Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7243">Boško Ristić</a>

Boško Ristić

Demokratska stranka

Govori

Dame i gospodo, poštovani poslanici, poštovana predsednice i predsedništvo, ja sam podneo amandman na deo zakona koji se tiče Ministarstva pravde.

Svi smo svedoci učestalih prijava da se u našim sudovima nalaze bombe, da je postavljen eksploziv, vrlo često ima tih lažnih dojava, vrlo često se dešavaju ubistva tokom samih suđenja, česte su pretnje nosiocima pravosudnih funkcija, pa smatram da je nužno da Ministarstvo pravde, u okviru svog delokruga nadležnosti, ima i sudsku stražu kako bi se poboljšalo stanje bezbednosti i sigurnosti nosilaca pravosudnih funkcija, kako bi se obezbedilo bezbednije vođenje procesnih postupaka pred sudom, a i da bi građani Srbije, koji su ujedno i stranke u tim postupcima, bili bezbedniji i kako ne bi strepeli od ovih, vrlo često lažnih, a možda čak i stvarnih dojava o postojanju ugroženosti javne i lične bezbednosti.

Isto tako smatram da u delokrug poslova kojima treba da se bavi Ministarstvo pravde treba da dođe i to da se ovo ministarstvo bavi analitikom, kako bi se analizom funkcionisanja pravosudnih organa videlo da li se ti poslovi obavljaju efikasno u razumnom roku i kako se i u kojoj meri štite interesi i prava građana Srbije.

U skladu s tim trebalo bi pridodati i poslove statistike, kako bi se omogućili i stvorili preduslovi za ocenjivanje rada nosilaca pravosudnih funkcija, jer to traže i profesionalna udruženja i tužilaca i sudija, kako bi se bolje sagledavao njihov učinak i kako bi se na realnim osnovama omogućilo napredovanje, odnosno sklanjanje iz pravosuđa onih koji ne daju nikakve rezultate, na štetu građana.

Smatram da su ovo poslovi koji će biti u korist građana Srbije, koji će poboljšati nivo i kvalitet zaštite ljudskih i drugih prava. Hvala.
Drage koleginice i kolege, poštovana predsedavajuća, možda ova replika neće ličiti na one koje ste imali priliku do sada da čujete. Tačno je da su ovde iznete činjenice o tome da je bilo grešaka u izveštajima, bilo je grešaka u radu stručnih službi.

Međutim, ne želim da prozivam nikog iz stručne službe, samo dajem obećanje poslanicima da će ubuduće izveštaji biti što je moguće korektniji i tačniji. Trudićemo se da budete blagovremeno i pravilno informisani o radu skupštinskih odbora.

Ovo je početak, očekujem da će stručne službe i svi poslanici svoj posao ubuduće sve bolje raditi.

Zahvaljujem se na primedbama, mislim da su one sada bile argumentovane. Mi ćemo kritiku prihvatiti kadgod je argumentovana, kadgod je istinita i trudićemo se da to popravimo.

U svoje ime i u ime članova Odbora za pravosuđe i upravu tvrdim da ćemo ubuduće imati korektnije izveštaje, sa što manje grešaka. Trudićemo se da grešaka ne bude. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, članovi predsedništva, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi. Ovaj zakon je donet i predložen u skladu sa ustavnim osnovom da Republika Srbija uređuje položaj i ovlašćenja Vlade i organizuje nadležnosti uprave u cilju vršenja vlasti. Ustavni osnov leži u članu 135. Ustava Republike Srbije, koji kaže da se o Vladi Republike Srbije donosi zakon.
Inače, Srbija ima važeći Zakon o Vladi po kome Vlada vrši svoja ovlašćenja, ali je bilo nužno da se predloži izmena ovog zakona zbog toga što bi se preciznije uredio položaj i ovlašćenja potpredsednika Vlade, odnosno prvog potpredsednika, zamenika predsednika Vlade.
Ovim predlogom se utvrđuje da će prvi potpredsednik Vlade, odnosno zamenik predsednika Vlade biti određen od strane predsednika Vlade koji će u njegovom odsustvu ili za slučaj njegove sprečenosti imati ovlašćenja da rukovodi Vladom, da usmerava politiku Vlade i koordiniše rad između pojedinih ministarstava u Vladi.
Ovim predlogom zakona se definiše način donošenja odluka u samoj Vladi i to za slučaj ako Vlada ima paran broj članova. Politička praksa pokazuje da vlade koje imaju paran broj članova vrlo često mogu da zapadnu u krizu upravo prilikom donošenja odluka, što može da spreči normalno funkcionisanje Vlade. Iz razloga funkcionalnosti, iz razloga političke i pravne sigurnosti potrebno je da se reši jedna ovakva situacija, upravo ovakvim rešenjem koje nije nepoznato u uporednoj pravnoj praksi.
Moram da vam kažem da se predlaže da predsednik Vlade ima pravo da prilikom glasanja u samoj Vladi, odnosno da će se smatrati da je odluka Vlade doneta za slučaj da za nju glasa najmanje jedna polovina Vlade ukoliko se u toj polovini nalazi i predsednik Vlade. Ovakva uporedna pravna praksa poznata je, recimo, u Sloveniji, u Hrvatskoj, u nekim drugim državama, ali isto tako i u našoj domaćoj praksi.
Ustavni sud u svom poslovniku ima istu ovakvu odredbu, gde se za slučaj podele glasova povodom pojedinih ključnih pitanja odluka smatra donetom za slučaj da je predsednik suda glasao za nju. Ovakva situacija je predviđena i u funkcionisanju pravosuđa. Sva sudska veća prilikom odlučivanja, prilikom većanja i glasanja, prilikom donošenja sudskih odluka imaju ovakvo jedno rešenje.
Za slučaj da su podeljeni glasovi u okviru sudskog veća, odluka će se smatrati donetom ukoliko je predsednik sudskog veća glasao za nju.
Prema tome, ovo jeste mogućnost koja je u skladu sa Ustavom, koja nije njemu protivna i u skladu je sa uporednom i domaćom pravnom praksom.
Predloženo je, takođe, da ovaj zakon stupi na snagu pre osmog dana od dana njegovog objavljivanja. Razlozi za ovakvu odluku leže u tome da je Srbija prošla proces izbora, da je nužno da se uspostave sve tri grane vlasti, nužno je da Srbija dobije vladu sa punim ovlašćenjima, jer postojeća, tehnička Vlada nema određena ustavna ovlašćenja, s obzirom na to da se nalazi u situaciji da nema puni mandat zbog toga što su obavljeni novi izbori.
Naravno, ovakvo rešenje treba da uspostavi bolju pravnu i političku sigurnost, pre svega za građane Srbije, za bolje funkcionisanje organa vlasti i ne postoji bilo kakva smetnja da se ovakav zakon donese.
To će biti rešenje koje će važiti i ubuduće, jer sigurno će biti nužno i možda potrebno da se formiraju vlade koje će imati paran broj članova. Da vas podsetim da su neka ministarstva u sadašnjoj Vladi rezultat i nekih trenutnih potreba i političkih okolnosti u kojima se Srbija nalazi – Ministarstvo za Kosovo, Ministarstvo za evropske integracije, dakle, to su ministarstva, a biće i onih drugih koji će sigurno morati da budu uvršćena u sastav Vlade.
Da se ne bi obezbeđivala većina prilikom donošenja odluka na taj način da se formiraju nova ministarstva i na taj način da bi se dobijali novi članovi Vlade samo zbog neparnog broja članova, mislim da je jedno ovakvo rešenje u potpunosti funkcionalno, politički i pravno potpuno opravdano.
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna bilo kakva dodatna finansijska sredstva. Toliko sam hteo da kažem. Hvala.
Kao predstavnik predlagača. Dame i gospodo, mislim da je vreme da vratimo raspravu u njen tok u skladu sa dnevnim redom i želeo bih da dam dve opaske u skladu sa iznetim stavovima tokom prethodne rasprave.
Ovde se često za govornicom čulo da je ovaj zakon protivustavan, iako ovakav zakon ne nailazi na zabranu od bilo koje ustavne norme. Voleo bih da čujem ustavnu normu gde piše da ne može ovakvu sadržinu zakona da imamo. Već sam ukazivao da su neka zakonska rešenja primenjena u drugim zakonima. Ovde se čulo da su neprimerene norme koje se odnose na potpredsednika Vlade koji pomaže predsedniku u usmeravanju politike Vlade itd. Kaže da je to neprimereno i da je to glupo.
Moram da podsetim poslanike da i potpredsednici Narodne skupštine u skladu sa članom 31. Poslovnika, koji ima snagu zakona, pomažu predsedniku Narodne skupštine u vršenju posla iz njegovog delokruga, na isti način kao što ova gospoda, potpredsednici, pomažu svom predsedniku tako će i taj zamenik predsednika Vlade pomagati predsedniku Vlade i usmeravati ga u vršenju politike i upravljanju Vladom. To je ta paralela.
Upravo je zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi primer razrade ustavne materije na zakonskom nivou. Način odlučivanja da kod situacije podele glasova u kolektivnom organu odlučivanja može da se uredi tako da predsednik tog organa može da ima taj takozvani "zlatni glas" je, primera radi, dat u Zakon o krivičnom postupku kod krivičnih sudskih veća, kada se odlučuje o kazni, kada se odlučuje o krivici.
Prema tome, naš ustavno-pravni sistem poznaje takvu situaciju i za svaku granu vlasti je primereno kad se na takav način zakonom uredi pozicija onoga ko predsedavanjem upravlja nekim organom, ali ta privilegija je data samo Skupštini koja zakonom može da uredi takvu jednu situaciju.
Inače, odlučivanje u kolektivnim organima je primereno iz razloga što to imamo u ustavnoj praksi.
Ustavni sud u svom Poslovniku ima takvu jednu odredbu, da glas predsednika Ustavnog suda može da bude odlučujući ukoliko su glasovi sudije Ustavnog suda podeljeni. Prema tome, da je to protivustavno Poslovnik Ustavnog suda bi bio stavljen van snage od strane samog Ustavnog suda. Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se da reklamiram povredu Poslovnika, jer smatram da je određenim aktima ovde narušeno dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.
(Nemanja Šarović, sa mesta: Koji član?)
Član 101. Pošto ima primedaba na to da nisam odredio tačan član Poslovnika, ja ću predsedavajućem pokloniti Poslovnik da on nađe član po kome treba da reaguje kada se ovakva situacija desi u parlamentu. Pre svega, nemam ništa protiv bilo čijeg iznošenja stava, mišljenja i nemam ništa protiv bilo koje knjige, međutim, upotreba uvredljivih izraza i reklamiranje uvredljivih izraza za ovom govornicom zaista ne priliči ni parlamentu, ni jednom otvorenom građanskom društvu koje se zalaže za određene vrednosti koje Srbiju treba da izvedu na put razvoja i put zaštite osnovnih ljudskih prava.
Poslovnik i osnovne norme regularnog ponašanja sprečavaju i zabranjuju da se o licima koja nisu prisutna ovde izjašnjavamo na ružan način, na način koji može da šteti njihovom ugledu i časti.
Pre svega, ja bih za ovom govornicom reklamirao knjigu koja se zove "Regionalni razvojni prioritet", koju je izdao Republički zavod za razvoj. Ovde možete da vidite kakav je indeks razvojne ugroženosti lica koja žive na jugu i na istoku Srbije. Ove tamne oblasti na karti Republike Srbije govore o tome da ljudi nemaju ni struju, ni vodu, ni pijaću vodu, ni telefon, ni puteve, ni prugu, ni škole i da su to oblasti demografskog pražnjenja, da tamo nema ljudi, da je prosek starosti stanovništva preko 65 godina.
Imam razumevanje za sve one koji su zbog loše politike ostali bez domova, koji su prognani mimo svoje volje, čija je imovina ugrožena tako što su morali da pod prinudom i pritiscima potpisuju ugovore i napuštaju svoju imovinu. Takođe se zalažem da se primeni odredba zakona koja potvrđuje Sporazum o sukcesiji, aneks G Sporazuma. Smatram da je Srbija dužna da učini sve da se građani koji su ostali bez svojih ognjišta zaštite, da se vrate na svoja ognjišta. Tražim od Vlade Republike Srbije da njena komisija za međudržavne odnose i primenu Sporazuma o sukcesiji, koja je konstituisana 12. oktobra, zaista uradi efikasno svoj posao i vrati ljude na svoja ognjišta.
Isto tako, tražim od Vlade Republike Srbije da ne vrši pritiske na pravosudne organe kada građani drugih država koji su pod istim uslovima izgubili svoju imovinu traže zaštitu pred našim sudovima, da se ne utiče da takvi postupci zastanu i da se ne rešavaju. U mnogim predmetima stoje procesi, i pred Trgovinskim sudom i pred opštinskim sudovima, gde se traži primena aneksa G Sporazuma o sukcesiji.
Moram da vam kažem da zbog neprimene zakona koji potvrđuje Sporazum o sukcesiji trpe pre svega građani Srbije iz ratom zahvaćenih područja bivše Jugoslavije, jer je mnogo više ugroženih Srba koji su ostali bez imovine po bivšim republikama. Zarad pojedinaca i pojedinih interesa moćnika ti postupci se prekidaju, ti pojedinci koji su moćni u ovoj državi tokom proteklog perioda atakuju na imovinu takve vrste i na taj način ugrožavaju hiljade naših građana, koji se zbog reciprociteta dovode u istu neravnopravnu poziciju pred zakonom, pred organima bivših republika, sada novih država.
Dakle, podržavam sve zahteve da se po principu reciprociteta sudovi aktivno uključe i rešavaju te sporove, u skladu sa Zakonom o sukcesiji. To će biti dobro za sve izbegle Srbe. Mnogo je više ugroženih Srba, nego što ima pojedinih firmi iz tih drugih država koje ovde imaju nešto malo imovine.
Ne treba da zarad te imovine i tajkuna ugrozimo 50 ili 100 hiljada Srba koji su ostali ugroženi i bez svog ognjišta.
Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da sam kao građanin, kao pravnik i kao narodni poslanik srećan da će Srbija dobiti Ustavni sud. Mislim da predloženi kandidati i zakon o Ustavnom sudu upravo stvaraju garanciju za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda.
Da, mogu da kažem da je to član 178. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji definiše postupak za izbor i razrešenje funkcionera koje bira Narodna skupština. U članu 178. predviđeno je da Narodna skupština bira predsednika i sudije Ustavnog suda.
Član 172. Ustava kaže da Narodna skupština bira pet kandidata sa liste od 10 koju predlaže Skupštini predsednik Republike Srbije. Ovlašćenje predsednika proističe iz samog Ustava.
Legitimitet je predsednik dobio na izborima i predstavlja volju građana Srbije, i on ima ustavno ovlašćenje da Skupštini predloži izbor sudija Ustavnog suda, a s druge strane on takođe ima ovlašćenje da sa liste koju njemu dostavi Skupština, sa liste od 10, imenuje pet sudija Ustavnog suda.
Kao što predsednik Narodne skupštine nema obavezu, pravo, ni ovlašćenje da obrazlaže predsedniku Republike listu koju Skupština dostavlja predsedniku, tako je po principu jednakosti koju je Ustav hteo da uspostavi između parlamenta i predsednika u ovoj situaciji, raspodeli moći između izvršne vlasti parlamenta i predsednika države, tako i predsednik Republike nema obavezu, a nema ni pravo, jer mu to Ustavom nije dato, da obrazlaže Skupštini i lobira za pet od 10 kandidata koje prosleđuje Skupština.
Što se tiče razloga zašto Ustavni sud do sada nije konstituisan, mogu da kažem, samo u ime DS, da je prva mogućnost, na osnovu Ustava i Zakona o sprovođenju Ustava, kada se pred Skupštinom našao predlog za izbor sudija Ustavnog suda i zakon koji definiše i poziciju i postupak Ustavnog suda.
Prema tome, DS ne može da snosi odgovornost za političku krizu u kojoj su se našli parlament i Vlada u prošlom sazivu, a ta politička kriza je razrešena izborima i usvajanjem Ustava i zakona za njegovo sprovođenje.
Prema tome, želim da zaključim da smatram da je od interesa građana u Srbiji da Ustavni sud bude konstituisan, da budu izabrani i predsednik i sudije Ustavnog suda.
Smatram da su predloženi kandidati koje će Skupština uputiti predsedniku, a s druge strane i kandidati koje je predsednik uputio Skupštini, potpuna garancija da ćemo imati ljude od struke koji su dali doprinos razvoju pravnog sistema, o tome govore njihove biografije, da Ustavni sud svoju funkciju obavlja u skladu sa onim kako je njegova pozicija definisana Ustavom.
Očekujem bolju zaštitu građanskih prava, manjinskih prava i sloboda, a isto tako i garanciju da će državne institucije bolje i efikasnije raditi i da će država biti u suštini servis građana u zaštiti njihovih prava i sloboda. Hvala.
Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, kao što sam i u prethodnom izlaganju rekao, smatram da je konstituisanje Ustavnog suda veoma značajan momenat u državi koja se zalaže za vladavinu prava, za otvoreno društvo, za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda, za jednakost građana pred Ustavom i zakonom.
Mi se zalažemo za funkcionalnu državu, za društvo socijalne pravde, gde će država biti servis građana, gde će država efikasno odlučivati o pravima građana, sve u skladu sa Ustavom i zakonom i u skladu sa garancijama koje je Ustav građanima dao.
Smatram da ne stoje primedbe koje smo čuli tokom rasprave, da se pojedini kandidati na osnovu nekih imaginarnih priča prozivaju, i to sa kvalifikacijom da će se čuti ko su, šta su i kakvi su, mislim da je to diskriminacija, kao što smatram da je diskriminacija povezivanje pojedinih kandidata sa njihovim godinama starosti, jer svedoci smo činjenice da su svi kandidati u skladu sa Ustavom predloženi Parlamentu za izbor sa liste koju je ponudio predsednik Republike Srbije. Nijedan od kandidata nema zakonsku smetnju u pogledu godina starosti, u pogledu uslova koji su potrebni za ostvarenje prava na penziju. Prema tome, svi kandidati mogu da budu birani za ovu funkciju.
Onaj pravni standard unet u Ustav da se radi o kandidatima koji su izuzetni pravnici, mislim da je ta činjenica dokazana biografijama kandidata.
Takođe ne stoji primedba da ovi kandidati nemaju položen pravosudni ispit. Pre svega, podsetio bih da svi ovi kandidati imaju uslova da se bave i advokaturom, za koju je potreban pravosudni ispit, ali oni konkretno nemaju obavezu polaganju pravosudnog ispita jer se radi o profesorima Pravnog fakulteta, o doktorima nauka. Prema tome, oni koji ispituju kandidate na pravosudnom ispitu ne moraju da imaju položen pravosudni ispit.
Ono drugo o čemu želim da govorim, to je da ponovo podsetim neke moje kolege iz poslaničkih klupa da Ustavni sud nije deo pravosudnog sistema. Podvlačim, Ustavni sud nije deo pravosudnog sistema. Ustav je definisao sastav sudova, sudsku vlast. Tu se u glavi Ustava ne pominje Ustavni sud.
Ustavni sud se pominje u potpuno drugoj glavi Ustava, tako da je njegova pozicija sui generis definisana Ustavom i zbog toga se takođe ne zahteva da sudije Ustavnog suda imaju položen pravosudni ispit. Sudija Ustavnog suda mora da ima mnogo šira znanja, iskustvo i druge sposobnosti koje prevazilaze znanje stečeno polaganjem pravosudnog ispita.
Zato se i očekuje da kandidati budu izuzetni pravnici, a pozicija koju ovi kandidati imaju trenutno na društvenoj lestvici govori o tome da su oni prošli proveru legitimiteta. Mnogi od ovih kandidata su već bili pred ovom skupštinom. Neki su već bili sudije Ustavnog suda, neki su sudije Vrhovnog suda Srbije, pojedinci su bili i sudije Suda državne zajednice Srbija i Crna Gora. Dakle, svi oni su imali i stekli legitimitet od strane Skupštine Republike Srbije u nekom od prethodnih saziva.
Ukoliko ova država poštuje kontinuitet i legitimitet, onda ne treba osporavati ono za šta se ova skupština u više navrata izjašnjavala.
Nisam čuo nijednu konkretnu primedbu koja bi mogla da diskvalifikuje bilo koga od predloženih kandidata. To govori da je predsednik Republike Srbije ponudio kandidate koji ispunjavaju Ustavom predviđene uslove, a na Skupštini je da među ponuđenim kandidatima izabere one najbolje.
Mogu da kažem da sam relativno i zadovoljan geografskim poreklom, da tako uslovno kažem, kandidata, jer i na listi onih koje će Skupština predložiti predsedniku Republike Srbije radi imenovanja petoro sa liste od deset, a i na listi koju je ponudio predsednik Republike Srbije Skupštini da sa liste od 10 izabere pet, može da se obezbedi sastav Ustavnog suda koji će zadovoljiti i regionalni kriterijum, i kriterijum, prema Ustavu, da obavezno po jedan kandidat dođe sa teritorije AP Kosovo i Metohija ili AP Vojvodina, ali isto tako i iz ostalih centara u Srbiji.
Podsetio bih, pre svega, na ispunjenost uslova i kriterijuma da bi neko bio kandidat za sudiju Ustavnog suda. S obzirom da treba da budu istaknuti pravnici, oni treba da dođu ili iz redova profesure, pošto Ustavni zakon dozvoljava i omogućava da sudije Ustavnog suda obavljaju i profesuru na fakultetu, ali bih podsetio da u Srbiji nema toliko puno gradova koji bi se mogli smatrati univerzitetskim.
Tako je i logično da dođe do predloga da jedan od kandidata bude profesor Pravnog fakulteta u Nišu, neko sa drugog pravnog fakulteta, recimo u Novom Sadu, ali je logično da bude i profesora sa Pravnog fakulteta u Beogradu. Logično je takođe, zbog kontinuiteta, ali i zbog toga što ne postoji dovoljan broj takvih kadrova koji bi mogli u nekom većem broju da budu predlagani radi izbora, pa je tako logično da neko od kandidata bude i dosadašnji sudija Ustavnog suda.
Svako onaj ko se nije ogrešio o Ustav i zakon, svako onaj ko nije došao pod bilo kakvu sumnju, a ima stručne kvalitete, može da bude predložen za kandidata za sudiju Ustavnog suda.
Mene samo čudi da pojedini predstavnici poslaničkih klubova u ovom parlamentu imaju primedbe na sastav predloga, a s druge strane nisu želeli da učestvuju u predlaganju kandidata. Podsetio bih da na listi koju predlaže Skupština predsedniku Republike Srbije ima 10 kandidata, ali je ta lista mogla da bude i mnogo šira. Svaki poslanik u ovom Parlamentu je imao mogućnost da predloži kandidata za sudiju Ustavnog suda i da se Skupština, između svih predloženih kandidata, izjasni za 10, da 10 onih koji dobiju najveći broj glasova od strane poslanika u Narodnoj skupštini budu na listi koju bi Narodna skupština predložila predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije.
Isto tako, želim da kažem da su neosnovane primedbe da je ovde bio obavezan predsednik ili njegov predstavnik da obrazlaže predlog. Pozivanje na Poslovnik, na član 87, nije adekvatno. Član 87. kaže da će predlagač, odnosno predstavnik predlagača zakona ili akta biti pozivan na sednicu Parlamenta.
Opet bih ukazao na činjenicu da je Ustav želeo da izvrši raspodelu moći između različitih grana vlasti. Zato je i način izbora sudija Ustavnog suda raspoređen između tri grane vlasti: jedna je Parlament koji bira sa liste koju predlaže predsednik, druga je predsednik koji, kao svojevrsna izvršna vlast, imenuje pet od predloženih 10 koje nudi Parlament, ali isto tako ima i još pet kandidata koje će na opštoj sednici predložiti i utvrditi sudije Kasacionog suda, kao najviše sudske instance koje će biti konstituisana u Republici Srbiji.
Naravno, Ustav je zbog tranzicionog perioda ostavio mogućnost da se Ustavni sud konstituiše sa dve trećine izabranih sudija Ustavnog suda, tako da ovaj izbor koji će obaviti predsednik sa liste koju nudi Narodna skupština i ovaj izbor pet kandidata koje ćemo mi izvršiti na osnovu predloga predsednika Republike Srbije omogućava funkcionisanje Ustavnog suda Republike Srbije.
Ustavni sud je veoma značajna institucija u pravnom sistemu i u sistemu vlasti Republike Srbije.
On u sebi sublimira i proceduru koja garantuje da svaki građanin ima mogućnost da se obrati instituciji koja je za to kompetentna i na osnovu Ustava ovlašćena da odlučuje o njegovim pravima, da reaguje uvek kada je pravo građana ugroženo, pre svega, ako je ugroženo nezakonitim aktima ovlašćenih organa za njihovo donošenje, ali isto tako i zbog nezakonitog postupanja pravosudnih organa.
Mi smo svedoci nefunkcionalnosti pravosudnih organa u Srbiji, svedoci smo mnogostrukog kršenja prava, ali s druge strane smo svedoci toga da postoje mnoge pravne praznine u pravnom sistemu Republike Srbije i da nije postojala alternativna zaštita ljudskih prava i sloboda kojima nije obezbeđena zaštita pred pravosudnim sistemom Republike Srbije.
Ovo je korak napred u demokratizaciji političkog i pravnog sistema Republike Srbije, ovo je korak u reformama u pogledu zaštite standarda koje smo prihvatili, ovo je garancija da ćemo sprovoditi standarde iz međunarodnog prava, koje smo prihvatili na osnovu Ustava kao dominantno pravo, sa kojim naše pravo treba da bude usklađeno, pre svega u pogledu standarda u zaštiti prava i manjina i građana u Republici Srbiji, ali isto tako to govori i o kompatibilnosti našeg pravnog sistema sa pravom EU.
Mi ionako treba da usvojim standarde pravnog sistema EU, jer želimo da budemo integrativni deo tog sistema, ali nam je potreban i neko pored parlamenta, pored izvršne vlasti, pored pravosudnih organa, ko će dodatno kontrolisati primenu tih standarda u realnom životu.
Moram da ukažem na još jedan segment zbog koga je važno konstituisanje Ustavnog suda Republike Srbije.
Mi imamo pravosudne organe, oni vrlo često neefikasno odlučuju o pravima građana, gomilaju se predmeti u sudovima u Srbiji, građani su većinom nezadovoljni svojom pozicijom kao stranke u postupku pred sudskim pravosuđem i moramo nešto da učinimo kako bi se ostvarilo pravo na efikasnu pravdu, na blagovremenu pravdu i na suđenje u razumnom roku.
Moram da ukažem da postoje mnogi predmeti, bar iz onoga što znam kao praksu u sudovima u Nišu, pred organima uprave u Nišu ili pred sudovima ovde u Beogradu. Postoje predmeti, kao što je predmet recimo Čoćić Miljka, koji je podneo zahtev da se sruši bespravno podignut objekat sa četiri dodatno dozidana sprata, a gradska uprava u Nišu na to ne reaguje.
Kažu - vi se sudite, pa kad sud presudi, mi ćemo doneti odluku, iako je odobrenje za gradnju poništeno, iako već tri godine pred inspekcijskim organima čeka zahtev za rušenje. Zašto se ne ruši? Zato što je neko od moćnika imao dobar pristup organima uprave.
Imamo i slučaj Jelene Despotović, koja na rušenje tri stepenika koji joj smetaju za ulazak u svoj stan čeka takođe četiri do pet godina, ali se ne ruši zbog toga što je kolega iz građevinske inspekcije, pa neće kolega na kolegu. Ne postoji adekvatna zaštita za takvo nepostupanje i za takvu zloupotrebu. Ustavni sud će detektovati takve probleme, po predlogu građana na osnovu ustavne žalbe, i rešavaće se i po takvim predmetima.
Neće se dogoditi da predmet Marinković Draška, koji se sudi sa jednim slovenačkim preduzećem, traje 20 godina, da izvršenje za vraćanje na rad, kao hitan postupak, čeka pet godina zbog toga što Opštinski sud u Nišu sebe ne smatra nadležnim, ustupa Petom opštinskom sudu u Beogradu, koji takođe sebe ne smatra nadležnim, pa vraća ovom prvom, i tako četiri puta predlog za izvršenje za vraćanje na rad čoveka koji je ostao bez posla, ostvario pravo da se vrati na rad, ostvario pravo na naknadu štete, ne može da ostvari kontinuitet u doprinosima, a već se približava penziji. To je to pitanje blagovremenosti pravde i to je pitanje suđenja u razumnom roku.
Da li nekom treba da se sudi 20 godina, znači polovinu svog radnog veka, da bi ostvario svoje pravo na redovnu penziju ili na starosnu penziju? Sramota je da u državi postoje slučajevi da neko ko je radno sposoban ne može to svoje pravo da ostvari zbog volje ili nevolje predstavnika pravosudnih funkcija ili predstavnika organa uprave.
Država mora da obezbedi rad državnih organa tako da ona bude servis građana jer je građanin u centru pažnje. Moramo da se pitamo šta će država učiniti za građanina, a ne samo koliko je građanin dužan državi kad plaća porez, kada ima druge obaveze i moralne, i pravne i političke prema državi, kad treba da pokaže svoju lojalnost, a država ne želi prstom da makne da njemu olakša situaciju, na koju po Ustavu i zakonu ima pravo.
Završiću ovim, smatram da mnogi postupci u Srbiji nepravedno stoje zbog toga što ne postoji taj bič legitimni koji proističe od građana, koji traži da državni organi rade efikasnije, rade bolje, rade u skladu sa Ustavom i zakonom, štite njihova manjinska prava i slobode, građanska prava i ostvare sve one standarde koji predstavljaju garanciju da je u Srbiji život dostojan čoveka, da smo otvoreno društvo i otvoreni za sve, bez ikakve diskriminacije. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, teško je danas biti dobar u izlaganju posle izlaganja gospodina Nenada Konstantinovića, mog stranačkog kolege, koji je juče zaista na vanredan način objasnio razloge za usvajanje ovog zakona i neophodnost potrebe konstituisanja Ustavnog suda kao veoma značajnog državnog organa odnosno institucije.
Na stranu polemika o karakteru Ustavnog suda, da li je to deo pravosudnog sistema Republike Srbije, kakav je njegov karakter i suština delovanja, mislim da je najznačajnije, pre svega za građane Srbije, da bez Ustavnog suda nema zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, jer upravo je Ustav garancija ljudskih i manjinskih prava i sloboda, a Ustavni sud je ta institucija koja tu zaštitu treba i da obezbedi.
Ono što je bitno u ovom zakonu, to su novine koje on uspostavlja. To je ustavna žalba, koja obezbeđuje građanima Srbije da mogu da se štite i od nepostupanja sudova, kada sudovi rade neefikasno ili kada građani ne mogu da ostvare pravo na blagovremenu pravdu u razumnom roku.
U onoj situaciji koja je do sada bila nejasna i nedefinisana, kada građani nisu mogli da ostvare svoja prava zbog toga što nije bila uspostavljena sudska zaštita njihovih prava, sada je ta pravna praznina otklonjena i sada će, sa konstituisanjem Ustavnog suda i usvajanjem ovog zakona, građani imati mogućnost da u svakoj situaciji štite svoja Ustavom i zakonom zajemčena prava.
Do sada nije bilo moguće da građani ostvare pravo na naknadu štete zbog nepostupanja državnih organa ili sudova, niti je bilo moguće da na adekvatan i efikasan način traže ubrzanje postupaka u kojima državni organi odnosno sudovi vrše opstrukciju, zloupotrebu procesnih ovlašćenja ili zloupotrebom službenog položaja. U našoj pravnoj praksi, takođe nije bilo adekvatne zaštite od odluka skupštinskih organa i tela.
Bilo je nejasno koji je taj organ koji treba da štiti mandat narodnog poslanika. Mi smo u svojoj pravnoj praksi, i u skupštinskoj praksi i u političkoj praksi imali različite stavove, čak i u vreme važenja istovetnih zakonskih normi. Tako su bila različita tumačenja o pravu poslanika na poslanički mandat, da li taj mandat pripada poslaniku ili partijama, to je sada definisao Ustav, ali isto tako je definisao i mehanizam, uspostavljanjem ili konstituisanjem Ustavnog suda, kojim će se ustavna i zakonska rešenja štititi.
To će obezbediti sigurnost u pravnom prometu, ali isto tako obezbediće i političku stabilnost unutar samog parlamenta jer neće biti lutanja i neće biti političkih pregovora oko toga kako treba rešiti konkretnu pravno-političku situaciju u odnosu na mandat poslanika u parlamentu.
Ono što je bitno, to je da će Ustavni sud štititi ljudska i manjinska prava koja su garantovana Ustavom, kao i slobode građana koje se istim tim Ustavom garantuju. Pravo građana na lokalnu samoupravu, pravo građana na pokrajinsku autonomiju i ograničenje državne vlasti su među najznačajnijim ustavnim ovlašćenjima kojima se građanima daje pravo na organizovanje lokalne samouprave, ali isto tako i na okupljanje u okviru autonomnih pokrajina u cilju zaštite interesa, kako bi se putem decentralizovane vlasti spustila ovlašćenja sa centralnih državnih organa, vlast približila građanima, obezbedila transparentnost u postupanju i bolja kontrola trošenja javnih finansija.
Ustav je dao mogućnost da izvršna vlast može da obustavi od izvršenja akte autonomne pokrajine.
Isto tako, postoji i obaveza izvršne vlasti da istovremeno pokrene i postupak za ocenu ustavnosti akta čije se obustavljanje izvršenja trenutno sprovodi. To je velika i značajna zaštita pozicije pokrajinske autonomije u okviru Republike Srbije.
To sprečava voluntarizam izvršne vlasti, to sprečava mogućnost da zbog toga što postoji razlika u političkom sastavu republičke izvršne vlasti ili izvršne vlasti u pokrajini može da dođe do nesuglasica i zlonamerne upotrebe ovlašćenja koja proističu iz Ustava.
Jedna od novina je i zaštita poslaničkog mandata putem žalbe Ustavnom sudu. Potvrđivanje mandata je sada povereno Skupštini na dan konstituisanja nove skupštine posle izbora, na prvoj konstitutivnoj sednici, ali isto tako po prvi put je dato pravo poslaniku, koji je dobio mandat ili koji nije dobio mandat iz nekog razloga, da može putem ustavne žalbe da štiti svoju poziciju i da traži svoje pravo da zauzme mesto u ovom parlamentu.
Tu je, pre svega, obezbeđena zaštita pozicije malih stranaka koje su tek jedva prešle cenzus, jer je moguće konstituisati Skupštinu sa potvrđivanjem dve trećine mandata, što bi značilo da bi ostatak mogao da ide unedogled, za slučaj da nije obezbeđena ustavna žalba, koja bi na taj način garantovala ulazak i malih partija, sa manjom podrškom građana u parlament, ukoliko su prešle cenzus.
Bitno je i to da će Ustavni sud imati mogućnost da rešava i po pitanjima u izbornim sporovima. Vi znate da naše istorijsko, političko i pravno iskustvo kaže da smo u pojedinim situacijama imali veoma ozbiljne izborne sporove koje smo morali da rešavamo čak i pritiskom velikog broja građana na ulicama jer je, da vas podsetim, u nekim lokalnim izborima bilo i ponovljenog trećeg kruga, koji nijedan zakon nije predvideo. Bilo je bojkota izbora zbog zlonamerne i pogrešne primene zakona na štetu građana.
Tu je obezbeđeno i učešće u izbornim sporovima svakog građanina koji smatra da mu je krađom izborne volje povređeno pravo na aktivno i pasivno biračko pravo, te on može putem ustavne žalbe u izbornom sporu da se obrati Ustavnom sudu, koji će garantovati stabilnost političkog sistema, kao pretpostavke za ostvarenje demokratičnosti u jednom otvorenom društvu, kakvom teži građansko društvo u Srbiji.
Ono što je bitno, što želim da podvučem, to je zaštita pozicije tužilaca i sudija, koja se obezbeđuje ovim zakonom, jer po prvi put sudije i tužioci imaju pravo da svoje pravo na obavljanje javne pravosudne funkcije obezbeđuju na taj način što mogu da podnesu žalbu Ustavnom sudu Republike Srbije.
Do sada je bilo nemoguće zaštiti se od nepravilne, nezakonite odluke Velikog personalnog veća, koje može voluntaristički da donese odluku o razrešenju nekog sudije ili tužioca, a da taj tužilac ili sudija nije imao mogućnost vođenja bilo kakvog postupka u cilju zaštite svoje pravne pozicije i svojih prava.
Ne bih navodio konkretne slučajeve o tome da se to i dešavalo i da se pod političkim pritiskom neke sudije razrešavaju, a da nije bilo ustavnih i zakonskih mehanizama da zaštite pravo na obavljanje pravosudne funkcije.
Isto tako je veoma značajno za građane da postoji mogućnost naknade štete u slučajevima kada je ta šteta proistekla iz nepostupanja državnih organa ili sudova ili zbog neblagovremenog postupanja sudova i državnih organa.
Takvi primeri su, pre svega, u krivičnom pravu gde, zbog sporosti sudova po tužbi privatnih tužilaca, dolazi do zastarelosti gonjenja počinilaca krivičnih dela, a onda podnosioci privatne tužbe, oštećeni nemaju mogućnost da naknade štetu, jer krivica nije utvrđena, a do toga je došlo zbog predugog razvlačenja postupaka, neosnovanog odlaganja pretresa i na taj način pojedini gube pravo.
Posebno je to vidljivo u onim sporovima gde se javljaju privatni tužioci zbog krivičnog dela klevete ili uvrede. Vrlo često se dešava da su te privatne tužbe usmerene prema onima koji mogu da se pozovu na imunitet. Mnogi od poslanika su se pozvali na imunitet kada su bili u situaciji da krivično odgovaraju pred nadležnim sudovima, pa je zbog mehanizma uspostavljanja imuniteta, veliki broj građana Srbije ostao bez satisfakcije i bez mogućnosti da dokaže da je ono što je izrečeno sa ove govornice ili na nekom drugom javnom mestu, a što je njima moglo ili nanelo štetu, predstavljalo krivično delo, a da ti građani koji su pogođeni tim krivičnim delom, zbog ovakve jedne situacije i pravne praznine, nisu imali mogućnost da tu štetu i naknade.
Dakle, na ovakav način će Ustavni sud i ovaj zakon obezbediti jednakost građana pred zakonom i mogućnost da se u svakoj situaciji nađe odgovorno lice koje je počinilo štetu i da ta šteta zaista bude i naknađena.
Mnoge stvari u našem društvu nisu savršene, postoje mnogi problemi. Postoje sporovi na osnovu Sporazuma o sukcesiji, postoji nemogućnost i nedoslednost u primeni pravila međunarodnog pravnog poretka, pa su mnogi postupci u prekidu. Čeka se konstituisanje međudržavnih tela, koja treba da definišu primenu Aneksa G sporazuma, i na taj način se, faktički, iz pravosudnog sistema i sudske vlasti izvlači rešavanje sporova za koje je sudska vlast i pravosuđe apsolutno nadležno.
Mislim da ova situacija sada više neće biti tako problematična, jer ćemo imati Ustavni sud pred kojim će građani, koji su pogođeni neprimenjivanjem Aneksa G sporazuma, moći da traže satisfakciju i zaštitu svojih prava i donošenje odluke od strane Ustavnog suda, koja bi obavezala pravosudne organe na brže ili adekvatnije postupanje.
Ustav Republike Srbije garantuje i pravo na ravnomerni regionalni razvoj. Ustav kaže da smo dužni da donesemo zakon koji će obezbediti ravnomerni regionalni razvoj. Međutim, kako će građani sa juga ili istoka Srbije obezbediti sebi to ustavno pravo? Kako može građanin sa juga i istoka Srbije, koji živi u deset puta nepovoljnijim ekonomskim mogućnostima i okolnostima, od nekoga u Beogradu, Vojvodini ili centralnoj Srbiji, da traži ostvarenje svog prava da živi u jednakim mogućnostima, sa jednakim potencijalima i sa jednakim šansama?
Neravnomerni regionalni razvoj stavlja građane Srbije u neravnomerni položaj pred zakonom i pred Ustavom. Do sada nije bilo ustavnih mehanizama da se to pravo ostvari.
Moram da kažem da smo ovde čuli primedbe i tumačenja Predloga zakona, od jezičkog, do logičkog, ciljnog. Tražile su se šupljine i nesavršenosti ovog zakona, ukazivalo se na to da je procedura pred Ustavnim sudom nejasna, da je pozivanje na primenu pravnih pravila različitih procedura nejasno i da stvara mogućnost voluntarizma u postupanju Ustavnog suda. Međutim, karakter sporova pred ustavnim sudom je takav da je nužno pozvati se na odredbe najrazličitijih postupaka, u zavisnosti od predmeta spora pred Ustavnim sudom. Jasno je ono pravno pravilo da će se svaka pravna praznina rešavati prema najsličnijoj situaciji i prema pravilima najsličnije i najbliže procedure koju rešava susedni, uslovno rečeno, pravni slučaj.
Mislim da je ovaj zakon dobar, da je to dobra osnova, da stvara pretpostavke za konstituisanje Ustavnog suda. Smatram da su predlozi kandidata za sudije Ustavnog suda zaista kvalitetni i očekujem da ćemo imati zaista kvalitetan sastav Ustavnog suda, što će obezbediti i pravnu i političku sigurnost.
DS će, po logici stvari, glasati za ovaj zakon, ali očekujemo podršku i drugih poslanika u parlamentu. Smatramo da je usvajanje ovog zakona od opšteg društvenog interesa i da svi poslanici koji misle dobro građanima Srbije, koji žele da uspostave mehanizme za zaštitu njihovih građanskih prava i sloboda, koji žele da obezbede mehanizam za zaštitu i garanciju manjinskih prava i sloboda, treba da glasaju za ovaj zakon.
Ukoliko su primedbe smislene i osnovane, mi ćemo ih razmotriti. Od ministra sam dobio uveravanje da će biti prihvaćeni neki amandmani. Ne želimo da rigidno i strogo cenimo amandmane opozicije.
Naprotiv, mi želimo opštu podršku, želimo da svi učestvujemo u poslu koji je dobar za građane Srbije, želimo da uspostavimo Srbiju kao otvoreno društvo, sa vladavinom prava, gde će država biti servis građana, a građani u centru pažnje i političke delatnosti ovog parlamenta, ali i izvršne vlasti, čija je moć ograničena i Ustavom, ali u skladu sa tim, mora da postoji organ koji će tu moć ograničavati u skladu sa ustavnim i zakonskim rešenjima.
Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, osetio sam potrebu da se javim posle ove diskusije koja je suštinski pravna, ali ima i primese političkog podmetanja.
Pre svega, želim da kažem da prethodni govornici nisu u pravu kada smatraju Ustavni sud Srbije najvišom sudskom institucijom. To nije deo pravosudnog sistema Srbije, već se radi o samostalnom i nezavisnom državnom organu, čiji je status propisan članom 166. Ustava Srbije. Dakle, Odbor za pravosuđe i upravu nije matični odbor i nije resorno nadležan da daje bilo kakve predloge u vezi sa sastavom Ustavnog suda.
Isto tako, tačno je da sadašnji Poslovnik nije usklađen sa Ustavom Srbije i da je nužno doneti novi, jer najmanje 170 tačaka ima u kojima se razlikuje u odnosu na Ustav Srbije ili pojedine stvari nisu definisane, a Ustav to nalaže.
Smatram da je predsednik Skupštine imao pravo da predloži kandidate za sudije Ustavnog suda, jer on inače stavlja predlog za dnevni red na Skupštini, a kako Poslovnik ne definiše nadležnost Odbora za ustavna pitanja u pogledu predlaganja kandidata, moguće je u širem tumačenju odrediti taj odbor kao nadležan, jer predsednik Narodne skupštine ima pravo da za pojedina pitanja, koja nisu uređena Poslovnikom i koja ne spadaju u resor nijednog od skupštinskog odbora, odredi jedan od odbora kao matični, da reši određene pravne stvari i uputi predloge Skupštini.
Ukoliko bi to bilo celishodno, moguće je zakazati Odbor za ustavna pitanja, ali to nije neophodno jer ova obaveza ističe direktno iz Ustava Republike Srbije.Samo još jednu stvar bih želeo da kažem, da je neprimereno da se kaže i da se uputi nekom primedba da vrši puč u Narodnoj skupštini, jer u krajnjem slučaju o ovim predlozima odlučuju poslanici u Narodnoj skupštini svojim izjašnjavanjem u danu za glasanje, tako da je pun legalitet i legitimitet ispoštovan od početka pa do kraja. To bi bilo objašnjenje.
Zamolio bih predsednika Skupštine, pošto je u članu 27. Poslovnika određeno da se predsednik ili predsedavajući stara o primeni Poslovnika, da zaista svojim blagonaklonim uputstvima i predlozima, kako je to učinio na početku sednice, utiče na ostale poslanike da ne krše Poslovnik na taj način što zloupotrebljavaju pravo na uzimanje reči u toku trajanja sednice.
Jasno je da članovi 225. i 226. ne predstavljaju članove koji definišu poslanička pitanja, jer član 198. Poslovnika Narodne skupštine definiše način postavljanja poslaničkih pitanja i kome ona mogu da budu upućena, a to je u odeljku Poslovnika koji reguliše odnos Skupštine i Vlade.
Prema tome to definiše karakter ili način postavljenog pitanja i ponašanja poslanika po Poslovniku, koji treba da budu korektni u interesu građana Srbije.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, reklamiram član 103. Poslovnika, koji kaže da poslanici mogu da govore samo o onome što je tema i što je na dnevnom redu. Podsetio bih da je ovde tema zakon o Ustavnom sudu, a Ustavni sud, opet podsećam, jeste samostalni i nezavisni državni organ koji nije u sistemu pravosuđa Republike Srbije, a pošto ovde ima nerazumevanja u vezi sa položajem i suštinom ove institucije, želim da ukažem na član 143. Ustava, koji kaže da postoje sledeće vrste sudova, a da je najviši sud u Republici Srbiji Vrhovni kasacioni sud.
Isto tako, želim da ukažem, onima koji ne razumeju do kraja odredbu člana 166. i 167. Ustava Republike Srbije, da Ustavni sud upravo rešava o sukobu nadležnosti između sudova i drugih državnih organa, što pokazuje da Ustavni sud nije deo pravosudnog sistema Republike Srbije. Inače, ukoliko smo dobronamerni u diskusiji, ukoliko zaista želimo da ova zemlja bude zasnovana na vladavini prava, da bude zaista ovo pravna država, onda je nužno da imamo ustavni sud i zakon koji uređuje postupak i sve ono što jeste nadležnost ustavnog suda. Posebno bih želeo da ukažem na dve stvari koje su izuzetno značajne za građane Srbije.
Pre svega, to je uvođenje ustavne žalbe i razrada postupka po ustavnoj žalbi, koja garantuje građanima Srbije da, kada nije obezbeđena sudska zaštita njihovih prava, Ustavni sud može da reaguje i u toj situaciji. A čak i u situaciji kada redovni sudovi, dakle ne Ustavni sud, nego redovni sudovi, ne rade svoj posao dovoljno efikasno, građani imaju pravo na blagovremenu pravdu i odluke u razumnom roku.
Slažem se sa gospodinom Momom Markovićem koji kaže da postoji veliki broj nerešenih predmeta u sudovima, i to je tačno, i građani Srbije zaista imaju puno primedbi na stanje u pravosuđu. Mi moramo, u skladu sa Ustavom, da rešimo to stanje na način da ovu javnu funkciju, pravosudnu funkciju obavljaju ljudi koji nisu kompromitovani, ljudi koji znaju svoj posao, koji će pošteno i dostojno vršiti ta javna ovlašćenja.
Još jedna novina na koju želim da ukažem, to je zaštita prava građana u izbornim sporovima. Uspostavljanjem Ustavnog suda koji ima nadležnost da rešava u izbornim sporovima, nećemo više biti u prilici da imamo brojne građane na ulicama Srbije koji, nezadovoljni radom izbornih komisija, nemaju mogućnost da ta svoja prava ostvare u redovnom sudskom postupku. Ukoliko je došlo do kršenja takvih prava, ukoliko u Srbiji dođe do ugrožavanja izbornog prava, sada će postojati nezavisni organ koji će, u skladu sa Ustavom i zakonom, štititi njihova izborna prava.
Kako se nama približavaju izbori, smatram da je korektno od svih učesnika u tim budućim izborima da podrže stvaranje i uspostavljanje ovakve institucije, koja će građanima obezbediti ustavnu i zakonsku sigurnost u izbornom procesu. Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik gospodin Zoran Krasić je u neistinitom kontekstu pomenuo moje ime. Pomenuo je mnogo činjenica koje ne odgovaraju istini. Želim samo da kažem da gospodin Krasić ovde iznosi neistine sa ciljem da omalovaži rad svojih kolega poslanika, pa i moj lični rad i ponašanje.
Mogu da se složim u potpunosti da u pravosuđu ne cvetaju ruže i da je nužno sprovesti reforme, i da će ova vlada, na čelu sa ministrom Petrovićem, kao odgovornim za stanje u pravosuđu, sprovesti neophodne reforme u pravosuđu. Jasno je da posle donošenja novog Ustava treba proveriti legitimitet svih nosilaca javnih funkcija, pa tako su i raspisani izbori za Parlament Republike Srbije, raspisani su izbori svuda onde gde legitimitet nije u međuvremenu proveren.
Jasno, raspisaće se izbori za predsednika Srbije, jer je nužno da se proveri njegov legitimitet. Isto je tako jasno da moramo izvršiti potpuni reizbor u pravosuđu, kako bi se svi oni partijski kadrovi, koje ste vi godinama taložili i birali po partijskim bunkerima, koje ste vi ovde spominjali za govornicom, da bi rasteretili stanovništvo i kako bi pravosuđe profunkcionisalo.
Dosta je više sprovođenje partijskih ideologija u pravosuđu. Građani Srbije znaju kako funkcionišu pojedinci u tom pravosuđu i da je nužno iskoristiti ustavna i zakonska ovlašćenja za sprovođenje reforme u tom pravosuđu. Vi ste ovde pominjali niški i Okružni i Opštinski sud. Verovatno ste povod našli u pisanju nekih dnevnih listova, da treba preispitati rad pojedinih sudija u srpskom pravosuđu, pa i u niškom, povodom slučajeva koji su zastareli i gde je zastarelo gonjenje protiv nekih počinilaca krivičnih dela, koji su i velikodostojnici nekih srpskih institucija. Jasno je da princip odgovornosti u srpskom pravosuđu treba uvesti i sprovesti do kraja. To znači, da oni koji su se ponašali mimo zakona treba za to i da snose odgovarajuće posledice.
Vi ste pomenuli moje ime i prezime u kontekstu nekih vlasnika privatnih preduzeća. Pomenuli ste preduzeće NINI. Želim za vaše obaveštenje da kažem da moja advokatska kancelarija brani ljude protiv gospodina Joce Ninia, u dva trenutno aktuelna procesa u niškom sudu. Dakle, potpuna je neistina na koji način ste vi povezali moje ime sa poslovanjem nekih srpskih privrednika.
Isto tako spomenuli ste neku adresu i neki bunker, da sam se ja navodno sastajao sa ministrom Petrovićem. Demokrate nemaju potrebe da se sastaju tajno po nekim bunkerima, mi svoje stavove iznosimo javno, mi se za svoje stavove i principe zalažemo u ovoj Skupštini i u Odboru za pravosuđe. Kažem, ukoliko smatrate da je većina sudija u srpskom pravosuđu izabrana sa liste Demokratske stranke, kako to stalno tvrdite, zašto se onda protivite opštim izborima, valjda će onda svi biti razrešeni i, naravno, uz vaše učešće.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, član 103. Želim da ukažem da je obaveza poslanika da raspravljaju o temi koja je na dnevnom redu.
Isto tako želim da iznesem svoje slaganje sa delom izlaganja mog prethodnika koji je govorio o tome da zaista postoje neki centri moći koji pokušavaju da uruše status i pozicije državnih institucija, kako bi omalovažili njihov značaj, pa je u tom smislu i Narodna skupština vrlo često, zajedno sa poslanicima, prikazivana u negativnom kontekstu, i to u onim momentima kada poslanici nisu zasluživali.
Želim da kažem sledeće: jeste tačno da je izašao članak o tome da poslanici treba da dobiju lap-top ili prenosivi računar, ali isto tako je tačno da postoji saglasnost među poslanicima da od svoje plate otplaćuju te lap-top računare kako bi narednu generaciju poslanika sačekao iznos u budžetu na osnovu kojeg bi oni mogli da kupe za sledeću generaciju računare.
Mislim da to jeste korektno reći pred javnošću, da se ne bi pogrešno shvatilo da su poslanici bahati i da žele samo da se okoriste o Skupštinu ili budžet Republike Srbije.
Isto tako, smatram da treba pohvaliti poslaničku grupu SRS koja danas govori o temi i amandmanima; to jeste način da ovaj parlament poštuje izbornu volju građana Srbije, da zastupamo interese građana na pravi način i po Poslovniku, kako je ta pozicija i uloga poslanika definisana.
Ne mogu da se složim sa gospodinom Baralićem kada je napravio komparaciju između ponašanja u parlamentu Srbije ovih dana, sa enormnim brojem amandmana koji nisu celishodni i koji vuku jedan opšti društveno-ekonomski i politički sistem unazad ili onemogućavaju napredovanje i unapređenje našeg pravnog i ekonomskog sistema. Dali ste komparaciju sa ponašanjem Demokratske stranke, koja je pre 2000. godine podnela veći broj amandmana na Zakon o lokalnoj samoupravi.
Moram da vam kažem da ponašanje opozicije mora da se ceni u skladu sa karakterom vlasti u zemlji. Kada je vlast demokratska, onda i opozicija ima pravo da se samo demokratskim i nenasilnim sredstvima bori za svoju buduću poziciju. Ako je karakter vlasti takav da se radi o režimu, tamo gde se krše ljudska prava, osnovna prava, onda su i instrumenti kojima se opozicija bori za uspostavljanje demokratskih vrednosti i podizanje demokratskih standarda opravdani.
Zato vas molim da svi zajedno učinimo sve da ova skupština radi na osnovu demokratskih principa, saglasno interesima građana, a poštujući sve narodne poslanike koji predstavljaju građane na taj način mi poštujemo građane.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo višednevne opstrukcije rada ovog parlamenta, da ne kažem višemesečne opstrukcije, što govori o neodgovornosti pojedinih narodnih predstavnika u ovom parlamentu.
Pre svega bih želeo da podsetim sve poslanice i poslanike šta je naša obaveza u parlamentu. To je, pre svega, da zastupamo interese građana i to ravnomerno interese građana sa teritorije cele Republike Srbije. Isto tako, da zastupamo interese svih Srba u rasejanju, pa i onih raseljenih lica o čijem inventaru problema smo malopre čuli.
Mogu da se složim sa mojim prethodnikom da to jeste inventar problema građana Srbije, ali je to istovremeno i inventar posledica jedne pogubne politike koja je vođena decenijama u Srbiji. To je inventar posledica jedne neodgovorne politike, koja je dovela do ratnih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije. To je inventar posledica političke nepromišljenosti, kratkovidosti i sebičnosti pojedinih političkih elita koje su vladale Srbijom, ali i republikama na bivšem prostoru SFRJ.
Želim da kažem da je tačno da postoje problemi u rešavanju tih problema. Tačno je da se ne poštuje Sporazum o sukcesiji i aneks G sporazuma koji garantuje privatnu svojinu svih onih koji su je stekli do 31. decembra 1990. godine.
Treba da se zalažemo da se u svim novonastalim državama na teritoriji bivših republika SFRJ primenjuje dosledno Zakon o sukcesiji, da organi pravosuđa na svim teritorijama bivše Jugoslavije dosledno poštuju Zakon o sukcesiji, koji je u istovetnom tekstu usvojen 2004. godine.
Ne smemo da imamo dvostruke standarde. Moramo da vodimo odgovornu i jasnu politiku i da građanima Srbije uvek kažemo kakve su im političke posledice u izgledu u odnosu na političke odluke koje donose. Vratio bih se na temu.
Ovde je tema izmena Zakona o osiguranju, ovde je sada tema predlog amandmana jedne poslaničke grupe koji nisu pravno mogući, jer je cilj tih amandmana upravo opstrukcija uspostavljanja normalnog finansijskog tržišta i uopšte sistema osiguranja. Izneću argumentaciju za ovo što kažem.
Podsetiću vas kako su izgledala osiguravajuća društva od 1990. godine do 2000. godine. Podsetiću građane Srbije da su imali polisu zelene karte osiguranja koja nije važila nigde. Bilo je obavezno da je platite, a niste mogli da je koristite nigde.
Podsetiću građane Srbije da svi koji su imali štetu na svojim vozilima ili svi oni koji su imali štetu po život i zdravlje u periodu od 1990. do 2000. godine nisu imali mogućnost da naplate bilo kakvu štetu, odnosno premiju osiguranja. To su bile posledice vašeg načina vođenja politike - kad su banke pokrale deviznu štednju građana, kada su pokradena sredstva za preporod Srbije.
Znači, sve je to ono što je Srbiju dovelo u veoma težak ekonomski položaj.
Prvi put smo u situaciji da uspostavljamo normalne odnose i, ukoliko ste odgovorni pred građanima Srbije, trebalo bi da uvažite te promene i da se uključite aktivno u njihovo sprovođenje. Hvala.
Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Demokratska stranka će glasati za budžet, pre svega zbog toga što je budžet realan, zato što je izbalansiran i zato što obezbeđuje političku stabilnost.
Ako pogledate stavke u budžetu, namene sredstava, način prikupljanja i način trošenja sredstava, sigurno je da će Srbija u narednom periodu, do donošenja novog budžeta, imati političku stabilnost u svim ključnim segmentima odvijanja javnih funkcija.
Kao poslanik, neću da koristim ovo vreme da hvalim budžet, da hvalim pojedine odluke Vlade prilikom predlaganja ovog budžeta, ali želim da kažem da su povećanja iznosa koje će država izdvajati u nekim institucijama, kao što su obrazovanje, zdravstvo, izrada puteva, podsticaj ravnomernog regionalnog razvoja, zaista ključna politička opredeljenja ove vladajuće koalicije.
Budžet jeste ekonomski instrument ostvarivanja politike. Ova vladajuća koalicija je zaista pokazala da predlaže budžet koji će građanima doneti bolji život.
Želim da podsetim građane Srbije da je, u predizbornoj kampanji, Demokratska stranka upravo obećala građanima Srbije da će u narednom periodu bolje živeti, da će se stvoriti preduslovi i pretpostavke za dalje napredovanje naše društvene zajednice, a to znači povećanje standarda, to znači bolje javne institucije, bolji javni servis, tako da će građani imati kvalitetnije, brže i efikasnije usluge u svemu onome što je država, kao institucija, dužna da pruži građanima Srbije.
Međutim, da ovi instrumenti, fiskalni instrumenti, makro-ekonomski, ne bi ostali bez ostvarenja strateških ciljeva koji su zacrtani, moramo da obratimo pažnju kako će se u pojedinim segmentima javna sredstva trošiti.
Mogu da kažem da sam zadovoljan kada čujem da su plate u prosveti, zdravstvu ili pravosuđu povećane, ili da se predviđa njihovo povećanje, ali mene, isto tako, zanima gde će te pare na kraju završiti.
Mene zanima, geografski, kako će te pare iz budžeta biti trošene i na koje destinacije će biti upućene.
Zato postavljam to pitanje ministrima, a istovremeno im obećavam da će poslanički klub DS-a voditi računa o tome kako se ministarstva ponašaju, da ćemo učešćem na plenarnim sednicama, ali isto tako i stručnim zastupanjem interesa građana u odborima Narodne skupštine, insistirati da se sve one pozicije koje do kraja nisu pojašnjene u budžetu moraju trošiti u interesu građana, a sve sa ciljem podsticanja ravnomernijeg razvoja Srbije i smanjivanja razlika koje postoje na teritoriji Srbije.
Posebno želim da ukažem na činjenicu da građani južne i istočne Srbije žive zaista u velikoj bedi. Ova strategija regionalnog razvoja Republike Srbije, u knjizi koja je objavljena januara 2007. godine, a koju je napisala Vlada, govori o svim strateškim ostvarivanjima, o humanom razvoju, o indeksu humanog razvoja na celoj teritoriji Srbije.
Moram da vam kažem da su rezultati ovog istraživanja poražavajući za jug i za istok Srbije. Želim sa ovog mesta da kažem da siromaštvo i beda žive na jugu i na istoku Srbije, da 23,5% stanovništva juga i istoka Srbije živi ispod granice bede. Najveći demografski minus je upravo na jugu i na istoku Srbije. Najveći prosek starosti je na jugu i na istoku Srbije. Stanovništvo preko 65 godina starosti je koncentrisano u najvećem broju na jugu i na istoku Srbije. Najveća nezaposlenost je na jugu i na istoku Srbije.
Odnos razvijenosti mreže puteva i pruga je, upravo, obrnuto proporcionalan ekonomskoj poziciji građana Srbije, odnosno direktno proporcionalan siromaštvu. Tamo gde je siromašni deo Srbije, tamo nema puteva, tamo nema pruga, tamo nema razvijenih institucija.
Indeks humanog razvoja je apsolutno najizraženiji u delovima Srbije koji imaju i najveći ekonomski razvoj. Čini mi se da Ustav daje mogućnost da ovaj rast, koji ćemo evidentirati nakon godinu dana, rast društvenog proizvoda, neće biti ravnomerno raspoređen na sve građane Srbije. Prosto rečeno, Srbija će biti bogatija, srpsko društvo će biti bogatije, ali će razlike između bogatih i siromašnih biti sve veće.
Da bi se to sprečilo, u ovom budžetu postoje instrumenti za ravnomerni regionalni razvoj, postoje instrumenti da se usvoji i sprovede strategija borbe protiv siromaštva. Ova Srbija mora da se izbori protiv siromaštva. Ako se borimo protiv siromaštva strategijom i fiskalnim instrumentima, instrumentima makroekonomske politike, to znači da ćemo imati mogućnost da podižemo upravo one delove Srbije koji su ekonomski neopravdano zapušteni.
Dolazim iz Niša i smatram da Nišlije nisu krive što je njihov grad bio vezan za jedan tako veliki strateški privredni sistem kao što je EI, kao što je mašinska industrija, koji sada zaista predstavljaju dinosauruse koji su nadživeli svoje vreme, koji puno koštaju, a koji daju malo rezultata građanima, pre svega, Niša i okoline Niša.
Građani Niša nisu krivi što je makroekonomska politika pravila takav razmeštaj privrednih resursa koji su Niš doveli u poziciju da ima kao stratešku granu elektroniku, gde ne može nikakvom konkurencijom da se izbori za status zaposlenih i, uopšte, za dobrobit svoje regije.
Ako budžet treba da bude i podloga, instrument za ostvarenje strateških državnih i nacionalnih interesa, želim da ukažem na činjenicu da je najgori regionalni put u Srbiji onaj od Niša do Merdara. Jedina pruga u Srbiji koja ne radi, to je ona od Niša ka Kosovu. Ona je obrasla u korov.
Ako želimo da se bavimo zaštitom strateških interesa Srbije na Kosovu i Metohiji, treba da jačamo obodne delove Srbije, pre svega, ka Kosovu i Metohiji, na taj način što ćemo stvarati industrijske parkove, tako što ćemo doneti strategiju ravnomernog regionalnog razvoja, tako što ćemo fiskalnim oslobođenjima dati mogućnost da investitori dobiju pravo i mogućnost da otvaraju nova, profitabilna radna mesta, da omogućimo nealbanskom stanovništvu, pre svega, u Kuršumliji da može stabilno da radi i da zaradi, da može tu da leči svoju decu, da mogu tu deca da uče školu, da imaju mogućnost da podižu decu kroz jasle i obdaništa, a da se kroz fiskalne olakšice omogući dodatni priliv kapitala, koji bi dao ekonomsku podršku građanima Srbije, pre svega, nealbanskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji.
Smatram da takvim, pravilnim, pristupom možemo da sprečimo dalje jačanje bede i siromaštva, ali, isto tako, da podignemo upravo one delove Srbije koji imaju negativni priraštaj i koji su označeni u ovoj strategiji kao zone iseljavanja i kao zone staračkih domaćinstava.
Zato moramo da nađemo mehanizme da se sredstva iz Nacionalnog investicionog plana ravnomerno raspoređuju, pre svega, u onim delovima Srbije čiji ekonomski rast želimo da podstaknemo, upravo, u onim delovima Srbije gde želimo da izjednačimo privredne i prirodne resurse.
Imamo situaciju da je jug i istok Srbije prirodno veoma obdaren, a, s druge strane, da ne postoje institucije koje bi uskladile prirodna bogatstva sa privrednim razvojom. Ta neusklađenost vodi ka siromaštvu.
Isto tako, nužno je da se podigne kapacitet lokalnih institucija, zato što u mnogim institucijama u lokalnoj samoupravi nema dovoljno kompjutera, nema mogućnosti da ljudi koji ostvare, recimo, penziju iz ličnog rada, izvrše odjavu svog radnog staža i prijavu na penzijski staž, već zbog toga moraju da čekaju po tri meseca dok ta prijava stigne iz Beograda.
Želimo da Srbija uđe u Evropu, ali ne želimo da Vojvodina i Beograd uđu u Evropu pre ostatka Srbije. Želimo da Evropa dođe u svaku kuću u Srbiji, i u najudaljeniju kuću u Srbiji. To znači da želimo da približimo institucije, da podignemo njihov kapacitet i da građanima omogućimo što bolji javni servis.
Isto se to odnosi, recimo, na javno informisanje. Jug i istok Srbije nemaju nacionalnu televiziju i nemaju nacionalni servis. Ako pogledate finansiranje javnog servisa i, uopšte, svih tih javnih institucija, videćete da se ne pospešuje u najboljoj meri pristupnost informaciji o problemima građana sa juga i istoka Srbije. Za to postoje sredstva koja su namenjena za određene delatnosti u tim, odnosno u tom javnom sektoru.
Mi moramo, kao poslanici i kao zakonodavna vlast, da vodimo računa o našoj poziciji, kontrolnoj funkciji izvršne vlasti. Zato pozivam sve poslanike, bez obzira na partijsko opredeljenje, jer govorim o stvarima koje nisu od partijskog značaja. To su stvari od značaja za život građana koji žive u zapuštenim delovima Srbije i neopravdano su u poziciji da na gori ili pogoršani način ostvaruju svoja prava.
Jesu svi građani jednaki pred zakonom, ali, očigledno, institucije nisu jednake prema svim građanima, posebno u onim najsiromašnijim delovima Srbije.
Zato moramo svi zajedno da se potrudimo da se delovi para koje su namenjene ravnomernom regionalnom razvoju troše na način koji će biti transparentan i da projekti koji dolaze iz tih nerazvijenih delova Srbije imaju prioritete, a da se onim lokalnim sredinama koje nemaju kapacitete da prave projekte u tom pravcu pomogne.
To znači dodatnu edukaciju tih ljudi i dodatno podizanje kapaciteta, ulaganje u tehnologiju, ulaganje u elektronsko upravljanje državom, YU government, što znači da bi svaka mesna zajednica u Srbiji trebalo da ima kompjuter i običnog službenika, kao i jedinstvenu elektronsku bazu podataka, kako bi se, po sistemu jednog šaltera, građani obraćali svojoj mesnoj zajednici i mesnoj kancelariji i ostvarivali svoja prava. I, naravno, jedinstveni birački spisak i sve ono što će omogućiti funkcionisanje pravne države i vladavinu prava.
Zaista prihvatam sve sugestije. I ja sam poslednjih nekoliko dana izneo svoje stavove o mogućim rešenjima ovog problema koji, preko bede i siromaštva, pogađa istok i jug Srbije.
Očekujem podršku i drugih poslaničkih grupa, podršku i drugih partija, da se aktivno uključe u način da se vlast približi građanima i da ona zaista postane javni servis, a da ovaj budžet bude suštinski instrument za sprovođenje takvih političkih ciljeva na polju makroekonomije.
Zato pozivam predstavnike Vlade da obrate pažnju na tu bedu i muku koja pogađa građane u pojedinim delovima Srbije i da te instrumente, koje ćemo im dati u ruke izglasavanjem ovog budžeta, upotrebe na pravi način.
Smatram da u budućem periodu treba da se promeni način budžetiranja, tj. sistem budžetiranja mora da bude drugačiji od onoga kakav je do danas bio. To znači da bi Skupština, zajedno sa Vladom, morala tokom cele godine da priprema budžet za narednu godinu. To iziskuje određene promene u Poslovniku o radu Skupštine. Zato treba da se pojača pozicija skupštinskih odbora i uloga poslanika u budžetiranju, da se budžet i predlog budžeta na vreme dostavi poslanicima, koji bi preneli potrebe građana iz onih delova Srbije iz kojih potiču i potrebe građana sa kojima imaju stalne kontakte.
Želim da ukažem na još jednu činjenicu, da povećanje troškova za zdravstvo, za školstvo, kao i povećanje drugih troškova za javne institucije, neće imati jednake efekte za sve građane Srbije. Povećanje troškova za kulturu će značiti da će tamo gde postoje institucije kulture biti mnogo više trošeno, a to će biti veliki gradovi i velike opštine, koji imaju tradiciju u oblasti kulture, a oni zapušteni delovi Srbije, koji nemaju te institucije, neće biti u prilici da potroše ni dinar iz sredstava namenjenih za te namene.
Ako govorimo o obrazovanju i ako se povećaju pare u obrazovanju, plate u obrazovanju, one opštine koje nemaju dovoljan broj đaka i dovoljan broj škola, takođe, od tih sredstava neće imati puno koristi. Zbog toga što su to demografski ostarele opštine i ostarele sredine, tamo nema đaka, tamo nema učenika, pa nema ni profesora.
Zato moramo da instrumentima fiskalne politike pomognemo tim krajevima da dobiju nove investicije i da ljudi dobiju mogućnost za lokalni i ekonomski razvoj, da se podižu kapaciteti lokalnih institucija, kako bi se stvorila mogućnost da se otvaraju nova, profitabilna, radna mesta, a time i mogućnost za stvaranje novih porodica i rađanje dece. Time će se podići demografski rast i natalitet, a to je najbolja zaštita srpskih državnih i nacionalnih interesa.
Hvala vam.