Hvala, gospodine predsedavajući.
U članu 13. u stavu 2. se kaže da komisija koja radi sprovođenje postupka javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem ima tri člana i čine je predstavnik zaposlenih u subjektu privatizacije i dva predstavnika ministarstva nadležnog za poslove privrede.
Naš amandman se odnosi upravo na ovaj stav gde se dodaje – ukoliko je subjekat privatizacije, sa sedištem na teritoriji AP Vojvodine, i jedan predstavnik nadležnog organa AP Vojvodine. Smatramo da komisija za sprovođenje postupka javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem kada je subjekat privatizacije na teritoriji AP Vojvodine treba da bude proširena još jednim članom, odnosno predstavnikom AP Vojvodine. Zahvaljujem.

Hvala gospodine predsedavajući.
Član 26. govori o kontroli izvršenja ugovornih obaveza. Stav 3. kaže – ministarstvo nadležno za poslove privrede sačinjava izveštaj o izvršnoj kontroli, utvrđuje ispunjenost ugovornih obaveza i predlaže odgovarajuće mere Vladi.
Naš amandman se sastoji u tome da se uvodi obaveza da se izveštaj o predloženim merama i naravno izveštaj o izvršavanju ugovornih obaveza dostavlja i Narodnoj skupštini, naročito kad su u pitanju strateški investitori. Još jednom je amandman odbijen, gde se kaže – da je članom 84. Zakona o privatizaciji već ta obaveza postoji.
Međutim, obzirom da se ovde radi o merama koje Vlada predlaže, odnosno o merama koje ministarstvo predlaže, mislim da bi bilo dobro da svi narodni poslanici znaju kako teče ispunjenje ugovornih obaveza između ministarstva i strateških investitora. Zahvaljujem.

Hvala gospodine predsedavajući.
Član 31. govori o tome šta se dešava posle gašenja Agencije za privatizaciju. Mi smo predložili izmene stava 3. i predložili brisanje stava 5.
Ukratko, predlažemo da ministarstvo preuzme sve zaposlene osim onih zaposlenih koji su raspoređeni na poslovima zastupanja, a koje preuzima Državno provbranilaštvo za razliku od Predloga zakona koji predviđa da ministarstvo preuzima samo zaposlene u Agenciji za privatizaciju raspoređene na poslovima privatizacije, tržište kapitala i kontrole izvršenja ugovornih obaveza, a ostale zaposlene tretira kao višak i kojima prestaje radni odnos. Zahvaljujem.

Hvala.
Član 37. kaže da ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“.
Obzirom da znamo da se ovaj zakon primenjuje od 1. februara, ne vidimo razlog da se krši ustavna norma, koja kaže da zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja, te je u tom smislu i naš amandman. Volela bih da čujem od ministra zašto zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja. Zahvaljujem.

Hvala.
Ova sugestija je ista kao i ona koju sam malo pre imala na jedan od članova Zakona o privatizaciji. Naime, ovaj član govori o pokretanju upravnog spora. Mi smo izmenili naziv tog odeljka. Predlažemo da on nosi naziv – pravo na pravni lek i pokretanje upravnog spora.
U samom članu se kaže da odluke donete u skladu sa ovim zakonom su konačne i protiv odluka iz stava 1. ovog člana može se pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.
Mi i dalje insistiramo na tome da se uvede i mogućnost izjave žalbe ministarstvu nadležnom za poslove privatizacije, jer mislimo da je to jedno od osnovnih ustavnih načela. Stoga predlažemo da upravni postupak, kao jedan od konačnih postupaka stoji, ali da se uvede i pravo na žalbu ministarstvu koje je nadležno za poslove privatizacije. Zahvaljujem.

Izvinjavam se, da li je to bio član 14?

Pa, kao i u prethodnom zakonu, isto mislimo da ovaj zakon treba da stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja, kao što je Ustavom i određeno. Ne vidim žurbu.
Međutim, vi ste se u svom odgovoru osvrnuli na to da ovaj naš amandman ne može da se usvoji zbog toga što je potrebno uskladiti ovaj zakon sa izmenama Zakona o privatizaciji. Obzirom da se ovaj zakon primenjuje od 1. februara 2016. godine, zaista ne vidim žurbu za tim.,

Hvala, gospodine predsedavajući.
Član 3. govori o programu pomoći obnove. Stav 2. kaže – državne programe pomoći i obnove donosi Vlada na predlog Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.
Mi mislimo da se državnim programima pomoći i obnove utvrđuju mere i kriterijumi za pružanje te pomoći. Sam postupak za obnovu i saniranje oštećenih, te mislimo da Kancelarija nikako ne bi trebala da bude ta koja će biti predlagač ovog svega.
Mislimo da je dovoljno da Vlada donosi program pomoći i obnove bez sugestija kancelarije koja u stvari samo treba da bude onaj ko sprovodi to.

Hvala gospodine predsedavajući.
Ovaj član govori o obaveštavanju javnosti o državnoj pomoći. Tako da u svom prvom i drugom stavu iskazuje obaveze jedinice lokalne samouprave na koji način to treba da urade.
U stavu tri kaže – kancelarija je dužna da obezbedi dostupnost svih informacija o prilivima donatorskih sredstava, donatorima, izvršenim isplatama i primaocima pomoći u novcu, odnosno robama i uslugama putem internet prezentacije.
Obzirom da se radi o državnom novcu, mi mislimo da ovaj stav ovog člana treba da se menja, te treba da glasi – Vlada je dužna da na svojoj internet prezentaciji i na internet prezentaciji Ministarstva finansija objavi sve izvore i iznose sredstava, dinamiku i način njihovog trošenja, kao i vrstu i obim procenjene i prijavljene štete i teritoriju na kojoj je šteta nastala, odnosno gde je procenjena i prijavljena, a detaljan izveštaj Vlada podnosi Narodnoj skupštini jednom mesečno, do kraja završetka postupak otklanjanja posledica elementarnih nepogoda.
Ovaj naš amandman je delimično usklađivanje sa izmenjenim članom 13. Predloga zakona, gde je naš predlog da se Vladi jasno da do znanja da je ona ta koja treba da vodi računa o načinu i obaveštavanju javnosti, naravno i obaveštavanju Narodne skupštine o trošenju državne pomoći, odnosno o izvorima finansiranja i ostalim vrstama sredstava. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Pa, obzirom da je naša ideja da Kancelarija za obnovu ne postoji, nego da to taj posao radi komisija Vlade, shodno toj izmeni koju smo predložili na član 13. mi predlažemo ovim amandmanom da se član 33. briše. On u stvari kaže ovako –kancelarija će danom stupanja na snagu ovog zakona od Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja preuzeti zaposlene i postavljena lica, kao i prava obaveze predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu.
Znači, naš predlog je da se umesto kancelarije Vlada formira komisiju koja će se baviti time, te mislimo da je i ovaj član bespotreban u ovom zakonu. Zahvaljujem.

Hvala. 
Kao i u prethodnim zakonima ovde takođe mislimo da je nepotrebno kazati, odnosno reći da ovaj zakon stupa narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“. Mislim da ne treba kršiti Ustav i da treba izmeniti ovaj član tako što bi umesto reči – narednog, trebalo da stoji – osmog dana.
Mi predlažemo da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku.“ Zahvaljujem.

Hvala, gospođo predsednice.
Radi javnosti, ja bih da pročitam član 1. On kaže ovako: „Ovim zakonom privremeno se uređuje način naplate takse za javni medijski servis, s ciljem otklanjanja okolnosti koje bi mogle da dovedu u pitanju rad i funkcionisanje javnih medijskih servisa i obavljanje njihove osnovne delatnosti koja je u funkciji ostvarivanja javnog interesa“. Naš amandman predviđa da se reč: „privremeno“ iz ovog člana briše.
No, ja bih nešto drugo da pitam u vezi ovog člana. Ko je doveo do toga da mi dođemo u situaciju da posle godinu i po dana moramo da uvodimo lex specialis, odnosno da donosimo lex specialis, a tiče se naplate takse za javni medijski servis, a doneli smo set medijskih zakona među kojima i Zakon o javnim medijskim servisima, kojim je određeno da će 1. januara 2016. godine biti početa naplata takse?
Ja pitam ko je odgovoran zbog toga što smo došli u situaciju da član 1. glasi ovako kako glasi? On kaže u svom drugom delu - sa ciljem otklanjanja okolnosti koje bi mogle da dovedu u pitanje rad i funkcionisanje javnih medijskih servisa. Zaista bih želela da tu bude ministar kulture i informisanja, pa da nam on da više odgovora upravo na ova pitanja koja poslanici opozicije postavljaju. Zahvaljujem.

Hvala gospođo predsednice.
Nažalost, pre godinu i po dana, puna su nam usta bila hvale, usvojenim setom medijskih zakone, međutim ovo je flagrantno kršenje jednog od njih.
Ja neću ponoviti ono što je koleginica Jerkov govorila, nego ću samo pročitati član 4. koji kaže – taksa je obavezni element, mesečno ispostavljenog računa za isporučenu električnu energiju za sve snabdevače koji obavljaju delatnost snabdevanja krajnjih kupaca električnom energijom na teritoriji Republike Srbije, i u drugom stavu – iznos takse iskazana na računa iz stava 1. ovog člana ne ulazi u osnovicu za obračun akcize i poreza na dodatu vrednost. Ju, naopako još da se i na taj iznos obračunavaju i akcize i PDV.
Međutim, interesantno je obrazloženje koje je tipsko za sve naše odbijene amandmane. Pa se onda tu ministar Tasovac i njegovo ministarstvo pravdaju kako je ovo najcelishodnije rešenje, inače je ovo najpopularnija reč u zadnjih godinu i po dana, da je krajnji rok 1. januar, da nema vremena za bilo koje drugo rešenje. Međutim, tu postoji još jedan veliki problem.
Da li uopšte ministar Tasovac i direktor RTS razgovaraju? Da li gospodin Tasovac i gospodin Bujošević znaju da postoji Zakon o javnim medijskim servisima koji obavezuju i jednog i drugog da se njih pridržavaju?
A, ne ovako, par dana pred 1. januar dolazite nam sa leks specijalisom, naravno, bez ministra, nadležnog sa kulturu i informisanje i ministrom koji se brani ćutanjem. Znači, mi narodni poslanici, opozicija, želimo odgovore na sve ovo.

Hvala, gospođo predsednice.
Član 7. glasi: „Snabdevaču na ime obavljanja poslova fakturisanja i naplate takse RTS i RTV plaćaju mesečnu naknadu u visini od 3% od iznosa prenetih sredstava RTS-u i RTV-u po osnovu takse“.
Ja se isto kao i koleginica Jerkov pitam da li će građani od 1. januara, odnosno u toku januara meseca, dobiti uplatnice koje su predviđene Zakonom o javnim medijskim servisima?
Interesantno mi je obrazloženje koje je dato, a inače je tipsko, koje, između ostalog, kaže: „U tom smislu taksa za javni medijski servis kao javni prihod privremeno će biti naplaćivan od strane snabdevača, krajnjih kupaca, električnom energijom, a javni servisi će sa snabdevačem zaključiti ugovor kojim će se bliže urediti postupak u vezi sa fakturisanjem takse, uplatom sredstava“, itd, itd. Verovatno će i ovih 3% iznosa koje se plaćaju snabdevaču za uslugu biti deo tog sporazuma.
Međutim, ja imam drugo pitanje, hipotetičko pitanje – šta će se desiti onoga momenta kada, recimo, ne razgovaraju ministar Tasovac sa direktorom EPS-a, gospodinom Obradovićem? Šta ako se desi da budu u zavadi gospodin Bujošević i gospodin Obradović? Volela bih da znam ko će u tom slučaju arbitrirati? Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.
Mi smo u članu 2. menjali stav 3. U članu 5. u tački 2. reč: „roditelji“ zamenili smo rečima: „zakonski zastupnici“, a tačka i zapeta na kraju zamenjuju se zapetom i dodaju se reči: „uz dokaze o ispunjenosti propisanih uslova“. U članu 5. posle tačke 5) dodaje se tačka 5a koja glasi: „Ministarstvo odbrane“.
Dakle, član 5. govori o porezu na upotrebu motornih vozila koja se ne plaćaju, pa smo shodno tome i videli ove primedbe. Vidim da amandman nije prihvaćen, pa bih volela da mi ministar kaže zašto bar nije prihvaćena naša sugestija kada je u pitanju Ministarstvo odbrane. Zahvaljujem.