Molim vas da saslušamo.

Gospodine Pajtiću, dao sam vam reč verujući da je u pitanju povreda Poslovnika, ali da je povreda Poslovnika onda nema replike. Svejedno, rekli ste da je replika i to je zadovoljeno.
Sada reč ima gospodin Šešelj, čini mi se da se javio za repliku.
Gospodin Šešelj odustaje.
Izvolite gospodine Martinoviću.

Prvo je povreda Poslovnika. Ko se javio?
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Svedoci ste da opominjem uporno govornike da se drže dnevnog reda, kao ovlašćeni predlagači se pojavljuju neprekidno i ne govore o dnevnom redu. To izaziva replike, koje takođe nisu u sklopu dnevnog reda i to opstruira naš posao, naime izbor predsednice o kome je trebalo da govorimo. Apelujem više puta, ali očigledno ne vredi.
Imam ovde dve replike sada, prvo se javio Pajtić, zatim Šešelj.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Po Poslovniku, reč ima Jasmina Nikolić.

Ne znam koliko imate parlamentarnog iskustva, ali kada se radi o raspravi, onda se držimo dnevnog reda. U replikama, nažalost, ljudi izlaze izvan dnevnog reda, jer se tu odgovara na neka direktna pitanja, ispravljanja, da li su tačna ili ne itd. Ali, sada vi prisustvujete nečemu da ljudi ne poštuju apsolutno dnevni red i njega se ne pridržavaju, to ostaje činjenica.
Ja bih sada dao…
(Maja Gojković, s mesta: Samo bih vas molila da nam dozvolite da se javimo.)

Hvala lepo.

Završili ste.

Gospođo Gojković, žao mi je, ali vi biste morali znati da ja ne radim pod pritiskom, nikad, pa ni sada. Znam da vam možda nisam po volji kao predsedavajući, ali bilo bi dobro da ste savetovali svog predlagača da se više koncentriše na vaše vrline koje će ovde vas preporučiti za predsednicu, umesto obračuna sa drugim političkim strankama. Prema tome, ovo što meni prebacujete, bilo bi bolje, bliži vam je sada, da to učinite gospodinu Martinoviću.
Drugo, što se tiče umora, ja nisam umoran i, kao što vidite, ne mičem se odavde i mogu da ostanem do ujutru i o tome se ne radi. Ne radi se o tome, radi se o dostojanstvu Skupštine, da ne dozvoljavam da se bilo šta smandrlja i da onda u ponoć, kada već ljudi spavaju i niko ne gleda, da vas onda biramo u mraku. Vi ne zaslužujete da budete izabrani u mraku u jedan po ponoći, nego kad je i vreme, dok radimo, šest sati, sedam, kada to gledaju svi gledaoci.
Prema tome, nemojte brinuti o mojoj kondiciji, ona, moram da vas iznenadim, kao što vidite, sedim ovde neprekidno i sedeću dokle treba, ali apelujem još jednom, očekivao sam da je ovo konstitutivna sednica i da će svima biti drago da to završimo u toleranciji i na miru. Bio je jedan sastanak sa šefovima poslaničkih grupa, dogovorili smo se i izgledalo je da će se sve normalno završiti, ali očigledno ja ne znam iz kojih motiva ili strasti mi ovo beskrajno produžavamo. To je cela priča.
Izvolite.

Da li, gospođo Gojković, želite da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika?
(Maja Gojković, s mesta: Da, i o ovoj i prethodnoj.)
Smatram da nije bilo povrede Poslovnika, već najbolje namere da se Skupština bavi tačkom dnevnog reda i da obavi zadatak koji joj je danas dat.
Sada dajem reč Aleksandri Jerkov. Replika ili povreda Poslovnika? Izvolite.

Gospođo Jerkov, javili ste se za povredu Poslovnika, onda tu replika ne ide. Navedite član koji je povređen. Pređite na to. Izvolite.

Ništa, nema komentara.
Dakle, Bojan Pajtić se javio za repliku.
Izvinjavam se, Pajtiću, bila je povreda Poslovnika.
Maja Gojković, po povredi Poslovnika.

Pošto su se strasti usijale i mnogi su umorni, a ne ja, dajem pauzu svima deset minuta. Hvala lepo.
(Posle pauze.)