Zahvaljujem.
Poštovani gospodine ministre, ja sam bila sigurna da ćete vi prihvatiti i ovaj naš amandman i amandman na član 9, koji su uzajamno povezani.
Najpre bih htela radi naših gledalaca da kažem o čemu se radi u članu 7. Članom 7 se definišu nadležnosti nadzornog organa, odnosno nadležnog organa, tako da u tački 4. stoji da nadležni organ priprema za organe autonomne pokrajine i organe jedinica lokalne samouprave izveštaje o pripremljenosti, funkcionisanju sistema odbrane od grada za njihovu teritoriju.
Mi smo, čitajući zakon, prešli na član 9, gde smo videli da se lokalnim upravama daje mogućnost da te iste izveštaje, koji se navode u tački 4. ovog člana, razmatraju i usvajaju. Onda smo mi postavili jedno hipotetičko pitanje – šta će se desiti u slučaju da lokalna uprava, dakle, niži organ, odbaci izveštaj koji je dobijen od nadležnog organa? Tako da smo, u nameri da izmenimo to, preformulisali ovu tačku 4. tako što smo reči: „priprema se“ zamenili rečju: „obaveštava“, a izbrisali reč: „izveštaje“, tako da bi ona sada glasila – nadležni organ obaveštava autonomne pokrajine i organe jedinice lokalne samouprave o pripremljenosti i funkcionisanju sistema odbrane od grada za njihovu teritoriju.
Kažem, veza između amandmana na član 7. i amandmana na član 9. je vrlo velika, odnosno ne prihvatanje ovog amandman i ne prihvatanje amandmana na član 9. mislim da neće biti dobro.
Vi u obrazloženju kažete, a samo da podsetim, znači, u načelnoj raspravi ste rekli da sam ja u pravu kada sam konstatovala da je prosto neprirodno da niži organ odbacuje izveštaje nekoga ko je viši organ. Ne znam ko je radio ovo obrazloženje. Ono je čisto tehničko i mene obaveštava da se amandman odbija iz razloga što je izveštaj kao takav, kao akt, kao osnovni instrument saradnje organa državne uprave nadležnog za poslove odbrane od grada sa jedinicama lokalne samouprave. Vlada je mišljenja da je izveštaj kao dokument formalan, iscrpan obuhvatajući sve potrebne segmente koji mogu biti od važnosti za jedinice lokalne samouprave u sprovođenju nadležnosti u oblasti protivgradne zaštite. Dok je obaveštenje bez jasne i precizne forme više neformalne prirode i ne odražava važnost i značaj jednog takvog dokumenta.
Znači, mereći jedno i drugo mislim da vi treba da, kao predstavnik Vlade, još jednom razmislite o tome. Ovaj naš amandman neće biti ni prvi ni poslednji koji će biti odbijen, ali se plašim da ćete odbijanjem amandmana na član 9. tačku 5. doći u situaciju kada će neka od lokalnih uprava po dobijenom izveštaju nadležnog organa, recimo, odbiti taj izveštaj. Ja se posle glasno pitam - šta će biti sa sprovođenjem zaštite od grada? Još jednom vas molim da pažljivo nađete rešenje za ovu nedoumicu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Pozitivno sam iznenađena što ste prihvatili po meni čini mi se ključni amandman. Svi znamo situaciju od pre mesec dana gde nisu bila postojala sredstva u budžetu za isplatu strelaca. Zavod ih nije predvideo, tada nije bilo ugovora sa strelcima, nije bilo obuke strelaca, nije bilo zdravstvenih pregleda.
Dakle, ispostavilo se da raketa ima, ali ne na lansirnim stanicama. Znači nisu blagovremeno dopremljene. Strelaca nema jer nisu blagovremeno angažovani i naravno obučeni i nije obavljen zdravstveni pregled. Stanje opreme je bilo takođe pod jako velikim znakom pitanja. Tek posle grada odvajaju se sredstva iz budžeta Republike Srbije iz tekućih rezervi i pokušava se angažovanje strelaca.
Čitajući ovaj član pažljivo mi smo želeli da svaki propust koji se ove godine očigledno desio pre mesec dana nekako predupredimo upravo kroz ovaj amandman, tako da smo intervenisali u članu 11. koji kaže šta sprovodi i šta radi nadležni organ. U tački 4). primetili smo da ste naveli da nadležni organ sprovodi planove izgradnje i modernizacije objekata i opreme. Mi smo se pitali ko će vršiti, ko će biti nadležan nad održavanjem i objekata i opreme, te smo na tačku 4. priložili amandman.
Zatim, tačka 8) koja govori da će nadležni organ izvršiti angažovanje strelaca za delovanje na gradonosne oblake. Mi smo insistirali na tome u ovom amandmanu da oni budu prethodno obučeni. Zatim smo dodali član 8a. odnosno tačku 8a) koja kaže da je obavezni zdravstveni pregled angažovanih izvršilaca za delovanje na gradonosne oblake, odnosno obučenih strelaca na lansernim stanicama, znači, jedna od nadležnosti koju sprovodi nadležni organ.
U tački 12) koja kaže da je nadležni organ planira, odnosno sprovodi nabavku sredstava za zasejavanje, mislim da je izuzetno bitno da stoji pre reči „nabavke“ reč „blagovremeno“, jer nam se takođe dešavalo da se nabavka sredstava za zasejavanje na vreme ne obavi, tako da tačka 12) sada glasi – nadležni organ planira i sprovodi blagovremenu nabavku sredstava za zasejavanje.
Vrlo je bitno reći da je u ovom članu 11. koji govori o nadležnostima organa, koji se odnosi i na obezbeđivanje prilaza i dostava rakete i druge opreme na radarske centre, zaokruženo upravo ono sve što nam se ove godine dešavalo. Znači, ako je nadležni organ u obavezi da dostavi rakete, jedan od problema će takođe biti rešen. Ako je nadležni organ u obavezi da izvrši blagovremenu nabavku sredstava za zasejavanje i taj će problem biti rešen, a takođe i u tački 8), gde se kaže da je nadležni organ u obavezi da angažuje obučene strelce, i taj će problem iz perioda pre mesec dana takođe biti rešen, a naravno svi oni moraju izvršiti i lekarske preglede. Tako da sam prosto iznenađena usvajanjem ovog amandmana i mislim da će on biti koristan upravo u situacijama koja nam se desila ove godine. Mislim da će on preduprediti buduće situacije slične ovoj te vam se još jednom zahvaljujem upravo na usvajanju ovog amandmana. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Član 12. govori o funkcionalnoj strukturi sistema odbrane od grada i u okviru tog člana nabrojano je šta Republički centar odbrane od grada radi, odnosno koje su mu obaveze.
Primetili smo da u tački 6. stava 1. stoji da Republički centar odbrane od grada obezbeđuje jedinstveno tehničko održavanje mreže radara, ali smo se onda mi zapitali ko će jedinstveno tehnički održavati opremu koja se nalazi na lansirnim stanicama? I u načelnoj raspravi sam rekla – neće to valjda raditi strelci?
Da bi ta oprema bila funkcionalna bilo je neophodno da se upravo to jedinstveno održavanje pripiše kao obaveza Republičkom centru odbrane od grada, te mislim da je dobro što je ovaj amandman prihvaćen, tako da ćemo znati ko, osim mreže radara, jedinstveno održava opremu koja se nalazi u kompleksima lansirnih stanica.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
I, naš amandman se odnosi na član 15. i smatramo da je finansiranje uopšte celog sistema odbrane od grada jako komplikovano i čini mi se najteži deo pitanja, a tiče se odbrane od grada. Složila bih se sa kolegom Jovanovićem u nekom delu. Mi smo tada na sastanku sa vašim kolegama pričali o tome da li uopšte postoji mogućnost da se osim poljoprivrednih gazdinstava delom oporezuju, odnosno da se od onih koji se osiguravaju, a nisu registrovana poljoprivredna gazdinstava, da li postoji mogućnost da se i od takvih uzme 10% premije.
Te smo u tom smislu i sačinili amandman i dobili novi stav na ovaj član 15, koji glasi – predloženim amandmanom predlažemo rešenje prema kome se sistem odbrane od grada finansira ne samo od određenog procenta premije osiguranja, useva i plodova koja uplate registrovana poljoprivredna gazdinstva, koja imaju tu obavezu, već uplatama određenog procenta od premije osiguranja useva i plodova koje uplate drugi osiguranici nezavisno da li imaju takvu obavezu ili ne.
Od Vlade smo dobili odgovor gde se kaže da prema podacima NBS, da se po pravilu osiguravaju registrovani poljoprivredna gazdinstva, te se u stvari ne očekuje značajan priliv sredstava ostvarenih na način da se i od poljoprivrednika koji nisu registrovani, pošto se tvrdi da su to uglavnom siromašna, staračka domaćinstva, da se tu ne očekuje neki veći priliv sredstava. Međutim, ovaj drugi deo odgovora mi se čini daleko bitnijim od ovog prvog, a iz stog odgovora se vidi da je oko ovog predloga zakona postignut konsenzus sa osiguravajućim društvima, te bi jednostrane izmene dogovorenih rešenja mogle uticati na poremećaj na tržištu.
Da li to znači da ste pri izradi nacrta ovog zakona konsultovali osiguravajuća društva i da ste od njih dobili saglasnost na procenat dogovoren, predložen ovim zakonom i da li uopšte postoji mogućnost da se taj procenat poveća? Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se gospođo predsednice.
Član 16. govori o tome šta sve finansira Republika Srbija.
Mi smo shodno tome što smo predložili izmene u članu 11. predložili i izmene u stavu 1. tačke 3) gde smo u stvari rekli da - Republika finansira angažovanje izvršilaca za delovanje na gradonosne oblake, odnosno obučenih strelaca na lansirnim stanicama. To je u stvari samo usklađivanje sa onim što je već usvojeno. Zatim smo dodali stav 3a, odnosno tačku 3a, gde se kaže da obavezne zdravstvene preglede angažovanih izvršilaca za delovanje na gradonosne oblake, odnosno obučenih strelaca na lansirnim stanicama.
Znači, Republika Srbija bi finansirala zdravstvene preglede angažovanih strelaca.
Mi smo probali da u zakonu nađemo onoga ko će to finansirati i to se stavlja u članu 11. kao obaveza nadležnog organa, angažovanje strelaca, zdravstveni pregledi.
Međutim, nigde ne stoji finansiranje. Mislim da je bitno da se zna ko će finansirati zdravstvene preglede obučenih strelaca i mislim da je tu propust.
Što se tiče ovog drugog dela amandmana, on se tiče visine mesečne naknade za rad strelaca i u predlogu zakona se kaže da visina mesečne naknade ne može biti veća od 20% od neto zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Mislimo da je granica koja kaže da ne može biti veća, puno rastegljiva, ona može biti i 3%, može biti 5%, može biti 7%, te smo predložili izmenu u kojoj se kaže da ona ne može biti manja od 20%.
Takođe, smatramo da bi strelci konačno bili zadovoljno naknadom koju bi dobili za obavljanje svojih ne tako jednostavnih poslova.
U periodu od pre mesec dana, bilo je izjava raznih strelaca koji rade i po 18 godina, gde se kaže da nikada za period kojim se bave, a to je 18 godina, nije bilo situacije da oni u martu mesecu ne budu angažovani.
Posle odluke Vlade da odvoji 80 miliona dinara iz stalne budžetske rezerve za naknadu strelcima koja je na kraju iznosila 2.400 dinara, reakcija strelaca je bila sasvim opravdana i mislim da je njihova formulacija da je prosto neverovatno i da je ponižavajuće raditi za 2.400 dinara.
Mi smo nekako grubo računali i kada biste usvojili ovaj naš predlog, visina ove mesečne naknade bi bila oko osam ili devet hiljada, recimo po proseku iz aprila meseca. Pitam vas još jedom, ko će finansirati preglede strelaca, pretpostavljam da se iz obrazloženja vidi da Republika Srbija nema, da zahvaljujući ovoj fiskalnoj politici koju vodi i planiranju sredstava u okviru programskog budžeta, nije u mogućnosti da izdvoji više za sredstva, za naknadu strelcima, pa pretpostavljam da taj deo amandmana ne dolazi u obzir, prihvatanje tog amandmana ne dolazi u obzir, ali vas pozivam da razmislite, ko će finansirati zdravstvene preglede strelaca? Hvala.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
To je amandman koji se odnosi na očiglednu tehničku ispravku teksta zakona. Inače se odnosi na član 20. tačka 2. podtačka 3, gde mi u stvari broj četiri zamenjujemo tačkom tri.
U samom razgovoru sa predstavnicima koji sede pored ministra prijavili smo tu grešku, odnosno pažljivim čitanjem smo došli do toga da je napravljena očigledno tehnička greška, te smo i u načelnoj raspravi dobili obećanje da će naš amandman biti prihvaćen. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsednice, 21. maja postavila sam pitanje ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gospodinu Verbiću, a ono se odnosilo na smanjenje broja učenika za upis u Tehničku školu u Majdanpeku, za školsku 2015 – 2016. godinu.
Naime, u aprilu mesecu je u Boru održan sastanak na kojem su, osim direktora svih srednjih škola sa regiona bili prisutni i načelnik Školske uprave Zaječar, gospodin Marić i pomoćnik ministra za srednje obrazovanje gospodin Kostić.
Dogovoreno je da se u Tehničkoj školi, odobre četiri smera po 30 učenika, i to mašinski, elektro,ekonomski i turistički.
Tom prilikom je dogovoren upis 30 đaka u Gimnaziju. Konkursom koji je kasnije objavilo Ministarstvo, ispostavilo se da nije odobren upis za 30 učenika Tehničke škole, smera ekonomski tehničar.
Napominjem da sa ovom odlukom nije bio upoznat ni gospodin Marić, koji je načelnik školske Uprave Zaječar.
Ove školske godine u Majdanpeku završava 175 učenika, mogućnost upisa u srednje škole Ministarstva ima samo 120 učenika. Dakle, 55 učenika neće moći da se upiše u srednju školu u svojoj opštini.
Dana 28. maja, je na inicijativu Saveta roditelja Tehničke škole, pokrenuta akcija potpisivanja peticije radi vraćanja odeljenja Tehničke škole, ekonomskog smera. Za jedan sat, peticiju je potpisalo preko hiljadu građana Majdanpeka i peticija je poslata Ministarstvu.
Građane Majdanpeka, a i mene interesuje ko je doneo odluku o ukidanju smera – ekonomski tehničar, u Tehničkoj školi i na osnovu čega, i da li postoji mogućnost da se ta odluka promeni. Napominjem da sam identično pitanje postavila i Ministarstvu preko nadležnog skupštinskog odbora i ovom prilikom se zahvaljujem svim kolegama poslanicima na razumevanju i podršci.
Ministar Verbić, možda smatra da nema obavezu da odgovori na poslaničko pitanje ni posle 26 dana, ali mislim da je nužno da odgovori na peticiju, koju je potpisalo preko hiljadu građana Majdanpeka.
Imam i pitanje za ministra privrede, gospodina Sertića. Posle usvajanja izmena i dopuna Zakona o privatizaciji, RTB Bor je ušao u grupu 17 preduzeća, koja su u neku ruku zaštićena u narednih godinu dana.
Pretpostavljam da će Vlada pratiti pomno šta i kako rade menadžmenti u tim preduzećima, pa tako i u RTB Bor.
Direktor RTB Bor, je nedavno po završetku izgradnje Topionice izjavio da nema više zagađenja vazduha u Boru. Meni je zaista drago, zbog toga što građani Bora napokon mogu da dišu punim plućima.
Podsetiću direktora RTB Bor i ministra Verbića, da je Rudnik Bakra Majdanpek, deo RTB Bor i da građani Majdanpeka očekuju da dišu vazduh bez ogromne količine prašine koja dolazi sa površinskog Kopa koji je na rubu grada.
Naime , u ovim vrelim letnjim danima, prašina sa površinskog kopa je prekrila grad.
Pitanje za ministra Verbića, da li je upoznat sa ovim problemom građana Majdanpeka i šta će RTB Bor preduzeti da se ovaj problem reši?
Imam i pitanje za ministarku poljoprivrede, gospođu Bogosavljević-Bošković. Da li joj je poznat problem građana Majdanpeka i šta će njeno ministarstvo kao nadležno preduzeti da se stanje životne sredine u Majdanpeku popravi?
U nadi da ću dobiti konačno odgovor, zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre i saradnici, očigledno je da je tema zaštite od grada neomiljena, i u Vladi a i među ministrima. Ona se tako, s vremena na vreme, prebacuje kao vruć krompir sa državnih organa na ministarstvo, pa ponovo sa ministarstva na državni organ, u ovom slučaju na Republički hidrometeorološki zavod.
Da se ni ubuduće ništa neće promeniti govori nam i to da se u Predlogu zakona ne imenuje nadležni organ, već se kroz ceo ovaj predlog zakona on provlači kao takav, odnosno neimenovan. Ako je Vlada čvrsto rešila da će nadležni organ za sprovođenje Zakona o zaštiti od grada biti Republički hidrometeorološki zavod, onda je to jasno trebalo da stoji u zakonu.
U obrazloženju zakona se kao opravdanje navodi to da nadležni organ ne treba imenovati u zakonu, jer postoji mogućnost da se u neko dogledno vreme poslovi zaštite od grada ponovo povere nekom drugom ministarstvu ili nekom organu.
Očigledno je da su problemi koji prate zaštitu od grada mnogobrojni, od nedovoljnog broja raketa, do strelaca koji nisu adekvatno plaćeni za svoj rad, preko zastarele opreme u radarskim centrima, loše koordinacije itd.
Nedavni nemili događaji u opštini Arilje i Ivanjica i pričinjena ogromna materijalna šteta u malinjacima, očaj ljudi koji su, čini mi se, nemarom nadležnih ostali bez svojih useva, ja ću vas samo podsetiti na neke natpise iz novina iz tog perioda: „Nevreme ojadilo voćare“, 21. maj; „Grad uništio zasade malina, šteta milionska“; „Milionska šteta u gradu Arilju“; „Neće da gađaju oblake za 80 dinara dnevno“, 18. maj; „Uništeni malinjaci u Ivanjici“; „Štetu od grada prijavilo 1.150 poljoprivrednika“. Sve su to natpisi iz novina od 29. maja.
Sve se kretalo u začaranom krugu. Ako su opštine obezbedile iz svojih sredstava protivgradne rakete, nije bilo strelaca za njihovo ispaljivanje, jer nisu blagovremeno sklopljeni ugovori sa njima, a podsetiću vas da je do 15. aprila već trebalo potpisati ugovore sa njima.
Ugovori nisu potpisani jer RHMZ u svom budžetu nije predvideo sredstva za naknade strelcima. Vlada je svojom odlukom iz budžetske rezerve odobrila sumu u visini od 80 miliona dinara za angažovanje strelaca, ali oni odbijaju potpisivanje ugovora zbog, kako kažu, ponižavajuće male sume od 2.400 dinara, koja im je ponuđena. I sve tako unedogled – ako ima raketa, nema strelaca, ako su angažovani strelci, nema dovoljan broj raketa, a odgovornih nigde.
Kažete da ne postoji zakon koji će celovito obuhvatiti održivi sistem za suzbijanje grada, koji istovremeno predstavlja integralni deo sistema Republike Srbije za zaštitu i spasavanje od elementarnih nepogoda.
Nažalost, gospodine ministre, mislim da ni ovaj predlog zakona neće daleko odmaći u sistemskom rešavanju zaštite od grada. I pored javnih rasprava u kojima su učestvovale zainteresovane strane i dale svoje sugestije, mislim da je ova druga verzija zakona rađena u iznudici i pod pritiskom, uz splet nesretnih okolnosti iz maja meseca.
Pored primedbe koju sam već iznela, a odnosi se na to da se u zakonu precizno nije navelo da je nadležni organ Republički hidrometeorološki zavod, moje primedbe se odnose i na čl. 8. i 9, a tiču se nadležnosti AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave.
Recimo, u članu 8. stav 1. tačka 2) data je formulacija da AP u okviru svojih nadležnosti, „obezbeđuje podršku za funkcionisanje sistema odbrane od grada“. Ista formulacija je data i kada su u pitanju nadležnosti jedinice lokalne samouprave.
Ovakve formulacije su nedorečene i nejasne. Šta se kroz ovakvu formulaciju očekuje od AP Vojvodine i od jedinica lokalne samouprave? Šta se podrazumeva pod podrškom? Da li je to materijalna podrška u smislu nabavke raketa ili je možda samo logistička podrška, recimo, u obuci strelaca?
Ako je u članu 16. jasno rečeno da Republika Srbija finansira nabavku sredstava za zasejavanje gradonosnih oblaka, da li se i od samih lokalnih uprava očekuje da u okviru svojih mogućnosti, za svoje potrebe, nabave rakete? Ako se na tu vrstu podrške misli, to je bilo neophodno navesti i u samom zakonu.
U članu 16, takođe stoji da Republika Srbija finansira rad, opremanje i održavanje, između ostalog, i mreže lansirnih stanica. Zar nije bilo logično da finasiranje, a ujedno i održavanje lansirnih stanica, vrše jedinice lokalne samouprave? Ovo ne podrazumeva održavanje opreme za ispaljivanje raketa. Svaka jedinica lokalne samouprave na svojoj teritoriji ima neko javno komunalno preduzeće koje bi se moglo angažovati na održavanju parcele i objekata koji se nalaze u kompleksu lansirne stanice. Dakle, državni budžet ne bi imao ove izdatke za oko 1.600 stanica, a ova vrsta posla ne bi predstavljala preveliki finansijski teret za jedinice lokalne samouprave.
Pitam vas - šta je prava mera u odnosu na obezbeđivanje podrške AP i jedinica lokalnih samouprava?
Takođe, u članu 9. stav 1. tačka 5) daje se mogućnost jedinicama lokalne samouprave da razmatraju i usvajaju, napominjem – usvajaju, izveštaje o pripremljenosti i funkcionisanju sistema odbrane od grada za svoju teritoriju, koje im priprema nadležni organ. Šta će se, recimo, desiti ako jedinice lokalne samouprave ne usvoje izveštaje? Nedopustivo je da niži organ ima mogućnost da usvaja ili odbacuje izveštaje koje za njega priprema viši organ.
Nigde se u zakonu ne pominje obavezan zdravstveni pregled strelaca i ko to finansira.
U delu koji se odnosi na funkcionalnu strukturu odbrane od grada, republički centar odbrane od grada definiše se kao operativno-metodološki centar koji koordinira, rukovodi i obezbeđuje uslove za rad ostalih delova sistema odbrane od grada, gde se u tačci 6. kaže da „obezbeđuje jedinstveno tehničko održavanje mreže radara“. Ja vas pitam – ko obezbeđuje jedinstveno tehničko održavanje opreme za ispaljivanje protivgradnih raketa? Ili ćemo tehničko održavanje opreme prepustiti strelcima?
Finansiranje svih ovih aktivnosti je najverovatnije i najbolnija tačka oko koje ćemo se svi složiti. Kažete – našli ste rešenje koje bi rasteretilo budžet sa 100 miliona dinara. Ono je dato u članu 15. Mi smo juče na sastanku koji je održan sa vašim saradnicima razgovarali i o tome. Da li je uslov za primenu člana 15. izmena Zakona o osiguranju, ili on kao takav omogućava primenu njegovu? Znači, treba konsultovati stručnjake.
No, meni je u ovom članu nelogično da se 10% uplaćene premije osiguranja koje su društva za osiguranje dužna da uplate u budžet Republike Srbije radi finansiranja sistema odbrane od grada odnose samo na uplate registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Zašto samo registrovana gazdinstva, a ne i ostali osiguranici useva i plodova koji ne spadaju u ovu kategoriju osiguranika?
U članu 16. koji se delom odnosi na visinu mesečne naknade strelcima, mislim da formulacija, visina mesečne naknade ne može biti veća od 20% prosečne neto zarade, nije valjano. Zašto je data gornja granica? Taj procenat može biti daleko niži, što dodatno stvara nezadovoljstvo strelaca. Mislim da treba odrediti gornju, donju granicu i ona bi trebala da iznosi 20%. Na taj način bi se stimulisao rad strelaca.
Čitajući pažljivo zakon primetila sam jednu tehničku omašku u članu 20. Tačka 2. podtačka 3, naime, u delu koji se odnosi na propise koje donosi rukovodilac organa, a u podtački 2. oni se odnose na sprovođenje obuke i usavršavanje izgled potvrde iz člana 11. tačka 4, kako stoji u Predlogu zakona. Inače, tačka 4. se odnosi na planove izgradnje i modernizacije objekata i opreme. Tačka 3. koja treba da stoji se odnosi na obuku i na usavršavanje kadrova i izdavanje potvrde o završenoj obuci. Verujem da se bar oko ovog amandmana možemo složiti u danu za raspravu po pojedinostima.
Na kraju, gospodine ministre zašto je povučena prethodna verzija zakona koja je po mom mišljenju bila bolja, preciznija, bez nedoumica, naročito po pitanju obaveze jedinica lokalne samouprave? Da li ste od te verzije odustali pod pritiskom jedinica lokalne samouprave koje nisu bile spremne da na sebe preuzmu finansiranje dela aktivnosti po pitanju zaštite od grada?
Naša poslanička grupa je na ovaj zakon uložila 11 amandmana, te se nadam da ćete ih pažljivo razmotriti i eventualno neke od njih prihvatiti, sve u cilju poboljšanja kvaliteta zakona. Hvala.

Zahvaljujem. Zahvaljujem ministru što je sugerisao da mi se da reč.
Amandmane smo podneli i ja se nadam da ćete ih usvojiti. Međutim, niste mi odgovorili na ključno pitanje na koje su mnogi moji prethodnici pokušavali da daju odgovor. Mene konkretno interesuje - šta predstavlja formulacija obezbeđuje podršku za funkcionisanje sistema odbrane od grada, odnosi se na AP Vojvodine i na jedinice lokalne samouprave? Da li to iziskuje materijalna davanja? da li to iziskuje logističku podršku? da li možemo preciznije da saznamo od vas šta ova formulacija znači? Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, ja ne bih mogla da podelim sa gospodinom Pavićevićem pohvalu što se tiče odgovora na amandmane. Mislim, da je ovde napravljena greška, te vas još jednom molim da pažljivo pročitate. Znači, naš amandman, izmenjen amandman sa ispravkom, podnet 25. maja u 17 časova i 10 minuta i odgovor koji smo mi dobili. Mislim, da odgovor koji smo dobili od Vlade ne odgovara amandmanu koji je podnet.
Inače, da upoznam kolege, mi nemamo ništa protiv toga da Vlada svojim aktom odredi preduzeće, ali smo tražili da se posle stava 2. doda stav 3, odnosno, da se doda stav 3. kojim bi se Vlada obavezala da objavljuje na zvaničnoj internet stranici akt odmah po svom donošenju.
Ja se nadam da će taj akt, kada bude donet, sadržati i parametre na osnovu kojih su preduzeća privilegovana, ako mogu tako da kažem. Nadam se da će se aktom Vlade iskazati njihovi potencijali. Te, opet mislim da je ovo greška.
Molim vas, da nam objasnite, ukoliko je greška, da li ovaj naš amandman prihvatate, jer ako ga ne prihvatate, očigledno se pobuđuje sumnja u to da Vlada nešto krije, da hoće da donese akt koji neće biti dostupan građanima Srbije. Neće biti dostupni parametri na osnovu kojih će se ova preduzeća izdvojiti iz ove grupe ostalih preduzeća, ali se nadam da vi razumete šta poslanička grupa SDS-ZZS-ZS traži ovim amandmanom. Znači, traži transparentnost, odnosno jasnost na osnovu kojih će 17 preduzeća dobiti tu povlasticu, tako reći, da budu van domašaja poreskih potraživanja za narednih godinu dana.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Ja znam da Vlada ima obavezu da svoja akta objavljuje, meni je to potpuno poznato. Međutim, i sami ste videli koliko je polemike izazvao upravo ovaj član. Mislim da se 250 poslanika fokusiralo upravo na ovaj član i na ovih 17 preduzeća, to je moj utisak. Svako ko je ovde poslanik pomenuće neko preduzeće iz svog kraja, iz svog mesta, koje neće biti među tih srećnih 17. Ja ne spadam u te. Dolazim iz Majdanpeka, RTB Bor će verovatno potpasti pod to.
Imala sam nameru da vas pitam obzirom da je premijer rekao da je „Zlatara“ od strateškog značaja, da će možda i „Zlatara“ biti tu, ali pretpostavljam da bi bilo previše za jedno mesto kao što je Majdanpek, da oba preduzeća budu u ovoj grupi.
Ali, obzirom da je ovoliko interesovanje svih narodnih poslanika i poslaničkih grupa upravo po ovom članu, molim vas da prihvatite, ništa ne bi bilo previše u ovom zakonu, ukoliko se ne stavi jasno na znanje da će se svi parametri, svi nazivi preduzeća, znači, sve njihove performanse staviti na zvaničnu internet stranicu Vlade.
Molim vas još jednom da bi kao ministar najodgovorniji ovog trenutka baš po pitanju ovog zakona, prihvatite ovaj naš amandman. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Poštovani gospodine ministre, poštovani gosti, kolege poslanici, kada su pre deset meseci Zakon o privatizaciji i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju stavljeni na dnevni red po hitnom postupku, bili su predstavljeni kao izrazito reformski zakoni, posle čijeg usvajanja će se privreda Srbije preporoditi.
Sada se uspostavilo da tolika hitnost nije bila neophodna. Stiče se utisak da je Zakon o privatizaciji usvojen prerano, kako bi Vlada pobrala pohvale od strane MMF-a i Svetske banke.
Očigledno je da sprovođenje procesa privatizacije po novom takozvanom reformskom zakonu, da za sprovođenje tog zakona niko nije imao volje. Mnogi su zakon opstruisali iz ličnih interesa, neki iz neznanja. Kriva je i spora birokratija Agencije za privatizaciju, Ministarstva privrede, Agencije za restituciju, Geodetskog zavoda i drugih. Šta je za to vreme radila Vlada? Da li je uopšte bila zainteresovana za tok procesa privatizacije, za probleme koji su nastali u primeni zakona?
Govorilo se u septembru u Majdanpeku, odmah po usvajanju zakona, upravo o privatizaciji. Premijer je na predizbornom skupu pred lokalnim izborima u Majdanpeku obećao da će „Zlatara“ Majdanpek, pošto je u okviru strateškog plana, morati u potpunosti da se podigne, kako je rekao. „Svim silama ćemo se truditi da podignemo „Zlataru“ da ponovo radi, kao što je nekad bilo. Ovaj grad biće od bakra, zlata i srebra sazdan“, rekao je premijer. Moram priznati vrlo nadahnuto obećanje, gotovo epsko. Pitam vas da li će ovo obećanje premijera biti ispunjeno ili će možda kao i do sada ostati sve u praznoj predizbornoj priči?
Vidim na sajtu Agencije za privatizaciju da su u prezentaciji atraktivnih preduzeća „Zlatara“ i „Industrija za preradu“ Donji Milanovac. Možete li mi reći, meni i naravno građanima Majdanpeka, da li ima zainteresovanih kupaca i ima li problema u procesu privatizacije „Zlatare“?
Šta je sa ostalih preko 500 preduzeća koje bi trebalo privatizovati do kraja godine? Gotovo je sigurno da do toga neće doći, kaže gospodin Šubara, direktor Agencije za privatizaciju. Ko snosi odgovornost? Ko je obećavao brzu, poštenu i odlučnu privatizaciju sa ciljem da privreda konačno stane na noge?
Doduše bilo je i obećanja da će se svako preduzeće sagledati posebno, da će se za neke naći strateški partneri i u nedogled je bilo najava o dolasku strateških partnera, bez imena, tek da se podgreje nada nezaposlenih i građana Srbije.
U Memorandumu potpisanom sa MMF-om, Vlada se obavezala da će naći rešenje za MSK i „Petrohemiju“ do 1. aprila 2015. godine. Dokle se sa time stiglo? Znam odgovor, njega smo bezbroj puta čuli, pregovori su u toku, intenzivno radimo na tome i tome slično.
Za koliko preduzeća je od usvajanja zakona iskazana zainteresovanost investitora, odnosno kupaca? Molim vas, recite mi, kakve su vaše prognoze na osnovu zainteresovanosti, koliko će se preduzeća privatizovati? Da li vi imate više optimizma u pogledu privatizacije od vašeg, pretpostavljam, bliskog saradnika direktora Agencije gospodina Šubare?
Iz intervjua koji sam imala prilike da pročitam, datog „Politici“, može se samo videti haos, nesporemnost i opstrukcija koja vlada u procesu privatizacije. Problemi koji on navodi su sledeći: neusklađeni i prekratki rokovi u odnosu na po0četak primene zakona, sumnja se da su neka preduzeća precenjena da se ne bi privatizovala i tako otišla u stečaj, nerad u Agenciji za privatizaciju, koja je po donošenju tzv. reformskog zakona trebalo da prikupi privatizacionu dokumentaciju za sva preduzeća i da sačini pet dokumenata koja čine i javni poziv. Ništa od toga nije urađeno do januara 2015. godine.
Zatim slede problemi sa sudskim sporovima i imovinskim pitanjima. Zatim sledi nemogućnost ispunjavanja obaveza i dogovora sa MMF-om i Svetskom bankom koja kreditira otpremnine. Misli se na nepoštovanje rokova. Zatim je tu prisutna i opstrukcija u pogledu okončanja privatizacije od strane zaposlenih u Agenciji za privatizaciju, a i od strane rukovodstva mnogih preduzeća.
Da li su ovo realne prepreke u procesu privatizacije ili je ovo opravdanje za Vladu što je precenila svoje mogućnosti u odnosu na privatizaciju? Recite mi kako ovu vrstu opravdanja gleda MMF i Svetska banka? Kod građana, gospodine ministre, možda prolaze prazna obećanja, ali kod institucija kao što su Svetska banka i MMF verujem da ne.
Zašto uz zakone nismo dobili spisak 17 preduzeća kojima se postupak prinudnog izvršenja i naplate odlaže za godinu dana? Da li je broj zaposlenih u njima bio od presudnog značaja da se nađu u toj grupi? Recite mi kolika su ukupna dugovanja tih preduzeća, naravno, ako imate te podatke.
Vi kažete da će se otvoriti mogućnost da se revitalizacijom ovih preduzeća sačuvaju radna mesta i spreči gubitak posla za veliki broj radnika. Da je na vreme donet zakon o stimulaciji ulaganja, koji je najavljen pre skoro godinu dana, možda bi na vreme bili stvoreni uslovi za otvaranje novih radnih mesta, te neizvesnost i strah ljudi koji ostaju bez posla ne bi bio ovoliko veliki. Mislim da je pre Zakona o privatizaciji trebalo usvojiti upravo ovaj zakon.
Dakle, jedino što je izvesno u dosadašnjem procesu privatizacije je to da će u stečaj do kraja ove godine otići 188 preduzeća i bez posla će do tada ostati 5.000 radnika.
Recite mi kakva sudbina čeka ostale zaposlene u ovako traljavo vođenom procesu privatizacije? Izvesno je i to da će zaposleni u preduzećima od strateškog značaja biti zaštićeni u narednih godinu dana, a šta posle? Način na koji je do sada vođena privatizacija ne uliva poverenje ni njima. Da li će Vlada dati sve od sebe da valjano privatizuje veći deo preduzeća, zaštiti zaposlene, videćemo do kraja godine. Sudeći po tome kako ovaj proces trenutno teče, ja sumnjam.
Na kraju, gospodine ministre, da li ćemo se ponovo videti u toku ove godine u Skupštini sa novim predlogom izmena, gde ćete, recimo, tražiti produženje roka za privatizaciju? Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Poštovane kolege i koleginice, moje pitanje upućeno je ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gospodinu Verbiću, a tiče se upisa učenika u Tehničku školu u Majdanpeku školske 2015/2016. godine.
Naime, na sastanku u Boru, održanom u aprilu mesecu ove godine, a u vezi plana upisa učenika, osim direktora svih srednjih škola sa regiona, bili su prisutni i načelnik školske uprave Zaječar, kao i pomoćnik ministra za srednje obrazovanje gospodin Kostić. Tom prilikom, napominjem, dogovoreno je da Tehničkoj školi u Majdanpeku budu odobrene četiri odeljenja sa po 30 učenika sledećih obrazovnih profila: mašinski tehničar, elektro tehničar, ekonomski tehničar, turistički tehničar. Pored Tehničke škole, Gimnaziji u Majdanpeku takođe je odobreno jedno odeljenje sa 30 učenika.
Konkursom za upis učenika Tehničkoj školi je umesto dogovorenih četiri odeljenja odobreno samo tri. Nije joj odobren smer ekonomski tehničar. Ovaj obrazovni profil uklonjen je bez ikakvog obrazloženja i najave.
Pitam ministra iz kog razloga i čijom odlukom nije odobren upis za smer ekonomski tehničar i da li će se ova odluka preispitati?
Napominjem, ove školske godine osnovno obrazovanje završava 175 učenika, a Ministarstvo svojom odlukom daje mogućnost za samo 120 učenika u Majdanpeku, 90 u Tehničkoj školi, 30 u Gimnaziji.
Pitam ministra gde će svoje školovanje nastaviti 55 učenika iz Majdanpeka ako za njih ne postoji mogućnost upisa? Kako će roditelji, čije su plate i onako smanjene, obezbediti potrebna novčana sredstva kako bih uputili na školovanje van Majdanpeka? Inače, interesovanje za upis učenika za smer ekonomski tehničar svake godine je bilo preko predviđenog broja i upisivala ga je mahom ženska populacija, a uspeh učenika i kvalitet obrazovanja koji im je pružen meri se velikim brojem učenika koji su završili fakultete.
Osim toga, takvom odlukom veliki broj profesora tehničke škole će ostati sa nepunom normom časova, mahom oni profesori iz stručnih predmeta i oni opšteobrazovnih. Neki od njih će ostati i bez posla. Nažalost, ovaj primer nije jedini. Takve ili slične odluke sve više pogađaju skoro sve opštine u rubnim područjima Republike Srbije.
Podsetiću premijera šta je na temu obrazovanja izneo u ekspozeu. Rekao je: „Ova Vlada će reformisati obrazovni sistem. Nama će obrazovanje biti na prvom mestu. Niko ne može da očekuje da je obrazovanje jednosmerna ulica, bez raskrsnica, gde nema potrebe da se donose i preispituju bilo kakve odluke“. Pitam premijera – da li je ova situacija upravo ta raskrsnica gde treba preispitati neopravdanu odluku Ministarstva prosvete?
Modernizacija je ključna reč za Srbiju u narednoj deceniji – kaže premijer. Pitam premijera – da li je mislio da na ovaj način modernizuje obrazovni sistem Srbije, ukidanjem škola u pograničnim i devastiranim opštinama?
Kada sam već pomenula devastirana područja Srbije, valja naglasiti da se premijer nijednom jedinom rečju u svom ekspozeu nije osvrnuo na katastrofalnu demografsku situaciju u Srbiji, nijedne jedine reči o pustim selima bez ljudi, o mnogim krajevima Srbije kojima je broj stanovnika za trećinu smanjen. Nijedne reči o planovima ove Vlade kako da ovaj ogroman problem reši.
Ali je zato ekspoze premijera bio prepun raznih mudrolija, poučnih kineskih poslovica, citata Bila Gejtsa, Tonija Blera, pa pitam premijera – da li se Vlada uopšte bavi katastrofalnom demografskom situacijom u Srbiji? Da li Vlada radi na izradi, kako je rečeno, nacionalnog plana razvoja Srbije?
Na kraju, premijer je pre nešto više od godinu dana izjavio: „Ova podrška građana ne bi značila ništa ukoliko je mi kao Vlada ne bi iskoristili da promenimo živote naših građana na bolje“. Mogu samo da pitam građane Srbije – da li vam je i pored svega bolje? Zahvaljujem.

Ja bih volela da bude i ministar prisutan. Da li mogu da govorim kasnije kada se ministar vrati?

Gospodine predsedavajući, to što ste malo pre rekli je vrlo diskutabilno. Ja samo mogu na početku svoje diskusije da konstatujem da ministar Stefanović nema kapaciteta kao premijer i da ne može da bude od 8 do 14 sati u sali neprekidno. Ja to poštujem, naravno, i nemam ništa protiv pauze koja je data.
Da pređem na dnevni red, ukoliko mi omogućite.
Ovo je još jedan predlog izmena i dopuna zakona kojim se odlaže njegova primena. Ovoga puta odlaže se primena Zakona o privatnom obezbeđenju. Zakon je usvojen u Skupštini novembra 2013. godine. Ministarstvo je bilo u obavezi da usvoji podzakonske akte u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu, a pravna lica, preduzetnici za privatna obezbeđenja i fizička lica, da svoj rad usklade sa zakonom u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
U obrazloženju predloženih izmena kažete: „Prvi cilj koji će se postići izmenama ovog zakona jeste omogućavanje privatnom sektoru bezbednosti adekvatnog roka da svoje poslovanje usklade sa odredbama zakona, budući da prvobitni rok propisanim zakonom nije moguće ispuniti jer Republika Srbija nije stvorila preduslove za to.“.
Ova rečenica čini suštinu ovog predloga zakona. Drugim rečima, Ministarstvo je bilo neodgovorno i ono ni do dana današnjeg nije donelo sve podzakonske akte ni posle 18 meseci, a bilo je u obavezi da ih donese u roku od šest meseci. Možda bi privatni sektor u oblasti obezbeđenja pokazao više spremnosti na svoju obavezu usklađivanja ovog rada sa zakonom, dok je Ministarstvo odgovorno i na vreme uradilo svoj deo posla.
Gospodine ministre, zakon je trebalo da počne da se primenjuje 6. maja 2015. godine, a mi smo još uvek na samom početku. I naravno, za loš rad uvek postoje i loša opravdanja, kao što su npr. - ispostavilo se kao suviše kratak rok za ispunjavanje navedenih obaveza. Misli se, naravno, na izradu podzakonskih akata. Ja ovo citiram delove obrazloženja. Ili recimo - jasno je koliko je posao njihove izrade bio kompleksan i zahtevan sa različitih aspekata itd.
Još je mnogo besmislenih opravdanja, bez jasne i jedne jedine rečenice - odgovornost za neispunjavanje obaveze snosi MUP. To bi bilo pošteno prema svima onima koji su zainteresovani da ovaj zakon profunkcioniše na vreme.
Znam šta će biti vaš odgovor, gospodine ministre. Da krivica nije do vas, da ste vi na čelu Ministarstva tek godinu dana. To jeste činjenica, ali je činjenica da ova Vlada traje u kontinuitetu tri godine. Ko nije valjano uradio svoj posao? Prethodni ministar je, izgleda, za svog mandata više vodio računa o svom muzičkom repertoaru nego o izradi podzakonskih akata, bitnih za primenu ovog zakona.
U jednom ćemo se sigurno složiti, ja se nadam. Ovoga puta nećete moći da krivite, kako svi vi volite da kažete, prethodni režim. Sadašnji režim je kriv što se neozbiljnim i neodgovornim radom primena ovog zakona odlaže za 1. januar 2016. godine i to građani Srbije treba da znaju. Vaše neprestano ponavljanje – krivi su oni bivši, ovoga puta gubi smisao. Ovo je trenutak kad građanima treba reći – sadašnji režim je sačinio predlog zakona, uputio ga Skupštini na usvajanje, sa rokovima koje nije mogao da ispuni i sada, ovim izmenama, predlaže odlaganje njegove primene za januar 2016. godine.
Kako možemo ovu praksu promeniti? Imam dva predloga. Prvi je – ili ćete u skupštinsku proceduru slati predloge zakona sa već urađenim podzakonskim aktima ili treba uvesti praksu određivanja realnih rokova za izradu podzakonskih akata, kao osnovni uslov za početak primene zakona, kako oni ne bi ostali mrtvo slovo na papiru, a naravno, u skladu sa tim, treba razmotriti i kaznenu politiku, usmerenu ka nadležnim državnim organima koji te rokove krše. Trećeg nam nema.
Navodite da je od 2007. godine privatni sektor bezbednosti beleži rast u kontinuitetu, te je svake godine taj rast u odnosu na prethodnu godinu, recimo, 10% 2007. u odnosu na 2006. godinu i, recimo, 20% 2010. u odnosu na 2009. godinu. Kažete da nam podaci ukazuju da je godišnji finansijski obrt u sektoru bezbednosti oko 180 miliona evra. Navodite da se ne zna tačan broj registrovanih kompanija, da je u tom sektoru zaposleno između 25 i 60 hiljada ljudi. Cifra od oko 180 miliona evra je samo deo zarade koji je prijavljen u zvaničnim finansijskim izveštajima koji se prilažu APR-u. Dakle, samo deo ukupne zarade kompanija koje se bave privatnim obezbeđenjem podleže oporezivanju od strane Republike Srbije. Zbog funkcionisanja ovog sektora u sivoj zoni poslovanja, prema procenama, budžet Republike Srbije godišnje gubi, kako rekoste, nekoliko desetina miliona evra. Taj novac je tu i samo treba na vreme učiniti napor, sačiniti podzakonske akte, omogućiti da zakon zaživi i tog gubitka u državnoj kasi neće biti.
Iz tih razloga, gospodine ministre, trebalo je dati sve od sebe da ovaj zakon počne sa primenom 5. juna 2015. godine. Uredila bi se cela jedna vrlo bitna oblast, a u budžet Republike Srbije slila bi se ne mala sredstva. Smanjila bi se mogućnost rada crno. Ujedno bi radnici obezbeđenja bili radnopravno zaštićeni, sa plaćenim doprinosima. Kažete dalje da je za punu implementaciju zakona, osim donošenja podzakonskih akata, potrebno izvršiti i druge promene u sistemu Republike Srbije, počevši od organizacionih promena u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova.
Da li je formirana komisija za sprovođenje stručnog ispita? Produženja roka omogućiće da se MUP organizaciono pripremi za punu implementaciju zakona. Zar to nije trebalo da uradi za ovih 18 meseci? Ovim neodgovornim ponašanjem pokazali ste da vam je cilj jedino donošenje zakona bez namere da ga sprovodite.
U svojoj analizi u kojoj tvrdite da je do kraja 2015. godine moguće izvršiti, odnosno sprovesti obuku 74.850 lica ukoliko ona počnu obuku u aprilu 2015. godine. Procenjujete da je broj onih koji mogu biti obučeni od 74.850 osoba duplo veći od broja lica koja trenutno radi u ovom sektoru. Da li je obuka počela u aprilu kao što stoji u vašem opisu ovih zakona?
Interesuje me kako komentarišete procene privatnog sektora iz oblasti obezbeđenja koji su na okruglom stolu, održanom u aprilu mesecu, tvrdili da im je rok za implementaciju zakona koji je ministarstvo predložilo kratak, gde su predložili rok do 2018. godine. Koji su im bili argumenti? Da li su i oni imali analizu potkrepljenu brojkama? Mislim da je rok koji ste predložili prekratak. Ako je ministarstvu bilo neophodno 18 meseci, mislim da bi minimalan rok za privatni sektor koji svoj rad treba da uskladi sa zakonom ali po svim donetim podzakonskim aktima trebalo da bude 1. april 2016. godine. Što je naravno i naš predlog kroz amandmane.
Poslanička grupa Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka – Zajedno za Srbiju – Zeleni Srbije, podnela je amandmane i neki od njih se upravo odnose na ove rokove. Iz gore navedenih razloga naša poslanička grupe ne može podržati ovakav predlog zakona. Zahvaljujem.