Reklamiram povredu člana 102. Poslovnika. Mislim da je predsednica Narodne skupštine povredila Poslovnik, zbog toga što jasno piše da se bez dozvole predsedavajućeg ne može pristupiti niti stolu predsedništva, niti govornici.         Ako predsednica Skupštine misli da ova skupština funkcioniše, mislim da bi morala da održava red, da spreči da osoblje Skupštine i zaposleni u Skupštini budu napadani od strane poslanika, koji ne bi da se primeti da su bili prisutni na svom radnom mestu. Mislim da ova skupština ne mora o tome sada da se opredeljuje, ali se ovakvoj praksi mora stati na put.

Dame i gospodo narodni poslanici,  ne bih hteo da se duže zadržavam na elaboraciji činjenice da je ovaj statut koješta. Hteo sam da postavim par pitanja.
Prvo, članom 10. Ustavnog zakona uređeno je da organi i službe AP Vojvodine preuzimaju nadležnosti predviđene Ustavom stupanjem na snagu novog statuta i zakona. Ovim nacrtom zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine uglavnom su uređena pitanja koja Republika poverava AP Vojvodini.
Dakle, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije – zašto nije ispoštovan Ustav i zašto ovim zakonom nije određeno koja su pitanja od pokrajinskog značaja? Jer, samo pitanja od pokrajinskog značaja mogu se smatrati za izvorne nadležnosti Pokrajine, dok povereni poslovi, sada povereni ovim sledećim zakonom, mogu ovde biti oduzeti i prošireni. Samim tim, ovaj nacrt zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine je, praktično, nacrt zakona o prenošenju nadležnosti, poveravanju nadležnosti, a ne o nadležnostima.
Drugo pitanje – pitanje imovine izvornih prihoda nije definisano. Član 7. kaže da se imovina AP Vojvodine, način njenog korišćenja i raspolaganje uređuje zakonom. Ako se uređuje zakonom, znači da svaka sednica Narodne skupštine Republike Srbije može to da promeni, dakle, Vojvodina ne poseduje imovinu. Ako nešto posedujete, onda to ne može da vam se oduzima nečim takvim, nego mora biti ipak striktnije nekako garantovano.
I, postavio bih jedno suštinsko pitanje, u stvari jedino na koje me zaista interesuje odgovor, pa bih molio nekoga od prisutnih ministara da mi odgovori, s obzirom da je gospodin premijer napustio ovaj skup pre vremena, pa nisam imao vremena da mu postavim pitanje na koje me odgovor zaista interesuje.
To pitanje glasi – šta je to ''ugrožavanje teritorijalnog integriteta Srbije'', po definiciji koju podrazumeva Vlada Republike Srbije? Zbog toga što se svaka stvar vezana za autonomiju Vojvodine uvek sklanja sa dnevnog reda pod izgovorom da se ne sme narušavati teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije.
Voleo bih da već jednom čujemo tačno šta je to što ugrožava teritorijalni integritet i suverenitet, da bismo onda znali da se preko te granice ne sme ići. Ovako, pošto to nije definisano, stalno smo u poziciji da se pod teritorijalnim integritetom i suverenitetom praktično podvlači samovolja državnog aparata. Hvala lepo.

Ipak bih molio odgovor na pitanje šta je to narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije po viđenju Vlade Republike Srbije, da bismo imali jasnu viziju o tome kada se raspravlja o pitanju nadležnosti AP Vojvodine - šta to znači, a da se ne zadre u ovu temu koja je apsolutno protivustavna i nezakonita.

Još jednom se izvinjavam, ali ipak nisam razumeo. Opredeljenje Vlade Republike Srbije je da Vojvodina dobije suštinsku autonomiju? Da li sam vas dobro razumeo? Suštinsku? (Da.)
To je protivustavno, zbog toga što je u Ustavu jasno zapisano da samo AP Kosovo ima suštinsku autonomiju, a Vojvodina ima samo autonomiju. Tako da je vaše zalaganje protivustavno. Ja mislim da Ustav treba menjati, ali to ne može da uradi Vlada. To je prvo.
Drugo, ja nikako da čujem odgovor na moje jednostavno pitanje – šta je narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije, po viđenju Vlade Republike Srbije? Dakle, šta je ono o čemu se ne može razgovarati, po viđenju Vlade Republike Srbije, kada je u pitanju autonomija? Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo predsednice, javio sam se po članu Poslovnika od 104. do 113. Radi se o flagrantnom kršenju Poslovnika, s obzirom na to da su svi ovi članovi do sada prekršeni.
Ja se, čak, ne bi ni vraćao na ono što smo imali prilike juče da vidimo u ovom parlamentu, jer mislim da je to bio kraj parlamentarizma u Srbiji, ukoliko se hitno nešto ne preduzme.
Prvo i pre svega, još uvek važeći poslovnik jasno govori o tome kako se predsednik Narodne skupštine treba odnositi prema održavanju reda na Skupštini – to su opomene, oduzimanje reči, udaljenje sa sednice.
Nas ovde, po ko zna koji put, pokušavaju da ubede da nismo čuli što smo čuli, da nismo videli što smo videli, da nismo videli i čuli da magistar Ilić Velimir širi međunacionalnu mržnju i da jezikom mržnje, s ove iste govornice, provocira sukobe širih razmera u ovoj zemlji.
Ja neću i ne mogu da ćutim pred tim da može da se kaže s ove govornice da je sramota biti musliman u Srbiji. To znači da ćemo koliko sutra doći u poziciju da ljudi počnu da se dele i ubijaju po nacionalnoj osnovi, a imali smo čast i zadovoljstvo videti to proteklih decenija na ovim prostorima, od onih koji su se, kao Ilić magistar Velimir, pojavljivali kao veliki zaštitnici srpstva. Gde god su srpstvo štitili, tu Srba više nema. Nad čijom god se kućom ta i takva zastava zavijorila, ta je kuća izgorela, zahvaljujući Ilić magistru Velimiru i njemu sličnima.
Kako ti, Velimiru Iliću, nije smetao Rasim Ljajić kada smo bili zajedno u DOS-u? Kako ti nije smetao Jožef Kasa? Kako ti nisam smetao ja? Kako ti svi mi koji se ne slažemo s tim što ti govoriš nismo smetali, nego smo zajedno išli na najvećeg branitelja srpstva, Slobodana Miloševića, za koga su radili i Kertes, i Bajec, i svi ostali veliki Srbi?
O čemu mi ovde razgovaramo? Razgovaramo o tome da je ova skupština uništena, da je Srbija, kao demokratska država, gurnuta u blato i glib, zahvaljujući dripcima kao što si ti.

Neću da ćutim zbog toga.
(Narodni poslanik Nenad Čanak udara rukom o govornicu.)
(Isključen mu je mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Aligrudić je pokazao kalendar LSV za ovu godinu.
Zaista sam zahvalan gospodinu Aligrudiću što nam je pomogao da do šire javnosti dopre prava istina o ovom kalendaru i o jednoj zaista impresivnoj količini neznanja koju je demonstrirao gospodin Aligrudić. Prostori o kojima on govori, koji zahtevaju okolinu Vojvodine su prostori Vojvodstva Srpskog i timočkog Banata iz 1848. godine.
Gospodine Aligrudiću, bilo bi dobro da se upoznate bolje sa srpskom istorijom, pa biste onda znali šta to zaista predstavlja. Što se tiče Šapca, kojeg ste spomenuli, ovo je mapa... niste spomenuli Šabac? (Ne.)
Izvinjavam se, ali spominjanje Šapca u vezi sa ovom mapom je potpuno zlonamerno iz jednostavnog razloga, što se on samo nalazi zapisan na ovoj teritoriji, dok je sam grad obeležen izvan teritorije Vojvodine, gde mu je i mesto.
Dakle, kada pogledamo pažljivije vidimo šta se dogodilo. Dogodilo se to da je ovaj kalendar, koji je prvi put štampan pre tačno 10 godina, 1999. godine, u istom ovakvom obliku, sada počeo da izaziva interesovanje. Koji je razlog za to? Razlog je vrlo jednostavan - nema gasa, pojavila se kriza za koju je sada potrebno pronaći nove neprijatelje.
Podsetiću vas, gospodine Aligrudiću, da pogledate ovo mesto ovde, to mesto se zove Banatski Dvor. To je mesto gde se nalazi podzemno skladište gasa koje je prazno, zahvaljujući dr Vojislavu Koštunici i njegovoj zločinačkoj vladi koju ste podržavali.
To je mesto zbog koga građani ove zemlje se smrzavaju sada već danima, to je mesto koje zahvaljujući vašem delovanju, ne čini ono što bi moralo, a to je da obezbeđuje energetsku nezavisnost Srbije. Upravo zbog toga, gospodine Aligrudiću, upozoravam vas da se ipak malo bolje upoznate sa srpskom istorijom i da obratite pažnju recimo na zidove grada Beograda koji su sada oblepljeni plakatima na kojima se nalaze, jedan pored drugoga, Obilić, Karađorđe i Ratko Mladić.
To vam ne smeta. Ne smeta vam zbog toga što je za vas sasvim svejedno šta će biti sa ovom zemljom, vama je važno da jurite veštice. Vama na lomaču ne dolazim.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bih skratio ovu diskusiju oko ovog kalendara i svega toga, i naročito da bih odgovorio na zahteve onih koji traže da se nekako istraži moje delovanje i delovanje Lige socijaldemokrata Vojvodine i da se da odgovor na to šta nadležni organi nameravaju da preduzmu, podsetiću ovde prisutne, od kojih su mnogi bili u ovim klupama i u prošlom mandatu, da je pre godinu dana isti takav zahtev bio podnet, i to u formi poslaničkog pitanja, da je Vlada tada, čiji je predsednik bio Koštunica dr Vojislav, odgovorila na to poslaničko pitanje.
Dakle, MUP je dao jasan odgovor da ne postoje elementi za bilo kakvu aktivnost toga tipa, obzirom da Liga socijaldemokrata Vojvodine nema, niti sprovodi bilo kakve separatističke aktivnosti. Drugim rečima, MUP je to službeno saopštio ovom domu pre samo godinu dana, a potpisao je odgovor na poslaničko pitanje Koštunica dr Vojislav kao predsednik Vlade u to vreme.
Mislim da je MUP već dao odgovor na ove, ne bih kategorisao kakve, upite i da smo time tu tačku završili, ukoliko ne namerava neko još da magli oči građanima ove zemlje i da skreće pažnju od pravih i objektivnih problema.
Problemi su ekonomske prirode, problemi su međunarodne ekonomske krize, ali su problemi i to što se niko od velikih ljudi zabrinutih za sudbinu ove države, koji sede u ovom visokom domu, nije setio da primeti izlepljene plakate po ulicama Beograda, sa Obilićem, Karađorđem i Ratkom Mladićem, gde se oni stavljaju u jedan red, koji je potpisan od strane nečega što se šifrovano zove 1389, ne znam šta bi to bilo.
Sve u svemu, mislim da je to pravi problem, jer ako se stavljaju uz velikane srpske istorije, Obilića i Karađorđa, ljudi koji su optuženi za najmonstruoznije zločine, kao što je to Ratko Mladić, time se sramoti Srbija, srpski narod i ugled Srbije, koji se jedva malo vratio na noge u proteklih par godina, ponovo gura u sunovrat. Hvala lepo.

Dame i gospodo, ne bih više zaista hteo da se javljam zbog toga što se stalno suočavam sa ogromnom količinom nerazumevanja i nepoznavanja osnovnih društvenih normi, jer sada smo došli u poziciju čak da se dovodi u pitanje pravo na drugačije mišljenje.
To da li mislim ili ne mislim da Vojvodina treba da ima ovakav ili onakav položaj, to je moje lično pravo i Ustavom zagarantovana sloboda. Ono što je zabranjeno, to je nasilno obaranje ustavnog poretka, a ne njegova promena demokratskim putem.
Dakle, samim tim pravo na drugačije mišljenje je ono što se mora braniti, naročito kada se sa njim ne slažete i to upravo oni koji se sada pozivaju na to da je tako počelo i u Sloveniji, mogli bi da se zamisle nad svojim rečima i da se zamisle koliko štete to može da donese. Ne bih dalje da se nastavljam na ovu temu, jer je očigledno da sve moje dobronamerne sugestije se odbijaju o zid nerazumevanja i neznanja.
Što se tiče gospođe poslanika koja me već drugi put za ovom govornicom apostrofira kao nekoga ko se neadekvatno oblači, to je još jedna od stvari o kojima zaista mislim da nema mesta voluntarističkim procenama da li je neko dobro obučen ili nije.
Ako postoji propisani kod, onda on mora biti definisan kao uniforma, pa bi onda poslanici trebalo da se oblače u uniforme, otprilike kao školska dece. Nemam ništa protiv toga. Dok se to ne uvede, braniću svoje pravo da se oblačim kako hoću, a i gospođa ima pravo da ako hoće, a ona to dosledno radi, da se oblači kao žensko.
Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, uvaženo predsedništvo, braćo i sestre, jesam vas sve oslovio sada?
Veoma mi je drago što imam ovoliko vremena, jer ono što nameravam da kažem neće biti kratko. Pre svega, obratio bih se vama, gospodine premijeru, jednom važnom istorijskom poukom o sudbini generala Jamašite.
General Jamašita je, za one koji se ne sećaju toga, bio komandant japanske carske vojske na Filipinima i kao takav je izdao pismeno naređenje da se ne smeju činiti ratni zločini prema civilnom stanovništvu.
Uprkos tome, japanska vojska je pravila vrlo ružne stvari i u oktobru 1945. godine general Jamašita je osuđen za ratne zločine i obešen, uprkos tome što je izdao pismeno naređenje. Obešen je zbog toga što je u pitanju bila komandna odgovornost.
S ove govornice smo čuli da, navodno, vi niste predsednik Vlade i da nemate punu odgovornost za sve što se događa u ovoj zemlji. Ipak ću skrenuti pažnju na ovaj istorijski primer, ne da ćete biti obešeni, mada ne isključujem, nego da ćete morati da podnesete punu odgovornost za ono što je ova Vlada činila.
Podsetio bih vas na ekspoze koji ste podneli sa ove iste govornice kada ste bili izabrani za premijera. Podsetiću vas da ste tada govorili o brojnim dodatnim reformama koje je na putu učlanjenja Srbije u EU neophodno sprovesti. Moram reći da Liga socijaldemokrata Vojvodine nije primetila te brojne reforme.
Možemo primetiti da ste rekli da je jedan od prioriteta nove Vlade u daljem produbljivanju i proširivanju ekonomskih i političkih odnosa Srbije sa Ruskom federacijom, da će u tom pravcu ratifikacija gasnog aranžmana sa "Gaspromom" u Skupštini Srbije biti jedna od prvih zakonodavnih inicijativa.
Građani Srbije nisu glasali za ovu i ovakvu skupštinsku većinu zato da bi se pravio kontinuitet sa prošlom vladom Koštunice dr Vojislava, a kamoli nečim što je zabranjeno članom Ustava 128, a to je da Vlada kojoj je prestao mandat može da vrši samo poslove određene zakonom do izbora nove Vlade. O čemu govorim?
Govorim o tome da je Ilić mr Velimir potpisao u ime te i takve Vlade, koja je bila, setite se, tada u ostavci, taj isti sporazum koji je tada trebalo da ratifikujemo. U međuvremenu ruska strana je odustala od tog sporazuma, pa sada nema tog sporazuma nego ima tri sporazuma. Više nije međudržavni sporazum nego prodaja, a kada je prodaja mora se raditi tenderom.
Nemam nikakvu nameru, gospodine premijeru, da vam govorim o zakonima. Vi to svi znate daleko bolje od mene. Uglavnom sam bio objekat primene zakona, ali želim da vam skrenem pažnju da su to stvari koje se ne smeju raditi, ukoliko želite da sačuvate dignitet ove vlade.
Skrenuo bih pažnju na to, tri sata i 11 minuta sa imao, prošlo je tri minuta i 52 sekunde, da je onaj sramotni ugovor o koncesiji, za koji se takođe vezuje ime Ilić mr Velimira, a tu je Ilić mr Velimir, što mi je jako drago, pa će moći da me opovrgne u svojim brilijantnim retoričkim bravurama. Ta koncesija o kojoj govorim ovde je raskinuta.
Srećan sam što se najzad došlo do malo razuma u ovoj skupštini, koji je izbivao u dva mandata.
Međutim, ovog trenutka mi imamo situaciju u državi da što se tiče urbanističke mafije Goran Knežević je u zatvoru, a Velimir Ilić na slobodi. To kada poredimo, mogućnost urbanističke mafije i njenog kriminala, između Gorana Kneževića i onih koji su govorili šta je ministru ukrsti pet km autoput, ili onih koji su govorili hajde da kraduckate, a vi se razmahali, jeste kao između "Žena u crnom" i Joce Amsterdama. Ima li Goran Knežević pravo da se brani sa slobode? To je pitanje ne samo za ovu skupštinu, nego je daleko šire pitanje.
Ako dozvolimo da se od strane nereformisanog Ministarstva unutrašnjih poslova, a podsetiću gospodine premijeru, kada je urađena svetla stvar u ovoj zemlji, kada je uhapšen dr Dabić alijas Radovan Karadžić, nije bila vest da je jedan od tri najtraženija ratna zločinca na planeti zemlji priveden pred lice pravde, nego je vest bila da se ministar unutrašnjih poslova od toga ogradio i da je rekao, ministar u vašoj vladi gospodine premijeru, da MUP nije učestvovao u tome.
Ko je onda učestvovao? Ko je učestvovao i ko to može da hapsi u ovoj zemlji, a da to ova skupština ne zna, da to ova skupština ne može da zna?
Dalje, šta se dogodilo sa tim istim MUP-om koji nije odreagovao na pronalaženje ne samo onih koji su palili ambasade po Knez Mihailovoj u Beogradu, nego onih koji su ih na to podgovarali, navodili i organizovali? Kako je to moguće da oni koji su demolirali gradove prošlih godina, sve pod izgovorom veselja zbog sportskih susreta i sportskih rezultata Srbije, do dana današnjeg nisu izvedeni pred lice pravde? Da li će se to uopšte desiti? Šta ćemo učiniti sa tim što je ova Vlada donela niz pogrešnih procena, da tako kažem?
Jednostrana primena SSP-a, tj. Privremenog trgovinskog sporazuma, primenjujući taj sporazum došli smo u situaciju da ne može da se budžet napuni dovoljno, pa je zbog toga budžet za poljoprivredu, recimo, smanjen, a istovremeno imamo situaciju da Vlada koja se zaklinjala u to da će biti socijalno odgovorna, ta ista Vlada iznenadi privatne potrošače gasa, iznenadi ih time što se najedanput primeri svetskoj ceni gasa, primeri se tako što poskupi 60%.
Imam jedno pitanje. Imali smo razgovor o tome i na moju veliku radost pokazali su se neki rezultati, ali sve ono što će ova Vlada doprineti budžetu Srbije, time što će insistirati na tržišnim cenama, doneće u budžet Srbije 130 miliona evra. To je ukupna razlika. Tih 130 miliona evra, to nije ništa prema razlici u ceni između 400 miliona evra, za koliko se prodaje NIS, i milijardu i sto miliona koliko objektivno košta polovina cene NIS-a. U pitanje vlasništva nad NIS-om čak neću ni da ulazim u ovom trenutku i na ovom mestu.
Vi znate, gospodine premijeru, prošle godine kada ste bili ministar finansija, da je bilo dosta komplikovano da se utvrdi koliko je novca predviđeno da se ispoštuje ustavna obaveza prema AP Vojvodini zaista uplaćeno. Bio sam protiv, LSV je bila protiv. Ima ovde još ljudi koji su bili protiv tog Ustava, ali je većina u ovom sazivu donela Ustav po kome Vojvodini treba da se uplati 7% budžeta Srbije za budžet Vojvodine.
To prošle godine nije bilo moguće uraditi, a ove godine je evidentno i videće se da neće biti urađeno, nego treba budžet da se popunjava vrlo skromnim i dosta ovlašnim dogovorima, vas kao premijera Srbije i Bojana Pajtića kao predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine. Unutarpartijskim dogovorom se rešava nešto što je ustavna kategorija. Ne govorim ni o pojedinačnoj partiji, ne govorim ni o čemu takvom. Govorim o tome da partijska država, kakva se formira time, ne može i ne sme postojati. To nije ono o čemu ste govorili u vašem ekspozeu.
Mi smo došli u situaciju, gospodine Cvetkoviću, da u zakonu o restituciji se vraća imovina SPC, ali ne i građanima. Kada govorim o SPC da se odmah razumemo, govoriću o vrlo konkretnom primeru, a to je vraćanje šest hiljada hektara šume na Fruškoj Gori, koja je trenutno u sastavu Nacionalnog parka "Fruška Gora". Ono što je već vraćeno crkvi, koliko do ujutru je prodato, a ako se vrati crkvi ovih šest hiljada hektara na način kao što crkva zahteva, a to je u naturi, a ne da bude obeštećena, doći ćemo u poziciju da Vojvodina koja ima samo 2% površine pod šumama izgubi, praktično, jedini ozbiljan nacionalni park.
To su teme gospodine Cvetkoviću za koje sam zaista verovao da ćete me bolje razumeti kada o njima govorim i da ćete više pažnje pridati njima. Razumem da ste vi bili prepunjeni problemima i da je sve ono što se događalo na vas ostavilo posledice. Mogu da razumem mnogo toga, ali ne mogu da razumem kako je moguće da su zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma povučeni iz procedure? Kako to da lustracija u ovoj zemlji tako sporo ide?
Imam pitanje još jedno, gospodine Cvetkoviću, neće biti poslednje. Pitanje je šta je bilo sa Kosovom? Kosovo, kao tema koje se ovde vrlo često spominje, jeste tema koja služi isključivo kao što je u Brozovo vreme služilo kao pitanje samoupravnog socijalizma, aktivne miroljubive koegzistencije, Pokreta nesvrstanih i bratstva i jedinstva.
Ko god se spomene u tom kontekstu da se nije pokazao na Titovom putu, obično se našao, kako se tada govorilo - gde treba. Postavljam pitanje: Zašto je Kosovo postalo pitanje o kome niko od nas ne sme da progovori, ne sme da progovori, pa da pita, recimo, šta je bilo sa Akcionim planom za Kosovo koji je prošla Vlada, gde je ministar za Kosovo bio gospodin Samardžić, urađeno?
Na šta se sveo taj Akcioni plan? Sveo se, pod jedan, na to da niko od poslanika nikada nije imao priliku da ga legalno vidi.
Niko nije imao priliku da vidi šta će biti odluka svih nas, jer ako neko drugi odlučuje umesto Narodne skupštine Republike Srbije, onda to znači da je u ovoj zemlji urađen državni udar i da više narod ne odlučuje, nego odlučuju izvršni organi. Ako odlučuju izvršni organi, između toga, vojne ili policijske diktature nema nikakve razlike. Naravno, očekivao sam, kao čovek koji ima veliku moralnu privilegiju da nije u vašoj Vladi, da dobijem te odgovore ranije.
Očekivao sam, naravno, da taj akcioni program, o kome sada govorimo, bude obnarodovan barem poslanicima građana Srbije, ne mora to ići u direktan televizijski prenos, ako je to tako državna tajna. Ali, ne može biti da svi mi treba da budemo pokriće za nešto što se radi iza naših leđa, a što je uradila prošla Vlada, zbog čega je pravično kažnjena na izborima.
Ali me interesuje zašto to ova Vlada trpi i zašto ova Vlada nije pokazala, je l' u akcionom programu piše da se povuku ambasadori zemalja koji su priznali, kako to vole sa ove govornice da kažu, lažnu državu Kosovo. Je l' to akcioni program? Ako je tako, po kom stavu tog akcionog programa je proteran ambasador Crne Gore, kada to nije urađeno sa ambasadorom, recimo, Nemačke, Francuske, SAD ili koga drugog? Kako je to moguće?
Po kom to osnovu se sprovodi selektivna pravda u ovoj zemlji, gospodine premijeru? Jer da se video taj akcioni program, onda bismo imali jasnu sliku, a to je da je u ovoj zemlji ta ista Vlada koja je progovarala sa Kosovom nudila republiku Kosovu da prizna bilo kakav suverenitet Srbije.
Je l' vi znate šta je nuđeno u prošlim pregovorima? Niko ne zna. Krije se, jer su sve ono za šta se optužuju separatisti ista Vlada Vojislava Koštunice, isti ministar Samardžić, nudili, ali ne smeju da vam pokažu, ne smeju da pokažu, jer se iza leđa građana ove zemlje vode pregovori o njihovoj sudbini. To nije počelo juče, to nije počelo ni prekjuče, to je počelo onog nesrećnog dana kada je Koštunica dr Vojislav postao predsednik Vlade. Nastavilo se kada je uz podršku DS to bio u drugom mandatu.
Zato sam mislio da će sada barem neke od tih nepravdi biti ispravljene, ali se to nije dogodilo. Postavljam pitanje - zašto?
Zašto domaći gas koji se proizvodi u ovoj zemlji ne može da greje domove ljudi koji se greju na gas i pomoći im da prežive. Šta je to tranzicija i šta je to privatizacija? Privatizacija ne služi tome da bi se razdala narodna imovina za džabe, nego zato da bi se od socijalističkog tipa proizvodnje i privrede prešlo na tržišni. Taj period mora da se preživi.
Ljudi imaju pravo da očekuju od svoje Vlade da prežive. Mnogo je lopova, tu ste potpuno u pravu. Međutim, postavljam pitanje, zašto onda od svih tih lopova jedini u zatvoru sedi Goran Knežević, a ne sedi čitava kamarila onih koji bi trebalo da stanu pred lice pravde? Da li je napravljena reforma sudstva? Da li je napravljena reforma policije ili policija iz prošlih vremena danas diktira ko će biti uhapšen, a u strahu od, bože moj, nekakve objektivnosti, niko neće da zaore po toj prašini, po tom blatu i glibu u koji je Srbija gurana prošlih godina?
Upravo zbog svega ovoga što sam rekao, gospodine Cvetkoviću, verujte mi da sam užasnut kada shvatim da sa ove govornice predstavnici DSS govore o tome kako bi se sa njima išlo brže u Evropu, a predstavnici SPS govore o tome kako smo izdali ciljeve 5. oktobra.
Ljudi, stvarno ne znam šta se ovde događa, ali znam jedno, onoga trenutka kada pomislim na to da ova Vlada treba da ode, suočim se sa jednom strašnom činjenicom, a to je da od ove Vlade bolja u Srbiji ne može da se sastavi. Nažalost je to razlog, jer su svi ostali imali prilike. Svi su ostali imali prilike i šanse. SRS, koja je ulivala nadu tolikim građanima, milionima građana Srbije, i šire, da će ona biti ta koja će najzad vratiti pravdu u ovu zemlju, 15 minuta posle izbora se raspala. Zašto? Zato što nije došla na vlast.
Gospodo draga, mene ne interesuje ko će od vas biti na vlasti, mi niti smo bili, a izgleda da nećemo ni biti na vlasti, govorim o LSV. Ali, znam nešto drugo, dragi prijatelji, ova Vlada je još uvek, nažalost moju veliku, najgora. Godine devastacije Srbije nisu mogle da ostanu bez posledica. Zato vas molim, gospodine Cvetkoviću i uvaženi članovi Vlade, da moje dobronamerne primedbe shvatite na najbolji mogući način. Imate moj glas, iznuđen činjenicom da bolje Vlade ovog trenutka nema. Čim je bude, ne računajte na nas. Hvala lepo.

Predlagao sam Ilić mr Velimira, pre nego što je magistrirao, da bude predsednik Srbije, zbog toga što smo tada u DOS, zato da bismo napravili kakvo-takvo nacionalno jedinstvo, primili ama baš svakoga. Zato sam i mislio da Velimir Ilić, kao čovek velikih organizacionih sposobnosti, da svoj konstruktivan doprinos.

Međutim, nažalost, pokazalo se da se njegov konstruktivan doprinos ne svodi na to da bude bolje državi, nego da bude bolje njemu.

Ove priče o tome da je kod moje majke učio matematiku, to verujem. Ona je radila časove uglavnom za ljude kojima je trebalo mnogo pomoći. To dobro znam.

Samo govorim o mojoj majci.

Verujem da bi trebalo tu nešto preduzeti. Sve u svemu, situacija je vrlo jednostavna, znam da je gospodin Ilić nervozan, koncesija je pukla, svi putevi idu ka njemu.
Sasvim je jasno da ta priča o tome da ti što prave statute i zastave, razumem da teže shvatate, ponoviću, nije LSV ništa pravila, DS je napravila statut Vojvodine, tj. njegov predlog koji je sada u toku, tako da znate.
Nismo mi adresa, oni su adresa. Razgovarajte sa njima. Jer, da je po nama, ne bi Vojvodina imala statut nego ustav.

Neću vam uzimati mnogo vremena. Javio sam se po Poslovniku, zato što tražim objašnjenje.
Tražim objašnjenje od ove skupštine, zbog čega je cena gasa poskupela 60% prekjuče? To tražim zbog sledećeg. Dana 11. 07. je cena barela nafte bila na svetskom tržištu 142 dolara, a danas je 72 dolara. Ukoliko ne dobijemo to objašnjenje, poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine više neće učestvovati u radu ove skupštine.

Uvažene kolege narodni poslanici, citiraću gospodina Mrkonjića koji je rekao da "sigurno ima neki član u Poslovniku na koji se ovo odnosi". Zaista je zaprepašćujuće koliko raznolikosti u ovom parlamentu ima oko prioriteta kojima država treba da se bavi.
Međutim, skrenuo bih vam pažnju na nešto. Sa jedne strane, poskupljenje gasa od 60% je pogodilo građane Vojvodine u najvećoj mogućoj meri, s obzirom na to da se 90% korisnika gasa u domaćinstvima nalazi na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Kad smo već kod Autonomne Pokrajine Vojvodine, uvažena koleginica je spomenula da se ovoga trenutka donosi statut Vojvodine koji će dati Vojvodini elemente državnosti. Moram da vam skrenem pažnju da je to notorna neistina iz jednostavnog razloga što je taj statut apsolutno u skladu sa Ustavom, za koji ste i vi glasali i koji ste i vi, kao Srpska radikalna stranka, doneli u pretprošlom mandatu. Samim tim nemojte se kajati zbog onoga što ste tada uradili. Tim pre što je najveći problem tog istog statuta to što jeste u skladu sa Ustavom, pošto je taj ustav verovatno nešto najgore što je Srbija doživela u proteklih 150 godina, a verovatno i duže.
Dakle, kada sve to sagledamo, kada pogledamo o čemu se ovde zaista radi, vidimo da je glavni problem to što nemamo ovde predstavnike Vlade, što je parlament sveden na glasačku mašinu, što se sve odluke donose u izvršnoj vlasti, a ne u ovom visokom domu. Ja mislim da je to nedopustivo vređanje građana Srbije i da se na taj način neće daleko stići. Mi nismo spremni da kreditiramo bilo čije postupke, naročito kada se oni svode na jeftine političke efekte, kao što je proterivanje ambasadora jedine države u koju građani Srbije mogu da idu samo sa ličnom kartom. Ako ćemo se tako odnositi prema prijateljima, neprijatelja nam neće ponestati. Hvala lepo.