Hvala, gospodine predsedavajući. Takođe od vremena ovlašćenog.
Dobro je što je Vlada prihvatila ovaj amandman. On se odnosi na član 12. na stav 3. kojim se kaže da Strategiju donosi Narodna skupština na predlog Vlade za period od 10 godina.
Mi smo ovu reč „od“ brisali i predložili reč „najmanje“, jer mislimo da su inače dugi rokovi predviđeni za postupke istraživanja, eksploatacija mineralnih sirovina, dovoljan razlog da i strategija koja se donosi treba da se donosi i za duži period od 10 godina. Tako da, se ja zahvaljujem predstavnicima Vlade koji su prepoznali dobru volju naše poslaničke grupe. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Mi smo u članu 40. reagovali na stav 9. koji glasi ovako – rešenje za zadržavanje prava na istražni prostor iz stava 4. ovog člana prestaje da važi sa danom podnošenja zahteva za odobravanje za eksploataciono polje.
Mi smo predložili da se posle reči: „danom“, dodaju reči: „podnošenja zahteva za odobrenje za eksploataciono polje“, zamenjuju se rečima: „dostavljanja rešenja kojim je odlučeno o zahtevu za odobrenje za eksploataciono polje“.
Dakle, rešenje za zadržavanje prava na istražni prostor prestaje da važi, po našem predlogu, danom dostavljanja rešenja kojim je odlučeno o zahtevu za odobrenje za eksploataciono polje.
Smatramo ispravnim da rešenje za zadržavanje prava na istražni prostor ne prestaje da važi danom podnošenja zahteva za odobravanje za eksploataciono polje, već onda kada je rešeno po zahtevu za odobrenje za eksploataciono polje, odnosno da na mesto jednog rešenja stupi drugo rešenje, čime bi se izbeglo da nastane vremenski i pravno neregulisano stanje.
U obrazloženju se kaže – amandman se ne prihvata iz razloga jer bi se prihvatanjem predloženog amandmana smanjio odobren vremenski period trajanja prava na zadržavanje istražnog prostora, a trenutak podnošenja zahteva za pokretanje postupka obezbeđuje kontinuitet vođenja postupka i pravnu sigurnost za podnosioca zahteva.
Mi ne sporimo pravo da se podnese zahtev. Mi samo kažemo da ne može jedno rešenje da prestane da važi onog momenta kada se podnese zahtev, već samo kada se donese drugo, odnosno novo rešenje. Jedno pravo utvrđeno rešenjem može prestati, po našem mišljenju, samo kada se novim rešenjem odluči o novom pravu, te vas još jednom molim da razmotrite ovaj naš predlog. Zahvaljujem.

Hvala gospođo predsednice.
Ja imam pravo kao narodni poslanik da izrazim svoju sumnju. To što ste sad izneli možda bi trebalo da o tome razgovaramo u plenumu. Zakon je donesen 2011. godine u novembru, potpisao ga je predsednik države u decembru i prva su rešenja izdata 2012. godine u januaru.
Priznaćete da je kraći vremenski period u kojem je pomenuti državni sekretar bio u Ministarstvu rudarstva od onoga, od cifara koje ste vi meni rekli. Znači, ne sporim. Ja sam kao narodni poslanik izrazila sumnju u član 38. i ja na to imam pravo. Ja se nadam da se vi na mene ne ljutite zbog toga. Ja samo hoću da vas pitam da li se u ovim novim izmenama, odnosno u ovom novom zakonu nešto krije, odnosno nešto valja iza brega. Hvala vam još jednom.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Ovo je još jedan u nizu amandmana koji su identični, a prihvaćeni su oni koje su predložili kolege iz nekih drugih poslaničkih grupa. Dakle, totalno je nevažno čiji je amandman prihvaćen, ali je dobro što smo svi uočili da je zaštitni prostor oko eksploatacionog polja preširoko dat, te ste vi reagovali tako što ste prihvatili ovaj amandman. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Ovo je član u kome se govori o tome šta je potrebno za izdavanje odobrenja za eksploataciju, odnosno šta je sve potrebno pribaviti uz zahtev za izdavanje odobrenja za eksploataciju, pa se tako u tački 12. traži od potencijalnih istraživača da prilože prava garancije banke ili menice ili korporativna garancija za izvršenje poslova sanacije i rekultivacije degradiranog zemljišta.
Mi smo intervenisali u tom delu tako što smo izmeni ovu tačku 12. stava 2. i ona bi po našem predlogu trebalo da glasi – dokaz o položenom sredstvu obezbeđenja i to polaganje menice, dokazom o garanciji banke, korporativne garancije, polaganjem gotovog novca, državnih hartija od vrednosti ili stavljanjem založnog prava na opreme ili druge pokrete stvari ili stavljanjem hipoteke na nepokretnost. Izmenili smo i stav 3. i rekli da vrstu sredstava obezbeđenja iz stava 2. tačke 12) ovoga člana, kao i uslove i način deponovanja, bliže uređuje Vlada svojim aktom.
Naime, mi smatramo da sredstava obezbeđenja treba proširiti nekim drugim vidovima obezbeđenja, jer se na taj način investitorima omogućava veći izbor sredstava obezbeđenja, da li u vidu gotovog novca, državnih hartija od vrednosti, stavljanjem založnog prava na opreme ili drugim nepokretnostima ili drugim pokretnim stvarima. Tako da, mislim da je naše rešenje bolje, sveobuhvatnije i šire, a sve u nameri da se taj eventualni investitor ne ograniči samo na menicu i garanciju banke ili korporativnu garanciju. Zahvaljujem.

Hvala,  gospodine predsedavajući.
Sledeći logiku koju sam iznela malo pre, a odnosi se na član 77, član 103. pretpostavlja, odnosno detaljno iznosi šta je sve potrebno za izdavanje odobrenja za izgradnju rudarskih objekata.
Obzirom da smo u članu 77. intervenisali po pitanju garancija onih investitora koji žele da investiraju, analogno tome smo i ovde menjali u članu 103. stav 1. tačku 11, gde umesto reči: „menica ili dokaz o garanciji banke ili korporativna garancija“ stavljamo reči: „dokaz o položenom sredstvu obezbeđenja.“
Stav 2. smo takođe predložili da se menja i on bi glasio: „Obezbeđenje iz stava 1. tačka 11. ovog člana može se pružiti polaganjem menice, dokazom o garanciji banke, korporativne garancije, polaganjem gotovog novca, državnih hartija od vrednosti ili stavljanjem založnog prava na opremi i drugim pokretnim stvarima ili stavljanje hipoteke na nepokretnost“.
Takođe smo promenili stav 3. i on bi sada trebalo da glasi: „Vrstu sredstava obezbeđenja iz stava 2. ovog člana, kao i uslovi i način njihovog deponovanja, bliže uređuje Vlada svojim aktom“.
Čl. 4, 5. i 6. brišu se.
Još jednom predlažem predstavnicima Ministarstva da dobro pogledaju taj naš amandman, jer mislim da smo svojim predlogom dali široku lepezu obezbeđenja onim investitorima koji žele da investiraju time što se nismo ograničili samo na m menice, nego smo tu predvideli državne hartije od vrednosti, gotov novac, hipoteke na nepokretnosti i mislim da je naše rešenje daleko bolje nego ono koje je dato i koje je prosto ograničavajuće.
Samim tim što smo u stavu 3. rekli da vrstu sredstava obezbeđenja iz stava 2, kao i uslove i način njihovog deponovanja bliže uređuje Vlada svojim aktom, mislim da je tu data mogućnost da se još neki vid obezbeđenja, koji smo možda eventualno mi ispustili, doda.
Još jednom vas molim da sagledate dobro naš amandman na ovaj član i na član 77. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Član 159. govori o tome koje su visine naknada na škriljce, na naftu, na gas i ostale minerale koji se koriste, odnosno koji se eksploatišu. Tako da je Vlada predlogom ovog zakona na ovaj član dodala i stav 9. na koji mi imamo primedbu. Ona kaže – način plaćanja naknade i uslovi plaćanja duga po osnovu naknada iz stava 1. ovog člana bliže određuje Vlada.
Ja još nisam videla sistemski zakon, a smatram da je ovo sistemski zakon u kojem stoji da Vlada, u kojim se pozivaju praktično, odnosno ohrabruju svi privredni subjekti, da redovno ne uplaćuju naknade za korišćenje mineralnih sirovina, ovim stavom ovog člana. smatramo da deo ovog stava treba brisati tako da stav 9. ovog člana treba da glasi - način plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana bliže određuje Vlada.
Inače, sva dugovanja koja su, pretpostavljam deo problema sa kojima se susreće Vlada Republike Srbije, treba rešiti na sasvim drugačiji način, treba uraditi reprogram dugova sa privrednim subjektima, koji duguju naknadu za korišćenje mineralnih sirovina. Prosto mi je, ja sam treći mandat već poslanik, ali nikada još nisam videla da se zakonom legalizuju dugovanja.
Niko ne beži od toga da dugovanja postoje, ali ih je trebalo rešiti na neki sasvim drugačiji način, znači predlažem razne vrste reprograma duga. Znači, to je prosto nedopustivo. Još, žao mi je što nema ministra, u načelnoj raspravi smo govorili o procentu naplate naknade za korišćenje mineralnih sirovina, a on je tu iznosio podatke o visini sume koja je isplaćena u budžet Republike Srbije.
Ja ga nisam pitala u načelnoj raspravi o visini sume, nego sam pitala koliki je procenat naplate od privrednih subjekata koji se bave eksploatacijom mineralnih sirovina i interesuje me kako država misli da nadoknadi jedinicama lokalne samouprave sva zaostala dugovanja po pitanju naknade za korišćenje mineralnih sirovina.
Dolazim iz opštine Majdanpek gde RTB Bor godinama neredovno uplaćuje naknadu za korišćenje mineralnih sirovina, a opravdanje za to je dobijeno od Agencije za privatizaciju RTB Bor je u fazi restrukturiranja, ali da li će dug koji RTB Bor ima prema opštini Bor i opštini Majdanpek biti na neki način plaćen nekom vrstom reprogama ili kako god već. Žao mi je što nema ministra da mi da odgovor na ovo pitanje, ali se nadam da će pitanje čuti, pa ću kasnije u diskusiji verovatno doći do tih odgovora. Zahvaljujem se.

Hvala, gospođo predsednice.
Kolege poslanici, izveštaj Evropske komisije o stanju u srpskim medijima od pre 20-ak dana je, nažalost, poražavajući. Nema ni napretka u primeni Zakona o javnom informisanju i medijima. Naprotiv, obaveza da se do avgusta meseca u registar medija upišu svi vlasnici direktni ili indirektni, koji poseduju više od 5% udela u vlasničkoj strukturi, još nije zaživela. Usvajanje seta medijskih zakona avgusta 2014. godine je, nažalost, jedini uspeh koji Evropska komisija priznaje. Dakle, nismo se makli od avgusta 2014. godine.
Da li nam je važno da znamo ko su vlasnici medija, svi oni koji na neki način utiču na formiranje našeg mišljenja? Tu ne mislim samo na one koji su obavezni da se upišu u registar sa više od 5% udela u vlasničkoj strukturi, već i na oni koji poseduju manje od 5% udela, a vrše efektivnu kontrolu nad uređivačkom politikom, kao i izvorima finansiranja više medija. Praksa je, nažalost, pokazala da ima i takvih slučajeva.
Moj predlog izmena Zakona o javnom informisanju i medijima predviđa da se u registar medija moraju upisati svi vlasnici, direktni ili indirektni, bez obzira na visinu udela u osnivačkom kapitalu. Na taj način ćemo obezbediti transparentnost vlasničke strukture, što će doprineti vraćanju poverenja građana u medije, a istovremeno će smanjiti i mogućnost eventualnih zloupotreba ili nedozvoljenih uticaja na medije.
Podsetiću vas da je jedno od Ustavom zagarantovanih prava i pravo na informisanje, ali i svojinske odnose, kao i kontrolu zakonitosti i raspolaganja sredstvima pravnih lica, te vas iz tih razloga pozivam, evo već sada peti put, da podržite ovaj predlog zakona, da se izmene ovog zakona nađu na dnevnom redu ove sednice, pre svega u interesu svih građana Srbije. Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 144 od ukupno prisutnih 160 narodnih poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Bogdanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmeni zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege poslanici, zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima je izuzetno bitan, obzirom da definiše oblast koja bi trebalo da bude veoma važna privredna grana. Ova strateška delatnost danas doprinosi BDP-u sa oko 2%. Razvoj rudarskog sektora u Srbiji bio bi nesumnjivo snažan oslonac celokupnom privrednom razvoju ukoliko bi država znala da ceni svoje veoma bogate prirodne resurse, pažljivo ih i sa merom koristi i privuče investitore koji se bave istraživanjem i eksploatacijom mineralnih sirovina.
Danas u Srbiji postoji više od dve i po hiljade ležišta mineralnih sirovina, a osim metala i nemetala tu su ugalj, nafta i gas, tako da ima 46 basena uglja, od kojih se 13 eksploatiše. Rezerve uglja se procenjuju na 13 milijardi tona, nafta je locirana na 90 rudnih polja, 250 je ležišta u uljnih škriljaca, na oko 20 mesta u Srbiji. Procenjeno je da je njihova količina oko pet milijardi tona. Rezerve rude bakra u Boru i Majdanpeku dovoljne su za proizvodnju u narednih 50 godina.
Kako rudarska istraživanja zahtevaju velika finansijska i tehnička sredstva, samo velike kompanije mogu to da obezbede. Dakle, Srbija je bogata mineralnim resursima, veoma je privlačna za strane investitore koji bi da se bave istraživanjem i eksploatacijom rude.
Da li je naša država svesna svog prirodnog bogatstva? Kako se odnosi prema svom bogatstvu? Ima li strategiju korišćenja mineralnih sirovina? Da li ima valjanu i jasnu zakonsku regulativu? Šta država radi na razvoju i jačanju institucionalnog okvira koji bi sve to pratio? Koje su primedbe potencijalnih investitora? One se odnose na ekonomsku i pravnu nesigurnost, na zakonsku regulativu koja se često menja, a žele jednostavne procedure, transparentnost pri izdavanju dozvola, nediskriminaciju potencijalnih investitora, ažurnu i odgovornu administraciju.
A šta mi želimo i na koji način to ostvarujemo? Znamo da su nam potencijali po pitanju mineralnih sirovina veliki, ali ne usvajamo strateški dokument koji će nam pomoći da valjano upravljamo mineralnim sirovinama. Rudarsko geološki fakultet iz Beograda je 2012. godine uradio Strategiju upravljanja mineralnim resursima Srbije do 2030. godine. Zašto ona nije usvojena od strane Vlade i poslata u Skupštinu? Ko je odgovoran što se ovaj strateški dokument nalazi u Ministarstvu, a nije pušten u proceduru usvajanja, evo, već tri godine?
Čujemo ovih dana od strane vlasti da će se do kraja 2015. godine usvojiti na Vladi strategija upravljanja mineralnim resursima Srbije do 2030. godine. Da li je to tačno, gospodine ministre? Da li je to ona ista strategija iz 2012. godine čija je izrada plaćena Rudarsko geološkom fakultetu? Zašto se nije prvo usvojila strategija, pa nakon toga pristupilo donošenju zakona i podzakonskih akata? Logično je bilo tako postupiti, ali, nažalost, nije.
U obrazloženju ovog zakona kaže se da je osnov za izradu zakona u akcionom planu za sprovođenje nacionalne Strategije održivog razvoja Srbije od 2009. do 2017. godine. Uopšte ne potcenjujem ni ovaj dokument ali pitam šta je radilo ministarstvo, odnosno Vlada ove tri godine? Zašto osnov izrade ovoga zakona nije strategija upravljanja mineralnim sirovinama odnosno resursima Srbije do 2030. godine?
Međutim, odgovor se nekako nametnuo sam ako znamo ko nam je bio ministar rudarstva u to vreme. Tadašnji ministar imao je sasvim druge afinitete. Nije se bavio svojim poslom, ali se zdušno zalagao da ostvari vekovni san svih Srba, a to je Kanal Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more. On je opsesivno tražio partnere u dalekoj Kini, sa njima je navodno dogovorio izradu studije izvodljivosti za izgradnju kanala. To je, gospodine ministre, jedan od razloga što Vlada Srbije do sada nije usvojila pomenutu strategiju. Fokus ministra bio je na drugoj strani.
Važeći Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima usvojen je u novembru 2011. godine, trebalo je u roku od dve godine usvojiti neophodna podzakonska akta, kako bi zakon doživeo svoju punu primenu. Zašto je od 32 podzakonska akta doneto samo osam, kada je rok za njihovu izradio bio kraj 2013. godine? Ko je odgovoran što nije doneto preko 20 podzakonskih akata? Da li je neko svesno opstruisao donošenje podzakonskih akata da bi se doneo novi zakon, ili je možda u pitanju nešto drugo? Kako Vlada može da proceni efekte postojećeg zakona kada on praktično nije ni zaživeo? Besmislene su optužbe iznete u obrazloženju za donošenje ovog Predloga zakona, citiram – da isti nije zaživeo zbog toga što je većinu podzakonskih akata trebalo da donese ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, umesto ministarstva zaduženog za geološka istraživanja. Podsetiću vas da je u vreme usvajanja važećeg zakona nadležno ministarstvo bilo Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, što znači da su zakon radili zaposleni u ministarstvu zaduženi za sektor rudarstva.
Posle majskih izbora 2012. godine, logično je bilo da se urade preostala podzakonska akta, logično je bilo da svako radi svoj posao, pa i ministar zadužen za rudarstvo ma kako mu se tada zvalo ministarstvo, a možda se zakon i menja samo zbog toga što ga je sačinilo ministarstvo koje je po nekima imalo neadekvatan naziv.
Nadam se, gospodine ministre, kako imati resor energetike, da ne očekujete da podzakonska akta koja proističu iz ovog zakona rade upravo zaposleni i zaduženi za sektor energetike. Zašto se, zapravo, donosi novi zakon kada je više od 80% postojećih rešenja ugrađeno u predlog novog zakona, samo su ona preformulisana, neka su čak bila i istovetna? Važeći zakon je usaglašen sa svim direktivama EU, procedure u predlogu novog zakona su identične sa onim u važećem zakonu. Istovetne su i naknade za korišćenje mineralnih sirovina i da ne nabrajam dalje. Vidim i šta su dobra rešenja u ovom predlogu zakona, ali ona su mogla biti samo predmet izmena zakona, jer je suština praktično prepisana.
Sve navedeno me dovodi da posumnjam u iskrene namere Vlade Republike Srbije, da li donošenje novog zakona ima za cilj da se interesi građana, a samim tim i državni podrede interesima investitora i to onih koji u prethodnom periodu nisu radili u skladu sa zakonom. Naime, odredba postojećeg zakona, koji je donet 2011. godine, po prvi put je definisano da investitor nosilac prava za geološka istraživanja mora da za prve tri godine istraživanja realizuje minimum 75% predviđenih projektovanih radova i time dobije mogućnost za produžetak prava na istraživanje za još dva istražna period od po dve godine, što čini da ukupno vreme detaljnih geoloških istraživanja iznosi maksimalno sedam godina.
Kako pojedini investitori nisu izvršili zakonom definisane obaveze, realizacija minimum od 75% predviđenih radova, umesto da im oduzme prava na istraživanje, Vlada Predlogom novog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima namerava da omogući da oni koji nisu poštovali zakon dobiju pravo da narednih osam godina upravljaju, na neki način, resursima koji su, podsećam po Ustavu, vlasništvo građana Republike Srbije.
Ovim Predlogom zakona, Vlada će omogućiti da se pravo kompanija na detaljna geološka istraživanja sa sadašnjih sedam godina produži praktično na 12 godina. Naime, januara 2012. godine izdata su prva rešenja za detaljna geološka istraživanja, po postojećem zakonu i to pravo je trajalo do januara 2015. godine, umesto da investitorima koji nisu izvršili minimum 75% predviđenih istraživanja radova oduzme pravo na istraživanja, Ministarstvo rudarstva i energetike cele 2015. godine ne dodeljuje pravo drugim kompanijama koje su aplicirale za pravo na istraživanje na istim istražim prostorima, niti oduzima pravo kompanijama koje nisu radile u skladu sa zakonom.
Ministarstvo iste te kompanije, bez ikakvih zakonskih osnova nagrađuje još jednom istražnom godinom. Vlada Republike Srbije je još darežljivija. Ona ovakvim predlogom zakona te iste kompanije nagrađuje sa još osam godina prava da koriste mineralne resurse naše države. Pitam – zašto se nije poštovao postojeći zakon i šta je garancija da će se ovaj koji je sada na dnevnom redu biti poštovan?
Dakle, ovako dug period za geološka istraživanja ne postoji ni u jednoj evropskoj državi, posebno ako se uzme u obzir da investitori nemaju obavezu da vrše i eksploataciju mineralnih sirovina, odnosno resursa.
Ovakvim predlogom zakona, Vlada omogućava da se na raznim svetskim berzama špekuliše prirodnim kapitalom i nacionalnim blagom građana Republike Srbije i to isključivo u interesu privatnih kompanija, uglavnom stranih, suprotno interesima naše države.
Ovakvim predlogom zakona podređuje se interes građana Srbije, interesima loših investitora i nažalost na ovaj način se izjednačavaju kvalitetni i odgovorni investitori sa špekulantima i investitorima koji nisu ispunili svoje zakonske obaveze. Ovim se lični interesi pojedinaca i parcijalni interesi prihvatnih kompanija stavljaju iznad nacionalnih i državnih. Da li bi se sve ovo jasnije videlo da su predložene samo izmene i dopune zakona? Naravno da bi.
Još jedna od zamerki je i ta što se oduzima nadležnost lokalnim upravama ovim predlogom zakona. Razlozi za eliminisanje lokalnih samouprava iz Predloga zakona su dati u obrazloženju i to da lokalne uprave poverene im poslove obavljaju u veoma malom broju, negde oko 20% lokalnih uprava je to prihvatilo, da su nezainteresovane, da će se na ovaj način omogućiti brža i efikasnija primena zakona, da će se ubrzati procedura i tome slično.
Interes, gospodine ministre, svake lokalne uprave je da zna šta se na njenoj teritoriji dešava i po pitanju geoloških istraživanja i eksploatacije mineralnih sirovina, ako je tačan podatak da na teritoriji Srbije ima preko 300 ilegalnih odnosno divljih lokacija sa kojih se eksploatišu mineralne sirovine, interes svake opštine na čijoj teritoriji se to radi je, naravno, da takve pojave spreči i sankcioniše. Reći ćete da je ovo predmet za rudarsku inspekciju i naravno jeste, ali broj rudarskih inspektora je zanemarljiv u odnosu na broj nelegalnih i bahatih korisnika ovih resursa.
Ako nam je svima cilj na putu ka EU, jačanje i razvoj kako republičkih tako i lokalnih institucija, trebalo je promovisati među lokalnim upravama ovaj povereni posao. Zašto se nije podsticalo udruživanje lokalnih uprava koje bi možda udružene mogle da zajednički preuzmu poverene poslove. Odredbe važećeg zakona odnose se na jedinice lokalne samouprave su bile korak ka decentralizaciji. Ovim predlogom, vraćate lokalne uprave korak nazad. Veći deo naših amandmana ponovo uključuje lokalne uprave u procedure koje su propisane ovim predlogom zakona.
Prihvatanjem nekih od njih, vratili bi se povereni poslovi lokalnim upravama. One bi na taj način povećale kapacitete upravljanja prirodnim kapitalom, koji se nalazi na njihovoj teritoriji, pospešio bi se razvoj kreiranja zelenog budžeta lokalnih zajednica, uvećao ekonomski potencijal opština i gradova.
Neprihvatljivo je gospodine ministre da se korisnicima mineralnih sirovina omogući zakonom bilo kakvo odlaganje naplate duga i po osnovu korišćenja mineralnih sirovina.
Za svaki eventualni dug neke kompanije mogao se uraditi reprogram duga sa dinamikom plaćanja. Stavljati u zakon formulaciju, način plaćanja naknade i uslove odlaganja plaćanja duga po osnovu naknade bliže određuje Vlada, je prosto nedopustivo, jer se time praktično stimuliše i ohrabruje finansijska nedisciplina a time i otvara prostor za korupciju.
Kada smo već kod naknade za korišćenje mineralnih sirovina, koliki je stepen naplate ove i prošle godine? Šta je sa lokalnim upravama koje u svoje budžete planiraju ove prihode, a oni se ne ostvaruju, zato što pojedina preduzeća i rudnici godinama ne uplaćuju naknade u lokalne budžete, pa i u republički budžet, zato što su u restrukturiranju.
Ima li država evidenciju kolika su dugovanja prema budžetu Republike Srbije, a i prema opštinama širom Srbije? Kakva je sudbina tog duga? Lokalne samouprave sa ovakvim problemima ne mogu da realizuju svoje lokalne planove.
Veća je i zabrinutost lokalnih uprava posle najave ministarke Kori Udovički da će se smanjiti transferi opštinama i gradovima u budžetu za 2016. godinu.
Na žalost, sa ovakvim trenutnim tretmanom republičke vlasti prema opštinama, najmanju sreću imaju upravo one koje na svojim teritorijama imaju resurse od kojih praktično nemaju nikakvu korist, naprotiv.
Gospodine ministre, Poslanička grupa Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka „Zajedno za Srbiju“ – Zeleni Srbije, neće glasati za ovaj zakon.
Naš je predlog da ovaj Predlog zakona povučete iz procedure, završite izradu podzakonskih akata i na taj način otklonite svaku sumnju u loše namere ove Vlade. Zahvaljujem.

Hvala.
Član 4. definiše objekte na koje se ovaj zakon ne primenjuje. Mi smo u stavu 6. istog člana predvideli, on inače glasi ovako – ovaj zakon se ne primenjuje na objekte koji se u smislu ovog zakona, kojim se uređuje odbrana, smatraju vojnim objektima, odnosno na objekte koji se u smislu zakona kojim se uređuje rudarstvo smatraju rudarskim objektima, postrojenjima i uređenjima. Mi smo predvideli da se posle reči: „vojnim objektima“ dodaju reči: „kao i na objekte koji se u smislu drugih propisa smatraju objektima od strateškog značaja za bezbednost Republike Srbije“.
U obrazloženju koje smo dobili kaže se da je u članu 1. Zakona o planiranju i izgradnji u stavu 2. precizirano da se odredbe tog zakona ne odnose na vojne i rudarske objekte, s obzirom na to da je u cilju uspostavljanja analogije sa materijalnim propisima propisano da predmet ozakonjenja ne mogu biti vojni i rudarski objekti.
Mi se potpuno slažemo sa tim. Međutim, vi dalje kažete, takođe, pojam objekata od strateškog značaja za bezbednost Republike Srbije nije definisana ni jednim posebnim zakonom, te bi njegovim unošenjem u Predlog zakona moglo doći do različitog tumačenja u primeni. Mi ni ne tvrdimo da postoji poseban zakon koji definiše, odnosno određuje objekte od posebnog strateškog značaja za Republiku Srbiju, ali pretpostavljam da će među ovim objektima se naći objekti koji se definišu u, recimo, sferi energetike, saobraćaja, eventualno MUP-a. Mislili smo na te objekte, te vas još jednom molim da razmislite i usvojite ovaj naš amandman. Hvala.

Zahvaljujem.
Mi smo na ovaj član na stav 5. uložili amandman. Stav 5. kaže da satelitski snimak iz stava 4. ovog člana mora biti dostupan na uvid građanima u elektronskom obliku na internet stranici ministarstva nadležnost za poslove građevinarstva. Mi smo dodali posle reči: „građevinarstva“ rok: „najkasnije do 31. decembra 2015. godine“.
U obrazloženju odbijanja amandmana kaže se – amandman se ne prihvata obzirom da ne može da se garantuje da će do 31. decembra 2015. godine biti omogućen uvid u elektronskom obliku na internet stranici Ministarstva građevinarstva itd, a isti će biti dostupan čim se za to steknu tehnički uslovi.
Ovih dana sam pratila medije i videla sam izjavu nekog iz ministarstva, gde se između ostalog kaže da svaki pokušaj nelegalne gradnje posle usvajanja ovog zakona biće sprečen izradom satelitskih snimaka, koji će biti napravljeni na dan stupanja na snagu zakona. Ako znamo da zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, neka to bude, recimo, ponedeljak, to je 23. novembar, mene interesuje zar ministarstvo ne može da do kraja godine, recimo, od 23. do 31. januara postavi to na svoj sajt?
Mislim da je to izuzetno važno. Tu bi se pokazala i ozbiljnost Ministarstva, a i svih nas da građanima pružimo informaciju, odnosno da im damo na uvid sve ono što uspeli da tim snimkom vidimo.
Drugi deo našeg amandmana se odnosi na stav 6a, koji smo mislili da dodamo posle stava 6, i on glasi: „Sadržaj evidencije, kao i postupak popisa objekata iz stav 6. ovog člana, propisuje ministar nadležan za poslove građevinarstva“.
Vi kažete da je ta tema obrađena u članu 46. koji je u vezi sa članom 7. Međutim, nekako nam se čini logičnim da posle stava 6. koji kaže: „Popis i evidenciju nezakonito izgrađenih objekata iz stava 4. ovog člana sprovodi jedinica lokalne samouprave“ ide stav koji kaže: „Sadržaj i evidencije, kao i postupak popisa objekata iz stava 6. ovog člana, propisuje ministar nadležan za poslove građevinarstva“.
Znači, želela bih od vas, gospođo ministarka, da saznam šta znači to kad se steknu tehnički uslovi? Da li je rok od recimo 40 dana do kraja ove godine dovoljan da se steknu tehnički uslovi, da se satelitski snimci nađu na internet stranici Ministarstva? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Želela bih samo da znam da li je izjava nekog iz Ministarstva u kojem se kaže da će satelitski snimak biti napravljen na dan stupanja na snagu zakona i objavljen odmah istinit ili ne? Znači, da li je ta izjava nekog iz Ministarstva verodostojna ili ne? Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Ovim članom se uređuje procedura kada nadležni organ utvrdi da postoji mogućnost ozakonjenja nezakonito izgrađenih objekata.
Između ostalog stavom 5. predviđeno je da se po pravosnažno okončanom postupku zaključak u odbacivanju zahteva ukoliko vlasnik nezakonito izgrađenog objekta u propisanom roku ne dostavi dokaz o plaćenoj taksi, dostavlja nadležnoj građevinskoj inspekciji. Ovde je po našem mišljenju propušten rok, te smo mi u datom stavu ovog člana dali predlog Vladi da taj rok bude rok od tri dana od dana donošenja zaključka.
Mislim da je dobro što je Vlada imala sluha za prihvatanje ovog amandmana, jer će ovaj zakon samim tim biti precizniji i sprovodljiviji. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Ovim amandmanom predlažem da se najkasnije do 31.12.2015. godine svim zaposlenima u kulturi vrate iznosi primanja koji su im uzeti primenom lex specialis.

Amandman sam podnela obzirom da sam ovih dana intenzivno slušala od strane Vlade da je sistem javnih finansija stabilan, da je budžetski deficit daleko niži od planiranog, da je zaposlenost u porastu, čuli smo od vas, gospodine ministre, u načelnoj raspravi da dobijamo pohvale od svih, da smo premašili sve zadate ciljeve, a od premijera, blago je reći, u nadahnutom govoru, da nam je - nikad bolje.

S razlogom sam očekivala da će amandman biti prihvaćen, obzirom da je od strane premijera, u načelnoj raspravi iskazan ogroman optimizam. Odbili ste ovaj amandman, kažete da se amandman ne prihvata zato što je predloženo rešenje nesprovodivo, jer je na snazi još uvek lex specialis. Dalje kažete da će se zarade zaposlenih u javnom sektoru povećati po ispunjenju posebnog fiskalnog pravila a to je svođenje učešća plata opšteg nivoa državne u BDP u 7%.

Pitam vas, gospodine ministre, da li je to povećanje o kojem govorite u obrazloženju u stvari vraćanje na nivo zarad od pre umanjenja i da li će se to povećanje zarada, kako vi kažete, biti jednokratno, u punom iznosu umanjenja ili će nas premijer, pred svaku narednu godinu obradovati povećanjem od 1,25 do 4%. Obzirom da su premašeni svi zadati ciljevi, kada očekujete ostvarivanje uslova za ukidanje lex specialisa?

Iz nadahnutog i optimističnog izlaganja premijera, od pre neki dan, stičem utisak da smo mi taj uslov već ostvarili, ali da premijer i samo njemu znanih razloga to još ne želi da nam saopšti.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre sa članovima vašeg kabineta, poštovane kolege poslanici, Zakon o budžetu je najvažniji zakon koji parlament donosi u toku godine. Važni su takođe u istoj meri, čini mi se, i njegove dopune. Moram da priznam da sam čitajući ga najblaže rečeno bila zatečena ovim i ovakvim predlogom zakona. Očekivala sam u najmanju ruku pristojno obrazloženje sa valjanim razlozima za njegovo donošenje. Vaše obrazloženje se sastoji od par šturih rečenica i stiče se utisak da je ovaj i ovakav Predlog zakona reda radi poslat poslanicima u Skupštinu na razmatranje.
Nedopustivo je, gospodine ministre, da ovako važni zakoni ne sadrže u svom obrazloženju činjenice koje bi nas poslanike uverile da zaista Vlada zna šta radi. Pogledajte obrazloženje i sami ćete se uveriti u to.
Rečenica u kojoj su navedeni razlozi za donošenje zakona nam ne kazuje ništa. Šta znači zaista vaša rečenica – zakon se donosi radi unapređenja kvaliteta procesa rada srednjih i osnovnih škola? Da li je ovaj predlog zakona možda posledica štrajka u najavi, možda dogovora ministra prosvete i sindikata prosvetnih radnika? Poslanici koji će odlučivati o ovom zakonu žele to da znaju.
Gospodine ministre, ko je i na osnovu kojih činjenica procenio ili odlučio da treba unaprediti, kako vi kažete, samo rad osnovnih i srednjih škola? Zar materijalna pomoć nije bila potrebna zaposlenima, recimo, u predškolskim ustanovama. Podsetiću vas i oni su deo celokupnog sistema obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji, a izostavljeni su ovom prilikom ili možda za njih nema materijalne pomoći zato što nema štrajka ni u najavi ili možda Vlada misli da zaposleni u predškolskim ustanovama rade manje odgovoran posao od posla koji obavljaju zaposleni u osnovnim i srednjim školama.
Reći ćete da oni ne primaju plate iz budžeta Republike Srbije, da su u nadležnosti lokalnih uprava i time ćete se ograditi od zahteva 22.000 zaposlenih u predškolskim ustanovama. Rešenje za njih se takođe moglo naći u izmenama u članu 17. Zakona o budžeta. Znate to dobro i vi.
Mislim da je ovo izostavljanje zaposlenih u predškolskim ustanovama ogroman propust, obzirom da će se, pretpostavljam, usvojiti amandman kojim se traži da osim zaposlenih u osnovnim i srednjim školama isplatom jednokratnog iznosa budu obuhvaćeni i zaposleni u visokoškolskim ustanovama i ustanovama studentskog standarda.
Gospodine ministre, iz ovakvog obrazloženja ne možemo saznati koliki je broj prosvetnih radnika koji će dobiti ovu jednokratnu isplatu, kako je vi nazivate, kolika visina sredstava je neophodna za isplatu ove pomoći, ni tog podatka nema u Predlogu zakona. Dakle, bilo je neophodno da nam predočite kako se došlo baš do cifre od 7.000 dinara ili od 6.000 dinara. Da li je cifra od šest hiljada, odnosno sedam hiljada dinara rezultat potrebne i neophodne analize ili rezultat nečije dobre volje, naravno ne mislim tu na MMF.
Kažete da su sredstva obezbeđena u budžetu Republike Srbije, ali nam niste rekli, odnosno niste nam naveli da li se ona nalaze u tekućoj budžetskoj rezervi ili negde na nekoj drugoj poziciji za koju mi ne znamo. Previše pitanja koja se odnose na zakon u kome se praktično dodaje samo jedan stav u jednom članu.
Gospodine ministre, podatke koje ste nam ovde na početku svog izlaganja izneli trebalo je prikazati u Predlogu zakona. Sve u svemu, navrat nanos rađen Predlog zakona, gotovo onako usput bez valjanog obrazloženja sa ogromnim propustima i ovoga puta bi sreću trebalo da imaju samo neki zaposleni u prosveti, ako se to uopšte može nazvati srećom. Uzmeš im 50.000, a vratiš im šest ili eventualno 7.000.
Da li će donošenje ovog zakona izazvati donošenje novih dopuna Zakona o budžetu, a u korist svih onih koji mogu sindikalno da se organizuju? Gospodine ministre, šta je sa ostalim korisnicima javnih sredstava, zdravstvenim radnicima, zaposlenima u kulturi, policiji, Vojsci, lokalnim upravama i najugroženijim i najoštećenijim penzionerima? Da li je njima potrebna pomoć? Naravno da jeste. Vratite svim korisnicima javnih sredstava ono što im je uzeto leks specijalisom.
Kako slušamo ovih dana, upravo smo imali prilike i sada da čujemo od strane Vlade, da je sistem javnih finansija stabilan, da je budžetski deficit daleko niži od planiranog, zaposlenost je po rečima Vlade u porastu, te je logično da se svima, koji su obuhvaćeni leks specijalisom, vrati iznos i primanja koji su im oduzeti. Jedino je to ispravno i neophodno radi unapređenja kvaliteta života svih onih koji svoje plate i penzije primaju iz budžeta Republike Srbije. Nadam se da ste u ovoj rečenici prepoznali i deo vašeg obrazloženja ovog zakona.
Poslanička grupa Boris Tadić, SDS, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, neće podržati ovaj predlog zakona, ne zato što ne misli i ne želi dobro prosvetnim radnicima, već zato što mislim da svim zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima koji su oštećeni primenom „leks specijalisa“ treba vratiti onoliko koliko im je uzeto, ni više ni manje.
I na kraju, uzgred onako, ministar prosvete Srđan Verbić danas je izjavio da je jednokratna pomoć zaposlenima u prosveti od sedam hiljada dinara realna i da oni predstavnici sindikata koji smatraju da takva odluka nije fer mogu da vrate novac u republički budžet. Naravno, ponovio je ono što je premijer u sredu izjavio, ja ću ga citirati – ako je za nekog to sitnica, molim vas dajte nam tu sitnicu, vratite u budžet, bićemo vam zahvalni, poručio je Vučić. Toliko o brizi i poštovanju ove Vlade o zaposlenima u prosveti, ove dve izjave govore sve i suviše da ja njih komentarišem. Zahvaljujem.