da idemo, treba da se iskreno opredelimo, a ne da se, s jedne strane, priča o nekakvom pridruživanju Evropskoj uniji, a, s druge strane, nijedan korak u tom pravcu Vlada dr Vojislava Koštunice ne čini.
Moram samo da korigujem kolegu Dačića kada me je citirao. Ja sam doslovce rekao sledeće - mi smo u Miloševićevo vreme plakali od njegovog suzavca, a sada ćemo plakati od Koštuničinog tamjana. Zbog nekih ćemo, inače, i zapomagati na glas, ali ne bih sada o tome da pričam.
Znači, u pitanju su notorne stvari koje moramo imati u vidu. Primera radi, pitanje nastupa ljudi iz Kabineta dr Vojislava Koštunice. Imamo li nekog iz Kabineta? Neka se javi, nagradno pitanje. Nemamo, zahvaljujem.
(Aleksandar Vučić, s mesta: Evo, stigao sam.)
Imamo? Vi ste iz kabineta prof. Vojislava Šešelja. Ajde bar iz nekog kabineta nekog da imamo.
Znači, u pitanju je sledeće, iz Kabineta dr Vojislava Koštunice se oglasio savetnik koji je rekao da je pravi problem, govoreći o nemogućnosti ulaska episkopa Filareta na teritoriju Crne Gore, samovolja jedne kvazidržave, stvorene u naletu separatizma na prostoru bivše SFRJ, koja misli da svoju kvazidržavnost može ispraviti time što će trenirati strogoću. To kaže taj Aleksandar Simić. ''Ta država ne želi samo da izmisli naciju i jezik, da promeni pismo ili da stvori novu crkvu, već želi da postojeće granice eparhija Srpske pravoslavne crkve budu u granicama te kvazidržave'', kazao je Simić za beogradske medije.
Moram da podsetim one koji se nisu setili toga da SPC ima eparhiju u Australiji i na Novom Zelandu, da se tamo i dalje ne ide bez pasoša i da se tamo i dalje ide kroz normalnu viznu proceduru. Zahvaljujući crnogorskom rukovodstvu, mi možemo i imamo pravo da idemo u Crnu Goru samo sa ličnim kartama, za razliku od svih ostalih zemalja u okruženju, zahvaljujući, ponavljam, štetočinskoj politici dr Vojislava Koštunice i njegovih saučesnika.
Dalje, podsetiću da još uvek nemamo ambasadora u Crnoj Gori, a to je oznaka, upravo, položaja Srbije, koja se prema svom okruženju ponaša na jedan arogantan i nedopustiv način. Kada kažem Srbije, tu mislim, pre svega, na rukovodstvo, i to na Vladu dr Vojislava Koštunice i njegovih saučesnika.
Mi nemamo ambasadora, podsetite se, na Cetinju, u ambasadi u kojoj je, podsetiću vas, rođen Aleksandar Prvi Karađorđević. To su vrlo važne stvari koje treba znati, da bismo znali do koje mere se, zbog dnevnog politikantstva, bacaju pod noge istorijske, više nego dobre, veze između Srbije i Crne Gore, da ne spominjem ostalo okruženje.
S druge strane, iz Kabineta dr Vojislava Koštunice, njegov savetnik kaže da je Crna Gora kvazidržava, jer se ona kao država nije kvalifikovala za civilizacijske nivoe. Država koja ne poštuje osnovna ljudska prava zapisana u međunarodnim dokumentima UN i Saveta Evrope, ne može da bude država koja ima civilizacijski kulturološki nivo kao i ostale države, rekao je taj Aleksandar Simić.
Postavljam jedno pitanje - ko ima pravo da Srbiju, koja je iovako već izolovana, zakucana u svoje više nego uzane okvire, koja se ne drži svog rođenog ustava, jer ću vas podsetiti da član 11. Ustava Srbije, za koji je najveći broj stranaka koje čine ogromnu većinu u ovoj skupštini glasao, glasi da je Srbija svetovna država, vodi u dalju izolaciju?
Ne mogu se zbog verskih problema prekidati bilateralni državni odnosi, kao što je to učinio ministar Ilić, otkazujući samovoljno posetu Vladi Crne Gore zbog onoga što se dogodilo sa vladikom Filaretom.
S druge strane, u poziciji smo da se ta i takva Crna Gora i to i takvo okruženje optužuju da su nedemokratski.
Pitam vas, dame i gospodo, da li stvarno mislite da ćemo, ako se nastavi ova politika izolacije koju Srbija vodi, ako se nastavi ovo momačko i junačko nadigravanje u patriotizmu po cenu tuđih sinova i tuđih kostiju, a to će se tako završiti, ovakvih smo se igara nagledali u prošlosti, zar stvarno neko misli da će moći da nastavi da živi u zemlji u kojoj više niko neće da živi? Otkuda toliko ljudi van Srbije, a srpskog porekla? Između ostalog, zato što su stotine hiljada pobegle iz iste ovakve Srbije i "blagodeti" koju joj je donelo to nacionalno osveštenje devedesetih i njegov nastavak u liku dr Vojislava Koštunice i njegovih saradnika.
Samo još jednu stvar bih rekao, koja mi je zapala, okupirala pažnju. Spominje se nekakva priča o zastavama, da li je razvijena albanska zastava na Kosovu ili nije.
Nije to pitanje albanskih zastava ili čega takvog, nego je to pitanje još jednog izgovora kako da se još malo više bude patriota u ovom trenutku kada je potpuno jasno da je aktuelni režim u Srbiji potpisao već nezavisnost Kosova, a od svih nas očekuje da to ne primetimo. Od onih koji to već sada primećuju očekuje se da kažu - a šta ćemo učiniti kada se to realizuje.
Šta ćemo da uradimo, dame i gospodo, osim da tvrdimo da je to međunarodna zavera. Hoćemo li da angažujemo vojsku, hoćemo li da podignemo srpske jedinice koje će poći na Kosovo da brane svetu srpsku zemlju?
Da li je neko meni mogao da odgovori kada sam postavljao pitanje, još ranije, kako to da prilikom donošenja Ustava Srbije, koji je donet svim glasovima poslanika tadašnje Skupštine Srbije, koji su bili prisutni na toj sednici, a bilo ih je 242, ako se dobro sećam, kako je moguće da u Zakonu o primeni Ustava ne piše kada će biti izbori na Kosovu? Nije čak ni ona ovlašna notica ubačena - kada se za to steknu okolnosti.
Niko nema program šta uraditi sa Kosovom, ako bi se Srbija vratila na Kosovo i preuzela vlast, što znači da su se svi pomirili sa tim, a ovo je još više praznoslovlja, koje služi isključivo tome da se građani Srbije, Srbi i svi ostali, dovedu u poziciju da ne razmišljaju o ključnim problemima.
Ključni problem, dame i gospodo, jeste tajnost rada Vlade. Mi imamo vladu koja nas, prvo, ne udostoji da bude u Narodnoj skupštini njenih predstavnika kada govorimo o predlozima zakona. Mi imamo vladu koja krije ugovore koje je potpisala u naše ime, u ime svih nas i sve naše dece, koje će oni plaćati, bez obzira na to jesu li to ligaška, radikalska, socijalistička, demokratska ili kakva druga deca.
To su sve deca koja će plaćati cenu onoga što danas radi Vlada Vojislava Koštunice sa svojim saučesnicima.
Mi smo došli u poziciju da ne možemo, kao narodni poslanici, da vidimo ugovor CEFTA pre ovog zasedanja. Da bismo videli, recimo, ko su potpisnici, treba da se informišemo iz nekakvih privatnih ili poluprivatnih kanala. To je odnos prema Narodnoj skupštini.
Odnos prema Narodnoj skupštini je odnos prema parlamentarizmu. Odnos prema parlamentarizmu je odnos prema dobroj nameri demokratizacije u jednoj zemlji.
Nemojte zaboraviti da mi drugi parlament, osim ovoga, nemamo. Šta od njega napravimo, on će takav biti. Kako ovaj parlament bude funkcionisao i koliko se bude zalagao za istinske demokratske vrednosti, pre svega, za javnost rada, odgovornost za kazanu reč, argumentaciju, a ne galamu, toliko ćemo imati onda i plodova koje ćemo sutra pobrati u demokratskom smislu te reči. Mi tih plodova nemamo, iz razloga što imamo duple standarde.
U istoj ovoj skupštini, dame i gospodo, imali smo prilike da gledamo kako je gospodin Tomislav Nikolić izabran za predsednika Narodne skupštine. Najednom se podigla haranga protiv Tomislava Nikolića iz SRS, da je to propast za Srbiju. To je čista laž. Uvek sam se zalagao za to da se SRS zabrani, a njeno rukovodstvo lustrira. Tada su rekli - Nenade Čanku, Liga socijaldemokrata Vojvodine i ti ste jedna nedemokratska družina, zato što se zalažete za zabranu rada stranke.
Jesmo li nedemokrate? U redu. Jel' zabranjena SRS - nije. Kako onda može, ako nije zabranjena, da bude stranka drugog reda, pa da ne može da obnaša sve funkcije u društvu? Kako je onda to moguće? Ja sam izneo moje mišljenje. Moje mišljenje je bilo manjinsko. Najedanput ispade da se svi slažu da to treba uraditi, a niko ne sme to da kaže.
Upravo je tu problem Srbije sa ovim zakonom, zbog koga sve ovo i govorim, problem je u tome da ovaj zakon jasno pokazuje svoju zlu nameru još jedne manipulacije sa Srbima van Srbije, još jedne manipulacije koja će dovesti do toga da gde god su oni branjeni, na ovaj i ovakav način, kada se zemlja u kojoj su oni živeli nazivala ovakvim ili onakvim imenima, neprijateljskom i šta ja znam, na kraju njih više u toj zemlji nije bilo.
Osnovni način na koji se može brinuti o dobru Srba van Srbije je razvijanje dobrih odnosa sa državama u kojima oni žive i ubrzane evropske integracije na iskrenim osnovama. To je jedini put kojim će ti ljudi moći da dolaze u Srbiju i ljudi iz Srbije da idu u njihove zemlje, bez viznih procedura, bez pasoša i bez ikakvih ograničenja. To je jedini put koji ovaj istorijski trenutak vidi. Svaki drugi put vodi u nove konfrontacije.
Pogledajmo kome su te konfrontacije dobro donele. Građanima Srbije su donele samo tri puta niži bruto nacionalni dohodak nego što je bilo pre skoro 20 godina. Donele su im podele, smanjivanje životnog standarda, činjenicu da jedva 11 posto ljudi u ovoj zemlji ima pasoš, a od tih 11 ni polovina ne putuje nigde van ove zemlje.
Sada vas pitam - da li neko misli da u trenucima kada cela planeta ide ka rušenju barijera, rušenju granica, kako god to nazivao i šta god ko imao protiv toga, mi treba da idemo u suprotnom smeru, uz pitanje da li treba sačuvati svoj identitet ili ne; naravno da treba, to jeste cela priča, ali taj identitet treba da bude deo opšteg identiteta čovečanstva, a ne da bude okvir kojim ćemo se ponovo zatvarati u sve manje i manje okvire. Ostali smo "grupica pingvina na santi leda", koja se sve brže i brže topi pod globalnim zagrevanjem.
Razmislite o tome, dame i gospodo. Nadam se da ovaj zakon neće proći, da ćemo imati prilike da dobijemo jedan dobar, solidan i ozbiljan zakon, koji će voditi računa o istinskim državnim i nacionalnim interesima. Za kraj bih samo nešto spomenuo, pošto sam spomenuo zastave.
Mi nemamo Ustavni sud i nemamo način da neke stvari raspravimo, da li su ustavne ili nisu. Ja sam hteo da donesem zastavu Vojvodine i da tražim da se ovde stavi. Razlog je sledeći. Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Srpska radikalna stranka, glasale su pre manje od godinu dana za novi ustav, ovaj ovde, koji u članu 183. kaže: ''Autonomne pokrajine utvrđuju simbole pokrajine i način njihovog korišćenja''.
Autonomna Pokrajina Vojvodina ima svoju zastavu i ta zastava je svugde gde god su na vlasti Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i ne znam za Srpsku radikalnu stranku, jer takvih podataka nema, ali znam da je, pošto je bilo uvođenja vanrednog stanja u Zrenjaninu, ako se dobro sećam, privremenih mera, kako već zovete vanredno stanje, prinudne uprave, stečajne postupke, i nešto ste već uradili, kako god da bilo, prva stvar koja je učinjena bila da se iznese zastava Vojvodine i da se skine grb Vojvodine sa zgrade zrenjaninskog Magistrata.
To je protiv Ustava i nemamo kome da se žalimo. Mi smo došli u poziciju da čak i ono što piše u ovom ustavu nikom ništa ne znači, pa čak i ministri iz Vlade kažu, da budem precizan, kaže ministar Ilić – za mene je ugovor o koncesiji iznad Ustava.
Razmislite o tome, jer ako je to tako, nemojte se čuditi kada sutra neka druga vlada, vođena nekim drugim ministrima toga kova, bude hvatala po ulici ljude i na slobodnom tržištu ljudskih organa prodavala naše bubrege.
Zahvaljujem.

Po članu 167.
Pre nego što počnem oko ovoga, da kažem samo da je zaista neverovatno da javni servis ove zemlje nema prostora da prati rad Narodne skupštine, a da se, s druge strane, Narodna skupština primerava rasporedu sportskih takmičenja. Ovo, možda, nekada liči na rvački meč, ali ipak to nije.
Sve u svemu, gospodine Vučiću, zapisao sam nekoliko vaših teza, pa ću biti slobodan da vas, po Poslovniku, upoznam s mojim istinitim namerama.
Nije, zaista, moje pitanje bilo za koga bi ljudi koji bi dobili državljanstvo na ovaj način glasali, nego je pitanje elementarnog prava da kada neko izdvaja u budžet neke zemlje on odlučuje o tome ko će upravljati tim budžetom, a to je osnova politike.
Znači, ko ne plaća porez i ko ne doprinosi u budžet, na ovaj ili onaj način, taj ne može da ima pravo da njime raspolaže. Ja sam govorio samo o tome i u tom smislu mislim da nisam pogrešio.
Što se tiče gospodina Vlahovića, a njemu sam govorio o tome da će vući bukagije na robiji zbog privatizacije Beočinske fabrike cementa, verovatno se ne završava spisak tog angažmana, ja to ne znam, ali znam za Beočinsku fabriku cementa, to nije gotovo.
Nemojte mi zameriti što se, ipak, trudim da otvorim pitanja koja su danas aktuelna i gde možda još nešto može da se spreči, kao što je pitanje ove koncesije za autoput Subotica-Beograd-Požega, da građani Srbije znaju o čemu se tu zaista radi i u kakve ih sve obaveze, finansijske i druge, uvaljuje aktuelna Vlada.
Upotrebili ste jednu sintagmu koju dosta često koristite - zabranili biste narod. Ne, niko ne može da zabrani narod, niti mi to pada na pamet, jer sam deo tog naroda. Ali, zabraniti stranku, čak i ako ima najveću podršku, to je drugo. Ja sam to par puta rekao, to je kao kada biste rekli - ne možete zabraniti rad ''Dafiment banci'' jer ona ima najviše štediša u Srbiji, pa, eto, ona je najpopularnija banka u Srbiji.
Ja ne govorim o štedišama, ne govorim o glasačima, govorim o nečemu drugom. Ali, ponavljam, ja sam te moje teze odavno definisao i ne bih da ih ponavljam. Ja sam ih upotrebio samo kao podsetnik da kada sam govorio o tome, nije bilo mesta tome, a sada, kada najedanput SRS hoće da preuzme određene funkcije u društvu, koje su iznad onoga što je neko procenio da je dobro za Srbiju, najedanput, eto, SRS je stranka drugog reda. Tako se prave ljudi drugog reda, tako se pravi ko može a ko ne može nešto da bude, a to je protivustavno. O tome sam govorio.
Ovo što ste spomenuli da li se daju ili ne daju vize običnim građanima koji stoje u redovima pred ambasadama, pa, sa iste ove govornice sam u više navrata rekao da je Srbija, nažalost, danas zemlja čiji je premijer Vojislav Koštunica, kome su zemlju napravili Milo Đukanović, osamostaljenjem Crne Gore, i Oli Ren, zato što neće da omekša vizni režim, pa mu neće stanovništvo pobeći. Nažalost, to je situacija u kojoj se nalazimo.
Moja je najdublja namera da dam što mogu veći doprinos da se ta situacija prevaziđe i da Srbija postane, koliko god je to moguće, normalna država, sa normalnim pravilima demokratskog, razvijenog društva. Samo sam o tome govorio.
Zahvaljujem.

Uvaženi gospodine Vučiću, ne znam koliko je vama dovoljno od Bosne, ali ja nisam govorio o tome. Ja sam govorio o principu. Princip je da Bosna i Hercegovina, kao međunarodno priznata država od 192 zemlje članice UN, ima vizni režim, tj. ima takav odnos sa Srbijom da, ako sletite na aerodrom u Sarajevu, ne možete ući kao državljanin Srbije na teritoriju Bosne i Hercegovine bez pasoša.
(Aleksandar Vučić, s mesta: Nije tačno. Može.)
Ajdemo da proverimo, ajdemo na aerodrom.

Samo još nešto bih rekao.
Što se tiče ovoga da se iz Herceg-Bosne glasa u Hrvatskoj, od kada se vi, gospodine Vučiću, zalažete za pravila koja važe u toj ustašoidnoj tvorevini? Od kada ste vi počeli da se ugledate na Hrvatsku, gospodine Vučiću? Pa, zar niste vi ti koji ste tvrdili da to nije, apsolutno, put kojim treba ići? Hoćete da se ugledate na tu ustašku kreaturu? Onda vi mu ispadate kao ustaša istočnoga obreda, gospodine Vučiću.
Ne bih ja to radio. Nego se treba baviti, ipak, međunarodno prihvaćenim demokratskim pravilima, koja glase - ko je zaradio, taj i troši.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam pripremajući se za ovo što ću sada reći, razgovarao sa legendom srpske političke scene, gospodinom Dragoljubom Mićunovićem, rekao mi je da je ovo deveti put da prisustvuje donošenju rezolucije o Kosovu. U šali sam rekao da je prvi put prisustvovao 1912, ali to je bila šala.
Gospodin Mićunović je tu apostrofirao u stvari jednu vrlo važnu stvar, a to je koliko puta će se donositi rezolucije posle kojih se ništa neće promeniti, kada znamo da smo već dva puta svedočili donošenju ustava koji su donošeni zbog navodno toga da se zadrži Kosovo u Srbiji.
Kosovo se u Srbiji ne zadržava ustavom nego nekim drugim aktivnostima, jer taj ustav koji je donet 1990. nije mnogo promenio na Kosovu, ali je mnogo promenio u Vojvodini i najviše je promenio u samoj Srbiji. Isto to se dogodilo i sa Ustavom donetim 2006. godine.
Upravo zbog toga sam uzeo i pretresao sve te dokumente o kojima se ovde govori. Recimo, Rezoluciju 1244, za koju se Vlada zalaže da je ne treba menjati, a ja ću podsetiti, u toj Rezoluciji 1244 subjekat međunarodnog prava je Federalna Republika Jugoslavija, SRJ. Dakle, ne Srbija. Pasoši sa kojima pregovarački tim putuje su lažni, jer na njima piše SRJ, a ne piše Republika Srbija.
I taj virtualni život u nekakvoj državi koje nema zato da bi se zadržali odnosi koji ne postoje je ono što karakteriše aktuelni društveni politički trenutak u Srbiji. Za to je, naravno, najviše kriv doktor Vojislav Koštunica. Odmah ću reći zbog čega.
Kada malo bolje pogledamo šta se u ovoj rezoluciji nudi, onda dobijamo da se u Rezoluciji 1244 garantuje teritorijalni integritet SRJ, ali i teritorijalni integritet svih država u regionu. Dr Vojislav Koštunica je u Malom Zvorniku rekao da je Republika Srpska samo privremeno odvojena od matice, je l' tako?
(Dragan Todorović, sa mesta: To je rekao i u Velikom.)
Evo imamo svedoka da je to rekao i u Velikom.
Dakle, ako je to tako i ako to nije nasrtaj na Rezoluciju 1244, onda ne znam šta je nasrtaj na Rezoluciju 1244. Mi ovde imamo SRS, koja je u više navrata rekla da je Republika Srpska samo trenutno van Srbije, a u perspektivi sasvim sigurno mora biti u savezu, i naravno Republika Srpska Krajina. Da li sam u pravu?
Pošto je tako, to je napad na teritorijalni integritet dve susedne države i duplo poništena Rezolucija 1244, za čiji opstanak se navodno ovde navodne patriote zalažu.
Dakle, imamo sistem duplih standarda i samim tim nema načina da se ovakvim rezolucijama i ovakvom navodnom borbom za Kosovo nešto odbrani.
Pazite, kako zaštititi Srbe na Kosovu od evidentnog genocida, koji se nad njima čini, kad ovde u ovoj skupštini sede dve stranke čiji su predsednici osuđeni za najteže zločine protiv čovečnosti?
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ko je osuđen?)
Rekao sam optužen.
(Dragan Todorović, sa mesta: Vi ste idiot.)
Izvinjavam se, optužen. Da li ste vi to meni rekli idiote? Vi ste, gospodine, budala.

Dr Vojislav Koštunica je čovek koji je odgovoran za potpisivanje ugovora CEFTA, o čemu više može reći dr Vladan Batić, po čemu je Srbija priznala Kosovo kao nezavisnu državu, obzirom da je to međunarodni ugovor. To je prvi čin kojim se Srbija odriče Kosova i samim tim bi trebalo, po ovoj rezoluciji, da se odrekne saradnje sa samom sobom. To bi mogla da uradi, recimo, Vlada podnoseći ostavku i da na taj način dokaže da iskreno misli da sa svakim ko potvrdi nezavisnost Kosova prekine odnose, energično, dramatično ili kako god su to oni ovde naveli.
Rekao bih vam samo još jednu stvar, ne bih vas više zadržavao. Status ponuđen Kosovu, koji niko ne zna šta je, imao sam priliku da pročitam na engleskom jeziku, na srpski nije preveden, pa je grupa vojvođanskih poslanika to i učinila. Znate li šta se nudi Kosovu? Nudi se suštinska autonomija koja glasi: „Kosovo će imati zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, koja će Pokrajini omogućiti potpuno samoupravljanje, osim u područjima koja će eksplicitno biti pobrojana, a u kojima će Srbija zadržati kontrolu. To su spoljna politika, odbrana, ali uz punu demilitarizaciju Pokrajine, uz samo međunarodno vojno prisustvo, kontrola granica, carine, zaštita srpskog kulturno-verskog nasleđa i u poslednjoj pravnoj instanci zaštita ljudskih prava“. Sve drugo biće u nadležnosti Kosova. Kosovo će imati u potpunosti nezavisan pristup u međunarodnim finansijskim institucijama.
Znate li šta je ovo, dame i gospodo? Gospodin Vladan Batić može više reći o tome. Ovo je Ustav iz 1974. godine, protiv koga su se ljudi koji sada čine deo Vlade, koju predvodi dr Vojislav Koštunica, ti ljudi su se protiv toga najžešće borili, jer je to razbijanje Srbije. Pa šta je onda ovo, dame i gospodo, ako ne razbijanje Srbije iz jednostavnog razloga: ne pravi se ova rezolucija zato da bi Kosovo ostalo u Srbiji nego da bi režimska oligarhija ostala na vlasti.
Nemojte zaboraviti, po izveštajima Svetske zdravstvene organizacije, na Kosovu je 60% stanovnika mlađe od 30 godina. Kosovo je najmlađa zajednica u Evropi. Država Srbija je, posle Japana, najstarija država po proseku životnog doba stanovnika na svetu. Znači, ako je Srbija najstarija u Evropi, a Kosovo najmlađe u Evropi, mislite koja nam je budućnost.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, pošto je ova tema izuzetno ozbiljna, molio bih vas da ipak imamo punu svest o tome šta je ono o čemu ovde govorimo i koje su posledice onoga o čemu ćemo danas glasati.
Podsetio bih vas šta piše u ovom sporazumu o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između Republike Srbije i Republike Srpske. Republika Srbija i Republika Srpska uspostavljaju specijalne paralelne odnose na osnovama uverenja da je dosledno, celovito i ubrzano sprovođenje opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini i njegovih aneksa, osnov za stvaranje uslova za trajan suživot naroda i građana u Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini u celini; drugo, da je cilj uspostavljanja specijalnih paralelnih odnosa potpuno u skladu sa mirovnim sporazumom.
U mirovnom sporazumu tačka 10. član 10. kaže: "SRJ i Republika BiH priznaju jedna drugu kao suverene nezavisne države unutar svojih međunarodnih granica".
Dakle, skrenuo bih vam pažnju da su ove dve tačke iz ovog sporazuma u kontradikciji. U kontradikciji su zbog toga što se, s jedne strane, govori o doslednom sprovedenom i ubrzanom sprovođenju ovog sporazuma, ja ću ga kolokvijalno zvati Dejtonski sporazum i, s druge strane, da je cilj ovoga uspostavljanja specijalnih odnosa u skladu sa tim sporazumom.
Ako je to tako onda dolazimo do jednog pitanja: kako se misli da se uspostavi odnos između Republike Srbije i Republike Srpske, da se zadrži duh Dejtonskog sporazuma o uzajamnom priznavanju, kada te dve zajednice nisu u ravnopravnom državnopravnom položaju? Republika Srbija je ovog trenutka nezavisna međunarodno priznata država, Republika Srpska je entitet u sastavu BiH. Dakle, to su dva različita nivoa državnopravnog statusa.
Direktnom uspostavom ovakvih odnosa mi dolazimo u poziciju da Srbija tretira Republiku Srpsku i Federaciju kao dve odvojene države i to se u praksi već događa. Studenti iz Republike Srpske se u Srbiji školuju kao domaći studenti, a studenti iz Federacije ne. Kada se putuje u BiH, ako se ulazi u Republiku Srpsku dovoljno je imati samo ličnu kartu, a ako se ulazi direktno u Federaciju, recimo preko sarajevskog aerodroma, ne može se ući bez pasoša. Dakle, jedan isti čovek, ulazeći u jednu istu državu na dva granična prelaza, ulazi na različiti način.
To vam govorim zbog sledećeg: setite se u kom smo mi sada trenutku, o čemu mi sada razgovaramo i koje su glavne teme koje se nalaze pred nama. Morao bih da se zapitam kako bi ova skupština reagovala ukoliko bi, recimo, Republika Albanija napravila ovakav sporazum sa Kosovom. Sasvim sigurno bi bilo pitanje da li je moguće da se uspostavlja od strane jedne države sa delom teritorije, sa pokrajinom jedne druge države, takav tip specijalnih odnosa u kome bismo mogli dozvoliti da građani Albanije ulaze na Kosovo na osnovu one identifikacije koju im izdaju albanske vlasti u Prištini, to je jedna stvar.
Drugo, u sprovođenju sporazumu, to vam je drugo poglavlje, imate član 3. koji kaže: "Da bi se sprovodio sporazum učesnici u sporazumu osnivaju Veće za saradnju. To veće za saradnju čine predsednik Republike Srbije, predsednik Vlade Republike Srbije, predsednik Republike Srpske i predsednik Vlade Republike Srpske".
Potpuno je jasno da ovakav koncept formiranja ovog veća jasno znači da se formira državna zajednica i to je u skladu sa ovim što je govorio gospodin Tomislav Nikolić, meni je žao što on nije ovde. Njegove reči da se Republika Srpska privremeno ne naziva Srbijom, ako sam dobro shvatio – da li sam dobro razumeo, prezadovoljan sam što sam najzad nešto uspeo da razumem iz vaših izlaganja – dakle, u izlaganju gospodina Nikolića to je bilo potpuno jasno.
Gospodin Dačić je opet rekao da je u pitanju, kada govorimo o Republici Srpskoj, ne znam koja po redu, srpska država preko Drine. Da li sam dobro razumeo, gospodine Dačiću?
Znači, mi ovde govorimo o tome da se država Srbija preko svog parlamenta, bar preko nekih poslanika u njemu, Republiku Srpsku posmatra kao državu. Posmatranje Republike Srpske kao države potpuno legitimiše etnički princip formiranja država i jednostavno govori o tome da, ako se ovakav princip nastavi, u stvari je priprema samo da se podeli Kosovo i da se na severu Kosova napravi nekakva pokrajina srpska, i da se na taj način razreši ovo pitanje i da se ide na dalje prekrajanje granica na Balkanu po etničkom osnovu.
Takav način je do sada koštao glave nebrojene desetine hiljade ljudi i nastaviće da Srbiju karakteriše kao ratnohuškačku državu. Tako da vas upozoravam da ukoliko budete malo razmislili o ovome što sam rekao videćete da posledice ovakvog sporazuma znače legitimizaciju nezavisnosti Kosova, znače legitimizaciju dalje podele Kosova, do koje će verovatno i doći ako se ovako nastavi, legitimizaciju dalje izolacije Srbije kao faktora nestabilnosti na Balkanu.
Upravo je to razlog zbog koga ne mogu da razumem, i tu se potpuno slažem sa mojim prethodnicima, kako je moguće da nema, osim uvaženog gospodina ministra, ovde predsednika Vlade i ostalih, koji bi trebalo da nam daju politička objašnjenja o smislu ovog sporazuma, ali je sada valjda jasno ko koga ne sme da pogleda u oči.

Reklamiram povredu Poslovnika u članu u kome se traži pojašnjenje ako se neko nije dobro razumeo. Hteo bih samo da pojasnim moje reči.
Prvo, kada sam govorio o nečemu sličnom, govorio sam o formiranju tog tipa veća, kako se ovde naziva, koje je praktično paradržavno rukovodstvo ili naddržavno rukovodstvo, zovite kako hoćete. Mislim da je u tom smislu potpuno irelevantno govoriti o nekakvim daljim temama ovoga tipa, jer gospodin Nikolić u svom izlaganju je napomenuo odsustvo vojnog aspekta saradnje.
Vojni aspekt saradnje je postojao. Podsetiću da je još 2000. godine, kada je Vojislav Koštunica bio predsednik Savezne Republike Jugoslavije, 1.600 oficira Republike Srpske je bilo na budžetu Savezne Republike Jugoslavije i da je od tada dosta netransparentno dolazilo do mnogih transformacija, je l' tako, gospodine Mićunoviću, u Vojsci sada Srbije i u Vojsci Republike Srpske.
Tako da kroz sve to treba gledati i ovo što sam govorio. U pitanju je opasan presedan i mislim da bi bilo daleko mudrije da uspostave specijalne odnose Republika Srpska i Autonomna Pokrajina Vojvodina, jer je to nivo u kome se može razgovarati o regionalnoj saradnji. Međudržavna saradnja predstavlja opasan presedan koji može da nam se vrlo brzo i jako obije o glavu. Samo sam o tome govorio.

Pošto se s gospodinom Dačićem očigledno nisam razumeo, vaš koncept, gospodine Dačiću, koji već više puta spominjete oko toga da svi Srbi treba da dobiju državljanstvo Srbije.
Moram vam skrenuti pažnju da, bez obzira na razne presedane, u svetu je vrhunski nedemokratski da neko može da odlučuje o tome kako će se živeti negde gde on ne živi. Upravo je to cela stvar.
Ljudi moraju da odlučuju o onome gde će i kako živeti, i samim tim samo državljani Srbije treba da budu oni koji će glasati o svojim predstavnicima koji donose zakone, pod kojima će oni koji su glasali živeti.
Primeri iz drugih država, recimo iz Hrvatske, gde se sa Novog Zelanda glasalo u Hrvatskoj, potpuno su nekorektni. Onda, vi sedite u Novom Zelandu, a donosite odluke kako će živeti ljudi tamo gde vi ne živite. Samim tim imate prava koja vam jednostavno nisu ničim ograničena i vi ne snosite posledice za svoju odluku. Ceo život je donošenje odluka i život sa njihovim posledicama. Ovde nema posledica i samim tim mislim da to ne treba raditi.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine predsedniče, uvaženi građani Srbije, ne apstiniram od sednice, a nisam ničega ovisnik da bih imao od čega da apstiniram.
Međutim, količina, recimo, nervoze koju pokazuju određene naše kolege je zaista velika i razlog je jasan. Ja sam u svojim današnjim nastupima jasno rekao da će ministar Velimir Ilić morati da vuče bukagije na robiji za krađe koje je napravio i upravo je to razlog zbog kojeg se sada skreće tema od onoga o čemu ovde razgovaramo.
Meni je jasno da se oni koji imaju lošu prošlost, jer su se iz karijerističkih razloga laćali crvenih knjižica, sada pokušavaju oprati od toga crkvenim knjižicama. Zaklinjali su se juče u Tita, a danas u Hilandar. Uvek mora da postoji nešto što je iznad razgovora i iznad rasprave.
Kada Liga socijaldemokrata Vojvodine i mi vojvođanski poslanici kažemo građani ispred građevina, mi to i mislimo, jer smo autohtona stranka koju su osnovali ljudi koji nikada nisu pre toga bili članovi nijedne, a naročito ne komunističke partije.
Kada dođemo u poziciju da se ljudi etiketiraju po najgrubljim boljševičkim modelima i metodama iz prošlosti, onda je sasvim jasno zbog čega se to radi. Radi se zato da se ne bi razgovaralo o činjenicama. Strašno bih voleo da se na raspravi o Vladi, koja će se dogoditi kad-tad, koja se neće izbeći, jasno objasni gde su pare koje je ova vlada pokrala i šta će se dogoditi sa ovom zemljom koja uspeva da opstane na površini uprkos Vladi, a ne zaslugama ove vlade. Zbog toga, neka mi svako onaj ko ima sa mnom bilo kakvu stvar da raspravi objasni jedno – oni za koje se ustanovilo da su kršili zakon u vreme DOS-a su u zatvoru, a oni koji krše zakon danas su ministri.