Hvala gospođo predsednice.
Već četvrti put predlažem da se na dnevni red uvrste izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima. Naime, Zakon o javnom informisanju i medijima je na snazi od avgusta meseca 2014. godine i njegovo donošenje u okviru seta medijskih zakona najavljivano je kao veliki reformski pomak što je praksa pokazala sasvim suprotno.
Savet za borbu protiv korupcije je u februaru 2015. godine objavio izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji. Savet se osvrnuo u svom izveštaju i na rešenje u ovom zakonu čiju izmenu mi predlažemo. Po mišljenju Saveta u praksi postoje i akcionari koji poseduju manje od 5% udela u vlasničkoj strukturi izdavača, a vrše efektivno kontrolu nad uređivačkom politikom kao i izvorima finansiranja više medija istovremeno.
Smatram da postojeće rešenje koje ne predviđa upis svih direktnih i indirektnih vlasnika medija već samo onih čiji udeo je iznad 5%, otvara prostor za zloupotrebe, ne garantuje u dovoljnoj meri transparentnost vlasničke strukture i stvara uslove za netransparentno ostvarivanje uticaja na tokove u društvu direktno ili indirektno putem medija.
Predlaže se izmena u članu 39. tako što se predviđa da se u registar medija upišu svi vlasnici, direktni i indirektni, bez obzira na visinu udela osnivačkog kapitala izdavača, za razliku od dosadašnjeg rešenja koje predviđa da se upisuju samo podaci o vlasnicima čiji udeo prelazi 5%.
Predložena izmena zakona mislim da će obezbediti transparentnost vlasničke strukture izdavača, odnosno medija, što će doprineti vraćanju poverenja građana u medije, a istovremeno će se smanjiti mogućnost eventualnih zloupotreba ili nedozvoljenih uticaja na medije ili preko medija.
Naravno, ustavni osnov za naš predlog ovoga sadrži se u Ustavu Republike Srbije u članu 97, koji između ostalog kaže da država Srbija uređuje, obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu slobode i prava građana, što pravo na informisanje svakako jeste, ali i svojinske odnose, kao i kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica.
Naravno, dobili smo i odgovor od Vlade i u tom mišljenju se kaže, naravno Vlada odbija ovaj predlog. Smatraju da je samim upisom u registar medija pružena mogućnost građanima da na osnovu objavljenih podataka steknu realnu predstavu o mogućem uticaju na uređivačku politiku ili pojedine objavljene informacije od strane osnivača, izdavača ili drugih koji finansiraju izdavače medija. Ne slažem se sa mišljenjem Vlade, jer praksa je pokazala da postoje akcionari…

Hvala, gospodine predsedavajući.
Kolege poslanici, već treći put predlažem da se u dnevni red uvrste izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima.
Naime, Zakon o javnom informisanju i medijima je na snazi od 13. avgusta 2014. godine i njegovo donošenje u okviru seta medijskih zakona je najavljivano kao veliki reformski pomak. Savet za borbu protiv korupcije je u februaru 2015. godine objavio izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji. Iako ovaj izveštaj obrađuje stanje u medijima u pogledu vlasničke strukture i kontrole u periodu koji je prethodio usvajanju medijskih zakona, Savet se ipak osvrnuo u svom izveštaju i na rešenje u novom zakonu, čiju izmenu mi predlažemo.
O mišljenju Saveta, u praksi postoje i akcionari koji poseduju manje od 5% udela u vlasničkoj strukturi izdavača, a vrše efektivnu kontrolu nad uređivačkom politikom, kao i izvorima finansiranja više medija istovremeno.
Članom 1. predloga ovih izmena zakona predlaže se izmena u članu 39. stav 1. tačka 8. tako što se predviđa da se u registar medija upišu svi vlasnici, direktni i indirektni, bez obzira na visinu udela u osnivačkom kapitalu izdavača, za razliku od dosadašnjih rešenja koja predviđaju da se upisuju samo podaci o vlasnicima čiji udeo prelazi 5%.
Predložena izmena Zakona o javnom informisanju i medijima obezbediće transparentnost vlasničke strukture izdavača, odnosno medija, što će doprineti vraćanju poverenja građana u medije, a istovremeno će smanjiti mogućnost eventualnih zloupotreba ili nedozvoljenih uticaja na medije ili preko medija. Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, što pravo na informisanje svakako jeste, ali i svojinske odnose, kao i kontrolu zakonitosti i raspolaganja sredstvima pravnih lica.
Vlada je odbila, odnosno predložila Skupštini da odbije naš predlog rečima da se članom 99. postojećeg zakona obezbeđuje dovoljno podataka o tome da li postoji predložen uticaj na uređivačku politiku u nekom mediju. Zatim, Vlada kaže da su podaci o vlasništvu u medijima javni i da se mora znati vlasnik pravnog lica koji je izdavač medija, što, naravno, nije tačno.

Hvala gospodine predsedavajući.

Član 11. reguliše vrste ulaganja prema značaju i predlagač normirajući vrste ulaganja prema značaju, nije normirao ulaganje od značaja za AP Vojvodinu, mada u pojedinim daljim odredbama Predloga zakona egzistira ovaj pojam.

Smatramo da ulaganje od pokrajinskog značaja, da treba da predstavlja poseban vid ulaganja sa stanovišta značaja ulaganja. Pored ulaganja od posebnog značaja i ulaganja od lokalnog značaja, te u tom smislu, amandmanom intervenišemo na stav 1. i na stav 4. uz dodavanje novog stava 3.

Predviđamo i brisanje postojećeg stava 3. i imamo izuzetno bitne razloge zbog kojih to predlažemo. Znači, odredbom kako je predlagač zakona pregledao, utvrđuje se izuzetak od pravila da se javni poziv objavljuje radi podsticanja ulaganja putem dodele državne pomoći. Smatramo da uvođenje ovakvog izuzetka smanjuje se transparentnost dodele državne pomoći i kao takav, ovaj izuzetak je veoma opasan i otvara mogućnost zloupotreba i koruptivnog ponašanja.

Inače, Agencija za borbu protiv korupcije, takođe, u svom mišljenju je ukazala na koruptivni rizik ove norme i predložila njeno brisanje iz predloga zakona. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Član 13. se odnosi na podsticaje za ulaganja, gde se kaže koje podsticaje mogu da koriste ulagači. Tu se onda nabraja državna pomoć, carinske povlastice, poreske povlastice itd. Mi smo našim amandmanom sugerisali da se stav 2. briše, jer smatramo da je stav 2. u članu 13. suvišan. On glasi – korisnici podsticaja iz stava 1. ovog člana su fizička i pravna lica koja su obveznici poreza i doprinosa i drugih javnih prihoda u Republici Srbiji. Mislimo da je ovo suvišno, jer se sve ovo vidi i iz ostalih odredbi, da korisnici podsticaja mogu biti samo poreski obveznici.

Zatim smo predložili u stavu 5. izmenu. Stav 5. predviđa po predlogu predlagača da ugovore o dodeli podsticaja zaključuje ministarstvo. Mi smo stanovišta da ugovore o dodeli podsticajnih sredstava obezbeđenih iz budžeta Republike Srbije sa ulagačem zaključuje ministar nadležan za poslove privrede, uz prethodnu saglasnost Vlade. Naravno, dodali smo i novi stav koji kaže – ugovore o dodeli podsticajnih sredstava obezbeđenih iz budžeta AP, odnosno jedinice lokalne samouprave, sa ulagačem zaključuje nadležni organ AP, odnosno lokalne samouprave. Dakle, ponavljamo, ugovore o dodeli sredstava ne može da zaključi ministarstvo, već samo i isključivo ministar, imajući u vidu odredbe propisa o ministarstvima i propisa koji regulišu državnu upravu. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Ovim se članom 16. reguliše dužnost organa vlasti i hitnost u postupanju. Mi smo amandmanom izvršili izmenu u stavu 1, tako što smo propisali obavezu organa javne vlasti da kontrolišu izvršavanje obaveza ulagača. Naime, postavlja se pitanje kako se vrši kontrola ostvarivanja prava ulagača od strane organa vlasti?

Sa druge strane, smatramo da je osnovna obaveza organa vlasti da kontrolišu i izvršavanje obaveza ulagača, kao i prava i obaveze Republike, pokrajine i lokalne samouprave, a u vezi sa ulaganjima, te taj stav 1. člana 16, koji mi predlažemo, glasi: „organi vlasti dužni su da u okviru svoje nadležnosti obezbede uslove za nesmetano ulaganje, kao i da kontrolišu izvršavanje obaveza ulagača, odnosno ostvarivanje prava i izvršavanje prava i preuzetih obaveza Republike Srbije, AP, odnosno jedinice lokalne samouprave, a u vezi sa ulaganjem“. Zahvaljujem.

Ovaj član se odnosi na postupanje jedinica za lokalni i ekonomski razvoj i podršku ulaganjima i ja ću pročitati, zarad kolega i zarad javnosti.

Znači, u prvom stavu ovog člana kaže se – jedinica za lokalni ekonomski razvoj i podršku ulaganjima pruža stručnu pomoć i podršku ulagaču u realizaciji ulaganja, ako za to zatraži ulagač u skladu sa članom 16. ovog zakona.

Stav 2. koji je po nama sporan – ugovore o dodeli podsticajnih sredstava, obezbeđenih iz budžeta AP sa ulagačem zaključuje organ AP.

Mi nemamo ništa protiv sadržine stava 2, ali mislimo da mu ovde nije mesto.

Ja bih samo podsetila da je naziv iznad člana 19. – postupanje jedinica za lokalni ekonomski razvoj i podrška ulaganjima, te predlažemo brisanje stava 2. obzirom da je očigledno da je pogrešno lociran.

Osim toga, mi smo amandmanom na član 13. predložili rešenje da ugovore o dodeli podsticajnih sredstava obezbeđenih iz budžeta AP, sa ulagačem zaključuje nadležni organ AP. Dakle, pravilno lociran za ovu normu.

Mi smo pratili neku našu logiku i zato mislimo da ovom stavu ovde nije mesto. Zahvaljujem.

Hvala gospodine predsedavajući.

Član 23. odnosi se na investicioni program, međutim, iz sadržine člana 23. ovog predloga zakona proizilazi da ulagač i jedinica lokalne samouprave, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine utvrđuju rokove za podnošenje isprava i podataka kao i potpisivanje dokumenata radi sprovođenja procedura.

Dakle, član 23. ne odgovara nazivu samo člana jer o investicionom programu ovde nema niti jedne jedine reči, a sa druge strane investicioni program po svojoj suštini treba da sadrži program investicija, prava i obaveza ugovornih strana, visinu ulaganja, dinamiku i rokove izvršavanja obaveza, efekte ulaganja, merljivost efekata ulaganja i tako dalje.

U članu 23. međutim, nema niti jedne jedine odredbe koja bi indirektno ukazivala na elemente investicionog programa. Prema tome, osim što je ovaj član suvišan on je lišen bilo kakvo suštinskog sadržaja te poslanička grupa Boris Tadić SDS – ZZS –ZS predložila brisanje i naziva iznad člana i sam član 23. Zahvaljujem.

Hvala.

Zakon o javnom informisanju i medijima na snazi je od avgusta meseca 2014. godine i njegovo donošenje u okviru seta medijskih zakona najavljivano je kao veliki reformski pomak.

Savet za borbu protiv korupcije je u februaru 2015. godine objavio izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji. Iako ovaj izveštaj obrađuje stanje u medijima u pogledu vlasničke strukture i kontrole u periodu koji je prethodio usvajanju medijskih zakona, Savet se ipak osvrnuo u svom izveštaju i na rešenje u novom zakonu, čiju izmenu predlažemo. Po mišljenju Saveta, u praksi postoje i akcionari, koji poseduju manje od 5% udela u vlasničkoj strukturi izdavača, a vrše efektivnu kontrolu nad uređivačkom politikom kao i izvorima finansiranja više medija istovremeno.

Smatram da postojeće rešenje, koje ne predviđa upis svih direktnih i indirektnih vlasnika medija, već samo onih čiji su udeli iznad 5%, otvara prostor za zloupotrebe, ne garantuje u dovoljnoj meri transparentnost vlasničke strukture i stvara uslove za netransparentno ostvarivanje uticaja na tokove u društvu direktno ili indirektno putem medija.

Članom 1. odnosno Predlogom zakona predlaže se izmena u članu 39. stav 1. tačka 8), tako što se predviđa da se u registar medija upišu svi vlasnici direktni i indirektni, bez obzira na visinu udela u osnivačkom kapitalu izdavača, za razliku od dosadašnjeg rešenja koje predviđa da se upisuju samo podaci o vlasnicima, čiji udeo prelazi 5%.

Predložena izmena Zakona o javnom informisanju i medijima obezbediće transparentnost vlasničke strukture izdavača, odnosno medija, što će doprineti vraćanju poverenja građana u medije, a istovremeno će se smanjiti mogućnost eventualnih zloupotreba ili nedozvoljenih uticaja na medije ili preko medija.

Ustavni osnov za donošenje zakona o izmeni Zakona o javnom informisanju i medijima sadržan je u članu 97. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu slobode i prava građana, što pravo na informisanje svakako jeste, ali i svojinske odnose, kao i kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica.

Još jednom pozivam sve kolege da ovaj moj predlog podrže. Zahvaljuje.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Mi smo ovim amandmanom želeli da preciziramo obaveze upravljača infrastrukture i upravljača putne infrastrukture kada je u pitanju izgradnja i rekonstrukcija železnice, naravno, kod sklapanja ugovora.
Naime, radi se o članu 22. kojim se dodaje član 52a. Mi smo intervenisali u stavu 2. gde smo predvideli da se umesto reči „potpisan“ primeni reč „zaključen“, tako da ću ja pročitati taj stav 2. – ugovor iz stava 1. ovog člana mora biti, po nama, znači naše rešenje, „zaključen“ najkasnije do 15. februara za tekuću godinu.
Reč „zaključen“ se pominje i u stavu 1. ovog člana i u stavu 3. ovog člana. Ne vidim problem zašto ne precizirati ovo što smo mi našim amandmanom i uradili.
Mislimo da je ugovor saglasnost, odnosno volja najmanje dveju ugovornih strana i on se između stranaka zaključuje. Potpis ugovora je samo jedan, i to formalni element ugovora, te amandmanom predlažemo da se koriste izrazi i pojmovi obligacionog prava.
Međutim, nije to jedini problem u ovom članu. Mi smo predvideli i situaciju kada ugovorne strane svoj ugovor ne potpišu, odnosno ne zaključe do 15. februara tekuće godine, tako da smo posle stava 3. dodali novi stav 4. koji kaže – ukoliko upravljač infrastrukture i upravljač putne infrastrukture ugovor iz stava 1. ne zaključe u roku iz stava 2. ovog člana njihova prava i obaveze u pogledu međusobnih odnosa koji proizilaze iz odredbi stava 1. ovog člana, urediće ministar svojim aktom, najkasnije do 15. marta za tekuću godinu.
Znači, mi polazimo od pretpostavke, odnosno od realnosti i od moguće situacije kada upravljač infrastrukture i upravljač putne infrastrukture ne zaključe ugovor kojim treba da regulišu međusobne odnose, te predlažemo da se i ta eventualna situacija, znači koja može u relanosti da se desi, predupredi time što će se dodati i stav 4, dakle, da ministar svojim aktom najkasnije do 15. marta za tekuću godinu upravo sugeriše da upravljač infrastrukture i upravljač putne infrastrukture zaključe ugovor. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Član 29. se odnosi na industrijsku železnicu i industrijske koloseke, odnosno u pitanju je član 64. osnovnog zakona i u jednom svom delu člana 64. govori se o mogućnosti priključenju železnica na železničku infrastrukturu.
Naša namera je bila da u članu 29. promenimo stav 1. koji u izvornom obliku, odnosno koji predlagač daje, kaže – priključenje industrijskih železnica iz stava 2. ovog člana i industrijskih koloseka iz stava 3. ovog člana i održavanja odvojenih skretnica uređuju ugovorom upravljač infrastrukture i privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik čija je industrijska železnica, odnosno industrijski kolosek priključen.
Mi smo predložili izmenu tog stava, stava 1. i on bi sad trebalo da glasi – priključenje industrijskih železnica iz stava 2. ovog člana i industrijskih koloseka iz stava 3. ovog člana, odražavanje i visina naknade za održavanje odvojenih skretnica uređuju ugovorom upravljač infrastrukture i privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik čija je industrijska železnica, odnosno industrijski kolosek priključen.
Smatramo da ugovorom upravljača infrastrukture, s jedne, i privrednog društva, drugog pravnog lica, sa druge strane, ili preduzetnika, čija je industrijska železnica ili industrijski kolosek priključen na železničku infrastrukturu treba urediti odnose koji se tiču priključenja i održavanja odvojenih skretnica, kao i visinu naknade troškova za održavanje ovih stanica…

…a ne da visinu naknade troškova određuje jedna strana. U ovom slučaju je to upravljač infrastrukture.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Zakon o javnom informisanju i medijima na snazi je od 13. avgusta 2014. godine i njegovo donošenje u okviru seta medijskih zakona najavljivano je kao veliki reformski pomak.
Savez za borbu protiv korupcije je u februaru 2015. godine objavio izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji. Iako ovaj izveštaj obrađuje stanje u medijima u pogledu vlasničke strukture i kontrole u periodu koji je prethodio usvajanju medijskih zakona, savet se ipak osvrnuo u svom izveštaju i na rešenje u novom zakonu čiju izmenu predlažem.
Po mišljenju saveta, u praksi postoje i akcionari koji poseduju manje od 5% udela u vlasničkoj strukturi izdavača, a vrše efektivnu kontrolu nad uređivačkom politikom, kao i izvorima finansiranja više medija istovremeno.
Smatram da postojeće rešenje koje ne predviđa upis svih direktnih i indirektnih vlasnika medija, već samo onih čiji udeli su iznad 5%, otvara prostor za zloupotrebe, ne garantuje u dovoljnoj meri transparentnost vlasničke strukture i stvara uslove za ne transparentno ostvarivanje uticaja na tokove u društvu direktno, ali i indirektno putem medija.
Članom 1. ovoga predloga zakona predlaže se izmena u članu 39. stav 1. tačka 8. tako što se predviđa da se u Registar medija upišu svi vlasnici direktni, indirektni, bez obzira na visinu udela u osnivačkom kapitalu izdavanja, za razliku od dosadašnjeg rešenja koje predviđa da se upisuju samo podaci o vlasnicima čiji udeo prelazi 5%.
Predložena izmena Zakona o javnom informisanju i medijima obezbediće transparentnost vlasničke strukture izdavača, odnosno medija što će doprineti vraćanju poverenja građana u medije, a istovremeno će se smanjiti mogućnost eventualnih zloupotreba i nedozvoljenih uticaja na medije ili preko medija.
Inače, ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. Ustava Republike Srbije, a prema kome Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, što pravo na informisanje svakako jeste, ali i svojinske odnose, kao i kontrolu zakonitosti i raspolaganja sredstvima pravnih lica. Pozivam sve kolege da ovaj moj predlog podrže. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Poštovani ministre, gosti iz Vlade, kolege poslanici, posle ove burne rasprave u trajanju od nekih pola sata, ja bih da se vratim na temu današnje Skupštine.

Izmene ovog zakona su opravdane, obzirom da se njima postojeći dodatno usklađuje sa zakonodavstvom EU, da se po rečima predlagača otklanjaju problemi sa kojima se susreću svi oni koji rade u turističkoj privredi.

Primenom izmenjenog zakona kaže se u predlogu – smanjiće se siva ekonomija u ovoj oblasti, uvešće se novi savremeni oblici poslovanja i organizovanja u turizmu, odstraniće se uočena pojava nestručnih kadrova zaposlenih na rukovodećim mestima. Ministarstvo i Vlada će podsticati turistički promet u Republici Srbiji. Urediće se oblast profesija u turizmu.Izvršiće se preraspodela prava, obaveza i ovlašćenja inspekcijskih službi. Podstići će se veća zaštita korisnika turističkih usluga itd.

Čitajući tako, svako bi rekao da su ove izmene korektne i neophodne i većina njih jeste i ja ih pozdravljam. Ali, pažljivo čitajući ovaj predlog zakona, nametnula su se neka veoma važna pitanja na koja očekujem odgovore od vas, gospodine ministre.

Predlogom zakona predviđena je mogućnost da se radi usmeravanja i podsticanja razvoja turizma u budžetu Republike Srbije obezbeđuju sredstva za podsticanje i unapređenje turističkog prometa domaćeg turizma, odnosno domaćih turista i organizovanog turističkog prometa stranih turista na teritoriji Republike Srbije.

Pretpostavljam, a vi ste u današnjem izlaganju i rekli da se ovaj promet domaćih turista najvećim delom odnosi verovatno na podelu vaučera. Ja se nadam da će ta akcija biti sprovedena i naredne godine, te ću ja sada iskoristiti priliku da vas pitam – kolika je procena finansijskih efekata ove akcije do sada, do nekog preseka?

Međutim, nije mi jasan ovaj drugi deo koji kaže, mislim na drugi deo usmeravanja i podsticanja razvoja turizma iz budžeta Republike Srbije, a odnosi se na organizovani turistički promet stranih turista na teritoriji Republike Srbije. Gospodine ministre, šta se zapravo krije iza ove formulacije? Meni je nejasno. Da li će se možda i stranim turistima deliti vaučeri za organizovani boravak u našoj zemlji? Na koji način će se trošiti novac građana Srbije da bi se podsticao organizovan turistički promet stranih turista na teritoriji Republike Srbije? Ja apelujem na vas da mi to razjasnite. Verujem da interesuje mene, kolege a i građane Srbije.

Dalje, pozdravljam uslove koje mora da ispunjava direktor turističkih organizacija Srbije, ali se ne slažem sa time da ga imenuje Vlada na predlog ministarstva. Direktor TOS-a treba da imenuje Vlada na osnovu sprovedenog javnog konkursa, imajući u vidu značaj TOS-a, kao i ovlašćenja i uslove koje treba da ispunjava direktor. Neophodno je putem konkursa garantovati transparentnost i izbor najboljeg kandidata. Zašto se izbegava konkurs?

Mislim da će i član 44. izmene zakona izazvati probleme u jedinicama lokalne samouprave. Ovim se daje mogućnost jedinicama lokalne samouprave, koja je proglašena za turističko mesto prve i druge kategorije, da može svojim aktom da utvrdi turističke zone, lokacije odnosno prostorne celine. Ugostiteljski objekti, odnosno hoteli i moteli u tim zonama moraju da ispunjavaju određene standarde, odnosno kategoriju, a u saglasnosti sa aktom koje donosi jedinica lokalne samouprave. Akt sadrži, između ostalog, način procene usaglašavanja, odnosno usaglašenosti, rokove usaglašavanja koje hotel ili motel treba da ispuni, visinu penala i način plaćanja penala.

Dakle, ukoliko se u turističkoj zoni nađe objekat, odnosno hotel niže kategorije od predviđene aktom opštine daje se rok vlasniku da uskladi kategoriju objekta sa predviđenim aktom opštine. Ukoliko to ne uradi u roku koji mu odredi opština plaćaće penale. Ja sam taj član tako razumela. Da li će svaka opština koja je proglašena za turističko mesto prve i druge kategorije određivati rokove prema svom nahođenju ili će oni biti isti u svim opštinama?

O materijalnim izdacima vlasnika objekata, ukoliko se odluče da usklade kategorije sa traženim nivoom akta jedinice lokalne samouprave. nema ni reči. Zašto Vlada ne podstakne vlasnike ovih objekata bilo povoljnim kreditima bilo delom bespovratnim sredstvima da i tako ukupno unapredi turistička mesta prve i druge kategorije?

Očekivala sam da se u ovim izmenama zakona nađe i najava gradskog menadžera Grada Beograda kojom je predviđeno da se svi hosteli koji se nalaze u zgradama moraju da do 1. februara 2016. godine pribave saglasnost skupštine stanara ili će im biti zabranjen rad. Hostel se u ovom Predlogu zakona pominje samo u članu 49. stav 7. tačka 2. i to u delu koji se odnosi na inspekcijski nadzor nad primenom

zakona koji vrši jedinica lokalne samouprave a tiče se ispunjenosti minimalnih tehničkih uslova, između ostalog i u hostelima.

U ovom predlogu zakona ne vidim ono što je najavio gradski menadžer Goran Vesić ili će možda Grad Beograd pravilnikom rešavati ono što treba rešiti zakonom? Šta će biti sa hostelima u ostalim gradovima Srbije, recimo Novom Sadu, Nišu, Subotici, Požarevcu i ostalim gradovima?

Da li će svaki grad u kojem ima hostela, shodno svom nahođenju donositi pravilnike o radu hostela i da li će i za njih važiti pravilo da do 1. februara 2016. godine treba da pribave saglasnost iz skupština stanara, ili će im rad biti zabranjen? Bilo bi dobro da nam ovu aktuelnu temu razjasnite.

Na kraju, mislim da izuzetno mali značaj pridajemo zdravstvenom turizmu. To nam je turistički razvojni potencijal. Zdravstveni turizam je nedovoljno iskorišćen, gotovo neprimetan, a mogli bi kao zemlja da se u ovoj grani turizma pozicioniramo kao tražena zemlja u Evropi. Imamo velike potencijale, naročito u oblasti stomatoloških usluga, rehabilitacije i u domenu estetske hirurgije. Insistiranjem na razvoju ove grane turizma imali bi kao država višestruku korist.

Imam pitanje za vas - da li je Vlada, odnosno vaše Ministarstvo prepoznalo ove izuzetne potencijale i da li postoje planovi koji će afirmisati ovu granu turizma? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Samo ću da dopunim kolegu Bradića. Ovaj vaš odgovor u stvari kaže da je cifra koja je data koju je moj kolega naveo, 2.000 i 1.000, u stvari primerena privrednim subjektima u Republici Srbiji. Ja to mogu da razumem.
Međutim, imajući u vidu da neka privredna društva koja su registrovana za domaći saobraćaj imaju mogućnost bilateralnog prevoza sa susednim državama, znači, rizik je veći. Zašto je razlika između onih koji su registrovani samo za domaći drumski saobraćaj, a omogućeno im je da imaju bilateralni prevoz sa susednim državama, toliko velika u odnosu na ovih 9.000, koliko je potrebno za registraciju, odnosno izdavanje licenci onih koji teret prevoze i u domaćem i u međunarodnom saobraćaju. Nekako nam je ta razlika isuviše velika.
Razumem vašu brigu za privredne subjekte koji rade na teritoriji Srbije, odnosno rade u domaćem saobraćaju, ali mislim da je naš predlog da ove cifre budu veće svrsishodan i celishodan, kao što bi neko rekao na jučerašnjoj sednici. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Koristim vreme ovlašćenog. Nisam imala nameru da se javljam, ali vidim da je kolega Bradić, uz pomoć koleginice Čomić branio amandman, ali šta je mene sada ponukalo da se ponovo javim.
Deo rečenice koju je izgovorila ministarka, a to je deponovanje u kamionima.
Ja bih htela da budemo potpuno jasni, na šta je mislila ministarka kada je deo rečenice koji sam ja uspela da zapišem, a glasi – deponovanje u kamionima. Da li se deponuju sredstva ili kao što je rekao kolega Bradić, za deo kamiona će sredstva biti deponovana, a za tri kamiona 3.000, a za ostalih pet će biti u voznom parku ili šta? Molim vas da budemo jasni kada je ovo u pitanju.