Dame i gospodo, poštovana predsedavajuća,  želim da kažem da se u toku današnjeg dana više puta grubo prekršio Poslovnik, pre svega, sa vaše strane, zbog toga što niste svim poslanicima omogućili jednako zastupanje interesa građana za ovom govornicom. Nekima dozvoljavate više puta da izađu za ovu govornicu, nekima ne dozvoljavate da se prvi put jave sa primedbama zbog kršenja Poslovnika.
Želim da ukažem na član 85. Poslovnika i na to da samo predsednik Narodne skupštine može da zakaže sednicu Narodne skupštine izvan dana kako je to utvrđeno Poslovnikom. Predsedavajuća na to nema pravo.
Ovo je konstitutivna sednica, koja je zakazana od strane prethodnog predsednika Narodne skupštine, i vi nemate pravo da zakazujete Skupštinu ponedeljkom, kako ste danas učinili. S druge strane, vi ste dužni da danas stavite na glasanje sve predloge kojima je izražena sumnja u kršenje Poslovnika, zato što na konstitutivnoj sednici nema dana za glasanje; samo predsednik Narodne skupštine, u skladu sa članom 85. Poslovnika, može da odredi dan za glasanje, ali kada se radi o sednicama koje nisu konstitutivne.
Prema tome, ukoliko ne postupite po predlozima poslanika, vi ćete na grub način prekršiti Poslovnik i na taj način ćete poništiti sve odluke koje ova skupština bude donela. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici... Ponovo ste prekršili član 100. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije zbog toga što mi niste dali obrazloženje, a bili ste dužni, kako to u članu 100. piše.
Najavili ste još jedno kršenje Poslovnika, a to je da će Skupština raditi posle vremena predviđenog Poslovnikom. To, opet insistiram na tome, može da odredi samo predsednik Narodne skupštine. Vi niste predsednik Narodne skupštine. Prema tome, nemate ta ovlašćenja.
Ako upodobljavate svoje mesto predsedniku Narodne skupštine, onda ćete i o budućem predsedniku Narodne skupštine morati da zakažete glasanje u danu za glasanje.
Ili ćete poštovati Poslovnik dosledno, pa ćete napraviti razliku između konstitutivne sednice i redovne sednice ili ćete nastaviti sa kršenjem Poslovnika, kako ste i započeli. Čekam za ovom govornicom da date obrazloženje o tome da li uvažavate moje primedbe zbog kršenja Poslovnika iznete prilikom prethodnog javljanja.

Vi ste dužni da mi date obrazloženje, u skladu sa članom 100. Ukoliko nisam zadovoljan vašim obrazloženjem, mogu da tražim glasanje. To piše u članu 100. Ako se pristupi glasanju za predsednika Narodne skupštine, ako neki od kandidata koji se javljao po Poslovniku bude izabran, neće, zbog konflikta interesa, moći samostalno da zakaže dan za glasanje o primedbama koje sam iznosio.
Prema tome, molim vas da date obrazloženje u odnosu na primedbe i odlučite da li će se o svim predlozima za glasanje odlučivati sada, pre izbora predsednika Narodne skupštine.

S obzirom na to da je pomenuta Demokratska stranka i shvatanje politike, koja je oličena u radu ministra Stojkovića, ministra pravde, mogu da kažem da je gospođa Pešić umnogome bila u pravu, osim u tome da je Demokratska stranka prihvatila politiku koja je predstavljala rad i delo gospodina Zorana Stojkovića.
Želeo bih da podsetim i Skupštinu, i vas i javnost da je Demokratska stranka pokrenula opoziv ministra Stojkovića, da smo prikupljali potpise, pre svega zbog toga što smo bili nezadovoljni njegovim radom. Najveća politizacija u pravosuđu izvršena je upravo u vreme ministrovanja gospodina Stojkovića. Najveći partijski uticaj na izbor sudija i uticaj na pravosuđe je upravo bio od strane ministra Stojkovića. Njegov uticaj je i na Visoki savet pravosuđa, čiji je on član po funkciji. Podsetiću da Visoki savet pravosuđa nema ni svoju stručnu službu, nema ni svoje finansije i da se sva dokumentacija čuva u Ministarstvu pravde i tom dokumentacijom manipuliše ministar Stojković.
Čak je podneta i krivična prijava protiv ministra Stojkovića, upravo zbog toga što je lažnim prijavljivanjem smenjivao predsednike sudova po Srbiji; slao im je inspekcije, a onda prikrivao dopunske izveštaje koji su oslobađali od odgovornosti te predsednike sudova, kojima je inspekciju slao.
Ministar Stojković i Vlada gospodina Koštunice i dan–danas vrši politički uticaj na pravosuđe. Želim da vas podsetim da Visoki savet pravosuđa, koji nije sada u legitimnom sastavu, zbog izmene Ustava, raspisuje konkurs za izbor sudija porotnika, koji će se birati isključivo po partijskoj pripadnosti. Podsećam da u Srbiji ima nekoliko sudija porotnika, koje žele da izaberu po partijskoj pripadnosti kako bi dalje imali dominantni uticaj na srpsko pravosuđe.
Ukazivali smo na unapređivanje pojedinih nosilaca pravosudnih funkcija po partijskoj pripadnosti. Unapređivani su oni koji su se u proteklom periodu dokazali kao kršioci osnovnih ljudskih prava. Unapredili su one koji su nezakonito sudili, koji su učestvovali u izbornim krađama. Smenjivani su najbolji predsednici sudova u Srbiji, kao što je predsednik Okružnog suda u Valjevu, i to pre isteka mandata, izabran i postavljen. Sa svim tim se Demokratska stranka nije nikada složila.
Moram da kažem još jednu stvar – da je po partijskoj privrženosti finansirano srpsko pravosuđe, pa je ministar Stojković finansirao samo one sudove i tužilaštva koji su njemu partijski privrženi. Ne postoje kriterijumi za način određivanja troškova za sudove i ostale pravosudne organe i to govori o tome kako je ministar Stojković vršio svoju funkciju. Smatramo da je on isuviše partijski vršio tu funkciju, da je izvršio, u dogovoru sa SPS–om i SRS–om, unapređivanje onih kadrova koji su bili ideološki vezani za Slobodana Miloševića, gde je izvršio restauraciju jednog ideološki propalog političkog režima. Upravo ta koalicija između Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke Srbije i Socijalističke partije Srbije započela je još oko restauracije, pre svega, srpskog pravosuđa i kadrova iz Miloševićevog režima.
Posebno želim da ukažem na Zakon o državnim službenicima, kojim je gospodin Koštunica, i njegova vlada, uz podršku SRS–a i SPS–a, obezbedio partijski izbor, politički izbor državnih službenika, obezbedio im je zakonsku garanciju i samo razvlačenjem ovih pregovora traži alibi za novu koaliciju sa radikalima i socijalistima, kako bi što veći broj državnih službenika po partijskom principu primio u državnu službu i na taj način obezbedio par hiljada državnih službenika pod direktnim partijskim uticajem ove koalicije. Na taj način i odlaskom sa vlasti Koštunica je obezbedio partijski uticaj na državne institucije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se čulo puno neistina od strane mojih prethodnika koji ne žele da stvarnost vide onakvom kakva jeste, nego žele da je šminkaju u skladu sa svojim političkim ciljevima, a to je da opravdaju koaliciju koja predstoji u ovoj skupštini, a koja je bila vidljiva u prethodnom mandatu. Stalno i u svakom predlogu vidim koaliciju koja je bila začeta u prethodnom skupštinskom mandatu.
U Odboru za pravosuđe, kada su se predlagali tužioci i sudije, uvek je bilo dogovora i uvek se stvarala većina između Demokratske stranke Srbije, Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke. Kad god je DSS–u zafalio neki glas, tu su radikali: ili da smanje kvorum ili da prisustvuju bez glasanja ili da u samoj Skupštini laktom glasaju za neki predlog. Kad god je bilo to DSS–u potrebno, tu su podršku imali.
Što se tiče mandata, podsetio bih moje prethodnike, malopređašnje govornike, da je Skupština birana po proporcionalnom principu.
Kada je proporcionalni princip u pitanju to znači da mandati pripadaju strankama, podnosiocima lista. I 2000. godine je to bilo tako. Nije moguće da mandat u proporcionalnom principu pripada poslaniku, nego je, i po Ustavu i po zakonu, po tada famoznom članu 88. Zakona o izboru narodnih poslanika, pripadao podnosiocima liste.
Moram da podsetim gospodina Šormaza da je prvo oduzimanje mandata potpisao gospodin Jočić, aktuelni ministar policije, kao potpredsednik Administrativnog odbora. Gospodinu Ljubivoju Slavkoviću je oduzeo prvi mandat, iz Socijaldemokratije. To je prvi oduzet mandat. Za to oduzimanje mandata je glasao gospodin Koštunica na predsedništvu DOS–a. Dakle, tu praksu oduzimanja mandata u korist liste koja je podneta uveo je gospodin Koštunica preko gospodina Jočića i većina u Administrativnom odboru, koju su oni tada kontrolisali. Ja tog momenta nisam bio ni član Administrativnog odbora. To je čisto radi podsećanja.
U prošlom mandatu gospodin Tomislav Nikolić, koji želi da bude predsednik Skupštine, bio je predsednik Administrativnog odbora. Kako se tada odlučivalo o mandatima? Ako poslanik napušta aktuelnu skupštinsku većinu, njemu se mandat uzima; tu je primer gospodin Đoković koji sedi sada u redovima poslaničkog kluba DS–a. Iz stranke G17 plus oduzeti su mandati, ali kada je neko napustio SRS, prešao u stranku koja podržava skupštinsku većinu, onda se njemu ne oduzima mandat. Dakle, predsednik Administrativnog odbora ponašao se u cilju podržavanja Koštuničine vlasti i mimo zakona odlučivao, od slučaja do slučaja, kada će primeniti zakon, kada će primeniti Ustav.
(Predsedavajuća: Vreme je isteklo.)
Imam pravo na dve replike, dvojica su me prozvala, gospodin Šormaz i gospodin Obradović.
(Predsedavajuća: Nemate pravo.)
Imam pravo, pitajte pomoćnika sekretara. Za svaku repliku imam po tri minuta. Završiću misao.
Želim samo da još jednom ukažem na činjenicu da je ta saradnja između ovih političkih stranaka započeta u prethodnom mandatu. Za raniju saradnju nismo imali mogućnosti da je uočimo, ali je jasno šta se želi od Srbije – želi se raspolućivanje i vraćanje Srbije na put za koji smo smatrali da je ukinut 5. oktobra 2000. godine.

Prvo da kažem gospodinu Obradoviću da je bio spor unutar SPS–a o tome ko nosi legitimitet za podnošenje zahteva. Molim vas, vaš spor unutar partije je bio pred Vrhovnim sudom Srbije i pred Ministarstvom pravde, nadležnim. Apsolutno je tačno. Podsetite se, ako vi zaboravljate da ste imali sukobe unutar partije i da je bilo sporno ko nosi legitimni zahtev za povlačenje poslanika, vi se toga podsetite.
Što se tiče gospodina Vučića, on je izneo ovde niz neistina i ja ne znam, neistinu je teško dokazati, a gospodin Vučić treba da dokaže istinu. Niti sam vlasnik bilo kakvog preduzeća, niti sam do sada bio vlasnik bilo kakvog preduzeća.
Prema tome, ne mogu da mu odgovorim na ove njegove optužbe. Dakle, ako gospodin Vučić ima takav dokaz da sam ja vlasnik bilo kakvog preduzeća, da sam trgovao bilo kakvim kolima ili osiguranjima, kako vi tvrdite, molim vas da dostavite takav dokaz.
Prema tome, jasno je, ali mi je gospodin Vučić objasnio jednu stvar – zašto, kako reče, ona prazna tikva radi ono što radi, ali ja se nadam da je ovaj visoki dom skup časnih, kulturnih i vaspitanih ljudi i tako ću se i ponašati.
Prema tome, argumentacija za sve ono što se ovde govori i iznosi za govornicom mora da bude prisutna; ova demagogija i zamajavanje naroda se koriste uvek kada vam argumenti suprotne strane ne odgovaraju, jer ovde je tačno da postoji koalicija, već unazad pet godina, koja je vidljiva u svim odlukama u prošlom mandatu, a sada se nastavlja.
Meni su radikali jasni, zašto pokušavaju da restauriraju taj sistem, ali mi nisu jasne kolege iz DSS–a, oni mi nisu jasni, da li mogu da glasaju za ovakvu demagogiju, za ovakvo prosipanje prašine u oči građanima Srbije; jednostavno, neka se pogledaju i zamisle, ima još vremena za to. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo, narodni poslanici, mislim da po prvi put u ovoj skupštini neko reklamira povredu člana 1. Poslovnika, jer ovaj poslovnik služi da se uredi način rada ovog parlamenta.
Način na koji vi vodite ovaj parlament je zaista katastrofalan. Ovde svako uzima reč kako hoće, priča o čemu hoće, nemate nikakvog reda oko određivanja vremena za svaki govor. Prijavljeni govornici nemaju mogućnost da se jave i da nešto kažu za ovom govornicom.
Ipak, kaže naš narod, ne padne sneg da pokrije breg, nego da zverke pokažu svoje tragove. Ipak je ovaj predlog za izbor Tomislava Nikolića pokazao šta se u Srbiji dešava, ko s kim politički sarađuje, šta su politički principi na kojima je zasnovan predlog za izbor Tomislava Nikolića za izbor predsednika parlamenta.
Ovde smo čuli o nekoj navodnoj raspodeli službi bezbednosti. Pre svega DS se zalaže da se, prilikom formiranja nove vlade, utemelji nova demokratska politika koja će Srbiju voditi ka evropskim integracijama, koja će uvesti nove političke vrednosti, društvene vrednosti u rad ove vlade. Mi želimo da službe bezbednosti budu pod civilnom kontrolom, želimo da otključamo te službe, da parlament dobije blagovremen informacije o njihovom radu.
Da sam kandidat za premijera borio bih se za ministarstvo finansija, ekonomiju. Nije mi jasan taj bolestan odnos, bolesna borba za tajne službe i službe bezbednosti. Šta je to što se tamo krije što narod Srbije ne sme da zna? Šta je to što čuvaju službe bezbednosti? Zašto nikad na odborima nismo dobili informaciju koga službe prisluškuju?
Koliko je puta Vrhovni sud odbio zahtev službe bezbednosti za prisluškivanje? Da li je tačno da se prisluškuju poslanici? Da li se koriste informacije iz nezakonito prisluškivanih razgovora za vođenje politike za borbu protiv političkih neprijatelja? Zašto se stranke određenih ideološke orijentacije stalno bore da zadrže uticaj nad službama bezbednosti?
DS se bori za otključavanje svih tajni. Želimo da otvorimo dosijea, ne želimo da službe bezbednosti ostanu i dalje pod partijskom strukturom. Pet godina je Vojislav Koštunica taložio svoj partijski uticaj na sve institucije: u pravosuđu, Vrhovni sud.
Podsetimo se, kada smo vraćali Vidu Šćero u pravosuđe, kada je SPS isterao iz pravosuđa, čuli smo najgore pogrde od SPS–a i radikala na njen rad i na njenu ličnost. Posle, vidi čuda, SPS i radikali glasaju za izbor Vide Škero na mesto predsednice Vrhovnog suda, samo zato što su istovremeno birali direktora BIA. Jer oni u sprezi treba da donose odluke o zavođenju mera prisluškivanja i praćenja uz saglasnost Vrhovnog suda.
Na kraju, ministar pravde traži izmenu Zakona krivičnom postupku, gde svaki sudija može, na zahtev policije ili predstavnika BIA, da odobri zavođenje posebnih mera prema građanima Srbije. Zašto se to radi? Samo zato da bi se te institucije zloupotrebljavale upravo u političkoj borbi protiv političkih neistomišljenika.
Mi želimo to da otvorimo i nije tačno da se ovde radi o partijskoj raspodeli institucija prilikom pokušaja formiranja nove vlade, već je ovde želja da se utemelje nove političke vrednosti i novi principi, koji će građanima Srbije dovesti otvorene institucije koje mogu da kontrolišu preko izabranih predstavnika u ovom parlamentu. Dosta više zavaravanja naroda od strane DSS, kojima je pregovor sa Demokratskom strankom služio samo kao alibi da stvori tajnu koaliciju sa SPS i radikalima. Dosta više prodaje magle.

Poštovani predsedavajući, poštovani predsedniče i potpredsedniče Anđelkoviću, svi rezultati dosadašnjeg glasanja su netačni od momenta kada su gospodin Predrag Marković,  predsednik Skupštine i potpredsednik Anđelković napustili salu, a njihovo prisustvo je evidentirano, tako da broj prisutnih poslanika u sali nije odgovarao faktičkom i stvarnom stanju. Celokupno glasanje koje je za to vreme bilo ne može da proizvede pravne posledice. Član 119. Poslovnika.

Ponovo reklamiram povredu Poslovnika, jer Dejvid Koperfild nije još došao u Beograd, dolazi 2. oktobra. Želim da obavestim predsedavajućeg.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani sekretaru, DS će glasati protiv zakona o državnoj upravi i protiv zakona o državnim službenicima, pre svega iz razloga što se ovim zakonima vrši zakonsko obezbeđenje ostvarenog političkog uticaja na državnu upravu i uopšte na institucije državne vlasti.
Kako se to dešava? Pre svega, mi smo čuli za govornicom obrazloženje da Vlada ima nameru da od državne uprave stvori jednu stručnu, efikasnu instituciju ili institucije koje treba da predstavljaju servis građanima i da poboljša protok međusobnih odnosa u nekim društvenim procesima. To se nekako nazire iz obrazloženja koja su data uz ovaj zakon.
Međutim, Vlada se suštinski ponaša protiv onoga što proklamuje kao razlog za donošenje ovakvih zakona. Kao argument za utvrđenje ove činjenice imate napise u današnjim novinama, da je, recimo, gospodin Čović smenjen sa svih pozicija koje je imao u institucijama državne vlasti.
Ovde se čulo da je prethodna Vlada i Vlada u kojoj je dominantnu ulogu imala DS ostavila takve institucije, ali i takve zakone koji omogućuju političko delovanje pojedinih stranaka kroz državne institucije. Upravo ovaj primer gospodina Čovića pokazuje kako je Vlada efikasno, za jedan dan, iz samo političkih razloga izvršila smenu državnih službenika.
Recimo, uzmimo sada situaciju koja bi se desila nakon usvajanja ovog zakona. Recimo, gospođa Sanda Rašković-Ivić, koja bude postavljena na mestu u Koordinacionom telu, ona, po ovom zakonu, neće biti smenjena kada dođe do promene vlasti.
Recimo, danas ili juče nije se raspravljalo o odgovornosti i razlozima za prestanak funkcije gospodina Čovića, ali sa druge strane, gospođa Sanda neće moći da bude smenjena sa tog mesta sve dok to telo bude u sistemu naše državne vlasti, sem u slučaju ukoliko prestane potreba zbog sudbine Kosova, odnosno juga Srbije. To govori o prikrivenim namerama onih koji predlažu ovakav zakon.
Ovde se čulo obrazloženje, recimo, od gospodina Lončara, koji je jednom obrazlagao ove zakone pred Skupštinom Srbije, pa su oni povučeni iz procedure, gde je rečeno da ova Vlada ima nameru da smanji broj političkih nosilaca državne vlasti, da se smanji broj državnih funkcionera koji će biti postavljeni samo iz političkih razloga, pa će to biti svedeno samo na ministra, odnosno na njegovog zamenika, a da će sve ostalo biti funkcioneri koji će biti profesionalci.
Upravo se tu krije ta namera da se ozakoni politički uticaj na institucije državne vlasti. "Tu leži zec", kako reče moj kolega iz treće klupe.
Upravo će Vlada izvršiti prvo političko postavljenje na najznačajnije državne funkcije. Znači, Vlada politički postavlja, a onda predlaže donošenje zakona gde bi se zacementiralo takvo stanje političkog uticaja DSS i njenih koalicionih partnera na sve državne institucije.
To znači da Vlada, koja se sada klima i drma, koja nema podršku u javnosti, obezbeđuje svoj politički uticaj na institucije države i nakon svog pada.
Naravno, ovde se sada tvrdi da će postojati neka nezavisna tela koja će birati i postavljati državne funkcionere. Međutim, mi takav slučaj imamo, recimo, sa Visokim savetom pravosuđa, koji takođe treba da bude garancija depolitizacije pravosuđa. Zamolio bih predsedavajućeg da mi omogući da govorim, da ne dobacuju i da ne remete tok izlaganja.

Dakle, namera je bila da se setom pravosudnih zakona obezbedi sprečavanje političkog uticaja na izbor i razrešenje, recimo, sudija ili nosilaca pravosudnih funkcija. Da li se u praksi to dešava? Ne.
Zadnja dva izbora za najznačajnije pravosudne funkcije su pokazala dominantni uticaj vladajuće koalicije i to onih najmanjih stranaka koje podržavaju Vladu od njenog zvučnog pada koji se očekuje. Upravo su oni ta mesta, koja su depolitizovana, dobili kao cenu i namirenje za podršku ovoj klimavoj vladi. To se sada pokušava sa zakonom o državnoj upravi i zakonom o državnim službenicima.
Upravo Vlada želi da ostvari svoj politički uticaj u narednih pet godina, posle postavljenja državnih funkcionera, jer buduća vlada neće moći da smeni one državne funkcionere koji će se politički ponašati pod uticajem DSS i stranaka koje će u vidu namirenja dobiti određena postavljenja u državnim institucijama.
To je suština ovih zakona. Sve ovo ostalo što piše, to je sijaset nekih normi koje su, ili je prenormiran zakon, neke situacije koje se nalaze u drugim zakonima ponovo se normiraju, pa tamo ima neki nonsens pri čemu kaže – protiv odluke Vlade kojom se neko postavlja na određeni državni položaj ne može izjaviti žalba, a u sledećem stavu se kaže da ta odluka deluje od momenta svoje konačnosti. Ako nema žalbu, onda je konačna. To znači da je sledeći stav nepotreban. To piše u članu 15. Znači, prenormirano je. Zašto? Samo da bi se zamaglila suština, da bismo imali gomilu nekih normi, da bi oni koji čitaju lutali kroz šumu tih normi, ali da ne bi videli suštinu.
Koštunica želi svoj politički uticaj na državne institucije, ma koliko se zalagao za njihovu depolitizaciju. Ja njemu mogu da čestitam da je ostvario svoj politički san. On je zaista sposoban, on je izvršio politički uticaj i obezbedio da se taj uticaj zacementira za duži niz godina. U pravosuđu gde je nemoguće razrešavati tužioce i sudije on je protiv svojih partijskih organa obezbedio da njegovo članstvo, njegovi simpatizeri zaposednu najznačajnije funkcije u pravosuđu. Ista takva stvar je pitanje javnosti.
Proklamovanje javnosti je samo bacanje prašine u oči onima koji čitaju ovaj zakon. Gde je javnost? Ja ministra pravde pitam već šest meseci na koji način finansira pravosuđe: kako se dele pare iz budžeta tužilaštvima i sudovima, po kojim kriterijumima, da li po kriterijumima bliskosti, da li po kriterijumima poslušnosti ili po kriterijumu stvarnih potreba? Koje su te stvarne potrebe? Ovim zakonima se zalazi u resor pravosuđa.
Ovde se kaže da će Vlada utvrditi sistematizaciju radnih mesta i uređuje, da će Vrhovni sud urediti na neki način sistematizaciju mesta u pravosuđu. To može samo setom pravosudnih zakona.
Nije moguće da razvrstava položaje Vlada u pravosuđu. To je direktan uticaj. Uticaj na sistematizaciju, na opis poslova koje će službenici raditi u pravosuđu, direktni je uticaj Vlade i kontrola pravosuđa preko instrumenata nad kojima Vlada ima potpuni uticaj. To je bio smisao ovih zakona. To je ostvarenje jedne davnašnje želje gospodina Koštunice da izvrši potpuni partijski uticaj na sve institucije.
Kroz formu legalizma on želi da se pokrije zakonom, da mu neko ne bi prebacio da je voluntarista, da radi anarhično, da radi onako kako mu je volja! On želi da svoju volju pretoči u zakon, traži vašu podršku. Naravno neće je dobiti od DS. Čujem da je neće dobiti ni od nekih drugih partija, ali će dobiti od onih kojima će obećati namirenje i određeni politički uticaj i nakon pada ove vlade.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, pogrešno je protumačena moja izjava da smatram da treba vršiti izbor državnih službenika onda kada DS bude u vlasti. Postavio bih gospodinu Aligrudiću jedno pitanje. Koji je to momenat kada treba doneti ovakav zakon i kada treba izvršiti postavljenje profesionalnih državnih službenika? Ja mu odgovaram – onog momenta kada ova skupština izabere nezavisno telo ili omogući izbor nezavisnog tela koje će propisati propozicije, kriterijume, određivati platu, sistematizaciju, opis radnih mesta i objektivno, "ni po babu ni po stričevima", vršiti izbor državnih službenika. Tek onda je moguće ovo sprovesti.
Ukoliko prvo postavljenje bude političko, ukoliko prvo postavljenje ova vlada izvrši prema političkoj pripadnosti i bliskosti, onda ovaj zakon znači garanciju političkog uticaja, a ne sprečavanja takvog uticaja za narednih pet godina.

Dame i gospodo narodni poslanici, posao sekretara zakonodavstva je ovde da brani zakon, a ne da vrši političku polemiku sa poslanicima. Inače, meni se čini iz njegovog izlaganja da bi njemu bilo draže da je gospodin Legija ostao državni službenik i da može pet godina da dobije garanciju i da ostane na mestu u jednom državnom organu. Primeri koje daje sekretar za zakonodavstvo ukazuju na njegovu političku dobru volju u odnosu na poslanike, u odnosu na razvoj pravnog sistema i u odnosu na volju svih da popravimo sistem državne uprave.
Ovo o čemu je govorio gospodin Balinovac apsolutno nema veze sa onim o čemu sam ja obrazlagao malopre. Postavlja se pitanje prvog postavljenja. Kaže – vlada će raspisati interni konkurs. Ko će vam se javiti po tom internom konkursu? Ko je sada postavljen u državnoj upravi od strane ove vlade? Da li će se javiti neki politički neistomišljenici ove vlade? Kaže – biće postavljenje izvršeno do 1. jula 2007. godine. To znači da može i do 1. oktobra ove godine ili do 5. oktobra. Možda vam taj datum baš nije mio, ali i 5. oktobar je 1. jula 2007. godine.
Pričali ste o političkoj odgovornosti pojedinih državnih funkcionera za vršenje svoje funkcije. Političku odgovornost ima onaj koji zna da li je vlast ili opozicija. DSS od 2001. godine, pa dve godine zaredom, nije znala da li je vlast ili opozicija. Da li je ona imala političku odgovornost? Da li je to značilo da je trebalo saseći sve kadrove DSS u svim institucijama, od vrha pa do dna? Apsolutno to nije tačno.
Vi ste stranka koja je obezbedila najveći politički uticaj na državne institucije u ovoj zemlji od 1945. godine naovamo. Možda samo period od 1946. do 1953. može da se meri sa uticajem ove vlade na stanje u državnoj upravi, odnosno u sistemu državne vlasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, DS će glasati protiv rebalansa budžeta, jer smatramo da budžet koncipiran na ovakav način, u stvari, uskraćuje mnoga prava korisnicima budžeta, pre svega, građanima Srbije, preko institucija koje su direktni ili indirektni korisnici.
Ovaj budžet nije izbalansiran, ne postoji balans između prihoda i rashoda. Sa druge strane, suficit u budžetu je stvoren na jedan veštački način, tako što su sredstva za pojedine institucije umanjena, onemogućeno je njihovo normalno funkcionisanje, a s druge strane se veštački stvara suficit koji neće doneti ništa dobro građanima Srbije. Takav je primer, recimo, sa pravosuđem. Pravosuđu je ove godine, ovom izmenom budžeta, uzeto oko 80 miliona dinara, iako ono ima sve veće obaveze i u svojoj organizaciji i prema građanima Srbije.
Primer za to je recimo i odluka ministra pravde da se u Opštinski sud Preševo i Bujanovac i tužilaštva uvede dvojezičnost, da se postupci u Preševu i Bujanovcu vode na albanskom i na srpskom jeziku. To znači da sudija Albanac može da zahteva i da insistira da se postupak vodi na jeziku nacionalne manjine, a isto tako kada je u situaciji građanin srpske nacionalnosti da se prema njemu vodi postupak.
Ministar pravde je doneo ovakvu odluku 5. jula ove godine. Za ovo su potrebna neka sredstva, a objasniću vam da je to tema vezano za rebalans budžeta. Dakle, ministar je tajnom odlukom, koju nije obznanio, uveo dvojezičnost u sudove u Preševu i Bujanovcu, odredio način kako će se to sprovoditi, a u zadnjem stavu kaže, "sredstva za materijalne troškove izazvane sprovođenjem ovih obaveza obezbediće ovo ministarstvo na vaš konkretan zahtev."
Ta sredstva koja se tiču ove odluke i verovatno će doći iz nekog tajnog budžeta, pošto sredstva nisu predviđena u rebalansu budžeta. Pogledajte stavku koja se odnosi na pravosuđe u Srbiji i videćete da za ovo sredstva nisu predviđena. Postavljam drugo pitanje, suštinsko: od koga ministar krije ovu odluku. Od DS ne treba da krije. Mi se zalažemo za prava nacionalnih manjina.
S druge strane, ili on nije iskreno prihvatio ovu odluku, ili želi da prikrije izvor sredstava za finansiranje ove svoje odluke, ili to krije od svojih birača, simpatizera ili koalicionih partnera, ili od svih onih koji podržavaju ovu vladu. Tražim od ministra finansija objašnjenje, iz kojih sredstava će se finansirati ova odluka ministra pravde i da li je on za ovu odluku znao, da li Vlada zna za ovu odluku ili postoji neka drugačija namera ministra pravde. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, poštovana predsednice suda, poštovani predstavniče državnog tužilaštva, mi smo svaki put kada je tema dnevnog reda pravosuđe, bilo da je to set pravosudnih zakona koji omogućava izbor i razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija i organizaciju pravosuđa u Srbiji – ukazivali da su reforme srpskog pravosuđa neophodne.
Srpsko pravosuđe nije u dobroj situaciji, nije u dobroj poziciji.
Pre svega, zato što je jedan duži niz godina došlo do taloženja, pre svega partijskih kadrova u pravosuđu, koji nisu imali profesionalno znanje i profesionalne karakteristike koje bi zadovoljile visoke kriterijume koje treba da ima svaki pojedinac koji obavlja javnu funkciju u pravosuđu. Došlo je do društvenih promena, 2000. godina je bila prekretnica u spremnosti da društvo izvrši promene unutar pravosuđa, da mu omogući što veću samostalnost i nezavisnost sudija.
Pokušali smo izmenom seta zakona, koje je predstavljalo određeni kompromis između tadašnjih političkih snaga u ovom parlamentu, da dođemo do nekog boljeg rešenja. Uspostavili smo osnove za suštinsku podelu vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu. Doneli smo set zakona koji, po mom ličnom uverenju, nije baš bio najsrećnije rešenje, ali je napravio veliki iskorak u pripremi uslova za reforme u pravosuđu.
U to vreme se nekako javilo društvo sudija sa svojim dobrim idejama i željom da se reforme u pravosuđu rešavaju, pre svega, zalaganjem nosilaca pravosudnih funkcija uz što manje mešanje izvršne vlasti ili nekih drugih centara moći koje imaju poluge vlasti ili imaju uticaj na društvena i politička kretanja u Srbiji.
Neko će nam zameriti, a i sami smo napravili analizu, da nismo dovoljno učinili u reformi pravosuđa, da institucije nemaju dovoljni demokratski kapacitet, da nije sprovedena profesionalna selekcija kadrova, pre svega u pravosuđu, a potom i u svim drugim institucijama i da još uvek pravosuđe nije imuno na pritiske političke ili neke druge vrste.
Postavlja se pitanje šta treba uraditi, šta je to što treba učiniti da bi pravosuđe u Srbiji zaista bilo nezavisno. Pre svega, nužno je popraviti set pravosudnih zakona koji definiše način izbora pravosuđa, napredovanje unutar pravosuđa i zaoštriti kriterijume za izbor nosilaca pravosudnih funkcija u toj proceduri.
Isto tako, nužno je vršiti permanentno ocenjivanje rada pojedinih nosilaca pravosudnih funkcija, vršiti njihovo upoređenje, videti njihovu efikasnost u zaštiti prava građana, videti da li se u sudu sudi na način koji obezbeđuje efikasnu zaštitu ljudskih prava.
Svi oni koji ne mogu da ispoštuju te kriterijume, svesno ili nesvesno, svesno zato što su pod uticajem onih centara moći koji imaju vitalne interese u politici, u institucijama i koji žele da te institucije stave pod svoj uticaj, osloboditi pravosuđe tih pritisaka. S druge strane, i oni koji nesvesno doprinose takvom lošem stanju, a to je zbog toga što nisu ili dovoljno stručni ili nisu spremni i hrabri da se uhvate u koštac sa krupnim problemima koji opterećuju srpsko pravosuđe.
Činjenica je i to da u srpskom pravosuđu još uvek postoji veliki broj nosilaca pravosudnih funkcija koji su birani na osnovu partijske pripadnosti, na osnovu svoje ideološke opredeljenosti.
S druge strane, činjenica je i to da su stvorene pretpostavke i mehanizmi da unutar samog pravosuđa dođe do reforme.
Godina 2000. jeste ta neka prelomna godina, kada je politika imala direktni uticaj na promene u pravosuđu. To treba da bude ta nulta tačka od koje kreće uspon u reformama, a nikako da to bude model i način kako će politika menjati situaciju u pravosuđu. Tog momenta je to bilo nužno, zato što, prema mojoj ličnoj oceni, ali i prema oceni stranke kojoj pripadam, kao i drugih širih društvenih slojeva, nije bilo dovoljno demokratskog kapaciteta unutar pravosuđa da ono iznedri i izbori toliko nužnu i potrebnu reformu. Apsolutno demokratski kapacitet i svest o tome da pravosuđe ne pripada partijama i oligarsima u Srbiji.
Međutim, nije bilo moguće, davanjem ovlašćenja VSP, koji je biran u prvom sastavu na način kako je biran, pre svega je to više ličilo na imenovanje članova VSP, bez obzira na to što se radilo o nosiocima pravosudnih funkcija, to nije bio izraz sudske vlasti unutar pravosuđa. I tada sam se zalagao, iako sam bio pripadnik partije na vlasti, koja je dominantno uticala na izvršnu vlast i na predlagače zakona u ovom parlamentu, da se članovi VSP biraju na neposrednim i tajnim izborima između redova sudija svih nivoa, jer smatram da je to demokratski i da to obezbeđuje suštinsku samostalnost i nezavisnost sudija i sudova.
Međutim, u situaciji u kakvoj je pravosuđe bilo, ne bismo dobili demokratsku sudsku vlast koja je spremna za reforme, upravo zbog toga što je veliki broj nosilaca pravosudnih funkcija, pre svega onih koji su bili na mestima predsednika ili tužilaca, bio ideološki opredeljen i bio protiv promena unutar pravosuđa. To je bila ta nulta tačka.
Međutim, od te nulte tačke 2000. godine pa nadalje, bio je veliki broj izbora nosilaca pravosudnih funkcija, tako da je pravosuđe osveženo. Izabrani su nosioci pravosudnih funkcija koji imaju demokratska shvatanja i organizacije društva, i organizacije države, i koji su svesni kakvu poziciju pravosuđe treba da ima.
Isto tako, hrabrost nosilaca pravosudnih funkcija da se odupru pritiscima je veoma bitna karakteristika kada biramo nosioce pravosudnih funkcija. Opterećeni smo jednim dualizmom, dvojnim sistemom izbora sudija. Ustav i poslovnik kažu jedno, a Zakon o sudijama i Zakon o VSP kažu drugo. Taj dualizam se međusobno potire.
Ustav kaže da sudije bira Narodna skupština, nadležni odbor Skupštine ih predlaže, do sada je to bar bilo u Poslovniku, a sada je Poslovnik izmenjen, pa se Odbor samo izjašnjava o predlogu VSP. Međutim, taj dualizam i ta ustavna dvosmislenost je pogubna po srpsko pravosuđe, upravo što se ne zna ko bira sudije, ko ih osporava, gde će taj proces započeti i gde će se proces izbora nosilaca pravosudnih funkcija završiti.
VSP, koji ima dvojni sastav, u odnosu na to da li se biraju sudije ili tužioci, još uvek nije dobio onu svoju ulogu i još uvek nema društvenu funkciju, kako bismo svi mi koji smo za reforme u pravosuđu to želeli. Zašto? Pre svega, način predlaganja na samom VSP, njegov sastav, komunikacija između članova VSP sa bazom koja ga je birala ili koju on predstavlja u VSP nije na dobrom i potrebnom nivou.
Pre svega, vi imate VSP u kome je ministar pravde po funkciji član VSP, koji može da predlaže i da glasa na VSP za predloge, a što jeste direktni uticaj izvršne vlasti na stavove i predloge koje će imati VSP. To je objektivna činjenica. Ne govorim o ponašanju ministra u VSP, govorim o tome da je ministar po funkciji član VSP i da on prenosi, kao izraz jedne političke volje, stav politike u taj VSP.
Ministar će možda reći da on to ne čini tako, ali s obzirom da on provodi politiku svoje partije koja ga je dovela na mesto ministra pravde, on sigurno ima politički obojene stavove u VSP i to će imati svaki budući ministar koji će po funkciji biti član VSP.
Standard i težnja u razvijenim demokratskim državama je upravo to da se sudski savet sastoji isključivo od sudija koji će birati i razrešavati sudije, da izbor i razrešenje sudija bude unutar pravosuđa, nezavisno od spoljnih uticaja. Ali, ti članovi VSP takođe moraju biti birani na demokratski način i moraju da budu istinski i suštinski predstavnici sudske vlasti.
U našem društvu još nije definisano šta to znači sudska vlast i ko predstavlja sudsku vlast. Da li je to predstavnik Vrhovnog suda, kao najvišeg suda u državi? Da li je to on kao predsednik VSP, koji bira i razrešava, gde je upravo sublimirana ta moć unutar pravosuđa, da se predlažu i biraju sudije? Da li je to sudska vlast ili je sudska vlast ukupna pozicija pravosuđa u ustavno-pravnom sistemu?
Mislim da je to sudska vlast – sudska vlast oličena u samostalnosti sudova i nezavisnosti sudija prilikom donošenja odluka u rešavanju sporova u kojima oni učestvuju. Upravo je to sudska vlast. Nema podele sudske vlasti na način kako neki to zamišljaju, gde se može prepucavati sudska vlast sa zakonodavnom i izvršnom, sučeljavati stavove. Njihova pozicija je definisana Ustavom i sistemskim zakonima.
Da pređemo na konkretnu situaciju. VSP i dalje ima poziciju, po ovim zakonskim rešenjima, da predlaže kandidate za izbor sudija i tužilaca u Srbiji. Na osnovu čega? Na osnovu kriterijuma koje su sami utvrdili. Ovi kriterijumi uvažavaju dosadašnji minuli rad, staž u pravosuđu, efikasnost u donošenju odluka, u rešavanju sporova, procenat ukinutih predmeta, ukinutih presuda i druge kriterijume koji treba da oslikaju kvalitet kandidata. To je sigurno i kvalitet studiranja, dužina studiranja i neki drugi kriterijumi koji ukazuju da će kandidat uživati ugled u javnosti, u sredini u kojoj će deliti pravdu.
Međutim, da li je to uvek tako kada se radi o predlozima koje dobijamo od VSP? Vrlo često Odbor za pravosuđe, kada razmatra predloge kandidata, ima mnogo više saznanja o kvalitetu kandidata u odnosu na nivo saznanja koji ima VSP. Vrlo često ukazujemo na nedoslednost prilikom ocene pojedinih kriterijuma.
Vrlo često se predlažu slabiji kandidati u odnosu na one koji su konkurisali. Predlažu se kandidati koji imaju duplo duži rok studiranja od onih koji su otpali. Predlažu se kandidati koji imaju duplo veći broj ukinutih presuda od onih koji su otpali. Isto tako, predlažu se kandidati koji su politički ostrašćeni, koji su svoju političku pripadnost prikazivali na ekstreman način. Predlažu se kandidati u čijem ponašanju ima elemenata krivičnih dela za koje se goni po službenoj dužnosti.
Postavlja se pitanje, zašto ti kandidati nisu procesuirani, zašto prema takvim kandidatima nije vođen krivični postupak koji bi se okončao osuđujućom presudom. Izneću vam konkretne slučajeve oko predloženih kandidata na koje se ova primedba odnosi. S druge strane, u Srbiji postoji veoma veliki broj sudova u kojima su vršioci dužnosti na mestu predsednika sudova. Postoje sudovi gde predsednik neposrednog višeg suda pre isteka mandata određuje vršioca dužnosti, a što je protivzakonito i nedopustivo. Izneću i te konkretne primere.
Mi smo na Odboru za pravosuđe osporavali ovakve predloge, jer je to naša poslovnička i zakonska mogućnost i ovlašćenje. Poslanici su iznosili svoje lične stavove, iznosili su svoja lična saznanja, saznanja koja imaju građani u sredini iz kojih oni dolaze, ali su ovde i stranke osporavale izbor pojedinih kandidata, stranke koje imaju pravo u parlamentu.
Stranke nemaju pravo da komentarišu sudske odluke van parlamenta, nemaju pravo da polemišu sa sudijama u postupcima koji traju. Stranke imaju pravo da se bave funkcionisanjem pravosuđa u Srbiji, da ukažu na njegovu neefikasnost, da ukažu na loš položaj, a pre svega zaposlenih u pravosuđu. Tu mislim na one koji nisu na pravosudnim funkcijama, koji imaju mizerne plate i najslabije su plaćeni službenici u Srbiji sa ogromnom odgovornošću.
Stranke su tu da apeluju na stanje u pravosuđu, kroz promenu zakona, kroz opredeljivanja većeg budžeta za pravosuđe i, konačno, mislim da je politički cilj svih savremenih partija u ovom parlamentu da se izbore za nezavisan sudski budžet. Nezavisan sudski budžet će obezbediti sudsku samostalnost, obezbediće bolji nivo zadovoljavanja materijalnih potreba u pravosuđu i obezbediće bolje funkcionisanje pravosuđa u Srbiji.
Zašto je to bitno? To jeste jedan kompleksan problem, jer finansiranje u pravosuđu koje je u rukama Ministarstva pravde može da obezbedi nejednak položaj sudija i tužilaštava pred zakonom, odnosno u pogledu sredstava koja su namenjena za funkcionisanje tih tužilaštava i sudova. Ne postoji kriterijum po kome Ministarstvo pravde raspodeljuje sredstva sudovima.
Postavlja se pitanje da li je to osnov za zloupotrebu i politički pritisak. Da li će pojedini sudovi koji su jednaki po broju predmeta, jednaki po broju sudija koje upošljavaju, dobiti jednaka sredstva za funkcionisanje? Iskustvo govori da pojedini sudovi imaju različiti tretman u dodeli sredstava iz budžeta.
Više puta sam tražio na Odboru za pravosuđe da Ministarstvo pravde podnese izveštaj o finansijskoj kontroli svih sudova i tužilaštava u Srbiji, da nam transparentno pokaže na koji način se udovoljava zahtevima za finansiranje sudova i tužilaštava, koji su to kriterijumi koji opredeljuju nivo sredstava koji se dodeljuje sudovima i tužilaštvima. Da li je to partijska pripadnost i partijska bliskost? Da li je to poslušnost pojedinih nosioca pravosudnih funkcija koji opredeljuju volumen sredstava koji im se usmerava iz budžeta?
Do sada nikada nisam dobio odgovor po kom principu se dele sredstva iz budžeta sudovima i tužilaštvima. Imao sam primere koje sam navodio na Odboru za pravosuđe – pojedini sudovi lagodno žive, po 40 zaposlenih ili nosilaca pravosudnih funkcija iz jednog suda ide na savetovanje na Kopaonik ili u Budvu. Iz drugih sudova nije moguće poslati nijednog sudiju na usavršavanje.
Znači, ministar do sada nije obrazložio na koji način opredeljuje sredstva, nije nam pokazao kako izgledaju zahtevi sudova za opredeljenje tih sredstava, jer se finansiranjem sudova daleko od javnosti može obezbediti drugačija pozicija određenih sudija i tužilaštava i na taj način obezbediti direktan uticaj na nosioce pravosudnih funkcija, a pre svega mislim na predsednike, odnosno javne tužioce koji su na čelu tih pravosudnih institucija. To je jedna stvar.
Druga stvar su vršioci dužnosti. Vršilac dužnosti se određuje kada istekne mandat dosadašnjem predsedniku, odnosno tužiocu i to na osnovu procene i ocene predsednika neposrednog višeg suda, odnosno nadređenog tužioca. Koji su ti kriterijumi i kako se određuju vršioci dužnosti? Da li javnost zna? Da li je javnost upoznata kako se određuju vršioci dužnosti?
Iako sam 21 godinu profesionalno vezan za pravosuđe, nisam do sada uspeo da razotkrijem tu formulu imenovanja i postavljanja vršioca dužnosti na osnovu volje neposrednog višeg funkcionera. S druge strane, recimo, primer Valjeva.
Predsednik Okružnog suda Duško Đukanović, još uvek aktuelni predsednik Okružnog suda u Valjevu, dobio je rešenje da se za vršioca dužnosti, još za vreme trajanja njegovog mandata, određuje gospodin Obradović, sudija Okružnog suda u Valjevu.
Da li je to zakonito? Da li je to ispravno? Apsolutno ne. A da je ispravno, onda bi u kancelariji predsednika suda bile dve fotelje, da dvojica mogu da zasednu tamo i da upravljaju sudom. Nije moguće. Šta to u suštini znači? U suštini, to jeste pritisak na aktuelnog predsednika, gde mu je pre isteka mandata rečeno da on neće biti biran, rečeno mu je da ne konkuriše na mesto predsednika i da nema šanse, da nije poželjan, jer šta bi inače značilo kada nekome imenujete vršioca dužnosti za vreme trajanja mandata.
Javno sam se oglasio tim povodom, a predsednica Vrhovnog suda je donela rešenje kojim imenuje vršioca dužnosti u Valjevu za mesto predsednika Okružnog suda. Nakon primedbe i samog kandidata i nakon primedbe u javnosti, predsednica Vrhovnog suda je donela zaključak kojim se menja odluka o postavljenju vršioca dužnosti i ta se odluka odlaže, odnosno njeno izvršenje se odlaže do 25. jula ove godine.
Opet je prekršen zakon. Da li je moguće unapred reći da će nekome kada istekne mandat biti postavljen vršilac dužnosti. Da li je to moguće? Da li će predsednica Vrhovnog suda koja ima ovlašćenja da to učini nakon isteka mandata predsedniku Okružnog suda biti na tom mestu, da li će biti u poziciji da to donese.
Ovde govorim o jednoj čistoj pravnoj situaciji i mislim da će svi poslanici dobro razumeti o čemu govorim. Namera da se nekome postavi vršilac dužnosti još za vreme trajanja mandata je stvar predsednice Vrhovnog suda. Ona je tu i ona će nam to objasniti verovatno za ovom govornicom. Neću ulaziti u njene razloge, ali mislim da po objektivnim kriterijumima to nije dobro, to stvara destabilizaciju i remeti nezavisnost sudova.
Pored toga što pravosuđe u Srbiji mora da ima samostalnost u odnosu na uticaj spolja, mora da postoji nezavisnost sudija unutar pravosudnog sistema. Sudija mora da bude nezavisan od svog predsednika. Predsednik nižeg suda mora da bude nezavisan od predsednika višeg suda, osim u slučajevima predviđenim zakonom. Samo u zakonom predviđenim slučajevima, u proceduri koja je propisana može predsednik višeg suda da naredi nešto predsedniku nižeg suda. Nikada ne sme da se meša u odlučivanje gde je sudija samostalan. Kada vi nekom sudiji kažete pre isteka mandata da će neko drugi biti na njegovom mestu nakon proteka mandata, to govori o pritisku. Takvi predsednici sudova postaju zavisni, zavisni u strahu od toga da će biti smenjeni, pa možda i razrešeni. Pustimo predsednicu Vrhovnog suda da nam objasni zašto je to tako.
Inače, što se tiče konkretnog predloga kandidata za predsednika Okružnog suda u Valjevu, a koga sam pomenuo, radi se o čoveku koji je učestvovao u vođenju istrage protiv šefova NATO alijanse u predmetu koji nikada nije okončan i još uvek se nalazi u fioci u institucijama pravosudnog sistema. Na Odboru za pravosuđe sam izneo broj predmeta pod kojima se istraga vodila. Ta istraga nikada nije okončana, niti obustavom niti optuženjem. Razlog da se ne predloži aktuelni predsednik Okružnog suda u Valjevu, prema rečima predsednice Vrhovnog suda, je taj da nije imao dobre rezultate.
Vodili su računa o kriterijumima i uvek su se predlagali oni kandidati koji su i u proteklom periodu imali dobre rezultate. Na Odboru za pravosuđe pročitao sam bilten Vrhovnog suda Srbije i pokazao ga i ministru pravde i predsednici Vrhovnog suda. Pokazao sam bilten za 2001, 2002, 2003. i 2004. godinu i po kom biltenu je Okružni sud u Valjevu, jedan od najboljih sudova u Srbiji.
Pročitao sam procenat završenih predmeta. Pogledajte i uporedite iz biltena situaciju u drugim sudovima u Srbiji, pa ćete videti da neki predsednik suda koji nema nikakve rezultate, kome je sud u rasulu zbog lošeg upravljanja, biva predložen ponovo za kandidata za predsednika i Skupština o njemu treba da se izjasni, a gospodin Duško Đukanović koji spada među najažurnije predsednike sudova, koji ima jedan od najboljih sudova u Srbiji prema biltenu Vrhovnog suda, on ne dobija podršku Visokog saveta pravosuđa, iako ima podršku kolega, iako su ga predsednici Okružnog suda podržali za izbor na ovu pravosudnu funkciju. To je jedan od primera.
S druge strane, neki kandidati koji su enormno politički eksponirani, što je nedopustivo za pravosuđe, takođe bivaju predloženi za visoku pravosudnu funkciju. Primer – gospodin Zečević u Prokuplju (bio je poslanik SPS-a), koji je učestvovao na ekstreman način u ispoljavanju svojih političkih stavova, koji je na opozicionom mitingu u Prokuplju opalio u vazduh metke iz ličnog naoružanja, gde stoje svi elementi krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti, izazivanje opšte opasnosti, možda i nekog težeg krivičnog dela, takođe je od strane Visokog saveta predložen.
Prema tome, takvi kandidati postaju ozbiljni pretendenti za izbor na javnotužilačku funkciju. DS se jasno usprotivila ovakvom izboru. U javnosti smo izneli argumente kako bi podsetili građane Srbije na ovakvo ponašanje. Imamo, recimo, i predlog kandidata – gospodina Božovića za Okružnog tužioca u Beogradu.
Predlog za gospodina Božovića je došao uveče uoči sednice Odbora za pravosuđe. Članovi Odbora za pravosuđe nisu bili upoznati sa ovim predlogom.
Mi smo u poslaničkom klubu dobili, odnosno u poslanički klub je uveče dostavljen predlog za gospodina Božovića za okružnog tužioca u Beogradu, nakon završene rasprave u parlamentu.
Tražio sam od Odbora za pravosuđe da odloži izjašnjavanje o izboru ovog kandidata, jer sam smatrao da je bilo nužno da se upoznamo sa njegovom biografijom, kako bismo mogli kvalitetno da diskutujemo o tom predlogu. Predlog je odbijen. Zameram što je Odbor za pravosuđe na par sednica zbirno raspravljao o svim ovim kandidatima, iako su se ovi predlozi gomilali tri-četiri meseca unazad. Nekako je velika žurba bila oko rasprave.
Kad smo kod gospodina Božovića, verovatno se očekivalo da poslanici neće biti dovoljno upoznati sa njegovom biografijom. Od Odbora za pravosuđe i od ove skupštine prikrivena je činjenica da je Božović bio suspendovan do januara meseca ove godine sa mesta opštinskog tužioca u Jagodini, da je tokom jednog pretresa njegovog stana nađeno nelegalno oružje, ali da on do sada nije procesuiran.
Dobio sam odgovor od ministra pravde, kaže – pa zašto mu niste sudili. Poslanici ne sude, ali je to dobro pitanje za tužilaštvo. Ujedno, uz to pitanje imamo i odgovor kakvo je stanje u tužilaštvu? Da li naše tužilaštvo ima dovoljnu nezavisnost, samostalnost u progonu učinilaca krivičnih dela ili postoji neka selekcija?
Konkretni primer govori o tome da selekcija postoji i da napreduju upravo oni koji imaju u svom ponašanju takve ispade koji imaju kvalifikaciju krivičnog dela. Mislim da je to nedopustivo i to nikada nije bilo u istoriji srpskog pravosuđa, čak i onda kada je ono bilo direktno pod uticajem jedne partije decenijama.
S druge strane stvorene su pretpostavke da ovde na Skupštini otvoreno govorimo o svakom kandidatu, da o svakom kandidatu kažemo da ne zaslužuje da bude izabran za tu javnu funkciju, ukoliko za to postoje jasni i evidentni razlozi. Jasni su razlozi notorne činjenice. Notorna ili opšte poznata činjenica, koju su prenele sve novine, sve televizije i svi mediji.
Ne mogu da shvatim da Visoki savet pravosuđa, bilo onaj u sudijskom sastavu ili u tužilačkom sastavu, nije znao za sve ove činjenice o kojima znaju svi građani Srbije. Međutim, očigledno je da postoji namera i očigledno je da je kvalifikatorna okolnost, okolnost podobna za kvalifikaciju kandidata upravo činjenica ko je činio skupštinsku većinu koja je birala određene kandidate.
Vrlo često čujemo od ministra pravde da su demokrate, odnosno ta skupštinska većina 2001. godine birali pojedine kandidate i da to jeste razlog i osnov zašto se izražava sumnja u njihov dosadašnji rad.
S druge strane, svako ko je suspendovan u vreme kada je DS činila većinu sa ovim političkim partijama od 2000. do 2004. godine dobijaju ponovo mogućnost da napreduju unutar pravosuđa, iako po objektivnim kriterijumima to ne zaslužuju.
Očigledno da je osvetnički stav prema pripadnicima DS okolnost koja daje prednost kandidatima za predlaganje u ovom parlamentu od strane Visokog saveta pravosuđa u kome Ministarstvo pravde ima dominantnu ulogu.
Na Odboru za pravosuđe osporio sam neka imena. Neka sam osporio argumentovano, za druga sam smatrao da imam argumente, ali sam i dalje proveravao o kakvim se kandidatima radi. Za neke od osporenih kandidata sam naknadno proverio, dobio uveravanja da neke primedbe iz lokalne sredine na njihov rad ne stoje.
Zato ću, zbog odgovornosti prema izboru nosioca pravosudnih funkcija, povući neka osporavanja, zato što sam dobio argumentovane suprotstavljene stavove u odnosu na ta osporavanja. Da bi za zapisnik sa ove sednice ostalo jasno definisano koga osporavam i koga ne osporavam u ime DS, u dogovoru sa predstavnikom DS – gospodinom Đidićem, koji je govorio pre mene, definisali smo neke predloge koje smo osporili, a od kojih ćemo osporavanja odustati. Tu je gospodin Đidić koji će prema potrebi potvrditi ovaj dogovor poslaničkog kluba DS.
Što se tiče osporavanja, osporavam Vojkana Simića, predsednika Prvog opštinskog suda u Beogradu, Gordanu Mihajlović, predsednicu Drugog opštinskog suda u Beogradu, Nadu Mihajlović, predsednicu Trećeg opštinskog suda u Beogradu. Osporavam kandidata za predsednika Okružnog suda u Valjevu Dragana Obradovića.
Povlačim osporavanje u ime DS za Velimira Vlajkovića, kandidata za Trgovinski sud u Novom Sadu. Ostaje osporavanje pojedinih poslanika iz kluba DS, što je njihovo pravo po zakonu i po Poslovniku. Poslanik je slobodan u svom odlučivanju.
Osporavam Gorana Savića za predsednika Višeg trgovinskog suda u Beogradu. Povlačim osporavanje Vesne Milojković za Opštinski sud u Despotovcu. Osporavam Danicu Mihajlović za Opštinski sud u Brusu. Povlačim osporavanje koje sam dao za Redžepa Ademovića, za predsednika Opštinskog suda u Tutinu. Osporavam Petra Mohana za Opštinski sud u Novom Sadu. Osporavam Svetlanu Gaco za Opštinski sud u Požarevcu. Osporavam Borislava Pupovca za Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici. Osporavam Bosiljku Palibrk za Opštinski sud u Priboju. Osporavam Acu Vučićevića za Opštinski sud u Čačku.
Povlačim osporavanje za Miroslava Vojinovića u Požarevcu. Povlačim osporavanje koje sam dao za Pavla Kolara u Bačkoj Planci. Danas dodatno osporavam Mariju Šušnjević za Republičko javno tužilaštvo.
Povlačim osporavanje za Oliveru Jevremović za Opštinsko tužilaštvo u Ćupriji. Povlačim osporavanje za Nenada Srzentića u Negotinu. Osporavam Ratka Zečevića za Opštinsko tužilaštvo u Kuršumliji.
To je definitivan spisak kandidata koji su osporeni, odnosno čija smo sporenja povukli.
S obzirom da sam izneo određene argumente o razlozima za osporavanje pojedinih kandidata, očekujem da će predstavnici predlagača imati hrabrosti da iznesu javno zašto su u Visokom savetu pravosuđa glasali za ove kandidate, odnosno zašto je Visoki savet pravosuđa dao prednost ovim kandidatima koji po opštim kriterijumima ne zavređuju da budu kandidati za ove funkcije u organima pravosuđa.